Нацрт закона о заштити од насиља у породици је изузетно опасан за Србију

ДР МИША ЂУРКОВИЋ

НАСИЛНИЧКИ ЗАКОН

Поштовани читаоци, 23.11.2016., без јавне расправе, по хитном поступку, усвојен је нови Закон о породичном насиљу. Стручњаци кажу да он садржи низ неуставних, па и скандалозних тачака. Послушајмо шта каже стручњак из области права на ову тему: 

Нацрт закона о заштити од насиља у породици је изузетно опасан за Србију.

Кренимо од најосновније логике: 2005. године уведен је на потпуно идеолошки начин нови правни институт „насиље у породици“. Измењен је кривични, а затим и породични закон како би се на велика врата, супротно мишљењима озбиљних правника, увео нови институт. Одговорни правници су приметили да је и у комунистичко време постојао сасвим солидан правни оквир за сузбијање таквих појава, али њих нико није хтео да слуша.

Једанаест година после увођења овог института, са све променама кривичног законика, стање је кажу толико лоше да, погађате, мора да се донесе нови, посебан закон. Логика би тражила да преиспитамо да ли можда сам институт и систем који је увео сигурне куће, уз максимално подстицање увлачења државе и државних институција у породичне односе, нису погрешни. Да ли се можда узроци све раширенијег појединачног и колективног насиља не налазе у ,,Паровима“, економској пропасти породица, поремећеном систему вредности које управо овакви законски оквири нуде итд.

Не, медији настављају да нас свакодневно циљано бомбардују драматичним причама, а „експерти“ објашњавају да наводно свака трећа жена у Србији трпи неку врсту породичног насиља!? Увелико стиже мода из „либералних“ западних законодавстава по којој је мушкарац увек по дефиницији насилник – у Шведској жена која добровољно проведе ноћ с мушкарцем ако се следећег дана покаје због тога, може да оде у полицију и да га пријави за силовање. Терет доказа да силовања није било увек је на њему.

У Центре за социјални рад је пре око пола године (под притиском медијске кампање) стигла нова инструкција за поступање према случајевима где постоје индиције за породично насиље. Дакле, без промене закона, неко је решио да промени политику и сада се по пријави аутоматски дете одводи из породице па се накнадно утврђује стање. Ево истинитог случаја: отац чија се ћерка виђа са наркоманом забрани јој да изађе и да оде да се види са њим. Она одбије послушност и крене напоље. Он јој након доказивања, причања и свађе лупи шамар и заустави је да не оде. Након тога она га пријави полицији, која дође и заједно са центром за социјални рад аутоматски је као облик хитне мере одведе из породице у алтернативни смештај. Човек је очајан, а ћерка адолесцент срећна што му тера инат и што може да се виђа са проблематичним дечком.

Ствари ће се додатно погоршати ако се усвоји закон о коме се нажалост не дебатује, него се манипулативно намеће јер се ствара атмосфера моралне панике у којој нико не сме да каже реч против контроверзних и опасних решења, а да не буде проглашен монструмом који се залаже за одбрану насиља. Погледајмо међутим следеће.

Члан 3 уводи два нова облика породичног насиља, изузетно проблематична за прецизно дефинисање и веома подложна манипулацијама и злоупотребама: једно је прогањање, а друго је сексуално насиље.

У последњим верзијама помиње се увођење још једне апсолутно неправне категорије као што је „економско насиље“: оно ће се одредити као облик психичког насиља које представља ускраћивање и контролисање приступа новцу, односно неједнаку доступност заједничким средствима. Извините, шта ова будалаштина значи? На кога се ово односи? Да ли то предлагач прописује како чланови породице да деле своја примања? Хоће ли и деца имати право да одлучују о расподели породичних средстава, а ако им то родитељи не дају, да их и за то пријаве као породичне насилнике?

Предлог закона одређује да се „потенцијални насилник“ (свако кога пријаве и осумњиче за намеру да буде насилник, што по овом предлогу постаје веома широка категорија) приведе у полицију, где се може држати до осам часова.

