Радост за православне: Грузијска Црква одбацила документа „Свеправославног сабора“

ГРУЗИЈСКА ЦРКВА ОДБАЦИЛА ДОКУМЕНТА ''СВЕПРАВОСЛАВНОГ САБОРА''

Свети Синод Грузијске Православне Цркве, на свом заседању 12. фебруара 2016. године, одстојао је своју принципијелну позицију према документима Светог и Великог (Осмог Васељенског) Сабора. Делегација Грузијске Цркве, на челу с Патријархом Илијом Другим, ставила је примедбе на докуменат „Однос Православне Цркве према осталом хришћанском свету“.

Свети Синод наводи да су те примедбе само делимично узете су обзир. Грузијска Црква није такође потписала докуменат „Тајна брака и препреке за њега“. Што се тиче документа „Мисија Православне Цркве у савременом свету“, представници Грузијске Православне Цркве су свој негативан став изразили у писаној форми.

 „Благовест-инфо“ преноси материјале са ИА «Интерпрессньюс»

„С поздравном речју сабрању се обратио Католикос-Патријарх целе Грузије Илија Други. Он се укратко осврнуо на припремни сусрет поглавара Православних Цркава, који је одржан у Шамбезију од 22-27.јануара 2016. године, после чега је реч дата члановима грузијске црквене делегације, који су истипули с извештајима о шест докумената који ће бити поднети на разматрање Светог и Великог сабора Православне Цркве у јуну месецу текуће године на грчком острву Крит.

Шеф Одељења за спољне црквене везе грузијског патријарха митрополит зугдидски и цаишски Герасим (Шарашенидзе), подсетио је чланове Светог Синода на позицију Грузијске Цркве, потврђене од стране Католикоса-Патријарха целе Грузије на сусрету у Шамбезију.

Он је такође упознао сабрање о мишљењима која су се, поводом два документа, чула на сусрету у Шамбезију: „Аутокефалија и начин њеног проглашавања“ и „Православна дијаспора“.

Митрополит горијски и атенски Андрија (Гвазава) говорио је о два документа: „Однос Православне Цркве с осталим хришћанским светом“ и „Важност поста и његово држање данас“. Констатовано је да су примедбе Грузијске Цркве на први докуменат делимично узете у обзир.

Митрополит ахалцихски и тао-кларџетски Теодор (Чуадзе), информисао је присутне такође о два документа: „Тајна брака и препреке за њега“ и „Правила организације и рада Светог и Великог сабора Православне Цркве“. Констатовано је да докуменат „Тајна брака и препреке за њега“ у садашњем виду садржи одређене недостатке. Посебно је потребна дорада 10 параграфа  I члана, а са одлукама канонског права није сагласан ни V параграф II члана (14. правило Четвртог Васељенског Сабора); 72 правило Трулског Сабора; 31 Лаодикијско правило; 16. Руис-Урбниско правило, због чега грузијска делегација није потписала тај докуменат.

Ректор Тбилиске духовне семинарије и академије протојереј Георгиј Звиададзе говорио је члановима Светог Синода о документу „Мисија Православне Цркве у савременом свету“.

Констатовано је да су по читавом нису тачака те одлуке, представници Грузијске Православне Цркве свој негативан став представили у писаној форми и да су одговарајући докуменат предали секретаријату. 

Такође је костатовано да су и чланови делегације Антиохијске Цркве изразили своје неслагање с предложеним документима.

Свети Синод ГПЦ је одлучио:

1. За представника Грузијске Цркве у секретаријату Светог и Великог сабора именован је митрополит Андриа (Гвазава);

2. За члана редакцијске комисије за састављање текста обраћања Светог и Великог Сабора међународној заједници именован је ректор Тбилиске духовне семинарије и академије протојереј Георгиј Звиададзе;

3. У складу с одлуком усвојеном на сусрету поглавара Цркава у марту 2014. године у Константинопољу, за учешће у раду Светог и Великог Сабора делегирано је двадесет и четири архијереја Грузијске Апостолске Православне Цркве;

4. Спровести радне састанке чланова Светог Синода, духовних лица и богослова у циљу заузимање коначне редакције позиције Грузијске Апостолске Православне Цркве у представљању на заседању Светог и Великог Сабора“, - каже се у одлуци.

