О браку и породичном животу (6)
СВЕТА ЦАРИЦА АЛЕКСАНДРА
О БРАКУ И ПОРОДИЧНОМ ЖИВОТУ (6)
Свака лепа мисао, која детету пада на памет касније снажи и оплемењује његов карактер. Наша тела упркос нашим жељама старе, али зашто да наше душе не остану заувек младе? Просто је злочин гушити дечју радост и приморавати децу да буду мрачна и важна.
Врло брзо ће на њихова плећа пасти животни проблеми. Врло брзо ће им живот донети и бриге и невоље и тешкоће и терет одговорности. Нека бар што је дуже могуће остану млада и безбрижна. Њихово детињство треба што је год више могуће испунити радошћу, светлошћу и веселим играма.
Родитељи не треба да се стиде да се играју и праве несташлуке заједно с децом.
Можда су они баш тада ближе Богу неко кад, како то они мисле, обављају врло важан посао.
Никад се не заборављају песме детињства. Сећања на њих почивају под теретом година пуних брига, као што се зими под снегом крију нежни цветови.
- - -
У животу сваке породице, пре или касније, долази горко искуство – искуство патње. Године могу проћи у непомућеној срећи, али ће сигурно бити и жалости. Поток који је тако дуго текао налик на весели поточић који тече обасјан јарком сунчевом светлошћу кроз зимске ливаде између цвећа, продире, тамни и понире у мрачну клисуру или се обрушава у виду водопада.
- - -
У манастирској тишини, осамљена,
Тамо где анђели-чувари круже,
Од искушења и грехова удаљена,
Живи она коју умрлом држе.
Сви мисле да одавно обитава
У Божанственој небеској сфери,
А она живи у манастиру,
Покорна својој пробуђеној вери.
- - -
Нико не зна каква се света тајна одиграва у новорођенчету, којем је суђено да проживи само тренутак на овој земљи. Оно га не проживљује узалуд. За овај кратки трен оно може учинити више, може оставити дубљи траг него други живећи годинама. Многа деца умирући доводе своје родитеље пред свете Христове стопе.
- - -
Постоји несрећа која рањава више од смрти. Али Божија љубав може свако искушење да претвори у благослов.
- - -
Светлост је звезда даље нег’ облаци,
После олује сунчеви сијају зраци,
За Бога невољених бића нема,
Сваком Свом створењу Он добро спрема.
- - -
И тако протиче живот у правом дому, понекад обасјан јарком сунчевом светлошћу, понекад у тами. Али било у светлости или у мраку – он нас увек учи да се обраћамо Небу као Великом Дому у којем ће се остварити сва наша маштања и надања, где се поново сједињују везе покидане на земљи. За све што имамо и радимо потребан нам је Божји благослов. Нико осим Бога неће нас подржати у великој несрећи. Живот је тако крхак да сваки растанак може да буде заувек. Никада не можемо бити сигурни да ћемо још имати прилике да замолимо за опроштај због лоше речи и да ће нам бити опроштено.
- - -
Наша узајамна љубав може бити искрена и дубока у сунчане дане, али никада није толико снажна као у данима патње и туге када се показују сва богатства која су до тада била скривена.
КРАЈ И БОГУ СЛАВА!