Кирил Шувалов: Јудејска магија и Кабала

Објављено 16 јул 2018

jud magija i kabala18КИРИЛ ШУВАЛОВ

ЈУДЕЈСКА МАГИЈА И КАБАЛА

Поштовани читаоци, пред празник Светих Царских Великомученика Романова, доносимо текст, који умногоме објашњава зашто је Света Царска Породица Романов била ритуално жртвована, али је на крају постала као чиста жртва пред Христом Богом, чијем су се подвигу уподобили. Сви знамо да је православни Цар, Самодржац - онај који задржава да се зацари син безакоња, човек погибли - антихрист. И зато је сва мржња ђавола и његових слугу била усмерена на укидање православног самодржавља и целе царске лозе. Међутим, по промислу Божијем, једна од Царевих кћери је преживела и родила будућег руског Цара, који ће се зацарити и основати  Свесловенско православно царство, са руским Царем на челу. Дај Боже да тако и буде! Текст се посвећује стогодишњици великомученичког страдања и искупитељске жртве Светог Цара Николаја и Његове породице...

 

„...нису сви Израиљци, који су из Израиља“.

Магија је, како год се ко према њој односио, значајан фактор у светској историји. Они који је практикују, покушавајући да подреде поједине људе под свој утицај, пре или касније почињу да утичу на судбину читавог друштва.

Древни Ханан је добар пример за то јер је његова историја детаљно описана у Старом Завету. У Ханану се појавило потпуно окултно друштво, у којем је магија постала општа појава, а људи који су насељавали Ханан директно су се супротстављали идеалима Старог Завета. Ритуали са окултном суштином су били укорењени као народне традиције, тако да су преношени са родитеља на децу. Ово друштво једноставно није могло бити излечено, пошто је већина чланова почела да практикује магијске ритуале.

Према томе, Божја заповест „Вештици не дај да живи.“ (2. Мојс. 22;18) односила се на читав народ Ханана, чију је земљу стога Бог дао Израиљу. То потврђује књига Поновљених закона (18; 9-14), што јасно указује на распрострањеност магијских ритуала у Ханану: „Кад уђеш у земљу коју ти Господ Бог твој даје, не учи се чинити гадна дела оних народа. Нека се не нађе у тебе који би водио сина свог или кћер своју кроз огањ, ни врачар, ни који гата по звездама, ни који гата по птицама, ни урочник, ни бајач, ни који се договара са злим духовима, ни опсенар ни који пита мртве. Јер је гад пред Господом ко год тако чини, и за такве гадове тера те народе Господ Бог твој испред тебе. Држи се сасвим Господа Бога свог. Јер ти народи које ћеш наследити, слушају гатаре и врачаре; а теби то не допушта Господ Бог твој.“

Јер они који то раде, то је гнусоба Господу, и за те гадости Господ, Бог твој, тера их од лица Свога. Буди непорочан пред Господом Богом твојим, јер народ твој, којег истера, слуша врачаре и лажне пророке, а Господ Бог твој ти није дао ово. Коначно, чак и на основу више него ограничених археолошких истраживања која су спроведена у Палестини, као и на основу серије историјских доказа, можемо замислити какве су реке крви текле пред олтарима и какав је био разврат у друштву којим су владали свештеници хананских богова.

jud magija i kabala

Жртвоприношење у древној Јудеји

Да би се схватио обим тог феномена, треба претпоставити ситуацију кад сатанистичка секта преузме власт у одређеној земљи и наметне своје обичаје друштву. Паганизам је проповедао уживање у земаљским добрима у овом животу и имао је за прародитеља сатану, који је створио древне паганске култове, тако да би се сам Бог окренуо од своје творевине - човека. Међутим, победа хришћанства значила је пораз сатане, који, како је Исус Христос рекао у јеванђељу по Луки (10:18): „Видјех сатану гдје паде са неба као муња.“

Доласком нашег Господа Исуса Христа, пагански култови су поражени од стране Светог Духа, који је водио апостоле, проповеднике и мученике, тако да је хришћански народ с временом онемогућио да се магијски ритуали изводе отворено као жртве паганским боговима било где у свету. Међутим, одбијање већине Јевреја, нарочито њиховог верског врха, да прихвати Исуса Христа, довело је до чињенице да су они постали, према речима Исуса Христа из Откровења Јовановог, "синагога сатанина" (Отк. 3,9) и тиме се увукли у ништавност окултизма, од којег су се апостоли и други хришћани из јеврејског народа спасили прихвативши хришћанство.

На крају крајева, долазак Исуса означава пад сатане, стога и распадање паганских култова, учвршћених мистеријама, заснованим на сатанском духу, док се Синедрион, одбацујући Исуса Христа, природно - поклонио сатани. Верско јеврејско руководство омогућило је древним окултним учењима да преживе након победе хиршћанства, управо тиме што је одбацило Исуса Христа и тиме славило сатану, јер је у Јеванђељу јасно наведено у првој посланици Светог Јована Богослова: „Ко је лажљивац ако не онај ко пориче да Исус јесте Христос. Тај је антихрист, који одриче Оца и Сина. Сваки који одриче Сина, ни Оца нема; а који признаје Сина, има и Оца. (1 Јов. 2:22,23)“.

У јудаизму, према Христу се односе као према криминалцу и очекују Његову супротност, која се зове антихрист. Сатанина сила постао је Синедрион, који је почео да влада над народима и, самим тиме, он их је отровао духом безбожништва и на њему је крв свих праведника.

