ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ

ПЕДОФИЛИЈА И ДЕЧИЈА ПРАВА

Случај Њуел као парадигма глобализације

Вековима је међу Европљанима за мушку сексуалну склоност ка особама истог пола коришћен израз „педерастија“, који је на грчком значио „сексуална склоност према дечацима“. А онда је смишљен појам „хомосексуалац“, створен од две речи које значе „човек“ и „пол“, тако да је из видног поља нестало изворно значење. А то изворно се, ипак, непрестано пројављује у стварности. Тако је и ових дана, када су енглески медији објавили да је правоснажно осуђен и у затвор одведен Питер Њуел, један од кључних људи УНИЦЕФ-а у стварању међународних стандарда за заштиту тзв. „права детета“. Дотични је лишен слободе зато што је, у шездесетим годинама свог „људскоправашког“ живота, неколико пута силовао тринаестогодишњег дечака. Представници УНИЦЕФ-а су, изјавама за британску штампу, наводно, „шокирани“. А не би требало да буду, јер дотична господа ипак знају шта стоји иза приче о „правима детета“.

БЛАЖЕНИ ФИЛАРЕТ ИСПОВЕДНИК

ТРОЈИЦА – РОЂЕЊЕ ЦРКВЕ ХРИСТОВЕ

Убрзо након Вазнесења Господњег и дана сошествија (силаска) Светог Духа на апостоле, почела је своје постојање црква првих хришћана. Из црквене историје и књиге Дела апостолских, ми знамо да је Црква, која се налази усред света, о којем апостол говори да „у злу лежи“, била одвојена од њега и није се сједињавала с њим. У књизи Дела апостолских, на пример, речено је, када је поменуто како се рађала Црква, да нико од оних са стране тј. од нехришћана, није смео да им се придружи, већ само они који су, благосиљајући у њима Бога, видели хришћански живот, видели како живи и слави Бога та прва црква. И наравно, хришћани су се разликовали од света, који их је окруживао, тиме што су они непосредно доживљавали и испуњавали све свете Христове заповести, црквене законе и установљена црквена правила; испуњавали су их усрдно и строго, тачно и радосно...

ПРАВОСЛАВНА ПОРОДИЦА - ХОДОЧАШЋЕ ПО СВЕТОЈ РУСИЈИ 2018.

Поштовани читаоци, није нас било пар недеља, били смо у Русији, на поклоничком путовању. Доносимо вам фото-репортажу са нашег путовања. Ако Бог да, на јесен у октобру или новембру ћемо ићи поново па молимо све заинтересоване да нам се благовремено јаве. Група ће имати 4 или 8 људи, зависи од интересовања. Такође је могуће да ћемо имати и групу на пролеће. Обилазићемо као и сада: Москву, Орански манастир (код Нижњег Новгорода), Дивјејево и Муром. Овом приликом смо посетили и Муром, и поклонили се светим Петру и Февронији, заптитницима брака и породице, тако да смо га уврстили у обавезно место посете и следећи пут. Сва имена која сте нам послали са новцем смо предали у Оранском манастиру, где ће их они спомињати на проскомидији. Тамо смо имали и посебан третман, па су нас водили да видимо околни храм који се обнавља, као и звоник са звоном тешким 13 тона... Утисака има много и тешко је све препричати. Погледајте слике...

ЖИТИЈЕ И ТРУДОВИ ПРЕПОДОБНИХ ОТАЦА НАШИХ МЕТОДИЈА И КОНСТАНТИНА, У МОНАШТВУ КИРИЛА, УЧИТЕЉА И ПРОСВЕТИТЕЉА СЛОВЕНСКИХ

ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ: СПРТСКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЛИ ОКУЛТНИ РИТУАЛ?

"Неки су, напустивши нас, отрчали да гледају коњске трке и пали су у такво беснило да је цео град испуњавала непристојна бука и вика, узнемирујући смех или боље рећи - плач." Св. Јован Златоусти

Поштовани читаоци, преносимо текст који баца занимљиву светлост на позадину Олимпијских игара и масовну опчињеност њоме и уопште спортом у савременом свету... 25. новембра 1892. године, извесни Пјер де Кубертен, током свог наступа у свечаној сали Сорбоне на свечаној састанку, усклађеном са петогодишњицом Савеза француских атлетских друштава, сасвим неочекивано за све изјавио је: "Морамо оживети Олимпијске игре!" Де Кубертен, тек што се вратио из Олимпије, одмах је заразио својом идејом не само све присутне на састанку, већ ју је прихватио практично цео свет, који је подржао тај позив и почео да се интензивно припрема за те "Олимпијске игре". И, ето, 1896. године, после само четири године, почеле су Олимпијске игре, које је римски император Теодосије I забранио 394. године као расадник паганизма!

ПРОПОВЕД СХИИГУМАНА СЕРГИЈА (РОМАНОВА) ПРОТИВ АНТИХРИШЋАНСКЕ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ РУСИЈЕ

У име Оца и Сина и Светог Духа! Драги оци, браћо и сестре! Хвала Богу што по молитвама Свете Цркве, по молитвама Светих Царских Мученика данас имамо могућност да се молимо у храму. Скоро читава Русија се крстила. Храмови су изграђени, отворени су, али су нажалост, полупразни. И „док гром не загрми“, како се каже, "сељак се неће прекрстити." А „гром“ – то су болести, социјална беда, криминал, пијанство, наркоманија. Када човек не добија помоћ од овога света, или од лекара, или од стране власти, или од ближњих, он долази у храм. И, на крају, он сазнаје да је човек - храм Божји, којем се обраћа Отац Небески - Сам Бог: "Без мене не можете чинити ништа", "Покајте се, јер се приближило Царство Небеско, верујте у Јеванђеље, и спасени бићете"...