molitvoslovm

Мирослав Маравић: Дневник физикалца у Кругу двојке, Јесењи стослов 2019.(55-72) (13)

Објављено 30 децембар 2020

miroslav maravicМирослав Маравић

ДНЕВНИК ФИЗИКАЛЦА У КРУГУ ДВОЈКЕ, ЈЕСЕЊИ СТОСЛОВ 2019.(55-72) (13)

..Ко се не моли од свег срца, тај се уопште не моли. Код молитве све зависи од искрености. Срце мора жарко да чезне за оним што моли. Моли се верно и чврсто. Изнеси своје потребе јасно, свесно и од свег срца.  Веруј при том, непоколебљиво, да Господ над тобом бди, колико си уверен да те твој отац гледа – са разликом, да те небески Отац у свим покретима твога бића у потпуности прозире. Пажљива, искрена молитва сједињује вас с Богом и испуњава Његовим даровима – истином, миром и радошћу, смирењем и љубављу. При мољењу треба чврсто веровати у снагу молитве; треба имати поверења у то да нас испуњење молбе прати као сенка што прати наше тело. Код Бога је реч равна делу. Као што се увис бачен камен сигурно враћа на земљу, тако доспевају речи верујуће молитве к Богу. Господ услишује и испуњава сваку реч наших молитава, само ако од срца долазе... Св. Јован Кронтатски

 

55

Света великомученица Екатерина; Свети великомученик Меркурије

(24. новембар /7. децембар, субота. Страхињића Бана 2.)

Ернесто Сабато о телевизији као опијуму за народ (Породица #13). – „Телевизија нас... чини зависним... дејство ТВ је нешто између магичног и злокобног, долази од прекомерне количине светлости, која нас привлачи својом снагом. Не могу да се не сетим да она тако делује и на инсекте, па чак и на крупније животиње. А тада, не само да нам тешко полази за руком да се од ње отргнемо, него губимо и способност да гледамо и видимо свакодневне ствари... Често сам био изненађен чињеницом да се људи понекад више диве природним лепотама на филму него у стварном животу... Парадоксално је што нам се чини да смо посредством екрана повезани са светом, док нам то, у ствари, одузима могућност људског суживота... и чини нас безвољним. У бројним интервјуима сам, модификујући Марксове  речи, иронично казао да је „телевизија опијум за народ”. Ја то стварно мислим, јер човек седи испред екрана, као обамро и мада не налази ништа од оног што тражи ипак остаје ту, неспособан да устане и учини нешто ваљано. Телевизија нам одузима вољу да се посветимо неком занату, да прочитамо књигу, да поправимо нешто у кући, да слушамо музику, или испијамо чај, или да одемо у кафану са неким другом, или да попричамо са укућанима. Гледање телевизије постаје права досада, права гњаважа, на коју се навикавамо као „у недостатку нечег бољег”. Монотоно седење пред телевизором анестезира чула, умртвљује ум, шкоди души. Човекова чула тако закржљавају, сваки пут су му потребни све снажнији доживљаји, као у случају губитка слуха. Не видимо ништа што нас не обасјава, као светлост екрана, не чујемо ништа друго што до нас допире а да није набијено децибелима, више не осећамо мирисе. Ни цвеће нам више не мирише. Мени ужасно смета бука... Питам се да ли људи схватају сву штетност буке...? Како људи успевају да поднесу толики пораст децибела у свом окружењу? ...Човек се навикава да пасивно прихвата непрекидни напад на своја чула. А тај пасивни став на крају прераста у ментално подаништво, у истинско робовање...“ (Ернесто Сабато цитиран према: Бранислав Вујић, „О медијима, с посебним освртом на телевизију“, http://borbazaveru.info/content/view/10003/1/.)

56

Свети свештеномученик Климент (Оданије Ваведења)

(25. новембар /8. децембар, недеља. Хиландарска 11.)

Зло визуелизације (Самопосматрање #46). – Визуелизација разара расуђивање зато што хипнотизује ум, она представља неки вид оваплоћене маште, а машта је у Светом Предању препозната као демонско дејство које потамњује ум. Неопходан нам је аскетизам, уздржање од визуелизације и повратак непосредној Исусовој молитви, реалном Животу, ближњима. Господе, очисти ум наш и даруј нам расуђивање на путу ка Царству Небеском!

57

Преподобни Алимпије Столпник

(26. новембар /9. децембар, понедељак. Генерала Лешјанина 3.)