Очигледно је да су, након уништења Јерусалима, јеврејске верске вође све више одбацивале Тору (Мојсијево Петокњижје - првих пет књига Старог Завета, прим.прев.), замењујући га Талмудом, написаном у сасвим "гностичном" духу, за шта су пример његови основни ставови: да је њихов "бог" узрочник зла, а сам сатана је само инструмент тог "бога" - његов услужни дух, а постоје и други "службени демони" јудаизма, описани у Талмуду, као што су демони: Маззиким, Шедим и Рухот у Јерусалимском Талмуду (350.год после Христа), док је неупоредиво већи број демона, као што су: Асмодеј, Самаел, Аграт Бат Махалат и Кетев Мерири, описан у Вавилонском у Талмуду (500 година после Христа).

jud magija i kabala1

Демон Асмодеј

Наравно, само "талмудски" јудаизам, који је настао после победе хришћанства и стварања јеврејских духовних центара први пут у Палестини, а затим и у Вавилону, избегавао је да се дотиче теме ђавола, који је у Талмуду био безначајна фигура, која није била предмет недвосмислене осуде јеврејских верских аутора.

У јудаизму, сатана је инструмент "бога", његов услужни дух и самим тим подела на добро и зло у њему не постоји.

У књизи Пинхаса Полонског „Јевреји и хришћанство“ пише следеће: „Што се тиче лика Змије, он је сатана, он је и анђео смрти то јест – он није ништа друго до лоша побуда унутар самог човека. Овај "подстицај зла" унутар човека створио је Бог (и то уопште није резултат "побуне против Бога", "непослушности анђела" итд.), Он га је створио управо зато да би човек стварно имао слободу избора - ако не би било равнотеже у побуди према добру и према злу, онда човек не би био стварно слободан, и у том случају би сво стварање света изгубило своје значење.“ У јудаизму се сматра да су анђели уопште, а сатана делимично, за разлику од људског бића, бића која уопште немају слободну вољу. То су само инструменти Божији, алати, службени духови, који се појављују у мисији која им је прописана, и свесно су лишени било ког личног интереса.

Посебна мисија сатане је да осуди човека, тј. да испровоцира човека да ради ствари које су супротне његовом достојанству и сврси, да слави грехе. Сатана (или сатан) се појављује у Божанском суду као тужилац човека пред Богом (то јест, као небески тужилац, битан део одговарајуће правне процедуре), али уопште не као независни судија, али ни као противник Бога, растерећен од било које независне власти.“

Сатани и његовим демонима, који немају способност да директно физички утичу на људе, потребни су људи који би, пошто су добили знање и помоћ од демона, могли постати проводници њиховог утицаја.

Демони, предвођени сатаном, постали су после победе хришћанства главна подршка свих тајних завера против хришћанства, а ту прилику су им пружиле оне верске вође Израиља, које су одбациле Христово учење. Само су они сачували такве силе кроз магију жртвовања, доводећи ђавола и његове демоне назад у свет на "задња врата". Након победе хришћанства са Царем Константином, пагански култови су били поражени хришћанством. Постојала је паганска опозиција која се противила Цару Константину, а то је већ био нови окултни покрет. Чак и под Јулијаном Одступником, није било оживљавања већ мртвог паганизма, који је и даље постојао само у затвореним култовима, на пример Кибеле, од којег је највећи део пагана сам побегао, због његових крвавих и разорних ритуала. Јулиан Одступник покушао је да направи нови култ у коме би се различите религије и филозофије спајале - од култа Митре и Адониса до филозофије Плотина (иако је сам Плотин, који је своју филозофију изградио на мистицизму, негирао применљивост магије, али његов ученик Порфирије наглашава употребу магијских ритуала).

То је, у ствари био покушај укључивања магије у борбу против хришћанства, иако је у Риму, чак и пре појаве хришћанства, према историчару Плинију Старијем, борба против магије била спроведена, а Сенат усвојио законе против магијских ритуала који штете људима.

jud magija i kabala2

Јулијaн Одступник

Овај покушај није био логичан због недоследности идеологије самог Јулијана Одступника. Јудеји су управо у време Јулијанове владавине завршили писање првог издања Талмуда у Палестини, те су уживали заштиту Јулијана, усвојивши све бивше "паганске мудрости" у облику окултног знања и магијске праксе, спасивши старе богове. Синедрион се поклонио сатани, вратио га у свој свет и од тада је он био извор нових мистерија, чему је доказ Кабала, проповедајући политеизам под видом исте оне Шахине и вештичарења.

Кабала се појавила као потпуно логична веза у развоју јеврејске религије, у којој су рабини, који су одрицали Бога у лицу Исуса Христа, успоставили савез са ђаволом. Јеврејски Синедрион, који је током боравка у Месопотамији био под покровитељством персијских шахова, био је противник тадашњих Императора православног Ромејског царства.

jud magija i kabala3

Управо је у Сасанидском Ирану на територији бившег Вавилона, и било тада средиште Јудејаца, и није случајно да је управо ту и написано најпознатије издање Талмуда - Вавилонског. Овде су јудеске вође усвојиле тајне паганских култова и Кабала је само формално потврдила овај савез.

Очигледно да је током свог вавилонског периода (591.-1038.) јудејски религиозни врх усвојио паганизам тог типа, који је владао у древном халдејском Вавилону. Сатански дух Кабале је очигледан сваком хришћанском богослову, јер је ова књига сабрала све тајне вавилонске црне магије, који је „мати блудница и гнусоба земаљских“. (Откр. 17).

