Научници моле да се уклони слика о цару Ивану Грозном из Тетрјаковске галерије

Објављено 12 октобар 2016
ivan-grozny-repinmНАУЧНИЦИ МОЛЕ ДА СЕ УКЛОНИ СЛИКА О ЦАРУ ИВАНУ ГРОЗНОМ ИЗ ТРЕТЈАКОВСКЕ ГАЛЕРИЈЕ

...Савремена историјска наука је чврсто установила да први руски цар, Иван није убио свог сина. Не постоје икакви поуздани докази о томе у првим изворима XVI века. Напротив, древни летописи тога времена сведоче о болести и престављењу царевића Ивана. Верзија о „убиству сина“ се појављује тек као гласина са додатком „говоре Немци“, у каснијим писаним изворима XVII, сачињених за време или после Смутног времена и заснованих на записима осведочених непријатеља Русије, страних посланика Џерома Горсеја и папског нунција Антонија Посевина, који наводе потпуно различите, очигледно непоуздане верзије као да се ради о „синоубиству“...

 

Научници-историчари и друштвени делатници Русије обратили су се Министру културе Русије, Мединском Владимиру Ростиславовичу, и директору Државне Тетрјаковске галерије, Лебедјевој Ирини Владимировној, са молбом да се уклони слика И.Е.Рјепина о убиству сина од стране цара Ивана Грозног из колекције галерије.

„Велика колекција Третјаковске галерије је позвана да носи светлост просвећења и стваралаштва руским људима, свима онима који се интересују и које привлачи руско сликарство.

Ипак у одличној колекцији галерије налази се неколико слика, које садрже клевету на руски народ, на руску државу, на руске благочестите Цареве и Царице. Таквим сликама заиста није место у тој колекцији руских живописних уметничких дела. Пре свега, реч иде о мрској, клеветничкој и лажној и по свом сижеу, и по живописном осликавању слике И.Е.Рјепина „Иван Грозни и његов син Иван 16 новембра 1581 године“(1885 г.). Савремена историјска наука је чврсто установила да први руски цар, Иван није убио свог сина. Не постоје икакви поуздани докази о томе у првим изворима XVI века. Напротив, древни летописи тога времена сведоче о болести и престављењу царевића Ивана.

Верзија о „убиству сина“ се појављује тек као гласина са додатком „говоре Немци“, у каснијим писаним изворима XVII, сачињених за време или после Смутног времена и заснованих на записима осведочених непријатеља Русије, страних посланика Џерома Горсеја и папског нунција Антонија Посевина, који наводе потпуно различите, очигледно непоуздане верзије као да се ради о „синоубиству“. У исто време, сачувани оригинали материјала Амбасадорске наредбе тога времена, дела о доласку папског амбасадора Антониа Посевина, који укључују и царску преписку, су омогућили академику Н.С.Лихачеву, који је објавио ове материјале 1903.године, да начини засновани закључак да је царевић Иван преминуо у Александровском Кремљу после једанаестодневне болести, која се испочетка чинила безопасном.

О узроцима његове болести са потпуном јасношћу доказује отварање гробница цара Ивана Васиљевича Грозног и царевића Ивана Ивановича у Архангелском сабору Московског Кремља 1963. године и каснија најдетаљнија истраживања медицинско-хемијске и медицинско-криминалистичке експертизе личних остатака царевића. У телу је пронађен садржај живе који је био 32 пута већи од дозвољене норме, присуство арсеника и олова неколико пута веће од дозвољене норме, што неоспориво доказују да је царевић Иван преминуо услед тровања живом, арсеником, оловом. Експертиза је установила и одсуство било каквих трагова крви на коси Царевића“.

Потребно је и рећи, да су се у ХIX, и почетком ХХ века озбиљни историчари „нелибералног покрета“са извесном сумњом односили ка клеветничкој гласини која оптужује цара Ивана Васиљевича за убиство свога сина. Савременици Рјепина, чак и његови поборници и поштоваоци његовог талента, као што су В.В.Стасов, сматрали су слику неисторијском. Познати руски историчар С.Ф.Платонов је у 1920. години такође писао о клевети на првог Руског Цара. Историјска истраживања, извршена у данашње време од стране познатих историчара и црковних делатника: Митрополита Петербуршког и Ладошког Јована (Сничева), Игора Фројановог, Сергеја Фомина, Александра Боханова и многих других, са тачношћу су утврдила да никаквог „синоубиства“ није било, а лажне гласине су биле намерно пуштене од стране непријатеља са циљем да се оклевета благочестиви Цар Иван Васиљевич Грозни.

ivan-grozny-repin

Иља Репин: „Иван Грозни и његов син Иван 16. новембра 1581. године“

Та клевета је, као и само тровање Наследника Престола од стране непријатеља Русије, имала циљ да се сломи воља Цара, слобода руског народа у најтежем рату са Пољском, Литванијом, Шведском.  Против Русије и Руског Цара правили су клеветничке пропагандне памфлете, руском војском су плашили европске становнике. И делове тог клеветничког пропагандистичког рата непријатеља Русије ми видимо и до данашњег дана на лажљивом платну које изазива одвратност које се налази у поставци Државне Третјаковске галерије.

