Свет контроле ума очима уметнице са 13 алтер ега (+18)
THE VIGILANT CITIZEN
СВЕТ КОНТРОЛЕ УМА ОЧИМА УМЕТНИЦЕ КОЈА ЈЕ ИМАЛА 13 АЛТЕР ЕГА
Ким Ноубл (Kim Noble) је неко ко се ретко среће: особа која је преживела контролу ума изазвану траумама са више од 13 алтер ега (различитих личности) који нису знали једни за друге, али су сви сликали. Патила је од поремећаја дисоцијативног (одвојеног) идентитета (DID - dissociative identity disorder) и поремаћаја вишеструке личности (MPD - multiple personality disorder), већи део живота, који су били последица страшних траума које је претрпела у детињству. Свака од њених посебних личности сликала са је са израженим личним стилом, али им је једно било заједничко: све оне откривају мрачни свет програма контроле ума, са њиховим застрашујућим техникама и симболима. Погледаћемо радове ове јединствене уметнице која открива свет потпуно сакривен од широких маса.
Многи чланци на овој страници истичу постојање симбола за контролу ума у популарној култури. Видео клипови, снимци и филмови често минимализују и поједностављују контролу ума и њене симболе повезујући их са познатим звездама и модерним дешавањима. Али, чињеница је да ове референце популаризују једну од најгнуснијих ствари познатих људима: контролу ума изазвану траумама, која се још назива и Монарх програмирање. Започет под окриљем ЦИА пројекта под називом МК-Ултра, Монарх програм подвргава жртве неким од најсадистичкијих мучења који се могу замислити (а спроводе га сатанисти који владају Америком и многим државама, тзв. илуминатска или масонска "елита"-прим.прир). (више о томе у чланку Врсте и технике Монарх контроле ума).
Радови Ким Ноубл живо описују живот роба ком се контролише ум кроз 13 алтер ега. Неколико њих сликају спокојне пејзаже, остали приказују застрашујуће аспекте контроле ума као што су физичко злостављање, електрошокови, насиље, дехуманизација и окултни ритуали. Приче које ове слике причају су скоро па претешке, а веома је могуће да су се дешавале Ким Ноубл јер прецизно осликавају дешавања са жртвама Монарх програма. Гледајући радове Ким Ноубл, не само да се откривају ужасни детаљи стравичне праксе коју обављају „елитне“ организације, већ се открива и симболика која нам се свакодневно баца у лице путем масовних медија у корпоративном власништву. Хајде да погледамо живот и дела Ким Ноубл.
Ко је Ким Ноубл?
Мислим да би и Ким Ноубл имала проблема да одговори на ово питање. Ово је биографија која се налази на њеној званичној страници.
„Ким Ноубл је жена која је од своје 14. године провела 20 година у и изван болница док није успоставила контакт са др Валеријом Синасон и да Робом Хејлом на Тависток и Портман клиникама. 1995. године почела је терапију и утврђена јој је дијагноза поремећаја дисоцијативне личности (DID) (првобитно је називан поремећајем подељене личности (MPD). Овај поремећај настаје када се особа бори са неподношљивим болом. Тада се основна личност дели на неколико делова међу којима се подижу амнезијске баријере. Овај поремећај изазива контраверзе али је Ким подвргавана тестирању током 2 године од стране водећег професора психологије на УЦЛ(UCL), који је утврдио да нема сећања једне личности о другој и да има несрећу да представља британски златни стандард по питању дисоцијације.
Без имало формалног образовања из области уметности, Ким и њених 13 алтер ега (подељених личности) баве се сликарством од 2004. године након што је кратко време провела на арт-терапији сликањем. Све ове личности се разликују по стилу којим сликају, бојама које користе и темама, односно мотивима које представљају, почев од усамљених пустињских сцена до представа океана, апстрактног сликарства, колажа и слика са приказима трауматичних садржаја. Већина уметника је несвесна да дели тело са другим уметницима.