"Талмудски" јудаизам путем стварања Кабале показао је потпуно одбацивање Старог Завета и увођење источног паганизма, како пише руски историчар Алексеј Шмаков: "Кабала је душа Талмуда". Кабала је у ствари, потпуно заокружено гностичко учење, с тиме што се, за разлику од хришћанских гностика, у њему паганска учења мешају не са хришћанством, већ са "талмудским" јудаизмом. Оно што је и магија и вештичарење су књиге: "Сефер Јецира", коју је написао рабин Акиба, као и књига његовог ученика рабина Симона Бен Јохаиа - "Зохар", јер је више него очигледно да ове књиге крше јасне заповести Старог Завета.jud magija i kabala4

Рабин Симон бен Јохаи

Тако се у књизи "Сефер Јецира", која је толико популарна у јудаизму, супротно Библији тврди да је Бог створио свет из Самог Себе, у складу са "тридесет и два пута мудрости", названих по 22. слова хебрејског иврита и десет бројева у три облика: сефар (бројеви, помоћу којих се изражавају пропорције тежине, кретања и хармоније), сипур (реч и глас бога), сефер (слова). Притом се суштина форми свих ствари одређује у десет бројева, који су основа универзума, и притом сами бројеви имају својства независних сила, јер имају имена и способност делања: Хохма (мудрост) - први принцип целокупног живота, Бина (разум) - први принцип свих бића обдарених разумом, Хесед (милост) - прототип свих мудрости, Гебура (снага) - принцип расподеле награда и казни, Тиферет (лепота) - принцип, који комбинује све што је лепо и савршено, Нецах (прослава) - принцип свега сталног и непроменљивог, Ход (слава) - први принцип свега што се односи на славе виших бића, Јесод (База) - први принцип све што се односи на виша и нижа створења, Малкут (царство) - веза између више и ниже творевине посредством којег се више силе спуштају ка нижим створењима, и прилагођавају их вишим световима.

Истовремено, у трактату Паула Риција (Porta Lucis, Аугсбург, 1516.год.), уместо сефире Хесед, назначена је сефира Гедула (величанственост), а у тексту "Cabala Hebraeorum " Кирхера (Рим, 1562.год.) уместо Гебуре фигурира Пахад (страх). Према Кабали, Сефирот - то је еманација божанства, која нема крај "ни у будућности, ни у прошлости, нити у садашњости, нити у добром или злу". Што је виша сефира, то је она ближе Богу. Тако сефира Кетер - то је Божји дух, Хохма - његово дисање, које потиче од Духа, а трећа сефира Хесед - је вода која излази из дисања, четврта Гебура - је ватра рођена из воде, док друге сефире представљају четири стране, као и висину и дубину.

jud magija i kabala5

Кабалист

Према Кабали, сами елементи од којих се састоји свет, настали су један из другог, и што су даље од Свевишњег, то постају грубљи: ваздух је највиши и најплеменији елемент а земља најнижи и најмање племенит. На основу одредаба књиге Сефир Јецир - теоријске основе Кабале, у свету је све произашло од Бога еманацијом, представљеном као три светла или пламена језика.

Такође, према књизи Сефир Јецира, слова старојеврејског писма подељена су на три типа "матерински"- Алеф – који представља ваздух, Мем - персонификовану воду и Шин - персонификовану ватру. У саму основу света уграђени су принципи бројева - 3, 7 и 12. Кабала узима у обзир и утицај на судбине људи седам планета и дванаест знакова Зодијака, што је чисто паганство.

Најзад, према Кабали, укључујући и књигу "Зохар" (Сијање или Бљесак), која је неколико пута прерађивана а завршио је Мојсије Леонски (1250-1305), сам први човек - Адам Кадмон, имао је у себи себе десет сефирота.

С обзиром на већ познату суштину учења гностичара, очигледно је да је у овом случају Кабала фундаментална јерес, створена лажним тумачењем речи Библије и еквилибристиком бројева и слова. Осим тога, сефироти, који добијају особине самосталних еманација, у суштини се ни по чему не разликују од паганских богова, које су пагани изворно разумели као еманације једног, врховног божанства.

Јер, шта су друго сефироти из јудејске књиге Сефер Јецира, која је део Кабале, који имају своја имена и сопствену вољу, него пагански богови, пошто су и пагански народи веровали у једног бога као еманацију највишег божанства?

jud magija i kabala6

Богиња Танит

Тако су богињу Танит, чији се симбол сада може видети у облику кључа Изиде на вратовима многих жена, у Картагини сматрали за еманацију Ваала, док су халдејски свештеници веровали да су прва тројица богова - Ану, Нуах и Бел, ипостаси првобитног бога Ила. За Плутарха мистичну тројицу представљали су Озирис, Изида и Гор, персонификације разума, материје и космоса, који су, у извесној мери, били ипостаси јединственог светског разума.

Чак се и у "Ригведи" опева један бо - Брахман, иако се хиндуизам не сматра монотеистичком религијом. Како је писао блажени Августин, Грци су у почетку веровали да је првобитно био један бог - Зевс, а остали богови, пре свега Атина, били су његове еманације.

jud magija i kabala8

Блажени Августин

Посебна тема је демонологија Кабале, како пише у ''Електронској јеврејској енциклопедији'': „...Демонологија Кабале се карактерише као употреба свих демонолошких мотива присутних у Талмуду и мидрашима, као и увођење нових елемената, од којих су главни: покушај систематизације демонологије да би се ускладила са кабалистичком доктрином, увођење у демонологију нових мотива добијених из нејеврејских извора, углавном из средњовековне арапске и хришћанске демонологије и из немачког и словенског фолклора. Идеје раних шпанских кабалиста, посебно Нахманида, утицале су на сву касну јеврејску књижевност, која се бави проблемом демонологије. Према шпанским кабалистима, демони нису састављени од четири елемента, од којих се састоје све ствари у свету (вода, земља, ватра и ваздух), већ само из два - ватре и ваздуха, и из тог разлога су неприступачни за људску перцепцију. Ипак, демони су подложни законима природе, умиру и распадају се, као и сви смртници. Према Нахманиду, демони припадају роду Самаела, који представња душу планете Марс, пошто је Исав (симбол хришћана) његов поданик међу народима. Кабалисти Кастиље повезују постојање демона са последњим од десет степена "леве стране", односно они су наличје божанске еманације.

