Епископ Иринеј Орда: Родитељи никада не смеју да вређају једно друго...

ЕПИСКОП ИРИНЕЈ ОРДА

КАКО ВАСПИТАТИ ПОСЛУШНУ И ПОБОЖНУ ДЕЦУ?

Родитељи никада не смеју да вређају једно друго и да тиме губе поштовање код деце. Отац и мајка морају да се заједно са великим поштовањем понашају једно према другом: они никада не смеју дозволити себи да пред децом говоре непристојне речи; они не смеју да икада поричу једно друго; деца никада  не смеју да чују, као што то бива често: „ Ти си почео тако да лажеш, као и твој отац“, „ Бићеш исто тако неспособан, као и твој отац “, или „ Бићеш иста таква распикућа, као и твоја мајка “...Где деца слушају овакве разговоре, ту могу да се опросте од поштовања и послушности!

У кући се често грубим исмевањем поткопава ауторитет свештеника, и он мора непрестано да понавља деци: поштуј оца твога и матер твоју. Дете ће одавде извући директан закључак: ако мој отац не признаје никакве заповеди о којима говори свештеник, онда и ја не треба да га слушам, да будем пажљив према  његовим речима, када он учи, објашњавајући пету заповед. И логика је опет на страни деце!

Исто то бива и у односу ауторитета претпостављеног. „Шта ће мени претпостављени? Ја сам сам себи господар: шта хоћу, то и радим!“- говори други, и то не ретко и још горе...и не гледа на то ко га слуша. Наравно, ови разговори против власти нису за њу опасни, зато што претпостављени силом може натерати на послушност  оне који су под његовом управом, а што не раде ни Бог, ни Црква; шта више овде је темељ за развој опште непослушности према  родитељима код деце.  

Свуда, где се не признаје и не поштује Божанска и установљена Богом власт, где се закони испуњавају само због страха, тамо васпитање послушности нема основу. Ко презире ауторитет Божији, ауторитет Цркве, ауторитет било ког претпостављеног, тај не може да тражи од своје деце да они поштују његов родитељски ауторитет; и ко добровољно и због осећаја дуга не поштује дате ауторитете, тај никада не може васпитати своју децу да буду послушна.

Никада не смемо давати „храну“ дечијој самовољи; не смемо да допустимо да деца било шта наређују старијој браћи и сестрама, или слугама, или другим одраслима, или да својевољно нешто одређују. Ако деца хоће било шта од старијих, онда они морају да замоле, а не да наређују; са оним што им дају морају бити задовољни и да захваљују за то.

Не треба никада да трпимо када су деца непослушна: шта је рекао отац или мајка, дете мора да истог тренутка учини без одуговлачења и одлагања. Речено-учињено. Дете мора да зна: ако ја сада не урадим, онда поступам глупо.

Немоћни су родитељи над одраслом децом, ако нису почели да их васпитавају од младих година...

Епископ Иринеј  (Орда) (1837-1904)

Превод: Душка Здравковић, Православна породица, јануар 2016.