molitvoslovm

bukvar

јеванђеље

Апостол

Псалтир

 

Слава в вышних Богу,

и на земли мир,

в человецех благоволение!

Мир Божији -

Христос се роди!

bozic

+++

banerstaracnektarijem

propovedi-Filaretmsajtmm

liturgijam

nikodimbogosavlj1

poukeoptstaracam

16

ДОБРОТОЉУБЉЕ

филарет вознесенски

филарет вознесенски

Свети Јован Златоусти: Беседа о браку

Објављено 09 март 2015

zlatoust4

СВ.ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ

БЕСЕДА О БРАКУ

У паганским књигама већина писаца тешко налази и једну погодну реч када треба да се каже нешто добро. У Светом Писму је сасвим супротно. Ружне речи су изостављене, и све је испуњено мудрошћу и надом у спасење. Такве су и речи које су нам данас прочитане. Које су то речи: А за оно што ми писасте; доброје човеку да се не дотиче жене. Али због блуда, сваки нека има своју жену и свака нека има свога мужа.

 

 

С

вети Павле даје правила о браку без стидљивости и срамежљивости и то са јаким разлогом. Његов је Господ поштовао брак, и још више од тога почаствовао га Својим присуством и даром. Заиста, Он даде већи свадбени поклон од сваког када је променио природу воде у вино. Како онда да се Његов слуга срами дајући правила о браку?

Брак није грех. Грех је блудничење и браколомство. Брак је одличан ради гашења распаљености. Стога, не обесвећујмо брак ђавољом раскоши. Место тога, они који узимају жене нека то чине као они у Кани Галилејској. Нека им Христос буде на свадбеној гозби. „Како то постићи?" неко ће питати позивајући свештенство. „Који вас прима", каже Господ, „мене прима". Стога отерајте ђавола. Избаците непристојне песме, бучну музику, развратне плесове, срамотне речи, ружно показивање, неумерен смех, ларму и све остале непристојности. Уместо тога, доведите свете слуге Христове и кроз њих ће Христос сигурно бити присутан са својом Пресветом Мајком и светом браћом. Јер он рече: Ко изврши вољу Оца Мојега Који је на небесима, тај је брат Мој и сестра и мати.

Знам да неки мисле да сам тежак и заморан јер дајем све савете и поново се враћам на старе обичаје. Но, ја не хајем за то. Не тражим ја да мени услугу чините, но вам желим добро. За то не тражим никакву награду, но да се умудрите. И нека нико не каже да је такав обичај. Ако се грех намеће као обичај, онда такав обичај заборавите. И стари обичаји ако су неправилни треба да се изоставе. Добра дела, чак и ако нису обичаји треба уврстити у обичаје. Уистину непристојне свадбене гозбе нису стари обичај, но су новина. Сетимо се како се Исак ожени Ревеком, и Јаков Рахиљом. Писмо нам говори о тим свадбама и о начину уласка невесте у жеников дом. Тамо се не помињу овакви (Нови) обичаји.

И они су спремали гозбе, раскошније него обично и позивали рођаке и пријатеље, али флауте, фруле, кимвале, пијанчење и све остале непристојности нису имали. Данас, међутим, на свадбама људи играју и певају химне Афродити, песме пуне бестидности, нечистоте, развратне љубави, безакоња и разних других нечасних и срамних дела. Тако невесту прате невиђеним пијанством и срамотним говорима. Како онда од ње можеш очекивати честитост, ако је научиш таквим непристојностима од првог дана, таквим понашањем и говором које ни роб не треба да чује? Знаш ли колико су њени отац и мајка бдели над њом да би сачували њену девственост и уклонили је од таквих зала. Отац јој је давао посебну собу, врата, браву. Дозвољавао јој је да излази једино увече кад је могу видети само чланови породице. Зар ћеш све то уништити у једном дану учећи је безбожности, уносећи у њену душу клицу нечистоте? Зар се сва зла овде не зачињу? Није ли то почетак прељубочинства, удовиштва, превременог сиротовања?

Кад позиваш демоне песмама, кад испуњаваш њихове жеље својим срамотним говорима и доводиш глумца и цело позориште у кућу да те увесељава, каквом се добру онда надаш? Зашто позивате свештенство ако намеравате да правите такво славље идућег дана? Желите ли да покажете истинску дарежљивост? Позовите хор сиромаха? Стидите се због тога? Непријатно вам је? Има ли ишта неразумније од тога? Када уведете ђавола у кућу не мислите да сте учинили нешто срамотно, а када намеравате да доведете Христа, онда вам је непријатно? Као што је Христос присутан доласком сиромаха, тако ђаво учествује у разврату глумаца и плесачица које вас забављају. Од таквог расипништва никакву корист немате, но управо штету. За милосрђе бисте брзо добили награду.

