Родна равноправност
ШТА ЈЕ ''РОДНА РАВНОПРАВНОСТ''?
А ево и спорних законских решења са сајта Заштитника грађана (омбудсмана) Саше Јанковића, која недвосмислено указују да се спрема: омогућавање гејевима да усвајају децу (члан 53) и обавеза државе да уведе сексуално образовање које ће садржати упознавање несретне деце са свим видовима МНОГОСТРУКОСТИ И ВИШЕСЛОЈНОСТИ ЉУДСКИХ ИДЕНТИТЕТА И ТАЧАН ПРИКАЗ ИСТОПОЛНЕ СЕКСУАЛНО-ЕМОТИВНЕ ОРИЈЕНТАЦИЈЕ, ТРАНСРОДНОСТИ, ТРАНСПОЛНОСТИ И ИНТЕРСЕКСУАЛНОСТИ... Не дај Боже!
Родна равноправност
Родна равноправност (такође равноправност полова или једнакост полова) је начело социјалне филозофије које подразумева једнакост мушкараца, жена и особа другачијих родних идентитета у друштвеном и политичком животу.
“ Родна равноправност претпоставља да једном друштву, заједници или организацији постоје једнаке могућности за жене, мушкарце и особе другачијих родних идентитета да допринесу културном, политичком, економском и социјалном напретку, као и да имају једнаке могућности да уживају све користи и добробити од напретка једне заједнице.” — према „ Европској повељи о родној равноправности на локалном нивоу”.
Из Википедије, слободне енциклопедије
КООРДИНАЦИОНО ТЕЛО ЗА РОДНУ РАВНОПРАВНОСТ
Влада Србије основала је 30. октобра 2014. године Координационо тело за родну равноправност, на чијем челу је потпредседница Владе, проф. др Зорана Михајловић.
Координационо тело разматраће сва питања и координираће рад органа државне управе у вези са родном равноправношћу у Србији. Оснивање Координационог тела за родну равноправност је значајно за процес европских интеграција и унапређење родне равноправности у Србији.
Осим потпредседнице Михајловић, у Координационо тело именовани су и министарка без портфеља задужена за европске интеграције, Јадранка Јоксимовић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питањ,а Александар Вулин и генерални секретар Владе, Новак Недић.
Ево како КООРДИНАЦИОНО ТЕЛО ЗА РОДНУ РАВНОПРАВНОСТ даје упутства државним службеницима у вези са ''родном равноправношћу'', која би требало да буде једнакост мушкараца и жена пред законом (што иначе постоји већ више деценија у нашем законодавству), а заправо је увођење НЕИДЕНТИФИКОВАНИХ СЕКСУАЛНИХ ИДЕНТИТЕТА у законске оквире, чиме ће се касније дати легитимитет гејевима, лезбејкама, транс-особама, (ма шта то значило) и осталим неидентификованим личностима да равноправно са осталим људима имају иста законска права у које спадају брак, усвајање деце и све остало:
КЉУЧНА СТАВКА 1: РОД И ПОЛ
ПОЛ (SEX) означава биолошке разлике између мушкараца и жена. Пол је углавном трајна и универзална категорија у свим временима и просторима.
РОД (GENDER) – Род је производ друштва и културе, тј. скуп задатака и улога које се додељују женама и мушкарцима. Род подразумева одређене ставове и понашање који се намећу т.ј. који су научени и који се могу мењати.
КЉУЧНА СТАВКА 2: РОДНЕ УЛОГЕ
Људи се рађају као припадници мушког или женског пола, али се уче да буду дечаци и девојчице, жене и мушкарци. Родна правила усвајају се од културе, родитеља, вршњака, школе...
http://www.gendernet.rs/files/Obuka/Uputstvo_-_uprava_za_rodnu_ravnopravnost_1.pdf
Дакле, ниси мушкарац или жена ако си се родио као такав, већ ако изабереш да то будеш. Није само јасно, колико пута човек може да бира шта ће да буде у овом животу и да мења свој род? 5, 6, 100?
