Tумачење Светог Саве о посту суботом
ИЗ ЗАКОНОПРАВИЛА СВЕТОГ САВЕ СРБСКОГ O ПОСТУ СУБОТОМ
ПРАВИЛО 53. СВЕТИХ АПОСТОЛА
Ако који епископ, или презвитер, или ђакон у дане Господњих празника не окуша меса, или вина, гнушајући се и мрским творећи то, а не ради уздржања – да се извргне као онај који је опечен својом савешћу и који је многима постао узрочник саблазни.
Тумачење: Свети апостоли и свети оци преподобни установили су да се не пости никако: у све суботе осим једне – Велике суботе, и у све недеље, и у дане Господњих празника. Али многи од светих отаца постише, на пример, до 10 дана, или до двадесет, или више од тога, а неки од њих до 40 дана продужаваху пост. Према томе, они расудише да правила не преступају они који посте у такве суботе и недеље. Тако, ако ко хоће у одређене дане да се уздржи и да толико пости непрекидно као и они, па било да у те дане падне субота или недеља, или који други Господњи празник – такав се неће осудити као преступник правила.
Али ако неко само у суботе и у недеље пости, а у све друге дане једе, или се као онај ко се гнуша меса, или вина тога клони, не хотећи чак ни у Господње празнике од тога да једе – такав се неће назвати уздржаник, или постник, него ће се осудити као достојан извргнућа, јер многима је улио помисли да је штетно оно што је Бог створио, од чега ништа није рђаво ни одбациво. О овоме потражи још и 14. правило сабора у Анкири.
Преузето из: „Законоправило Светог Саве на српскословенском и српском језику, 1“, приредио и превео Миодраг М. Петровић, Епархија жичка / манастир Жича / М. Петровић, Краљево, 2004.
ПРАВИЛО ТЕОФИЛА, АРХИЕПИСКОПА АЛЕКСАНДРИЈСКОГ ОБНАРОДОВАНО У НЕДЕЉУ ПРЕД СВЕТО БОГОЈАВЉЕЊЕ
1. правило: Обичај и ред захтевају од нас да поштујемо сваку недељу и да је светкујемо јер је у тај дан Господ наш Исус Христос васкрсао из мртвих, те се због тога тај дан у Светом Писму и назива првим даном пошто он представља почетак нашег живота, а такође се назива и осмим даном јер је надвладао јеврејску суботу. Али, пошто се сада догодило да је то и дан када морамо постити због Богојављења, корисно ћемо учинити ако узмемо неколико урми, и тиме ћемо се уклонити од обичаја јеретика који не поштују дан васкрсења, а такође ћемо и посни дан провести како приличи, дочекавши вечерње сабрање, које се тада, по вољи Божијој, има да одржи. Потребно је знати и то да се у тога дана сабирамо у девети час.
Преузето из књиге: Књига Правила, Шибеник 2003. Са Благословом Његовог преосвештенства господина Фотија ЕПИСКОПА ДАЛМАТИНСКОГ
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/zakoni/zbornik-kanona-pc.htm
Из овог правила Светог Теофила Александријског можемо закључити да се у то време кад је писано ово правило (а и остала правила - канони) под постом сматрало не јести ништа и да би задовољио правило које забрањује пост суботом и недељом, Свети Теофил саветује да је корисно (душекорисно) да разрешимо пост на неколико урми. Из овога происходи да је забрањен пост суботом и недељом који је строжији од узимања неколико урми у те дане.
Можемо закључити да пост на води (два до три оброка кувана на води) је блажи од поста који за цео дан подразумева узимање неколико урми и тако не подлеже под осуду канона који забрањују пост суботом и недељом, осим Велике суботе, а у исто време испуњава циљ наведени у канону „тиме ћемо се уклонити од обичаја јеретика“.
Аналогно претходном објављеном правилу Св. Теофила Александријског у Законоправилу Светог Саве, у једном тумачењу канона, Св. Сава каже, да кад пада Богојављење у недељу добро би било да у суботу разрешимо пост на неколико урми, пошто се субота не пости.
Приредо: Мирослав П.