 

Осврт на исповедничку позицију Грузијске Православне Цркве

Са срцем испуњеним радошћу желимо рећи да смо имали и имамо неподељено уздање, веру и наду у исповедничку позицију Грузијске Православне Цркве према екуменистичким претњама у припреми и одржавању тзв. "Свеправославног сабора". Ми Богу благодаримо за Мученичку Грузијску Апостолску Цркву, коју води ревнитељ Господњи Католикос - Патријарх Илија Други!

Овакав – до сада више пута исказан - светоотачки чврст став Грузијске Цркве, какав је заузет у Шамбезију, када је у питању уплив  разарајућег вируса папистичко-екуменистичке свјереси у Православне Цркве, јача оптимизам православних у погледу коначног тријумфа Православља над свим лажима религије антихриста.

Сматрамо важним да овом приликом напоменемо, да је у мају месецу 1997. године Грузијска Православна Црква иступила из свејеретичког "Светског савета цркава".

Одлука о иступању је уследила пошто су се обитељи четири најпознатија манастира у Грузији, у априлу и мају 1997. године, обратиле отвореним писмима предстојатељу ГПЦ. Обраћање манастира Светог Шиа од Мгвиме, од 27. априла 1997, потписало је цело његово братство на челу са старешином архимандритом Георгијем и архимандритом Јованом (Шеклашвили).

Обраћање Лавре Преподобног Давида Гареџијског, од 30. априла, потписао је настојатељ Григорије (Губахидзе) с братством. 

Обраћање манастира Зарзма, од 15. априла, било је оверено потписима архимандрита Георгија (Хабеишвили) и братије.

Обраћање манастира Витанија потписало је цело братство, на челу с настојатељем јеромонахом Хагајем (Чохели).

У својим писмима Католикосу-Патријарху целе Грузије Илији II, монаси су захтевали моментално иступање Грузијске Цркве из екуменистичког покрета.

У мају 1997. године овим ревнитељима Православља се придружило свештенство и монаштво Шемокмедске епархије.

Присталице екуменистичког покрета су покушале да верни народ преведу „жедан преко воде“ „разјашњавањем“ принципа „православног“ екуменизма, али верујући нису прихватили лажи које су им наметане.

Антиекуменистичку позицију је подржавала већина грузијског свештенства.

Лидери политичких партија, које нису покидале везу с народом, такође су се придружиле обраћањима.

Медији су, по промислу Божијем, такође били на страни противника екуменизма.

И, као резултат протеста и захтева одлучних антиекуменистички настројених чеда Грузијске Православне Цркве, Католикос-Патријарх целе Грузије Илија II је, у мају 1997. године, донео једино исправну одлуку о иступању ГПЦ из ССЦ и других екуменистичких структура. И тако је ГПЦ отргнута из мреже „савета нечастивих“ и утицаја богопротивног екуменизма.

Користимо прилику да подсетимо наше цењене посетиоце да је одлука о иступању из ССЦ је донета и у СПЦ. Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, на свом редовном мајско-јунском заседању 1997. године, „...донео је одлуку да Српска Црква иступи из Светског савета Цркава, чија је она чланица од 1965. г...“. Такође, „...одлучено је да Српска Црква убудуће не буде више органски члан ове организације“. Но, ова одлука Сабора СПЦ, као, на жалост, ни многе друге, никада није спроведена у дело. Она је, на закулисни начин, стављена ад акта.

 

По материјалу са: „sobor2016.com“

Превод и приређивање: „Борба за веру“