Нико у граду није тако нешто учинио, кажете? Зашто ви такав обичај не уведете да би вас се будући нараштаји сећали по томе? Ако ико тај обичај подржи или припише себи, ваши ће следбеници указивати на то да сте управо ви зачетник. Па и на саборима неверника многи ће подржати и похвалити овај ваш потез, а нарочито у духовним круговима. То ће вам донети част и славу, а ако се и код других уведе такав обичај велику ћете награду добити за то. Тако ћете помоћи својој деци, а женику осигурати дуг и радостан живот са невестом. Као што Господ прети грешницима: „Ваше ће жене бити удовице и ваша деца сирота", исто тако онима који га љубе и који му се покоравају обећава дуг и миран живот у заједници испуњен сваким добром.

Чујмо од светог апостола да множина греха води право у вечну смрт. Зато су међу вама многи слаби и болесни, и доста их умире, каже Павле. Из приче о девојци из Јопе сазнајемо да сиромаси које је хранила не дозволише да превремено умре. Било што лоше да се догађа, они су ту да то исправе. Док је лежала мртва, сиромаси које је помагала стајаху и плакаху. Они је и подигоше и вратише поново у живот. Тако је велика молитва удовица и убогих. Она превазилази сваки смех и игру, јер не даје кратко задовољство, но доноси трајан благослов. Замислите колика је благодат дата невести ако у жеников дом уђе са таквим благословом. Зар то није величанственије од сваке круне? Зар није драгоценије од сваког блага? Не показују ли данашњи обичаји обесвећеност и лудост?

Брак није дат ради блуда и разврата, него ради чистоте. Слушајте шта Павле каже: Али због блуда, сваки нека има своју жену и свака нека има свога мужа. Брачна заједница нам је дата из два разлога: да бисмо уживали у чистоти и да бисмо постали родитељи. Од тога двога чистота је на првом месту. Кад се јави жеља, настаје брак. Брак поставља границе жеља учећи нас да задржимо само једну жену. Повод за брак није увек рађање деце, па ипак, шта рече Господ: Рађајте се и множите и напуните земљу. За сведоке имамо све оне који су у браку а који су бездетни. Стога је чистота прва сврха брака, нарочито данас када је свет испуњен људима оваквим какви смо ми. У почетку је рађање деце било жарка жеља људи, јер само тако је човек за собом остављао свој спомен. С обзиром на то да тада није постојала нада у васкрсење, но је смрт односила победу, а они што су умирали сматрали су да заувек губе живот, Господ им је дао утеху у деци као спомен ранијег поколења и њихову замену. За оне на самрти и њихове рођаке, највећа утеха је била - пород. Да бисте разумели зашто је први разлог за брак некада било потомство, чујте речи Јовове жене: Спомен ће његов погинути на земљи. исто и Саул говори Давиду: Зато ми се сада закуни Господом да нећеш истребити семена мојега после мене, ни семена мога затрети. Но, сад кад је васкрсење на вратима и када не говоримо о смрти, него настојимо да се у другом животу настаните боље него у садашњем, жеља за породом је непотребна. Ако желите децу, много бољу ћете децу добити, много племенитије очинство и већу утеху у старости рађањем духовне деце.

Дакле, остаје само један разлог за брак - спречавање блуда. Због тога је брак дат као лек. Ако намеравате да блудничите и после венчања, брак је бескористан и узалудан, и не само узалудан него и штетан. Кад блудничи неожењен, то и није толико ужасно као кад то чини ожењен. Иако вам то изгледа необично, то је тачно. Знам да многи мисле да је прељуба завођење удате жене. Но, ја вам кажем, ако ожењен мушкарац заведе неудату жену, чак и блудницу или слушкињу, то је прељуба. Одговорност за прељубу не одређује само положај особе са којом се греши, него и положај онога који је пао у грех.

