ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ
...Циљ је да се уместо Српске Православне Цркве која је централизована око Београдске патријаршије изгради нека врста конфедерације регионалних митрополија. Тако би се уместо Српске Православне Цркве добила извесна „Пећка патријаршија“, што би водило расрбљивању Православне Цркве у Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори и „Косову републици“. Мотивација је следећа: ако се православље не буде везивало са Србијом, то ће, тобож, помоћи Цркви да се развија, мисионари, итд. Ентузијасти промене имена Цркве сматрају да све треба да се спроведе у две фазе: прво се називу Србска Православна Црква дода „Пећка патријаршија“, а затим се уклања „Србска Православна Црква“. Патријарх се с тим не би сложио, али информациона кампања је у току. Где има дима, има и ватре...
МАРКО ПЕЈОВИЋ
Највећа мана серије „Немањићи” није ни улични жаргон у говору средњевековних личности, ни питање костима глумаца, ни идеолошка оријентација редитеља, ни избор локација за снимање. Највећа мана ове серије, која може имати ужасне последице по политичку будућност Србије и верски идентитет Срба, јесте оно што нас тек чека у епизодама које следе. А то је екранизација наводне круне коју је папа послао 1217. године Стефану Немањићу из Рима, односно наводне церемоније крунисања у којој папски кардинал излази из православног олтара (!) и ставља Стефану круну на главу, уз тзв. присуство рашког епископа. Тек онда ће уследити сцене тзв. каснијег или новог крунисања у Жичи од стране светог Саве.
ДР ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ
Највећи број људи у Србији и на просторима бивше Југославије мисли да су песме „Лепе ли су, нано, Гружанке девојке“, „Обраше се виногради“, „Јутрос ми је ружа процветала“, „Текла река Лепеница“, „Стани, стани, Ибар водо“, „Јесен прође, ја се не ожених“, „Ајд д’ идемо, Радо“, „Коме шумиш, ој Мораво“, као и „У лијепом старом граду Вишеграду“, „Прођох Босном кроз градове“, „Стаде се цвијеће росом китити“, „Кад си била, мала Маре“ – из Србије, Босне, Далмације. Оне су, заиста, постале тако прихваћене да су потпуно понародњене. Али, њихов извор се ипак зна – био је то српски песник и певач, крагујевачки геније, Драгиша Недовић.

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.
Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...
Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.
Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...
У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.
Митрополит Филарет Вознесенски