Књига Зохар пак, по талмудској легенди, изводи порекло демона из савеза између људи и демонских сила. Неке демоне, на пример Лилит, створио је Бог у првих шест дана стварања као бестелесне душе. Они су покушавали да добију физички облик, живећи са људима - прво са Адамом, а потом са његовим потомцима. Рођени од таквог сажитељства, демони такође траже сажитељство са људима. Сексуални аспект односа људи и демона заузима истакнуто место у Зохару, као и у низу каснијих кабалистичких списа. Опис демона у овим радовима открива изузетну сличност са сукубима и инкубима хришћанске демонологије.

Према књизи Зохар, душе порочних људи након смрти постају зли духови (мазики). Истовремено, постоје добри демони који су спремни да помогну људима - ови демони су под ауторитетом Асмодеја, признају Тору и сматрају се "јеврејским демонима". Други демонолошки системи повезани са шпанском Кабалом поставили су као главне демоне три краља: Халаму, Самаела и Кафкафуни. Ти демонолошки системи, по правилу, садрже спискове анђела и демона одговорне за ноћне сате седам дана недеље или демонолошке интерпретације одређених болести, на пример епилепсије. Ови системи не показују увек везу са кабалистичком демонологијом, а неки од њих вероватно јој претходе.

Међу Јевреима Северне Африке и Блиског истока, уобичајена је мешавина елемената кабалистичке и арапске демонологије. Демонолошки погледи Ашкеназа огледају се у списима Јехуда бен Шмуела Хе-Хасидa и његових ученика. Нахманид сведочи о ширењу магије у неким круговима ашкенаског јеврејства. Ма'асе-бух садржи детаљне информације о демонолошким ставовима ашкенаских Јевреја током касног средњег века. Заједно са популарним веровањима, елементи позајмљени из хришћанске магијске књижевности продрли су у јеврејску демонологију. Такав кабалистички систем демонологије, који се односи на период протеривања из Шпаније, приписан је Кабалисту Јосефу Тајтаcaку из Солуна (16. век) и представљен је у књизи "Ха-мал'ах хамешив" (Одговарајући анђео). У овом систему хијерархију демона предводе Самаел, покровитељ Едома, и покровитељ Египта, Амон, који представља ислам. Амон се појављује у бројним изворима овог периода.

Хаим Витал, под утицајем европске ренесансе демонологије, тврди да су демони створени из само једног елемента, а не из два. Луријанска космичка Кабала често говори о носиоцима зла – клипот (љуштура), који морају бити доведени у послушност помоћу поштовања аповести из Торе. Међутим, она обично не даје клипоту сопствено име и не идентификује их са демонима. Таква идентификација налази се у књизи Шимшона из Остропоља (умро 1648. године) "Сефер карнаим" (1709.), која је последњи оригинални рад о кабалистичкој демонологији.“

jud magija i kabala9

Вавилонска богиња Лилит - предходница Шехине

Кабала у себи садржи директни указ да су жртвоприношења потребна, тако да је у Сефер Ор Исроелу написано: "Узми живот од клипота, убијај их, а Шехина (небеска царица) ће то примити од тебе као да је жртва тамјана". У складу са овим упутствима, јеврејске вође су наставиле распињање Христа, мучење и убијање његових следбеника - хришћана, тиме стално повећавајући број својих грехова пред Богом и људима. Цела каснија историја насталог кабалистичког култа је прича о неорестаноим прогону хришћана.

Овај култ, који води демонска сила, и који добија многовековну мудрост из паганских мистерија, постигао је непревазиђене висине у способности клеветања, лагања, завођења, убијања и мучења хришћана, подучаван од самог сотоне. Не сматра се неком тајном, да су управо Јевреји у средњем веку, у Европу донели древни орјентални окултизам и магију под капом арапске мудрости, као што Курт Зелигманн пише у својој књизи „Историја магије и окултизма“. Код арапских бедуина, сва култура била је ограничена на песме које су се говориле само усмено и није било никакве оригиналне, тајне мудрости. Арапски напад на Византију покидао је државне узде, којима је ромејска власт задржавала прилив магије и окултизма бившег паганизма, који је наставио да се чува у Ромејском царству, и ту „мудрост“, су донели тадашњи Јевреји под видом "арапске мудрости" у Европу.

jud magija i kabala10

Окултна књига Некрономикон на арапском језику

Карактеристично је да су се и саме јереси појављивале по правилу, управо тамо где је била највећа концентрација Јевреја. Тако је у земљи Франака, где су се, према књизи Симеона Дубнова, Јудеји масовно настанили на југу - у Прованси, управо Прованса постала место рођења највеће - албигојске јереси која је потресала оснивање Француске. У Шпанији, где су, под надлежношћу Кордовских емира и калифа, Јевреји слободно изводили своје верске обреде, тамо су управо Јевреји били главни прогонитељи хришћана. Инквизиција је предмет осуде у двадесетом веку, али мора се знати да је инквизиција, коју је предводио Томас Торквемада у краљевствима Арагон и Кастиља, била борба против муслимана, Јевреја и "марана", као против подршке окупационе силе. Било је очигледно да су Јевреји из обожавања једног Бога неповратно отишли у област магије и сујеверја, јер за њихове вође у Шпанији водич није више био Талмуд, већ књига "Зохар".