Ређо о утицају телевизије на децу (Породица #14). – Мислимо како знамо нешто о нуклеарној технологији, а у ствари немамо појма како она утиче на нас. То је веома слично телевизији. Постоји нешто тако распрострањено као што је телевизија, а ипак не знамо што нам она ради. Зато што телевизију посматрамо у контексту онога што се на њој приказује, уместо да је проматрамо као технологију, као катодну цев која директно у гледаоца испаљује зраке електрона, што вероватно мења нашу генетску структуру и сигурно нас доводи у стање дубоке коме. Снимио сам филм Доказ о томе како деца гледају телевизију (Evidence of Children Watching Television). Деца су гледала Дамба (Dumbo), а могла су да гледају и било што друго, небитно. Њихов поглед је постао фиксиран, дисање успорено, на лицима су им се појавили аутоматски тикови, балавили су из уста. Гледање телевизије је код те деце изазвало симптоме карактеристичне за последице узимања лекова много јачих од Прозака (Prozac). Темељно питање није да ли су радници поштено плаћени или нису, да ли је њихово животно и радно окружење здраво, да ли је здрава њихова животна средина, чиме се баве синдикати или левица повезана са синдикатима… Много је важније и дубље питање: како аутомобил, телевизор, компјутер, мобилни телефон утичу на друштво (друштвене односе), да ли их уопште треба или не треба имати? Треба се бавити таквим – темељним – питањима… (Готфри Ређо цитиран према: Бранислав Вујић, „О медијима, с посеб-ним освртом на телевизију“, http://borbazaveru.info/content/view/10003/ 1/.)

58

Свети мученик Јаков Персијанац; Свети Јаков Ростовски

(27. новембар /10. децембар, уторак. Каменичка 7.)

Једна стара пословица из другачије перспективе (Рад #26). – „Ум царује, снага кладе ваља“ – тачно речено. Када се посао добро организује, човек се мање мучи. Па ипак, будући да сам силом прилика али и по сопственом одабиру дипломирани физикалац, дозволићу себи малу примедбу у вези једног детаља. Наиме, иако је тачно да се сваки посао заснива на интелигенцији док је тело само механизам који извршава налог ума, ипак, ствари се могу посматрати и из другачије, мање запажене перспективе. Пошто је наш ум у прелести, пошто плива у гордости, маштању и/или блудним представама, веома тешко бисмо могли тврдити да такав ум истински царује над било чим (јер не може да укроти ни сопствену машту ни тело у коме обитава); а управо физички рад – да, баш „бесмислено“ ваљање клада, по узору на пустињаке! – помаже очишћењу ума, разуме се, уз пост и молитву који су пре свега и изнад свега. Физикалија је, дакле, потребна да би ум могао поново царовати, али овог пута не у смислу овладавања стварима већ царовати над својим укроћеним страстима. Господе, очисти нас од страсти и спаси нас!

59

Преподобномученик Стефан; Свети мученик Христо

(28. новембар /11. децембар, среда. Крунска 17.)