Оно што је свима заједничко је квалитет рада и брзина напредовања. Након 5 година од почетка сликања, имали су до сада 17 успешних, самосталних изложби и једнак број учествовања на групним изложбама. Ким је, такође, први уметник који живи у Спрингфилд универзитетској болници у Тутингу, Југозападни Лондон.“ – kimnoble.com
Упркос чињеници да живи са 13 других личности, које насумично прузимају контролу над њеним телом, Ким има срећу па живи релативно нормалним животом. Чињеница да је програмирање окончано у раној младости помогло јој је да постане „добро прилагођена“. Има и кћерку, тинејџерку Ејми, коју је најчешће васпитавао алтер его који се одазива на име Бони и показује највише материнског инстинкта.
Последњих пар годна Ким су приказивали и мејнстрим медији као што су Национални Телеграф, Гардијан, Индипендент и други. Појављивала се у шоу Опре Винфри, где је интервјуисана и где су се смењивале неке од њених различитих личности. Међутим, као што се и могло очекивати од мејнстрим медија, приказивање њеног стања је било изузетно површно и базирало се на „уврнутим“ аспектима њеног стања. Прави разлози њеног поремећаја, а то је контрола ума базирана на трауми, која се јасно осликава у њеним радовима, скоро никад није поменута.
Иако већина чланака и интервјуа изражава дивљење њеној храбрости и чему све не, нико од њих се није усудио да уђе у дубље значење порука њених радова и система који описује. Многе од њених слика описују ужасне сцене организованог, институционализованог и системастског насиља, тортуру и злостављање детета које се комбинује са окултним симболима. Јасно је да је Ноубл прошла кроз страшну трауму коју није изазвао један садистички настројени отац, него организован ентитет који је држао више деце. Једини чланак који се упустио у аспекте контроле ума њених радова је „Уметност дисоцијације“ са одличне веб странице Pseudo-Occult Media.
Ипак, за већину новина, Ноубл је пример „уметника аутсајдера“ (термин који популаризују особе које желе да буду у тренду, тако називају уметност људи са менталним проблемима). Већина посматрача је фасцинирана чињеницом да је свака од Киминих подељених личности изабрала сопствени стил, али колективно сви ти радови приказују њену прошлост - жртве Монарх програмирања.
„Права“ Ким Ноубл се не сећа ни једног злостављања које је претрпела – неколико њених алтер ега их се сећа и изражавају то на сликама.
„За све намере и сврху, свака од подељених личности је уметник на свој начин. Патриција слика усамљене пустињске пределе, код Бони на сликама су најчешће разигране роботске фигуре или „залеђени људи“, Сузи изнова слика мајку која клечи, код Џуди су платна велики концептуални радови, док Ријин рад открива веома трауматична искуства која укључују децу.
Ови узнемирујући прикази су корен Киминог екстремног стања; ДИД је врста менталног доживљаја где се особа дели на више делова када је изложена тешкој и хроничној трауми. Број подељених личности најчешће зависи од дужине трајања трауме. Али, сама Ким се не сећа да је као дете била изложена злостављању; годинама је од тог сазнања штите њена алтер ега.
„Речено ми је да сам злостављана и то ми је за сад превише. Кроз једно ухо ми уђе кроз друго изађе. Није добро да поново пролазим кроз трауму или да ми се говори оно што не желим да знам – у сваком случају тада долази до замене.“
Ким има много разлога да се плаши сазнања о својој прошлости и могуће је да би примање превише информација довело до тога да потпуно „нестане“. То јој се већ два пута десило.
Ту почиње оно што је чудно – јер Ким уопште није Ким. Особа коју интервјуишем је Патриција и она управља својим и Ејминим животом, мада Патриција није увек личност која преовладава. Пре него што је Патриција преузела, Бони је две године била главна, а пре ње Хејли.