Отуда нису без разлога биле оптужбе на рачун Јевреја у средњовековној Европи, као народа вештаца, које су постале распрострањене на северу Немачке, Француске, Енглеске, Пољске и Украјине, а са појавом чувеног Схарие - и на Московској Руси. Тако Симон Дубнов пише да је новгородска јерес Схарија (код Дубнова - Захарија), почела са доласком Захарије, који је, према Дубнову, литвански Јеврејин, а дошао је у Новгород, заједно са групом својих сународника, да би обратио у своју веру један број православних. При том су први преобраћеници постали монаси локалног манастира. Против појаве јереси, тзв. "жидовствујућих" борили су се св. Јосиф Волоцки и св. Генадиј Новогородски, захваљујући којима је 17. октобра 1490. године у Москви одржан црквени сабор на коме су јеретици били осуђени, а митрополит Зосима, који им је повлађивао, био је лишен катедре.

jud magija i kabala11

Св. Јосиф Волоцки

Окултизам, који се ширио у Европи, опет под утицајем Јевреја, произвео је квасац, који је довео до појаве ренесансе, што је омогућило проповедање вредности прошлих паганских култова слободније него раније, као наводно безопасни историјски мит. Митови су такође били део паганских култова и значајно је да су многи познати ренесансни философи као што су: Пико дела Мирандола, Јохан Писториј, Хенрих Kорнелије Агрипа, Гијом Постел, Роберт Флад, Јохан Рејхлин и Стефан Ритангели, „црпли“ своје знање из Кабале, која је до тада представљала главни извор древне источне магије и окултизма.

jud magija i kabala12

Књига о окултизму коју је написао Хенрих Корнелије Агрипа

Ово знање проповедано је у ренесансној ери под маском античке философије. Као резултат тога, Кабала је добила правно место у европској култури и отворила врата демонима у ренесанси, које европска цивилизација није могла да затвори.

jud magija i kabala13

Сергије Нилус

Сергије Нилус је написао у свом раду "Близу је, код врата" (ревидирано издање другог дела књиге "Велики у малом"): "...Још пре Рођења Христовог, посебно од времена расејања, неки Јевреји су почели да се окрећу учењу и обредима црне или магијске Кабале, која није ништа друго до квинтесенција идолопоклонства, религија и култ палих духова - демона. Учење Кабале указује на начине ступања у директну комуникацију са њима. Масон Елифас Леви (католички распоп, право име Алфонс Констан) тврди да су у средњем веку највећи стручњаци, учитељи и највернији чувари тајни Кабале, углавном били Јевреји. Није без разлога, да фарисеје са њиховим следбеницима, Спаситељ у Апокалипси два пута назива: "сонмище сатанинско“ (синагога сатанина), што је - синагога или црква ђавола. Последично, масони су добили своју веру од Јевреја, и та вера, по њиховом мишљењу, треба једном заувек да замени веру у нашег Господа Исуса Христа. Познати познавалац масонског и борбеног јудаизма Goug - enot des Mousseaux пише: "Праве вође масона су у најближој, најинтимнијој вези са борбеним члановима јудаизма, са представницима и наставницима највише Кабале.“

Исто потврђује и професор магије, горе поменути Елифас Леви: „Ово знање, то јест кабалу, нама су предали Јевреји, а они су га добили од халдејских сабеиста, потомака Хама, који су га, према мишљењу прихваћеном у магијској науци, наследили од синова Каина.“

„Јеврејска Кабала представља филозофску основу франмасонства и кључ за њега“, говори у својој књизи "La Franc - Maconnerie , synagogue de Saтаn" бискуп Меурин.

Распоп Елифас Леви, који је у ствари Алфонс Констан, чије речи смо цитирали горе, додаје и следеће: „Религијски обреди свих илумината - Јаков Бема, Сведенборга, Сен-Мартена - сви су позајмљени из Кабале. Тој истој кабали са својим тајнама и симболима су дужна и сва остала масонска друштва.“ Исто мишљење има и католички орган "Osservatore Romano ". 1. октобра 1898. објавио је чланак о Слободним зидарима и рекао: "Слободно зидарство је сатанско у свему: у његовом пореклу, у његовој организацији, у делатности, у циљу, средствима, у свом статуту и у управљању, јер је постало идентично са јудаизмом, и оно представља највећу снагу и главну војску јудаизма, покушавајући да збрише Христово царство са лица земље и замени га са царством ђавола" (До времена познатог Богу, Јевреји, од дана Богоубиства, од вољеног народа, постали су оружије сатане. Они су њега достојни отприлике на истој основи, на којој је, кроз пад и пре искупљења, целокупно човечанство било његова имовина. Злочин Јевреја био је за њих, као други првородни грех. "Крв Његова на нас и на нашој децу.")“.

Руска књижевница Елизабета Александровна Шабелскаја-Борк у својој књизи "Сатанисти ХХ века" сугерисала је да је у јеврејском окружењу с временом произашла закономерна метаморфоза, када су неки Јудеји одлучили да замене талмудски јудаизам са чистим сатанизмом. Таквој ситуацији, према Шабелској, погодовала је чињеница да је, након одрицања од Христа и појављивања Талмуда, део Јудеја је исповедао тајни култ Ваала, а у оквиру тог култа су жртве приношене у древном Израиљу у долини синова Енома. Практично су Јевреји, након победе хришћанства над ђаволом, сачували поражене култове паганских мистерија и отелотворили их у свету кроз разна тајна окултна друштва, а потом и политичке покрете као што су илуминати, на чијем челу је био Јеврејин Адам Вајсхаупт, и комунисти, чији је почетак поставио Јевреј Карл Маркс, чија је ћерка Елеанора такође била удата за теозофа Авелинга.

Садашњи јеврејски верски лидери у суштини користе исте методе и верују у исте вредности као и Сумерци који су веровали у Думузи и Инану (или у семитској верзији Тамуза и Иштар), као Египћани који верују у Озириса и Изиду или као Феничани, који верују у Ваала и Астарту, или у Танит у Картагини.

jud magija i kabala14

Богиња Изида

Изучавајући пажљиво религије древних источних народа, могу се видети заједничке методе засноване на магијским и окултним идеалима. Наравно, не треба све старе Јевреје (у Русији звани Жидови) и садашње Јевреје проглашавати за учеснике у овој завери. Међу њима су многи људи који су ову заверу разобличавали, попут монаха Неофита, познатог по раду В.Н. Даља.

