83 године од мученичке кончине витешког краља Александра

Објављено 09 октобар 2017
aleksandarkarageorgievichДанас 83 године од убиства ВИТЕШКОГ краља Александра

Данас се навршавају 83 године од смрти витешког краља Југославије Александра Првог Карађорђевића, како га је звао свети Владика Николај, а који је убијен у Марсеју 9. октобра 1934. године, у атентату приликом државне посјете Француској у коју је отпутовао да би учврстио одбрамбени савез против нацистичке Њемачке, као и да би растурио Краљевину СХС, која се показала као немогућа творевина.

 

 

aleksandar atentat

Атентат на краља Александра Првог Карађорђевића (архива)

Краљ Александар био је други син Петра Првог Карађорђевића и кнегиње Зорке, кћерке црногорског краља Николе Петровића, а престолонасљедник је постао након што се његов старији брат Ђорђе Карађорђевић одрекао престола 1909. године.

Атентатор је био припадник ВМРО /Унутрашња македонска револуционарна организација/ Владо Черноземски, а заједно са њим тада је убијен и француски министар спољних послова Луј Барту, који се возио са њиме у аутомобилу.

Краљ Александар је у Марсеј отпутовао разарачем Југословенске краљевске морнарице "Дубровник", а у тој француској луци му је приређен величанствен дочек, о чему свједоче и сачувани филмски материјал из тог времена.

Званичан дочек по протоколу био је предвиђен у Паризу, где је требало да га дочека предсједник Републике, а у Марсеју су га дочекали министар Барту и генерал Жозеф Жорж, члан Високог ратног савјета.

Када су кола краља Александра стигла на трг испред марсејске палате Берзе, око 16.20 часова атентатор је искочио из гомиле са букетом цвијећа и на француском језику викнуо "Живио краљ!", а затим пришао аутомобилу, одбацио цвијеће и испалио у краља више хитаца из револвера.

Краљ Александар преминуо је, не долазећи свијести неколико минута послије 17.00 часова, а преминуо је и министар Луј Барту, који је у атентату био погођен у надлактицу.

Атентатор је рањен и пребачен у канцеларију марсејске службе безбједности, гдје је умро.

Ковчег са тијелом убијеног краља Александра пребачен је бродом "Дубровник" до Сплита, одакле је специјалним возом транспортован преко Загреба, у Београд, а сахрањен је 18. октобра на Опленцу.

Многи историчари сматрају да су иза атентата стајале тајне службе земаља које су тежиле ревизији Версајског поретка - Италија, Њемачка и Мађарска, док су извршиоци били чланови усташке организације, коју је предводио Анте Павелић (агент МИ6) и чланови пробугарске струје ВМРО.

Извор: СРНА, Православна породица

 krstovdan

Тропарь, глас 1.:
Спаси, Господи, люди Твоя и благослови достояние Твое, победы благоверным Царем нашем на сопротивныя даруя и Твое сохраняя Крестом Твоим жительство.
Спаси Господи људи Твоја и благослови достојаније Твоје, побједи благоверним Царем нашем на сопротивнија даруја, и Твоје сохрањаја Крестом Твојим житељство.
Спаси Господе, људе Своје и благослови наслеђе Своје, победу благоверним Царевима нашим дарујући над непријатељима и Крстом Својим чувајући народ Свој.
(Тропар Часном Крсту, какав је био до безбожничке измене када је помен Цара и царске породице избачен из свих богослужбених књига. По речима св. Јована Шангајског, овај тропар увек треба овако читати).