Познато је да се у благословено царско време сликар И. Рјепин, привучен револуционарним богоборачким идејама, односио са потцењивањем према руски православним традицијама. Треба погледати на његову слику „Крсни ход у Курској губернији“(1883. год.) да би се схватио његов став. Ако на слици “Крсни ход у Курској губернији“ он изражава поглед револуционера и русофоба на православну веру, руско духовништво, на традицију крсних ходова на Руси, онда слика „Иван Грозни и његов син Иван 15. новембар 1581. године“ представља отворену клевету не само на Цара Ивана већ и на руску православну Самодржавност, на сав руски народ.

Сам Рјепин није сакривао да је његова слика усмерена против Самодржавне монархије, то јест против Руске државе. Цар Иван Васиљевич Грозни, владавши пола века Русијом, је био први Руски Цар, помазаник Божији, који је учврстио државност и законитост на Руси, два пута је проширио територију Русије, раширио је трговачке путеве и везе Русије са целим светом, основао је многе градове руске и гушио је јеретичке покрете.  Био је ктитор многобројним руским манастирима, као и православним манастирима Свете Земље, Синаја и Свете Горе Атос. Ми, Руси, морамо бити бескрајно захвални нашим прецима за то, што су саградили тако снажну државу, која се простире од Балтичког мора до Тихог океана, од Северног Леденог океана до Црног и Каспијског мора. У томе је велика заслуга Цара Ивана Васиљевича Грозног који је проширио територију наше земље, укључивши у састав руске државе и Казањско, и Астрахањско царство, и најважније Сибирско царство чијим богатствима – нафтом и гасом данас живи наша земља. Само за то једно, ми, данашњи грађани Русије, потомци и настављачи великих дела великог руског народа, морамо у сваком граду Поволожја, Урала и Сибира, па и по целој Русији, да поставимо споменике Цару Ивану Васиљевичу Грозном и склонимо лажну и клеветничку слику И.Рјепина из главне Руске галерије.

Сам И.Рјепин је за своја дела добио Божију казну-осушила му се десна рука, и он није могао не само да слика, него ни да се прекрсти. После револуције 1917.године, налазећи се у прогонству, у Финској, он је у многочему променио своје ставове, постао је парохијан православног храма, певао је за певницом. И очигледно је при крају живота, на туђини, почео да сазнаје своје дубоке грешке, највећа од којих је што је усмерио Богом дани таленат на рушење Русије. Данас би јавно био захвалан оном ко би уништио ту клеветничку слику.

Данас, као и као пре 100 година, слика И.Е.Рјепина „Иван Грозни и његов син Иван 16. новембра 1581. године“ оставља на гледаоца дубоки психолошки, емоционални утицај, чинећи ефекат лажне „психолошке тачности“, буквално остајући урезана у свест хиљадама и хиљадама посетилаца Третјаковске галерије, међу којима значајан део чине деца, која немају критички поглед на свет, клевету Русије и њене историје.

Молим Вас, до коначног разрешења проблема о судбини ове слике, да је склоните из експозиције Третјаковске галерије, да би она престала да вређа патриотска осећања руских људи, који воле и цене своје претке и одају им захвалност за стварање велике снажне државе - Руског Православног Царства“, завршили су своје обраћање научници-историчари и друштвени делатници:

Председник комитета Народног покрета „Света Рус“ Василиј-Бојко-Великиј;

историчар, професор Санкт Петербуржског Универзитета Игор Фројанов;

директор Руског културно-просветног фонда Светог Василија Великог Ана Бојко-Великаја;

историчар, друштвени делатник Леонид Болотин;

руководилац издавалаштва „Царски дом“ Ксенија Лебедјева;

адвокат Алексеј Аверјанов и други.

2.10.2013.

Извор: Русскии монархист http://www.ruskmir.ru/2013/10/uchenye-prosyat-ubrat-kartina-repina-ob-ioanne-groznom-iz-tretyakovki/

 

Помозимо породици Тркуља!

trkulja

 nemanjici baner 02

baner200x400pxfb

 

 krstovdan

Тропарь, глас 1.:
Спаси, Господи, люди Твоя и благослови достояние Твое, победы благоверным Царем нашем на сопротивныя даруя и Твое сохраняя Крестом Твоим жительство.
Спаси Господи људи Твоја и благослови достојаније Твоје, побједи благоверним Царем нашем на сопротивнија даруја, и Твоје сохрањаја Крестом Твојим житељство.
Спаси Господе, људе Своје и благослови наслеђе Своје, победу благоверним Царевима нашим дарујући над непријатељима и Крстом Својим чувајући народ Свој.
(Тропар Часном Крсту, какав је био до безбожничке измене када је помен Цара и царске породице избачен из свих богослужбених књига. По речима св. Јована Шангајског, овај тропар увек треба овако читати).