Свети Јован Кронштатски о молитви (Поуке Светих #44). –„Учите да се молите. Принуђујте себе на молитву. У почетку то пада тешко, али, уколико се више присиљавате, утолико она постаје све лакша. Шта је то молитва?  То је окренутост срца и ума Богу; то је посматрање Свемогућег, Сведоброг и Свемудрог. Молитва је разговор створа са својим Творцем, у пуном страхопоштовању, а при најобилнијој свести о својој слабости  и ништавности, при најдубљем покајању срца и чврстој одлуци да се изменимо; у поверавању свемогућој Божијој помоћи. Ако се молите помоћу молитвеника, онда не журите, него се трудите да сваку ријеч искреним срцем искажете. Ваше ће се срце повремено успротивити, остајаће хладно, понекад ће се страшно узбудити, или се удаљити. Срце морате да обуздавате и да га сабрано окрећете Богу. Упућујте Господу и сопствене речи у молитви. Наше сопствено муцање Њега нарочито радује. Са мало наших, свесрдно изговорених речи, ми се наслађујемо блаженством више него при дугој туђој молитви. При свему је одлучујућа близина срца Богу. Дајте Богу ваше срце које Га искрено воли, као што волите своје родитеље, добротворе и пријатеље, и осетићете блаженство те праве, чисте љубави. Бог говори: „Сине, дај ми твоје срце“, јер срце је наше средиште, да – сам човек. Ко се не моли од свег срца, тај се уопште не моли. Код молитве све зависи од искрености. Срце мора жарко да чезне за оним што моли. Моли се верно и чврсто. Изнеси своје потребе јасно, свесно и од свег срца.  Веруј при том, непоколебљиво, да Господ над тобом бди, колико си уверен да те твој отац гледа – са разликом, да те небески Отац у свим покретима твога бића у потпуности прозире. Пажљива, искрена молитва сједињује вас с Богом и испуњава Његовим даровима – истином, миром и радошћу, смирењем и љубављу. При мољењу треба чврсто веровати у снагу молитве; треба имати поверења у то да нас испуњење молбе прати као сенка што прати наше тело. Код Бога је реч равна делу. Као што се увис бачен камен сигурно враћа на земљу, тако доспевају речи верујуће молитве к Богу. Господ услишује и испуњава сваку реч наших молитава, само ако од срца долазе. Мораш ли јутром рано на посао? Устани онда раније и моли се ревносно, добићеш мир, снагу и пун успех. Јеси ли увече уморан и хоћеш, што је могуће брже да паднеш у постељу? Одвој, ипак, времена и моли се од свег срца – спаваћеш спокојно и мирно. Гони ли те жеља твојим дневним задацима – приморај себе на сабрану молитву, навикни се мировању у Богу и све што ти је на срцу успеће.“ (Свети Јован Кронштатски: „Учите да се молите“, http://borbazaveru.info/content/view/393/1/.)

60

Свети мученици Парамон и Филумен

(29. новембар /12. децембар, четвртак. Светог Саве 10.)

Господин са златником (Православље #46). – Као што је већ неко приметио, истински господин је само онај који у себи има Господа (или на српско-енглеском – Господ-in). Реч је, наравно, о светитељима Божјим. Само они су права господа јер су се обогатили Богом, а сви ми остали смо сиромашни просјаци на ивици духовне глади. Међутим, нису сви просјаци исти. Док неки распознају праву господу и моле их да им уделе макар један златник из богате Божије ризнице – тај спасоносни новац који отвара Царство Небеско – дотле остали гордо окрећу главу настављајући да копају по контејнерима хуманизма у потрази за овоземаљском храном која убија. Господе, помози нам да постанемо истински просјаци који знају да су сва блага само у Теби и Твојој верној господи!

61

Свети апостол Андреј Првозвани

(30. новембар /13. децембар, петак. Делијска 2.)

Никада компромис с небом – Ежен Јонеско о Православљу (Боготражитељи #17). – „Православна црква је остала ван Историје, али прихватајући Историју. Никада није објавила рат Историји. Није се мешала са Историјом. Коегзистирала је. И стално је правила компромисе с епохом. Никада с небом. Православна је црква сачувала нешто необично, тајновито, чисто, непроменљиво.“ (Ежен Јонеско цитиран према: Слободан Антонић, „Вавилонски Запад vs хришћански Исток – хоће ли нас савладати?“, https://stanjestvari.com/2019/11/15/slobodan-an tonic-vavilonski-zapad-vs-hriscanski-istok/#_ftnre f1.)

62

Свети пророк Наум; Свети Филарет Милостиви

(1./14. децембар, субота. Личка 2.)

Мајстор Далибор Јуришић, пронађени новац и каснији благослов (Србија #11). – Мајстор Далибор, иначе унук свештеника, пронашао је једном приликом новчаник са четири хиљаде евра. Одлучио је да га врати жени која је била власник новчаника, уз размишљање: „Да сам задржао те паре, чим би ми се нешто лоше десило, размишљао бих – е то је зато што жени ниси вратио онај новац!“ На крају, када је жена хтела да га части са педесет евра – одбио је и то. Е то је, драги моји мајстори – и физикалци! – прави Србин и Православац! А да је то уистину тако, сведочи и оно што се догодило недавно. Само неколико сати након што смо примили плату (Далибор је у коверти имао око педесет хиљада динара), неки мајстор који је био у истој просторији упитао га је да ли је он гипсар (пошто је на коверти писало: „Далибор гипсар“). Када је потврдио да јесте, мајстор је извадио коверту и тада је Далибор схватио да му је коверта са новцем била испала из џепа, брзо рекао да се он зове Далибор и да је то његова коверта, након чега му ју је овај мајстор вратио. Господ га је погледао зато што је и он оној жени вратио новац. Добро се добрим враћа. А мајстори (и физикалци!) врло добро знају колико би им тешко пало када би изгубили целу плату након две недеље крвавог рада. Не могу ни да замислим какво осећање празнине настаје у човеку у том тренутку! Али Дачину плату је Бог спасао, а то је својим одрицањем и заслужио. Још увек има добрих људи. Слава Богу за све!

