Ана Кузњецова: О важности деликатног приступа заштити права детета

АНА КУЗЊЕЦОВА

ПОД ЗНАКОМ ПОРОДИЦЕ

...Треба разумети да одузимање деце, позивање родитеља на одговорност, морају бити крајња мера, која би се примењивала након што је урађено све да би се рехабитовала породица, када је искоришћен потенцијал свих превентивних и корективних мера. Није потребна тотална контрола породица, већ реална помоћ и подршка. За мене је то принцип посла на месту опуномоћеника...

 

За нас је важно да је нова година почела под знаком породице и детињства: руководство земље је донело низ значајних одлука у области породичне политике и заштите права детета. Један од првих налога, које  је дао председник у 2017. години се тиче социјалне сфере и тиче се директно проблема опстанка руске породице и заштите наше деце: „Проанализирати праксу одузимања малолетника из породице са становишта сувишно примењених мера или неправовременог мешања у породицу“. У последње време било је много спорова који су се тицали проблема такозване јувенилне јустиције.

На нашу адресу су почела да стижу обраћања грађана поводом одузимања деце. То питање су покретале родитељске организације на нашем друштвеном савету. Десило се неколико упечатљивих случајева када су деца под разним изговорима одузимана из породица досељеника, од грађана Таджикистана и Узбекистана, који живе на територији Русије. Свима је познат случај Насима Рахмонова, када су дете одузели од мајке само зато што она са собом није имала документа за дете. Сећамо се и трагичног случаја таджикистанског дечака Умарали Назарова, који је преминуо у болници нагон што су га одузели из породице. И најсвежији догађај - када су једногодишњу девојчицу узели од маме Нилуфар Мамасаидове.

У свим овим случајевима су све процедуре и све инструкције наводно испоштоване, радници органа заштите су поступали по закону. Али поштовање норми закона не сме бити формално, посебно када се ради о деци. Закон не може бити изнад интереса породице и деце. Већ смо почели разматрање таквих случајева, укључили смо и овлашћене за права детета у регионима, који заједно са колегама из Рособнадзора (Руска надзорна комисија) анализирају рад органа заштите и праксу одузимања деце. Активно нам помажу и чланови друштвеног и експертног савета које смо основали.

Сада је, првих дана нове године, као још један велики проблем, постао жестока дискусија око декриминализације члана 116 Кривичног законика.

Подржавам став председника Русије који је он изнео на својој годишњој прес-конференцији: „Боље да децу не батинамо и да се при томе ни родитељи, а тим више суседи, не позивају на некакве традиције“. Али и „недопустиво је неосновано мешање у породицу“.

Батинање је забрањено, оно уништава децу, оштећује им психу. Садиста не сме да остане без казне. У важећем Кривичном законику постоји неколико таквих преступа који се разликују према начину насиља, степену тежине оштећења живота и здравља.

Али је разумљива и забринутост родитељског друштва које се боји кривичног гоњења. Јер је посланица Јелена Мизулина истицала да за подизање кривичног гоњења родитеља према члану 116 КЗ РФ није потребан медицински налаз, а самим тим ни судско вештачење. Довољне су изјаве самог детета или изјаве сведока (или анонимна дојава) о томе да је дете осетило физички бол од радњи родитеља. И слична пракса постоји.

Треба разумети да одузимање деце, позивање родитеља на одговорност, морају бити крајња мера, која би се примењивала након што је урађено све да би се рехабитовала породица, када је искоришћен потенцијал свих превентивних и корективних мера. Није потребна тотална контрола породица, већ реална помоћ и подршка. За мене је то принцип посла на месту опуномоћеника.

И још један догађај који је веома важан за заштиту права детета - први пут је била седница међуресорне радне групе за међународна питања заштите права детета. Ми не делимо децу на своју и на туђу, она су сва наша. Циљ радне групе за међународна питања је ефектна заштита права и интереса деце како у Русији, тако и на терирорији других држава.

Према тренутном стању наша група је формирана од представника профилних федералних министарстава: Министарства образовања, Министарства правде, Министарства иностраних послова.

На седници радне групе много се говорило о неопходности присаједињавања Русије Конвенцији о међународном реду потражње алиментације за децу и другим облицима издржавања породице. Конвенција је направљена у Хагу 2007. године. То је важан документ који у различитим државама света помаже да се реше проблеми издржавања деце и заштита њихових права. Ипак, као било који међународни документ о он садржи масу нијанси повезаних са националним законодавством. Ми смо разматрали нашу позицију у односу на ту конвенцију. Заменик директора одељења за међународно право и сарадњу Министарства правде, Валериј Лиск је изјавио да је Министарство правде припремило за разматрање пројекат нормативно-правног акта о уношењу измена у Грађански процесуални кодекс, у Закон о бесплатној правној помоћи, да би руско законодавство ускладили са Хашком конвенцијом и да се не би појавиле било какве препреке у потражњи алиментације од родитеља који се од њих сакривају у иностранству.

Говорили смо и о деци у зонама ратних дејстава. То је врло компликован проблем, који је повезан са међународном ситуацијом у свету,. Нажалост, међународни односи су се заоштрили. Знамо да сада имамо веома много локалних војних конфликата у којима страдају деца. На адресу опуномоћеника су почеле да пристижу молбе да се помогне да се врате у Русију деца која се налазе на територији ратних дејстава.

Овлашћени испред МИП Русије за питања права човека, демократије и владавине права, Константин Долгов је испричао да се  у том смислу и са тим циљем  сада у Министарствима иностраних послова у разним земљама  формира група адвоката која  ће пружати правну помоћ нашим грађанима у иностранству.

Има много питања на којима морамо да радимо у овој години. Најбитније је да знамо да су интереси деце директно повезани са њиховом рођеном породицом. Зато је наш задатак да им у првом реду помогнемо и да подржимо породицу. И у савременим условима је то тежак задатак. Али, надам се да ће заједнички посао заинтересованих министарстава и ресора, пажња и умеће да саслушамо сваку породицу, све родитеље, да ће нам помоћи да их сви заједнички решимо.

Ана Кузњецова

Извор: Известија, http://www.pravoslavie.ru/100218.html

17. јануар 2017

Превод: Душка Здравковић, Православна породица, фебруар 2017.