Ким ме попсматра пажљиво и објашњава: „Видите, Ким је само тело. Ким у ствари уопште не постоји, потпуно се поделила. Иако се одазивам на име Ким, ја сам у ствари Патриција. Мислим да кад нам се људи обраћају са „Ким“ већина нас то доживљава као неки надимак, али веома брзо престану да користе имена док причамо.“
У телу које се назива „Ким“ било је и до 20 личности, које се лако идентификују: ту је 15-годишња Џуди која је анорексична и булимична, матерински настројена Бони, религиозна Салома, депресивни Кен, осетљива Хејли, Зора, Партиција и Ем Џеј који бира да ћути. Ту је и пуно деце која су „залеђена“ у времену. Неколико алтер ега је свесно поремећаја а остали одбијају да га прихвате.
„Џуди најчешће не верује у ДИД“, објашњава Ким. „Она је тинејџер и нашу терапеуткињу назива лудом када покушава да јој то објасни. Толико је млада да не схвата да јој је Ејми кћерка. Зна за мене и мисли да сам грозна мајка јер увек остављам Ејми. Њој је сасвим нормално да се појављује и нестаје. Вероватно мисли да се то дешава свима.“
Постоје неки „окидачи“ који могу да доведу до промене личности и Ким је временом научила који су како би их избегла – али то је не спречава да има промене личности и до четири пута сваког дана.“ - Индипендент, „Ким Ноубле, подељена жена“.
Хајде да погледамо неке од радова које су урадили неки од њених алтер ега којим приказују различито виђење мрачног света Монарх програмирања. Редовни читаоци „Трезвеног грађанина“ (Vigilant citizen) схватиће да се симболи Монарх програмирања налазе и у популарној култури.
Упозорење: неке од ових слика садрже узнемиравајуће сцене које нису подобне за осетљиве или младе читаоце!
Бони
Бони, која је доминантна личност унутар Ким већ неколико година је топла и матерински настројена личност. Већина њених слика приказује људе као механичке роботе – што је један од начина на који би се могао описати умно-контролисани роб (МК slave). Други радови су директније повезани са Монарх програмирањем, попут овoг који је згодно назван „Ја сам само друга личност“.
„Ја сам само друга личност“ визуелно представља поделу субјекта на неколико алтера. Централна фигура или суштинска особа постала је просто „друга личност“. На очима има повез што представља жртвино слепило за стање у ком се налази. Овакву врсту маште понекад налазимо у популарној култури у делима која се баве контролом ума.
Леди Гага на насловној страни V magazine, као подељена личност са два алтер ега.
Други рад који је Бони направила иронично је назван Ја-тест (I-test), симболично описује реалност умно-контролисаног роба.
„Ја-тест“ представља празно лице, без емоција са повезом на очима. Лобања је напукла, што представља пуцање психе. За једно око, које је под повезом претпостављамо да је ископано. Симболика недостајућег ока је јако важна у свету Монарх контроле ума. Симболично представља губитак половине жртвиног погледа на свет јер су јој једну половину отели и контролишу руковаоци (handlers). У окултној симболици наглашава се једно око Хоруса, или Свевидеће око, симбол окултне „елите“.
Промотивне мајице филма „Sucker Punch“ (који се бави Монарх програмирањем - погледајте „Sucker Punch“ или „Како да направите Монарх сексуалног роба“) представља окрвављено око.
Напукло лице на промотивном постеру „Black Swan“ (Црног лабуда) – још једног филма који се бави елементима озбиљне контроле ума.
Златна Зора (Golden Dawn)
Златна Зора је име које је узео други алтер его, који је посматрао рођење кћерке Ејми. Ипак, Зора верује да је Ејми још увек беба и не препознаје тинејџерку која живи с њом. Име „Златна Зора“ носи окултно значење јер је то тајно име важног и моћног тајног удружења чији посвећеници проучавају херметичку Кабалу, астрологију, окултни тарот, геоманцију (начин постављања зграда како би се најбоље искористила енергија простора) и алхемију. Међу својим вишерангираним члановима имало је окултисте попут Артура Едварда Вајта и Алистера Кроулија. Процес Монарх програмирања комбинује најсавременију „науку“ мучења (уколико се за мучење може рећи да је научно) са древним окултизмом, било да су то теорије херметике, кабалистички симболи или ритуали призивања духова. Тако да није чудно да један од Киминих алтера има окултно име.
Њен рад назван „Именовање“ визуелно описује процес стварања и именовања новог алтера.
„Именовање“ је ауто-портрет Ким са извађеним једним оком које је постављено изнад ње, крваво чиме се указује на насилну природу тог процеса. Још једном, контрола ума се симболично представља губитком ока које је замењено песмом/текстом који је вероватно коришћен за њено програмирање. Већина других Зориних радова представља тела без удова, попут лутака које су подвргнуте различитим врстама мучења.
„Богиња без руку“ осликава потпуно беспомоћну фигуру, којој се иронично обраћају као богињи.
„Наоружана богиња“ описује следећу трауматичну сцену мучења.
Кey/Кључ
Алтер од именом „Кључ“ има дубоко разумевање поступка контроле ума и подвлачења окултне симболике. Име „Кључ“ може да се односи на термине као што су „Кључ за мистерије“ или „Соломонов кључ“ јер се чини да је намерно програмиран да разуме неке од окулних концепата коришћења конроле ума. Већина дела овог алтера описује процес програмирања као кабалистички „Велики рад“ са Дрветом живота (главним симболом Кабале) као главним предметом пажње.
„Дешава се“ је изузетно детаљан рад који описује неколико слојева програмирања који су потребни да трауматизују жртву и програмирају је за контролу ума. Наслов, „Дешава се“ је директан начин на који жели да нам каже како се то стварно догодило.
„Дешава се“ се састоји од преклапајућих слојева који окружују централну фигуру: беспомоћну особу која је везана за кревет. Глава је одвојена од тела чиме се симболично представља дисоцијација. Сваки од представљених слојева садржи сет слика које су или трауматична искуства или окултни симболи. Последњи, спољни слој представља сцене излагања електрошоковима особе која виси са дрвета, која је у кавезу, силована (некада и од стране животиња), паљена и слично. Од овог спољног слоја стреле упућују на други слој где су наведени хороскопски знаци. Према Ф. Спрингмајеру хороскопски знаци се користе као кодови за означавање и попуњавање програма. Централни слој који окружује жртву садржи речи као што су: „пакао“, „ђаво“, „крв“ и „убити“ и то су речи којим се још више плаше жртве.
Ова, названа „Златна Кабала“ користи исти основни оквир као и претходни, али сцене насиља мења окултним симболима и централна фигура је са кабалистичким Дрветом живота. Свака од бојом богатих сфера Дрвета живота, које се називају сефироти, се користи у Монарх контроли ума као преграде у које се смештају алтер ега. Спољни слој рада садржи имена сваке од десет сфера Дрвета живота и слово жидовског писма са којим је повезан.
Преклапајући трауме из „Дешава се“ и окултне аспекте из „Златне Кабале“ добијамо скоро комплетну слику процеса контроле ума. Са математичком прецизношћу они шематизују процес који описују аутори који се баве контролом ума, попут Ф. Спрингмајера.
„Кабала је синоним са херметицизмом и херметичком магијом. То је била јеврејско - вавилонска магија. Јеврејски црни магови су је донели у Европу. Почела је да се шири по Европи у доба Просветитељства. Велика пирамида је, по окултном поимању, симбол кабалистичког Дрвета живота – гране дрвета формирају четири потока или линије до базе пирамиде. Пошто је Кабала основа њихове херметичке магије, илуминатски системи, сходно томе, стварају у робу унутрашње Дрво живота и Дрво зла...
Собе Дрвета живота имају имена. У суштини, свака жртва Илумината има у себи смештено Дрво живота. Ово дрво је испод осталог дрвећа. Кругови који стварају унутрашње кабалистичко Дрво живота се називају собама од стране различитих преживелих. Алтер его може да користи то унутрашње Дрво живота како би развијао унутрашњу магију. Такође, оно подсећа сваки алтер да је култ тај који има контролу. Кругови дрвета су собе у које се може ући. Планина Кабала (Mt. Qabbalah ) је митолошка планина у Кабали.“ - Ф. Спрингмајер, „Илуминатска формула за стварање роба контролисаног ума.“ (Fritz Springmeier, The Illuminati Formula to Create a Mind Control Slave).