У овом случају говоримо о одвојеној и затвореној групи у садашњем јеврејском народу, али овој групи је добровољно или под утицајем магијског дејства подређен практично читав јеврејски народ, баш као што је бивши Ханан био подређен жрецима Ваала, Молоха и Дагона. Речи Јудеја у Јерусалиму: "...Крв Његова на нас и на дјецу нашу!" (Матеј 27:25), нису означавале само да на свим њиховим потомцима лежи одговорност за разапињање Христа, већ и да су због тог греха они отворени за утицај сотоне. Међутим, треба имати у виду да већина модерних Јевреја, што показују недавна истраживања из области ДНК генетике - и нису потомци Јевреја из времена Понтија Пилата. Већ у то време део Јудејаца је имао претке Хананце, чак ни сам цар Ирод није био Јеврејин, већ је био Идумејац.

jud magija i kabala15

Убијање витлејемских младенаца по Иродовом наређењу

Очигледно је да јеврејски врх, након што се одрекао Исуса Христа и након уништења Јерусалима, два миленијума после тога не успева да спасе тзв. "Јеврејску општину" без подршке ђавола. За ђавола су непосредни потомци древних Јевреја, којима је Јехова обећао да ће поразити самога ђавола, представљали директну опасност. Дакле, култ створен у духу Талмуда и Кабале, апсорбовао је пуно крви других народа, нарочито Хазара, тим пре што и пре одбацивања Библије, у којем је Нови Завет испуњење Старог Завета, Јевреји нису већ били "расно чист" народ, а сећање људи на порекло многих од њих је било избрисано, јер је Цар Ирод спалио све књиге рођених, а и он сам није био Јудејац, већ Идумејац.

Практично, савремени Јевреји у својој већини нису потомци древних Јевреја, док потомака десет "изгубљених племена Израиља" међу модерним Јеврејима једноставно не може ни бити, јер њих више није било ни у древној Јудеји, јер су их одвели у заробљеништво Асирци након заузимања Израиљског царства од 732. до 722. године пре рођења Христовог.

jud magija i kabala16

Израљиско и Јудејско царство

Тих десет племена до тада су се растворила у другим народима, па се тиме и будуће спасење изабраних из дванаест племена описаних у Апокалипси, као и речи у Посланици Римљанима св. Апостола Павла, очигледно односе на потомке древних Јевреја, који су нестали "до времена" у различитим народима и који нису обавезно поборници култа савремених рабина, јер то није било обавезно ни за апостола Павла, нити за хиљаде других Јевреја који су крштени од стране апостола Исуса Христа.

Свети Игњатије Богоносац († 20.12.107.), епископ Антиохијски пише о овоме: "...Проспите лоши квасац, стар и покварен, и измените се у нови квас, који је Исус Христос. Осолите се њиме, да се не би ко од вас покварио, и да вас смрад не би осудио. Бесмислено је призивати Исуса Христа, а живети јудејски, јер није хришћанство поверовало у јудаизам, већ напротив, јудаизам у хришћанство, у којем су се сјединили сви народи који верују у Бога".

Зар апостол Павле и свети мученик Стефан, као и хиљаде следбеника хришћанског учења у древној Јудеји, нису били прави потомци племена Јуде и Венијамина?

jud magija i kabala17

Каменовање св.Стефана

Очигледно је да су били, али због чега се онда њиховим потомцима, раствореним у различитим народима, ускраћује право на стварање Израиља као православног царства, док се онима који су данашњи "Јевреји", а који, као што то доказују истраживања ДНК, у већини нису потомци по мушкој линији древних Израиљаца, ово право тако лако даје?

У књизи "Христофагија. (Борба талмудског јудаизма са Црквом Христовом, Кијев, 1993, стр. 6-7) о овом питању пише: "... У последња два миленијума, речи "Израиљ" и "Јудеја" у директном и позитивном смислу речи, односе се на Цркву Христову, а ни у ком случају на тзв. религију "јудaизма" и њеним представницима, о којима је Свети Дух у Откровењу рекао Св. Јовану: "говоре за себе да су Јудејци а нису, него лажу" (Oткр. 3,9) а назива их још и "синагога сатанина". Заиста, "Јудеја" значи "исповедање" а "Израиљ" значи "онај који гледа Бога", али тамо где се хули на Христа, не може бити правог исповедања, нити може бити виђења Божијих тајни.

Дакле ове речи (заједно са њима је, случајно, и реч "Сион"- Света Гора у Јерусалиму) украли су од Цркве Божје представници религије лажи, који су, као и сви вуци, желели да се сакрију под овчијим кожама.

Исус Христос је свим народима дао Јеванђеље, то јест, прилику да постану истински Израиљ, а данашњи преваранти са зулуфима, који у већини немају никакве везе, чак ни крвне са Израиљем, а они који имају, су давно одбачени од Бога и само неколицина од њих ће се спасити јер крв жртава злочина, које су они и њихови преци учинили "вапи са земље". Идеја о спасењу савремених "Јевреја", који су сачували веру "Старог Завета" у последње дане, је плод масонских учења, као и либералних филозофа, као што је Владимир Соловјов, који је одбацио православље и прешао у католичанство, те православном богослову не достоји да се слаже са њим. Сматрати после овога, као што је тврдио Владимир Соловјов, да је јеврејски народ у неком свом делу, сачувао истинску старозаветну веру, је немогуће.

Стари Завет испуњен је у Новом Завету, јер како је рекао Исус Христос (Мт. 5, 17-18) "...Не мислите да сам дошао да укинем Закон или Пророке; нисам дошао да укинем него да испуним. Јер заиста вам кажем: Док не прође небо и земља, неће нестати ни најмањега словца или једне црте из Закона док се све не збуде."