А ево и спорних законских решења са сајта Заштитника грађана (омбудсмана) Саше Јанковића, која недвосмислено указују да се спрема: омогућавање гејевима да усвајају децу (члан 53) и обавеза државе да уведе сексуално образовање које ће садржати упознавање несретне деце са свим видовима МНОГОСТРУКОСТИ И ВИШЕСЛОЈНОСТИ ЉУДСКИХ ИДЕНТИТЕТА И ТАЧАН ПРИКАЗ ИСТОПОЛНЕ СЕКСУАЛНО-ЕМОТИВНЕ ОРИЈЕНТАЦИЈЕ, ТРАНСРОДНОСТИ, ТРАНСПОЛНОСТИ И ИНТЕРСЕКСУАЛНОСТИ... Не дај Боже!
Другим речима, када чујете ''родна равноправност'', знајте да се ради о правима хомосексуалаца да имају потпуно иста, па чак и већа права него ви, између осталог и да имају приступ вашој деци!
ПРВА РАДНА ВЕРЗИЈА МОДЕЛА ЗАКОНА О РОДНОЈ РАВНОПРАВНОСТИ
Београд 2014.
Усвојење
Члан 53.
Свако лице у генеративном добу има могућност да под истим условима
поднесе захтев за усвојење детета, без обзира на пол и на брачно стање.
Родна равноправност у образовању – наставни планови и програми
Члан 56.
Васпитање и образовање о родној равноправности је саставни део
предшколског, основног, средњег и високог образовања, као и трајног учења.
Органи јавне власти, односно образовне установе, у поступку доношења
наставних планова и програма, односно студијских програма, и приликом
утврђивања стандарда уџбеника, наставних метода и норматива школских
простора и опреме, дужне су да укључе садржаје везане за родну
равноправност.
У наставним плановима и програмима, односно студијским програмима
на свим нивоима васпитања и образовања обезбеђује се васпитање и стицање
знања о родној равноправности, обавезно стицање знања из области сексуалног
образовања и репродуктивног здравља, промовишу многострукости и
вишеслојности људских идентитета и тачан приказ истополне сексуално-
емотивне оријентације, трансродности, трансполности и интерсексуалности,
индивидуалност, солидарност и креативност, недискриминација, ненасилна
култура, негује свест о различитостима и развија недискриминаторна пракса у
циљу превазилажења родних стереотипа и предрасуда и поштовања родне
равноправности.
У наставне планове и програме образовних установа на којима се
образује наставни кадар, поред садржаја из става 2 овог члана обавезно се
укључују и садржаји који повећавају осетљивост за родни садржај наставног
материјала и наставне праксе.
Посебне мере у области васпитања, образовања и науке
Члан 57.
Органи јавне власти односно образовне установе, у поступку доношења
наставних планова и програма, односно студијских програма, и приликом
утврђивања стандарда уџбеника, наставних метода и норматива школског
простора и опреме, усвајају посебне мере. Посебне мере укључују:
1) интегрисање родне равноправности у наставне планове и програме
образовних институција на којима се образује наставни кадар;
2) коришћење родно осетљивог језика у уџбеницима и наставном
процесу;
3) процењивање уџбеника и приручника из перспективе њиховог
директног и посредног родног садржаја;
4) континуирано стручно усавршавање наставног кадра и укључивање
садржаја о родној равноправности, политици једнаких могућности и посебним22
мерама, људским и мањинским правима и правима детета, дискриминацији,
насиљу у породици и насиљу према женама;
5) подизање осетљивости за родни садржај наставног материјала и
наставне праксе;
6) у садржаје и методику рада у оквиору Грађанског васпитања укључити
радионице о родној равноправности, облицима дискриминације, насиљу у
породици; различитим сексуалним оријентацијама;
7) подстицање (стипендирање) равномерне заступљености жена и
мушкараца на свим нивоима образовања и у свим образовним профилима;
8) повећање видљивости припадника и припадница маргинализованих
друштвених група у уџбеницима, наставним плановима и програмима у складу
са принципима инклузивног образовања;
9) укључивање у систем васпитања и образовања ученика или група
ученика који због свог пола, рода (родног идентитета), брачног стања, своје
културе, традиције и друштвено-економских услова рано напуштају школу;
10) посебне програме за враћање ученика из става 1 тачка 7 овог члана у
школе и друге образовне установе, као и мере за посебну подршку ученицима
или групама ученика за прелазак са нижег на виши образовни ниво, односно
настављање школовања;
11) повећање мање заступљеног пола приликом конкурса за пријем на
студије, програме стипендирања, програме доживотног образовања;
12) повећања учешћа мање заступљеног пола у коришћењу
информационо-комуникационих технологија;
13) укључивање родне перспективе у науку и промовисање жена
научница;
14) коришћење родно осетљивог језика у сведочанствима, дипломама,
квалификацијама, звањима, занимањима и лиценцима.