Не причајте ми никако о незнабожачким законима, који жену ухваћену у прељуби одвлаче на стуб и сурово је кажњавају, док ожењен човек не одговара на суду због завођења слушкиње. Прочитаћу вам закон Господњи који је подједнако оштар и за жене и за мушкарце за злодело које се назива прељуба. Кад Павле каже: свака нека има својега мужа, одмах додаје муж нека указује жени дужну љубав. На шта он заправо мисли? Да ли то значи да јој допусти да располаже својим новцем, или да јој не дира у мираз? Да је скупо одева, богато храни, да је јавности представља нагиздану? Да је окружи послугом? На то мислите? За каквим добром жудите? Кроз све ово се показује дужна љубав. Зар не? Но, свети Павле не мисли ни на једну од њих, него на чистоту и светост. Тело мужево не припада више мужу но жени. Стога мора да га чува, а не да њено власништво позлеђује и уништава. За слугу кажемо да воли господара кад води рачуна о његовој имовини. Пошто је жена власник мужевљевог тела, он мора да показује дужну љубав према њој чувајући поверено му добро. Кад свети Павле каже: „Да показује дужну љубав", он додаје „жена није господар од својега тела него муж. Тако ни муж није господар свога тела, него жена". Када блудница покуша да те заведе жудећи за твојим телом, спречи је у злим намерама овим речима: „Тело не припада мени, но мојој жени. Зато не смем ни да га дам, нити да га позајмим другој". Жена треба да поступи исто. Овде је потпуна једнакост.

Сасвим се слажем са речима светог Павла, да у другим стварима мужу припада прва важност: „Сваки да воли онако своју жену као и себе самога, а жена да се боји својега мужа". Он такође каже: „Јер је муж глава жени" и „Жене, покоравајте се својим мужевима". У Старом Завету је писано: „Воља ће твоја стајати под влашћу мужа твојега". Како онда свети Павле говори о једнакости у служењу и власти у овом одељку? Говорећи: „Жена није господар од својега тела, него муж, тако и муж није господар од свога тела него жена". Он поставља једнакост између мужа и жене. Као што је муж господар њеног тела, тако је и жена господарица његовог тела. Зашто свети апостол ту даје једнакост? У свим другим случајевима мужу припада већа власт, међутим када је у питању светост и чистота, муж нема већу важност од жене. Казна је иста и њему као и жени ако прекрше правила брачног живота, и то је сасвим оправдано. Жена не оставља своје родитеље и не улази ти у дом да би је ти обесветио и олако заменио јефтином слушкињом. Није у реду да почињеш сукоб са својом супругом, својим животним сапутником, женом која има подједнаку част као и ти. Зар није срамно да примиш њен мираз и водиш рачуна о њему, а да уништаваш оно што је драгоценије од сваког мираза - њену честитост и светост (која је баш као и твоје тело њено власништво)? Када потрошиш њен мираз одговараш судији, плаћаш одштету адвокату, а када позледиш светост, одговараш самоме Господу који је брак дао и који жену заступа. Да бисте се у то уверили, послушајте речи светог Павла: „Који, дакле, одбацује, не одбацује човека него Бога који је и дао Светога Духа својега нама". Видите ли сада да је прељубочинство не само завођење удате жене но чак и блуднице ако је мушкарац жењен. Као што кажемо за удату жену да чини прељубу са слугом или са неким другим, исто тако кажемо и за мужа ако чини прељубу са слушкињом или неком другом распусном женом. Зато не губите спасење. Не дајте душу ђаволу због оваквих грехова. Ови греси су узрок растурања многих породица, и почетак жучних свађа. Они угушују љубав у човеку и поткопавају добре односе међу људима. Без обзира на то колико је жена лепа, муж који је блудник никада је неће волети, баш као што муж пун врлине не би никада преварио, ни оставио своју супругу. Врлина рађа љубав, а љубав доноси човеку безбројне благослове.

 

 

Са енглеског

Снежана Корнарос

Преузето из зборника

„Православна ризница: О браку и породици“

стр. 37-93

У издању:

ТРОЈЕРУЧИЦА – Мисионарски и духовни центар Манастира Хиландар

Помозимо породици Тркуља!

trkulja

 nemanjici baner 02

baner200x400pxfb

 

Жене, будите покорне својим мужевима као Господу, јер је муж глава жени као што је и Христос глава цркви, и он је спаситељ тела. И као што је црква покорна Христу, тако и жене својим мужевима да буду у свему покорне. Мужеви, љубите своје жене као што и Христос љуби  цркву и себе предаде за њу, да је освети, очистивши је купањем водним, речју, да је метне преда се славну цркву, која нема мрље ни мане, или такога чега, него да буде света и беспрекорна...Али и ви, сваки да љуби онако своју жену као и себе самога; а жена да се боји свога мужа. Ефесцима, 5, 22-33