Садашњи Јудеји нису Јудеји него "синагога сатанина", и стога се Христово пророчанство не односи се на њих, већ само на истинске потомке Израиља који ће се, према за нас непознатом промислу, појавити из свих народа.

Каква је то уопште "старозаветна" вера савремених „Јевреја“ у коју многи псеудо-православни богослови убеђују друштво, која је основана на људским жртвоприношењима и кабалистичким ритуалима? Ово није вера, већ сатанистички култ који влада светом и овај култ је извор свих данашњих сатанистичких секти. Ова група је већ давно престала да верује не само у Тору, већ и у Талмуд, а основа њене вере је у паганској магији сакупљеној у Кабали. Кабала је сада култна књига модерног Хасидизма, која је заузела водеће положаје како у самој јеврејској религији, тако и у многим земљама широм света.

Сама Кабала није случајно добила такву улогу, јер је Сатана, кад је искушавао нашег Господа Исуса Христа, рекао: „Опет га узе ђаво и одведе на гору врло високу, и показа му сва царства овога свијета и славу њихову, и рече му: Све ово даћу теби ако паднеш и поклониш ми се. Тада му Исус рече: Иди од мене, Сатано, јер је написано: Господу Богу своме клањај се и њему јединоме служи! “ (Мат. 8, 10).

jud magija i kabala18

Искушавање Исуса Христа

Ово и јесте отров народа и корен нових култова попут масонства и јереси, и зато и јесте онај део јеврејског народа, који је одбацио Исуса Христа - потпао под власт окултног покрета, који је настао у јеврејском верском руководству, преко Кабале, крунисан појавом већ отворено окултних секти, какви су, на пример, Хасиди. Савремени јудаизам у својој доминантној хасидској верзији, која је настала у 18. веку као дубоко окултна струја, једноставно је одбацио закон, постајући паганска религија.

Како пише бивши харковски рабин Едуард Давидович Ходос у својој књизи "Јеврејски синдром", ова крајње екстремистичка секта Хасида, сада доминира јеврејским окружењем. Сам Ходос пише: "Ако би ове материјале штампали Украјици, Немци, Руси или Литванци, сигурно би се подигла олуја међународних протеста и оптужби за јудеофобију. Сваки нејеврејин, који говори и разоткрива Хабад, биће означен титулом антисемита. Моја позиција је јединствена. Ја сам председник јеврејске верске заједнице."

Према Едварду Ходосу, секта Хабад, која се појавила међу Хасидима, није ништа друго него сатанистичкка секта, која припрема долазак антихриста, и распрострањује хомосексуалне односе. Због тога, није изненађење поплава сексуалних изопачености, које су запљуснуле Европу након Другог светског рата. Управо зато је прави победник у Другом светском рату - Синедрион на челу са Ротшилдима, и наметао ове изопачености, оне се уопште нису могле појавити саме од себе.

Могуће је да основна већина тих Хасида, као и у другим сличним сектама, које су се појавиле у оквиру савременог јудаизма, није знала шта се догађа на њиховом врху. Ово је типично за све такве секте, више пута се понављало у историји и није оправдало оне који су отишли против Бога и Његових заповести.

Ово правило се не односи само на Јевреје, већ и на друге народе, пре свега Русе, који су први пут за хиљаду година познали колективно лудило, одбацивши Бога и штавише, негирајући Бога су, обећањима и насиљем повукли са собом и многе друге народе. Ово и јесу последице врења квасца фарисејског, ког нас је учио да се чувамо Господ Исус Христос. Јасно је написано у Јеванђељу: „Тешко свијету од саблазни; јер потребно је да дођу саблазни, али тешко човјеку оном кроз кога долази саблазан“. (Мт. 18, 7).

Кроз Јудеје, који су се одрекли Христа, ове саблазни су и дошле у свет, после чега су изродили сатанистички култ Кабале, који је вековима подривао хришћанску Цркву. Сада је њихов циљ постигнут и магија и окултизам се отворено проповедају, као и учење Кабале.

Занимљиво је да, иако је очигледно да је Кабала вештичарење, њено изучавање привлачи различите представнике тзв. “прогресивног“ друштва, који истовремено окривљавање Јудејаца да су у време Средњег века ширили вештичарење, називају предрасудама и судски гоне оне који покушавају да докажу супротно.

Какав апсурд, рекло би се, али јасно је да се таква планирана и свеобухватна политика може изводити само из једног центра, који има свој дугорочни план. Због краткоће једног животног века, јасно је да такав план може да спроводи само једна сила, која се бори против Бога, за људске душе.

Данас се пуно пише о томе да "Јевреји" владају светом, иако ове изјаве нису баш тачне, јер како је већ наведено, данашњи Јевреји нису Јевреји и јер садашњи јудаизам није прави јудеизам из Христовог времена. У оба случаја ово је замена појмова и, без порицања да се одређени елементи јудаизма налазе у модерној јеврејској религији, као што постоје и потомци племена Јуде и Венјамина међу савременим Јеврејима, у својој већини сада постоји заједница потомака различитих народа, укључујући и Хананце и Хазаре, уједињених у, суштински, паганско обожавање сатане.

Ово су отворено изјављивали неки представници модерних циониста, као што је то учинио 1976. године Харолд Волис Розентал (Harold Wallace Rosenthal), један од асистената сенатора Џејкоба Џавица ( Jacob Javits), у интервју са Волтером Вајтом (Walter White) издавачем конзервативног месечног листа "Западни фронт "(Western Front) у Сједињеним Државама.