Посебне мере из става 1 овог члана не сматрају се дискриминацијом.
Програми трајног оспособљавања и стручног образовања
Члан 58.
Програми трајног оспособљавања и стучног усавршавања запослених у
јавним службама обавезно укључују и едукацију у области родне
равноправности, чији садржај је прилагођен области у којој се обавља стручно
усавршавање запослених.
ДРУГА РАДНА ВЕРЗИЈА МОДЕЛА ЗАКОНА ОРОДНОЈ РАВНОПРАВНОСТИ
Београд 2014.
http://www.ombudsman.rs/attachments/3621_druga%20verzija%201.pdf
Усвојење
Члан 53.
Свако лице у генеративном добу има могућност да под истим условима
поднесе захтев за усвојење детета, без дискриминације
Родна равноправност у образовању – наставни планови и програми
Члан 56.
Васпитање и образовање о родној равноправности је саставни део
предшколског, основног, средњег и високог образовања, као и трајног учења.
Органи јавне власти, односно образовне установе, у поступку доношења
наставних планова и програма, односно студијских програма, и приликом
утврђивања стандарда уџбеника, наставних метода и норматива школских
простора и опреме, дужне су да укључе садржаје везане за родну
равноправност.
На свим нивоима васпитања и образовања обезбеђује се, на начин примерен
узрасту, васпитање и стицање знања о родној равноправности, стицање свести
о различитостима, те подстичу толеранција, ненасиље, солидарност и
недискриминација.
У основном, средњем и високом образовању обавезно је стицање знања
примерених узрасту из области сексуалног образовања и репродуктивног
здравља.
У наставне планове и програме образовних установа на којима се
образује наставни кадар, поред садржаја из става 2 овог члана обавезно се
укључују и садржаји који повећавају осетљивост за родни садржај наставног
материјала и наставне праксе.
Аутор прве радне верзије модела закона o роднoj равноправности је проф. др
Маријана Пајванчић, у сарадњи са Саветом за родну равноправности и
консултантима:
Ђурђица Ергић, председавајућа Савета за родну равноправност
Заштитника грађана, активисткиња Ромског женског центра БИБИЈА
Лепојка Чаревић Митановски, председница организације за заштиту
права и подршку женама са инвалидитетом „Из круга,“ чланица Савета за родну
равноправност
проф. др. Слободан Савић, професор на Медицинском факултету у
Београду, члан Савета за родну равноправност,
Вања Мацановић, Аутономни женски центар Београд, чланица Савета за
родну равноправност
проф др Сенад Јашаревић, Правни Факултет у Новом Саду;
проф др Горана Ђорић, Филозофски факултет у Нишу;
проф. др Вишња Ђорђић, Факултет физичке културе у Новом Саду;
проф др Дубравка Валић, Недељковић, Филозофски факултет у Новом
Саду;
Драгана Петровић, експерткиња за родне политике, прва председница
Савета за равноправност полова Владе Републике Србије.
Мислимо да је сасвим јасно шта се спрема ''јаднијем Србима'', што би реко Његош.
Пресвјатаја Богородице, спаси нас!
