ПОРОДИЧНИ АЛАРМ: Петиција
ПОРОДИЧНИ АЛАРМ - ПЕТИЦИЈА
Поштовани читаоци, преносимо петицију коју је покренуо адвокат и директор школе Саша Боројевић, који се труди да нашу децу у оквиру школског система заштити од зала, која су већ убачена у њега. Предлажемо вам да подржите петицију, која би требало, за почетак, да уведе основни ред у наше школство и медије: од увођења предмета "Породица" у школски ситем, преко забране уласка у школство невладиних организација, које својим садржајима трују душе наше деце, преко забране апликација, које деструктивно утичуна психу деце, и које су већ забрањиване у неким земљама, до додељивања просветним радницима статуса службеног лица, које треба да им поврати изгубљено достојанство и почасно место у друштву, које би требало да заслужују. Погледајте петицију...
ПОРОДИЧНИ АЛАРМ је иницијатива свих нас за спас менталног и духовног здравља деце.
ОВО ЈЕ АЛАРМ
да се у друштво врате породичне вредности, морал и етика;
да се институција ПОРОДИЦА врати на место које јој припада, јер она је темељ здравог и чврстог друштва;
да се доносе нови закони, а поштују добро утемељени постојећи закони, јер држава без закона биће закон без државе.
1. ИМПЛЕМЕНТИРАЊЕ ПРАВНИХ ИНСТИТУТА ИЗ АЛЕКСИНОГ ЗАКОНА
Алекса Јанковић је млади дечак (11 година) из Ниша, који је 2011. године извршио самоубиство због последица вршњачког насиља. На иницијативу његових родитеља 2015. године написан је тзв. Алексин закон, који представља предлог измена постојећих закона у циљу спречавања вршњачког насиља. До данас осим предлога који је израђен у општем облику, ни једна конкретна иницијатива није реализована. Иако би требало ревидирати текст првобитног предлога, у светлу времена које је прошло од предлога до данас, неспорна је чињеница да принципи постављени предлогом од 2015. године морају бити имплементирани у законодавни оквир Републике Србије. Иницијатива је да правни механизам за праћење и реаговање на вршњачко насиље, као и санкције према ученицима који чине насиље (суспензија ученика – удаљавање ученика са наставе) буду интегрисани у постојеће образовне законе.
2. УКИДАЊЕ ДРУШТВЕНИХ МРЕЖА – ТИК ТОК И СНЕПЧЕТ
Сведоци смо евидентне чињенице да су друштвене мреже попут ТикТок и СнепЧет, подложне злоупотреби од стране младих људи (превасходно деце). Ове платформе врше погубан утицај на младе људе које у фази развоја (једна од нормалних фаза развоја сваког здравог детета је и она када дете тражи алтернативна решења поред оних која су понуђена у породици). Уколико за своје дилеме решења пронађе на овим платформама можемо само очекивати пораст насиља и небројано поновљених немилих догађаја. Ове платформе немају апсолутно никакво утемељење и друштвену оправданост да постоје на нашим просторима. Сасвим супротно – врше погубан развојни, психолошки и социјални утицај на младе људе. Из тог разлога наведене али и све сличне платформе треба забранити у Републици Србији – блокирати им приступ са територије Републике Србије. Такође, у склопу ове тачке, треба озбиљно размотрити питање ограничавања приступа интернета и друштвених мрежа за децу и млађе малолетнике (испод 16 године). Деца до 16. године живота немају никакву потребу да буду корисници друштвених мрежа. Њихов друштвени живот треба да се одвија у школи, на ваннаставним активностима, у установама или на местима која им треба омогућити за несметано дружење сходно њиховом узрасту (безбедни паркови, установе културе за младе итд.). Зависност од интернета и видео игара представља тако озбиљан проблем да се у установама за одвикавање од зависности третира једнако као зависност од опојних дрога. Уколико закон санкционише конзумирање и трговину опојних дрога, зашто, имајући наведено у виду, закон не санкционише и злоупотребу интернета и видео игара, једнако погубних по ментално здравље деце као и опојна дрога. Иницијатива подразумева и израду предлога законских измена за ограничавање приступа интернету, друштвеним мрежама и видео играма од стране малолетника.