У том интервју, кад је Волтер Вајт питао Розентала: „Да ли знате када и зашто је настала прича да су Јевреји Божји изабрани народ?“, Розентал је рекао: „Већина Јевреја не жели то да призна, али наш бог је Луцифер. Зато, ја не лажем, ми Јевреји, смо његови, Луциферов изабрани народ. Луцифер је жив."

Ово је кључ успешног успона Јевреја, јер новац није корен њиховог успеха, већ савез јеврејских вођа с ђаволом. Познато је да ђавола у Новом Завету називају и Мамон - тадашњи ханански бог богатства, а да демони, по православним теолозима, знају где леже разна блага и друге драгоцености.

Управо је магија омогућила Јеврејима да постану власници огромних богатстава, а новац им је омогућио да вешто подбуњују друштво против постојећег хришћанског политичког поретка, да би га коначно уништили у двадесетом веку.

jud magija i kabala20

Митрополит Антоније Храповицки

У чланку "Христос Спаситељ и јеврејска револуција", митрополит Антоније (Храповицки) пише о односу Јудеја према Исусу Христу: "Мислим да ће се сви који читају овај есеј, сложити се да је узрок јеврејског непријатељства против Њега био, пре свега, Његово неучествовање у револуцији коју су они планирали а то револуционарно расположење, које је неколико дана било ослабљено чудом Лазаревог васкрсења, изазвало је против Христа бес и злобу Јудеја, када су Га видели у хаљини поругања. Отуда неспоран закључак: Исус Христос је постао жртва јеврејске револуције, јер је у очима побуњеника био контрареволуционар. Наравно, све ово је било Божије допуштење. Наравно, ништа се не би догодило да Сам Господ није пожелео да иде на Крст према Предвечној светлости, као што је Сам рекао о Себи (Јов. 10;17-18, 12; 27-32, Лука 22; 26-54). Али овом основном и главном узроку Христових страдања, морало је да се придружи и зло у људском облику, као Јудино среброљубље, завист и освета превосвештеника и фарисеја, и коначно, њихова заједничка са народом револуционарна идеја, која је и удаљила јеврејски народ од Христа, подстакла га на мржњу и распеће свога Спаситеља, па су чак и своје потомке оставили у неверству и непријатељству против Њега до последњег времена.“

Данас су скоро сви народи под влашћу Синедриона, то јест Вавилона.

jud magija i kabala21

Страшни суд

Чињеница да је савремени Синедрион у ствари Вавилон, јасан је из следећих редова Откривења: „И дође један од седам анђела који имаху седам чаша, и говори са мном и рече ми: Ходи да ти покажем осуду блуднице која сједи на водама многим, с којом блудничише цареви земаљски, и становници земље опише се вином блуда њезина. И одведе ме у Духу у пустињу. И видјех жену гдје сједи на црвеној звијери која бјеше пуна имена хулних и имаше седам глава и десет рогова. И жена бјеше обучена у порфиру и скерлет и накићена златом и драгим камењем и бисером, и имаше чашу златну у руци својој, пуну гнусоба и нечистота блуда свога. И на челу њезину написано име, тајна: Вавилон велики, мати блудница и гнусоба земаљских. И видјех жену гдје се опија од крви светих и од крви свједока Исусових. И видјевши је, зачудих се чудом великим.“ (Откривење 17; 1-6)

jud magija i kabala22

Велика блудница

Од првог мученика, Светог Стефана, до последњих новомученика Руских, са Светим Царом Николајем II на челу, Света Православна Црква зна само за једне прогонитеље - Јудеје, који су прогањали светитеље само због тога што су били верни Христу. Сходно томе, само Синедрион, који је извор хришћанских страдања од настанка православне вере, је управо ова вавилонска блудница, која је предодређена да падне као што је и написано у Откривењу: „Паде, паде Вавилон велики, који је жестоким вином блуда својега напојио све народе“ (Отк. 14;8)

 


 

Извори:

1.            “Близ есть, при дверех”(переработанное издание второй части под названием «Близ грядущий антихрист и царство диавола на земле» книги "Великое в малом"). Сергей Нилус

2.            «Сатанисты XX века». Шабельская-Борк, Елизавета Александровна (1913, переизд. 2000, 2004, 2011)

3.            «Полная версия интервью с мистером Гарольдом Уоллесом Розенталем». Автор: Уолтер Уайт Младший.Сайт «Возрождение державы» http://derzava.com/

4.            «Еврейский синдром».Эдуард Ходос."Пересвет".Краснодар. 2003

5.            «Международное тайное правительство».Алексей Шмаков.Алгоритм. 2013 г.

6.            «Христофагия. (Борьба талмудического иудаизма с Церковью Христовой)». Киев 7.           «Евреи и христианство-несовместимость двух подходов к миру». Пинхас Полонский

8.            «Христофагия (Борьба талмудического иудаизма с Церковью Христовой)». «Русскiй Эсфигменъ» .Санкт-Петербург.2001

Извор: http://www.bogoslov.ru/, превод Православна породица, јул 2018.

Помозимо  породици Тркуља!

trkulja

nemanjici 2.knjiga

 nemanjici baner 02

baner200x400pxfb

 

 krstovdan

Тропарь, глас 1.:
Спаси, Господи, люди Твоя и благослови достояние Твое, победы благоверным Царем нашем на сопротивныя даруя и Твое сохраняя Крестом Твоим жительство.
Спаси Господи људи Твоја и благослови достојаније Твоје, побједи благоверним Царем нашем на сопротивнија даруја, и Твоје сохрањаја Крестом Твојим житељство.
Спаси Господе, људе Своје и благослови наслеђе Своје, победу благоверним Царевима нашим дарујући над непријатељима и Крстом Својим чувајући народ Свој.
(Тропар Часном Крсту, какав је био до безбожничке измене када је помен Цара и царске породице избачен из свих богослужбених књига. По речима св. Јована Шангајског, овај тропар увек треба овако читати).