Следећи рад који се назива „Седам нивоа“ је, такође, веома детаљан опис процеса дисоцијације.
Представљајући седам нивоа, овај рад приказује од дна ка врху „еволуцију“ роба од пакла траума до „рајског“ осећаја дисоцијације. Два доња нивоа описују неколико стравичних сцена наношења бола. На пример, видимо на дну у доњем левом углу како жена рађа мртворођенче у базену пуном крви испод фраза као што су: „нема живота“, „смрт“, „крвава смрт свуда около“. Затим су ту деца у кавезима, особе подвргнуте електрошоковима и они који висе наглавачке. Изврнути крстови су на доња два нивоа, подсећајући да су ова злостављања везана за сатанистичке ритуале (Satanic Ritual Abuse (SRA)).
Све ове трауме, патња и бол се каналишу ка горњим нивоима који се састоје од обиља окултних симбола као што су дрво живота, хороскопски знаци и свевидеће око. На овом нивоу почиње трансформација.
Горњи слој је (једини) излаз из тог бола: одвајање личности/дисоцијација. Представљено је анђеоском фигуром која се успиње ка небу. Пажљивим посматрањем, ипак, можемо да видимо свевидеће око на небу, што нас подсећа да овај бег није право ослобођење већ контролисано стање које намеће руковалац.
Џуди
Овај алтер је тинејџерка која је анорексична. Многи од њених радова стављају нагласак на концепт дуализма – један од основних окултних концепата који контролори ума често користе. Двојност је древни херметички концепт који представља супротстављање црног и белог, попут масонског шаблона шаховског поља или симбола за јинг-јанг.
На Џудиним сликама најчешће се простор прекрива масонским подом са црно-белом шаховским пољем, као простором на ком се одигравају окултни ритуали и церемоније тајних друштава. Она је вероватно била често изложена коцепту дуализма (добра девојка наспрам лоше девојке – нешто што се такође често види у популарној култури) и тај симбол пода са црно-белом шаховским пољем је вероватно коришћен током програмирања.
„Уплакана ружа“ у потпуности користи исту тему концепта дуализма који се користи за жртве како би се створиле подељене личности. Уплакана девојка која је обучена у црно-бело поље представља исти узорак који је на поду, наговештавајући да је дуализам у њој.
Рад под називом „Симолизам или шта“ је стварно...симболичан. Две девојке (или две личности исте девојке) избегавају да стану на под који је црно-бело поље како би избегле змију. Изгледа као да покривају своје гениталије, наговештавајући да змија има фалусни симбол. Слика истовремено наговештава велики психички утицај који шаховско поље има на жртве, својство које је вероватно остало од програмирања.
Портрет Монархових жртава које су представљене као пијуни на шаховској табли које неко други (њихови руковаоци) помера да би их се после решио.
Овај ауто-портрет приказује Џуди као особу подељену у супротне личности. Концепт дуализма је тако врло заступљен и представљен је супротстављањем црне и бле боје. Шокирујуће речи и увреде на тој слици нас подсећају на насилни и мучитељски процес који доводи до поделе личности.
Риа Прат
Слике које ствара Риа Прат су највише узнемирујуће и користе доста технику графике, али и највише откривају. Тај алтер верује да је 12-годишња девојчица која има живо сећање на трауме којима је била подвргнута, било да су биле физичко насиље или дехуманизација. И просто посматрање ових слика је узнемиравајуће искуство – тако да је прихватање тога да је те ситуације неко и преживео, још теже.
„То је пасји живот“ осликава роба контроле ума који је на узици попут пса – техника понижавајућа и дехуманизујућа за жртву. Приметите и прозирне личности деце која лебде у ваздуху и представљају издвојена алтер ега. Натпис на зиду каже „Прат је била овде“ чиме се истиче чињеница да је сведочила овом вођењу на узици из прве руке.
