Доказ о вековној пракси припреме за Причешће у СПЦ: Служебник из 1962.г.

КАКО СУ СЕ СРБИ ВЕКОВИМА ПРИПРЕМАЛИ ЗА СВ. ПРИЧЕШЋЕ: СЛУЖЕБНИК СПЦ ИЗ 1962.ГОДИНЕ.

Поштовани читаоци, сведоци смо да се у последње време учестало позива на Св. Причешће без дужне припреме, без поста и исповести. Ево доказа да је србско предање од старина садржало пост и исповест као обавезну припрему за Св. Причешће, што је недавно почело да се укида од стране највише црквене јерархије. У питању је Служебник СПЦ из 1962. године у коме лепо и јасно пише: "Ко хоће изван четири обична поста да приступи Светом Причешћу: седам дана пре тога да пости, пребивајући у црквеним и домаћим молитвама (ово ако није у нужди, у нужди три или један дан да пости) и припремајући себе за редовно исповедање својих грехова. Који су у супружанству, у те дане да се уздрже од супружничког сједињавања. Пред осми дан да исповеди пред јерејем све грехе своје, и од вечери ништа да не окуси: који не могу да не окусе ништа од вечери ради младости или престарелости, нека мало што окусе: од поноћи свакако сви да се уздржавају, и молитвама, поклонима и духовним размишљањима да се баве колико могу, припремајући се: а којима не знају да читају, и који живе далеко од цркве, јереј нека одреди какво ће правило коме и дому њиховом да завешта..."

То предање потврђује и Учитељноје известије (Поучно упутство), у саставу руског Служебника из 1699. године: „Ако неко пожели да ван уобичајена четири поста приступи светом причешћу, нека пости прво седам дана, нека пребива у црквеним и домаћим молитвама (ово ако није у питању прека потреба: а у случају преке потребе, нека пости три дана, или нека пости само један дан).“

Коме смета овај Служебник и зашто се у СПЦ мења вишевековно и у пракси потврђено црквено предање по поводу поста, исповести и Причешћа, остаје нејасно. Тим пре што и у Типику (Јерусалимском), који је руководећи богослужбени указатељ за нашу цркву пише то исто: 

„Егда хочет кто причаститися Святых Христовых Таин, подобает ему сохранити всю седмицу, от понедельника пребыти в посте, и молитве, и трезвости совершенной всеконечно, и тогда со страхом и велиим благоговеинством приимет Пречистыя Тайны“ (Типикон. Т. I. Глава 32. С. 85)

„Ако неко хоће да се причести Светим Христовим Тајнама, треба да се сачува целе недеље, од понедељка, у посту и молитви и трезвењу савршеном, разуме се, и тада, са страхом и великом побожношћу, нека прими Пречисте Тајне“. - Типикон, сиречь изображение церковного последования во Иерусалиме святыя лавры преподобного и богоносного отца нашего Саввы (Типикон, сиесть Устав. Т. I. СПб., 1992. С. 9). 

Тиме се доводи у питање вишевековна духовна пракса, која је потврђена од многобројног збора светих, који су се њоме руководили. Или су данашњи јерарси паметнији од њих и знају нешто што наши свети вековима нису знали?