3. ЈУТЈУБ КАНАЛЕ СТАВИТИ ПОД КОНТРОЛУ РЕМ-А
С’ обзиром на утицај појединих Јутјуб канала и број прегледа садржаја који се пласира, одговорност произвођача/аутора садржаја мора да се подигне на највиши ниво кроз следеће мере:
• Истицање старосне границе гледалаца/пратлаца на утицајним јутјуб каналима (преко 10.000 пратилаца) уз обавезно утврђивање критеријума за одређивање старосне границе за конзументе и пратиоце Јутјуб канала у односу на садржај који се пласира;
• Утврђивање правила која се односе на програмске садржаје, а у вези са заштитом достојанства личности и других личних права, заштитом права малолетника, забраном говора мржње, насиља, позивања на насиље и др.
4. УВОЂЕЊЕ ОБАВЕЗНОГ НАСТАВНОГ ПРЕДМЕТА „ПОРОДИЦА“ У ОБРАЗОВНИ СИСТЕМ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ.
Увођење обавезног наставног предмета Породица у основно и средње образовање има за циљ да пружи могућност ученицима стицање знања и вештина у складу са њиховим узрастом о најважнијој ћелији друштва – породици. Деца од најраније доби морају да усвајају знања о породичним вредностима кроз међусобно поштовање и разумевање свих чланова породице, што представља темељ здраве комуникације, која има за циљ превенцију девијантног понашања и здрав развој будућих генерација. Деца би у склопу овог наставног предмета од малих ногу стицала знања о томе шта су вредности које треба баштинити у друштву (на начин који је у складу са узрастом тако да деца презентоване садржаје могу да разумеју и усвоје). Деца би учила како да уз подршку родитеља на миран начин превазиђу све кризне фазе развоја, а ова вештина би им у зрелом добу омогућила да помогну и својој деци. У оквиру овог предмета ученици би се упознавали са својим правима, али и са обавезама и одговорностима које свако породично домаћинство мора да формира и поштује, како би развој младих генерација створио основ за одговорно и здраво друштво. Коначно, овај наставни предмет треба да оспособи младе људе да у свим фаза планирања и одгајања породице буду способни да се на миран и разуман начин носе са свим тешкоћама које савремено доба носи, као и да на њих адекватно одговоре. У школски програм, поред постојећих ученичких компетенција, обавезно уврстити моралну компетенцију.
5. ЗАБРАНА УЛАСКА СВИМ НЕВЛАДИНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА У ОСНОВНЕ И СРЕДЊЕ ШКОЛЕ КАО И У ПРЕДШКОЛСКЕ УСТАНОВЕ
Свако друштво има своје специфичности у погледу традиције, васпитања и принципа на којима темељи своје постојање и функционисање. Неоходно је подићи контролу садржаја који се ученицима пласирају кроз ваннаставне активности, предавања од стране различитих удружења из цивилног сектора као и појединаца. Сваки евентуални програм који би се пласирао у школе и предшколске установе је потребно да прође кроз процедуру акредитовања Министарства просвете РС и Завода за унапређивање образовања и васпитања, као и да добије сагласност Заститника грађана.
• На нивоу школе или предшколске установе потребно је увести обавезан пристанак Савета родитеља за сваки садржај који се планира, а није саставни део прописаног Програма наставе и учења;
• Хитно усвајање закона о контроли невладиних организација из иностранства и невладиних организација које се финансирају из иностраних фондова. Закон мора подразумевати обавезу пријављивања свих финансијских трансакција и пројеката на којима се ради.
6. НАСТАВНИЦИМА И УЧИТЕЉИМА ДОДЕЛИТИ СТАТУС СЛУЖБЕНОГ ЛИЦА
Статус службеног лица по Кривичном законику омогућава кривичну одговорност за нека кривична дела или дело поприма тежи, квалификовани облик ако је извршено према службеном лицу или од стране службеног лица. Примера ради, убиство службеног лица у вршењу службене дужности сматра се тешким убиством, кривична дела злостављања и мучења, неовлашћеног фотографисања и многа друга добијају тежи облик, а самим тим и тежу казну, ако су извршена од стране службеног лица.
7. УВЕСТИ ДРЕС КОД/УНИФОРМЕ У ОСНОВНЕ И СРЕДЊЕ ШКОЛЕ
Циљ увођења ђачких униформи или „дрес кода“ је смањивање социјалних разлика између деце, усмеравање њихове пажње на учење, а не на питање „Шта ћу данас да обучем за школу?“. На овај начин се код деце развија и осећај припадности школи – заједници. Начин на који би се креирала и увела ђачка униформа или одредио дрес код би требало да буде у складу са специфичностима сваке школе понаособ. Препорука је укључити заинтересоване ученике у креирање идејних решења.
ПОТПИШИ ПЕТИЦИЈУ ОВДЕ: