Отварање парка и освећење споменика св. Цару Николају II Романов у Београду

Објављено 07 новембар 2014
spomenikcaruОТВАРАЊЕ ПАРКА И ОСВЕЋЕЊЕ СПОМЕНИКА СВ. ЦАРУ НИКОЛАЈУ II РОМАНОВ

''Нећете ми замерити, господо, што сам пре свега Рус и што су ми најближи интереси Русије, али вас уверавам да сам одмах после тога Србин и да су ми најближи интереси српског народа... Русија, која је један народ по вери и крви са словенским народима, никада није гледала на њихову судбину равнодушно. Са посебном снагом пробудила су се братска осећања руског народа према Словенима последњих дана, када је Аустроугарска објавила Србији очигледно неприхватљиве захтеве за сваку независну државу.“ – Св. Цар-мученик Николај II Романов

 

Отварање Девојачког парка, у Улици краља Милана, поред зграде бившег здања Скупштине Србије, где је смештен споменик св. Цару Николају II Романов, планира се за 11.11.н.с. – Дан примирја у 1. Св. Рату , а освећење за 1./14.11. када се планира и долазак руског патријарха Кирила у посету СПЦ.

 

Споменик последњем руском цару Николају постављен је у Девојачком парку, у Улици краља Милана, поред зграде бившег здања Скупштине Србије.

Заједно са постаментом овај споменик је тежак више од 40 тона, висок око 7,5 метара, а сама скулптура висока је око 3,5 метра.

...

Према речима вајара Андреја Коваљчука, споменик цару Николају рађен је око пола године, и он се заједно са академиком Генадијем Правоторовим потрудио да ову композицију сједини са местом на којем ће се налазити.

„Споменик је урађен према класичној традицији, која је за Европу нашег доба доста ретка”, рекао је Коваљчук и додао да на самом постаменту постоје детаљи који повезују нашу епоху са историјом о којој споменик говори.

Правоторов је изјавио да је током година док је радио у Србији осећао симпатије и љубав српског народа према Русији и самом цару Николају, који је трагично настрадао.

Споменик је на месту где се током постојања Кнежевине Србије налазило Руско посланство. Планирано је да реконструкција Девојачког парка буде завршена 11. новембра на Дан примирја, када ће он бити и свечано отворен за грађане.

Ратко Паић

Подизањем споменика цару Николају у Београду, последњи ће постати први

Подизањем споменика последњем руском цару Николају Другом, који је на неизбрисив начин помогао српском народу у кључним тренуцима историје, данашњи Београд и цела Србија су несумњиво доказали да је потпуно био у праву класик руске књижевности Лав Толстој када је својевремено устврдио да „доброта одолева свему, а сама је неодољива“.

Другим речима, доброта руског цара Николаја Другог је одолела многим годинама које су прохујале, јер на сву срећу, Срби очигледно нису заборавили његово доброчинство. Наиме, у центру српске престонице, на малом, али изузетно складном простору са поетичним називом Девојачки парк, убрзано се приводе крају завршни радови који ће напослетку тај делић Београда претворити у сликовити трг који ће сваком пролазнику одмах скренути пажњу на себе, с обзиром да већ сада њиме доминира висока фигура достојанственог руског цара који је задужио Србе, и то не само лепим речима, попут оне изјаве да су му „после интереса Русије најближи интереси српског народа“, него и сасвим конкретним делима, од којих је најважнији улазак Русије у Први светски рат због Србије, као и његов каснији ултиматум савезницима - да хитно морају помоћи српској војсци или ће Русија да иступи из тог рата.

- Цар Николај се посматра као симбол царске Русије и њене подршке Србији у Првом светском рату. Император је доследно подржавао спољну политику Краљевине Србије. Неколико пута лично се умешао, када је Србија била у најтежим тренуцима њеног постојања – објашњава наша саговорница.

Подсећамо, у августу 1914. године Русија је подржала Србију која је била нападнута од надмоћне аустроугарске војске. У том, тешком тренутку за нашу земљу, Николај Други даје финансијске гаранције, што је руски цар формулисао реченицом:

„Ја плаћам све српске дугове.“

После тешког пораза Србије, 1915. године, наша војска, одбијајући да се преда, у најтежим условима, повлачи се према обали Јонског мора. Када је Француска војна команда изразила сумњу у војне способности „живих костура“ и намеравала да их остави у гудурама Албаније, Николај Други је упутио лични телеграм у ком је директно навео да ће Русија изаћи из рата „ако српска војска не буде пребачена на безбедно место и спасена“.

spomeincarunikolaju

Иначе, споменик који се после сто година од наведених догађаја појављује у главном граду Србије, представља поклон Руске Федерације, иако је на пример још чувени Никола Пашић, док је био премијер у време трајања Првог светског рата, у сопственом тестаменту издвојио одређену суму свог личног новца и обавезао потомке да је морају употребити управо за изградњу споменика српском доброчинитељу – цару Николају Другом Романову. И зато, када по најави у новембру и званично буде откривен споменик у бронзи са ликом српског кума, јер не би требало сметнути с ума ни занимљив податак да је руски цар Николај на крштењу кумовао српском краљу Александру Карађорђевићу, онда ће то у сваком случају значити исправљање историјске неправде, на коју је требало чекати пуни век.

Дакле, не постоји ни најмања сумња да је последњи руски цар достојан такве части да се овековечи његов лик у центру Београда, ако се осврнемо макар на основну чињеницу да је он због спаса Србије жртвовао све, па чак на крају последично и свој сопствени живот, те на неки начин и саму тадашњу Руску Империју, која уопште није била спремна за рат, а ипак је свесно ушла у вртлог ратног вихора без рачунања на своју сопствену корист. И на том месту би могли да се присетимо изјаве Фјодора Достојевског, који је рекао – „ако при свакој пријатељској услузи одмах мислиш на захвалност, онда ниси даровао, већ продао“. Но, последњи изданак царске лозе Романових, како смо видели, чак ни при највећој могућој пријатељској услузи није мислио на захвалност, већ је Србији оказивао помоћ само због дубоког убеђења да је то његова дужност.

Отуда проистиче морална обавеза да му Београђани, али и грађани целе Србије, одају почаст за његову племенитост, а то су постигли ових дана подизањем споменика у бронзи, у Девојачком парку. На тај начин ће последњи у низу руски цар, вероватно остати упамћен у српском народном сећању као први по значају руски цар. Односно, последњи ће постати први.

Извор: Глас Русије: http://serbian.ruvr.ru/2014_10_21/Podizanjem-spomenika-caru-Nikolaju-u-Beogradu-poslednji-ce-postati-prvi-5618/ ,Вечерње новости, СПЦ, Телеграф

 

 krstovdan

Тропарь, глас 1.:
Спаси, Господи, люди Твоя и благослови достояние Твое, победы благоверным Царем нашем на сопротивныя даруя и Твое сохраняя Крестом Твоим жительство.
Спаси Господи људи Твоја и благослови достојаније Твоје, побједи благоверним Царем нашем на сопротивнија даруја, и Твоје сохрањаја Крестом Твојим житељство.
Спаси Господе, људе Своје и благослови наслеђе Своје, победу благоверним Царевима нашим дарујући над непријатељима и Крстом Својим чувајући народ Свој.
(Тропар Часном Крсту, какав је био до безбожничке измене када је помен Цара и царске породице избачен из свих богослужбених књига. По речима св. Јована Шангајског, овај тропар увек треба овако читати).