63

Свети пророк Авакум; Свети цар Урош; Преподобни Јоаникије Девички

(2./15. децембар, недеља. Обилићев венац 2.)

Црква, жртва и – ништа више (Друштво #24). – „Енглез види свет као фабрику, Француз као салон, Немац као касарну, а Рус као цркву. Енглез хоће плен, Француз славу, Немац моћ, а Рус – да се жртвује. У односу спрам ближњег, Енглез хоће да профитира, Француз да импонује, Немац да командује, а Рус – неће ништа.“ (Валтер Шубарт цитиран према: Слободан Антонић, „Вавилонски Запад vs хришћански Ис-ток – хоће ли нас савладати?“, https://stanjestvari.com/2019/11/15/slobo dan-antonic-vavilonski-zapad-vs-hriscanski-istok/#_ftnre f1.)

64

Свети пророк Софоније; Преподобни Јован Ћутљиви

(3./16. децембар, понедељак. Добрињска 2.)

Ћутање мајстора Слободана Милановића (Србија #12). – Ћутање је заиста изузетно ретка појава код мајстора на градилишту. Отуда ваљда и толика потреба за музиком, нешто се дешава, занимљиво је нешто у тим тренуцима кад нема шта да се каже а ћутање је непријатно. Ипак, један мајстор се у том смислу драстично издваја од околине. Мајстор Слоба тако озбиљно, дубоко и често ћути да ја, у огледалу његовог ћутања, неретко ухватим себе у нечему што би се укратко могло дефинисати као беспотребно брбљање. На делу, поред мајстора Слобе, дубље сам схватио речи Светог Јефрема Сирина: „Један добар разговор је сребро, но ћутање је чисто злато.“[1] Преподобни Јоване Ћутљиви, моли Бога за нас!

65

Света великомученица Варвара; Преподобни Јован Дамаскин

(4./17. децембар, уторак. Призренска 4.)

Преподобни Јустин о радости страдања за васкрслог Христа (Поуке Светих #45). –„Ван Христа, без Христа Васкрслог и Прослављеног – страдање је неоправдив ужас, неосмислива бесмислица, и зло, и плашило, и најоправданији разлог за бунт против Бога. Са Христом и од Христа: страдање је чистилиште и неопходни услов спасења. Ма који човек, ма колико напрезао себе да собом реши језиви проблем страдања – немоћан је, расипа се у бунцању, скамењује се у ужасу. (…) Зашто вас је уплашило страдање? Не зато ли што га мерите умом и гледате оком у коме нема Васкрслог Христа? Не зато ли што сте око своје обзидали Великим Петком? (…) Васкрсењем је Христос страдање учинио средством за оптимизам. А кад је страдање – средство Христово за оптимизам, које је то страдање које нас православне може учинити песимистима? Како да страдање ради Христа не буде наш оптимизам када се њиме припремамо за васкрсење са Христом?“ (Преподобни Јустин Ћелијски, „Наш оптимизам – њихов песимизам“ (1923) у Сетве и жетве: Чланци и мањи списи, („Сабрана дела Светог Јустина Новог у 30 књига“; књига 20), Београд, Манастир Ћелије код Ваљева, 2007, стр.73).

66

Преподобни Сава Освештани; Свети Нектарије Битољски

(5/18. децембар, среда. Степениште код АПР-а 1.)

Инфлација информација и трагање за излазом (Образовање #15). – Информатичка револуција и посебно андроидни телефони довели су до толике инфлације информација да би, поред читавог тог виртуелног света – који се преко сваке мере отуђио од живота саздавши један паралелни универзум – стварни, физички живот могао да се сматра „непостојећим“. То бескрајно снимање свега и свачега постало је потпуно лишено смисла, све је срачунато само на задовољење знатижеље или (најнижих) страсти. У том виртуелном универзуму се чак и права знања претварају у површна зато што је ту нагомилан толики број информација да је нормалном човеку немогуће да од свега тога нешто озбиљно на дуже време запамти, а о примени онога што је запамћено да и не говоримо. У стању хипнозе нема и не може бити правих знања која се претварају у делање, јер хипноза убија вољу. Господе, врати нас Себи, јер си само Ти – „пут и истина и живот (Јн,14,6)“!