Члан 15 прописује две хитне мере које државни органи морају одмах да примене у складу са својом проценом: удаљење из стана и забрана приласка. Закон иначе предвиђа огромна дискрециона права која се дају полицијском службенику и центрима за социјални рад. Кључна је њихова лична арбитрарна процена, а како ће они деловати, лепо ми је објаснила познаница која тамо ради: „Нисам луда да било шта ризикујем па да ја после испаднем крива. На најмањи знак да бих себе заштитила ја ћу да предложим хитну меру.“ Пошто закон ни на који начин не штити мушкарца од лажних оптужби нити предвиђа било какву санкцију за лажно пријављивање (штавише, дефинише обавезу да се пријави сумња на насиље јер иначе ризикујете високу новчану казну), жена која жели да избаци мушкарца из стана само треба да га пријави за насиље. Он се тако на силу, супротно уставном праву на располагање приватном имовином, истерује из свог стана на 48 сати, плус 30 дана, а можда и дуже. Ова противуставна санкција биће предмет многобројних злоупотреба.

Ту је надаље монструозни члан 17, где суд доноси одлуку о продужењу хитне мере на предлог јавног тужиоца, без рочишта. Жалба је дозвољена у року од три дана, али жалба не одлаже извршење решења.

Да резимирам: ово је још један опасан, циљано антипородични и идеолошки закон са јасно противуставним одредбама и са елементима грубог тоталитаризма. Зауставимо овакве законе јер су они насилнички, неће решити проблем, а нанеће нову штету.

Аутор је научни саветник, Институт за европске студије

18.11.2016.

Извор: Политика

 

А ево шта медији кажу о новом закону:

 

НАСИЛНИЦИ ИДУ НА ТЕШКУ РОБИЈУ! Србија уводи НОВИ ЗАКОН о породичном насиљу

Нови закон предвиђа посебно обучене јединице полиције у пратњи психолога, које ће морати да изађу на терен чим дођу до сазнања о насиљу у породици, а затим насилника да удаље из куће и одреде му задржавање од 48 сати

У току претходне године, у Србији су у породичном насиљу убијене 34 жене, а већина њих је и разније пријављивала насиље, док се Саветовалишту за борбу против насиља и Сигурној кући у 2015. јавило за помоћ око 3.500 жена. Према статистикама, свака трећа женска особа у Србији доживи неки вид насилничког понашања.

На сајту Министарства правде ће 10. марта бити представљен нацрт закона о спречавању породичног насиља и измене и допуне Кривичног закона који предвиђају далеко ригорозније мере за насилнике, брже и ефикасније судство, пише Ало.

– Изменама Кривичног закона биће уведена два нова кривична дела, која је до сада познавала само пракса, али не и закон, а то су прогањање, које подразумева бесомучне позиве и чекање жртве, и сексуално узнемиравање – каже за овај лист Радомир Илић, државни секретар у Министарству правде, па додаје:

– Постојаће посебно обучене јединице полиције на територији сваке општине које ће, чим дођу до сазнања о насиљу у породици, а закон предвиђа да насиље не мора искључиво да пријави жртва, бити дужне да изађу на терен и на лицу места заједно са пихологом изврше процену ризика (психичко стање насилника и жртве), а затим да насилника удаље из куће и одреде му задржавање од 48 сати.

Како даље каже, полиција ће хитно поднети пријаву тужиоци који покреће поступак, а затим ће се мера изрећи на 30дана, током којих ће жртва моћи да предузме даље кораке, а тужилаштво да подигне оптужницу. Уколико насилник и упркос мерама приђе жртви, она треба да се обрати полицији која одмах реагује, а суд због кршења мера може да изрекне казну затвора од 60дана.

Ове новине, које су предвиђене нацртом закона о спречавању породичног насиља предвиђају и умрежавање институција, што значи да ће тим састављен од представника полиције, тужилаштва, центра за социјални рад, школства и здравства једном недељно разматрати све случајеве породичног насиља, узроке и профиле насилнике, а биће формирана и база породичних насиља.

Овај модел примењен је као пилот-пројекат у претходном периоду у четири града у Србији – Врању, Ужицу, Пироту и Чачку и донео је добре резултате.

Према подацима из ових градова, број случајева у другој години примене је био готово двоструко већи него у првој јер су жртве више охрабрене да пријаве насиље, а тек у трећој години је број пријава смањен, односно мере су донеле добре резултате.

Оно што је занимљиво јесте да наш закон до сада није познавао термин “жртва”, већ су жене које су немилосрдно пребијане имале статус оштећеног лица.

(Телеграф.рс)