Наслов „Превише“ описује жртву подвргнуту електрошоковима од стране руковаоца који има болестан осмех. Бол који се наноси је превелик за издржавање и доводи до жртвиног издвајања.
„Шта је Тед видео“ описује злостављање малог детета од стране руковалаца. „Тед“ је мали плишани медвед који седи на поду. Млађим жртвама контроле ума руковаоци често дају плишане медведе како би се створила емоционална повезаност, а онда се та емоционална везаност користи за стварање емоциналне трауме.
У „Тедовим ногама“, Ријин руковалац кида једну од ногу њеног најбољег пријатеља док њу држи принудно положену на под. Та траума изазива издвајање/дисоцијацију коју представља прозирна верзија девојчице. Речи „Помозите ми молим вас“ и „Прат је била ту“ су исписане на зиду и просто прогоне посматрача.
Слика уплаканог плишаног медведа понекад представљена у медијима масовне комуникације односи се на контролу ума. Тако сцена из музичког видеа поп певачице Џеси Џ. (Jessie J’s) садрже неколико назнака за Монарх програмирање.
„Неизрециво“ описује неизрециво: злостављање мале деце од стране њихових руковалаца. На зиду су исписане чудне поруке и изврнути крстови, симболи који се чврсто урезују у сећање робова.
„Не, не!“ представља абортус или прерани порођај коме Риа присуствује како би била трауматизована крвавом операцијом. Према мишљењу Елене П. Лактер, фетуси се користе или као жртве током ритуала или постају робови.
Још приказа злостављања деце која се дисоцирају (лебде провидни у ваздуху).
Деца су у кавезима попут животиња, чекају да их муче руковаоци (који такође изгледају дисоцирани).
Овим се закључује живот роба Монарх програма.
Закључак
Иако је Ким Ноубл била представљена и у мејнстрим медијима, истински извор њеног стања – Монарх програмирање – не може се нигде наћи у тим медијима. Укупна анализа Киминих радова описује високо организован и комплексан систем који поседује велику количину знања о научном и окултном, као и материјална средства. Чини се да овај систем буквално поседује људска бића, углавном децу која су злостваљана и трауматизована како би била програмирана да имају подељене личности. Чињеница да се ни једна новинска кућа не усуђује да истражи, помене или објави било шта што је повезано са МК Ултра, програмом који је проверено користио исте технике које су представљене на сликама, говори о моћи оних који тиме управљају. Бездушни руковаоци приказани у Ноублиним сликама нису усамљене психопате, већ високо позиционирани званичници у систему Илумината који уживају медијски имунитет. У ствари, некада су они део медија, јер се светови индустрије забаве и Монарх програмирања често преклапају.
Делимично из ових разлога, симболи коришћени у Монарх програмирању преливају се и на индустрију забаве. Неке од највећих светских звезда данашњице су производ програма контроле ума. Исти симболи који се користе у програмирању Монарх робова шаљу се у свет посредством медија. Високо рангирани руковаоци и контролори ума и робови (они који су „успешно“ прошли различите нивое програмирања) завршавају у шоу бизнису. Неки од наших омиљених забављача нису ништа друго него марионете чије конце потежу невидљиви контролори. Они су „невидљиви“ за већину нас, али свакако потврђују своје присуство симболима које пласирају у медије.
Многи од симбола описаних на овој страници директно потичу из мрачног света Монарх програмирања, који користи комплексан систем окултних представа и моћних окидача. Иако је већина нас имала довољно среће да не проживи пакао какав су имале жртве контроле ума, ипак смо сви ми нека врста субјеката програмирања које се врши преко филмова, телевизије, музике и других медија масовне комуникације. Они који руководе иза сцене покушавају да полако нормализују њихово постојање и њихово ненормално понашање. Нажалост, стварност је много болеснија од маште.
Превод: Ирис Б. Влајић, Православна породица, јун 2017.