67

Свети Николај, архиепископ Мирликијски Чудотворац - Никољдан

(6./19. децембар, четвртак. Косовска 3.)

Жртва за ближње (Образовање #16). –Нема ничег лепшег у животу од жртве. Откинути нешто од себе свакодневно, макар и нешто најмање, уз истрајност и штедњу са неким одређеним циљем, на крају може резултирати неким лепим поклоном који ће веома усрећити ближње. Са друге стране, трошење на себе, живот ради уживања, мало по мало, води нас духовној тромости и отуђује и од Бога и од ближњих. На крају тог пута човек више и не зна зашто живи. Отуда толико депресије у савременом свету – због идеологије индивидуализма и хедонизма. Принцип жртве, заснован на Христовом учењу, једини је који нас сигурно води излечењу од депресије. Кроз жртву ми корачамо ка Царству Небеском, које нам даруј, Христе Боже, молитвама дарежљивог Светог Николе, јер си благословен у векове векова!

68

Свети Амвросије; Преподобни Григорије Горњачки

(7./20. децембар, петак. Рајићева 2.)

Васкрсење као отвор на мртвачком сандуку (Поуке Светих #46). – „Пријатељу, брате, ми смо у мртвачком сандуку; наш живот на земљи је гушење у том сандуку; горчином је премазана земља; горчином је премазано свако људско срце, свако људско тело. Чиме, чиме ћемо разблажити ту горчину? Како ћемо изаћи из пелен-горке атмосфере земљине? Где је тај продор, тај отвор на мртвачком сандуку? – Тај отвор постоји, но њега човек може видети само оком вере, и проћи кроз њега само – окриљен новом љубављу. Тај отвор је – Васкрсење Христово. Кроз њега струји свежина вечности у загушљиву, гробовску атмосферу наше земље; кроз њега улази блага душа Христова у горка срца људска. То једино даје смисао бесмисленом трагизму живота на земљи. Без тога – све је бесмислени хаос и ужас.“ (Преподобни Јустин Ћелијски, „Размишљања пред свештеничку скупштину (писано под псеудонимом Горкоје)“ (пре 5-6. 9. 1923) у, Сетве и жетве: Чланци и мањи списи, стр. 442).

69

Преподобни Патапије; Свети апостоли Состен, Аполос и други с њима

(8./21. децембар, субота. Генерала Лешјанина 4.)

Убиство пре убиства (Породица #15). – Пошто грех абортуса, утробног чедоморства, представља најстрашнији континуирани геноцид у историји (и будућности) човечанства, сасвим је разумљиво зашто грех рукоблуда представља геноцид над потенцијално рођенима – убиство пре убиства. Господе, отвори очи наше и спаси нас!

70

Зачеће Свете Ане - Детињци

(9./22. децембар, недеља. Париска 5.)

„Ако Бога нема – све је дозвољено“ (Достојевски) – има ли Бога, дакле, господо либерали (Либерализам #15)? – „Тренутна кампања сексуално-индустријског комплекса усмерена је на легализацију педофилије. Подсетићу вас да је Америчка психијатријска асоцијација (APA) 1973. уклонила хомосексуалност са своје листе „поремећаја“ – на основу гласања својих чланова. Тај потез APA-е поставио је темеље за легитимизацију хомосексуализма. И, пазите: 22 године након тога, 1995, APA је уклонила педофилију и садизам из класификације „поремећаја“ свог Дијагностичког и статистичког приручника IV (Diagnostic and Statistical Man ual IV). Као и када је у питању хомосексуална пропаганда и психолошке операције умекшавања (десензитизације – уклањање отпора према хомосексуализму), којима су биле потребне године деловања да би нас довеле ту где смо данас, педофилски лоби истим корацима „нормализује“ сексуални однос типа „одрасли-дете“. И, опет су професионалци Америчке психијатријске асоцијације на њиховој страни. (...) Рокфелерова фондација, била је главни извор прихода за педофила Алфреда Кинсија. У својој књизи „Сексуално понашање Американаца“, Кинси је тврдио да је дете сексуално биће од рођења те да су сексуални односи са одраслима нешкодљиви. Доказ је приказао у пет табела у којима је описивао „оргазме“ при серијском сексуалном злостављању и силовању деце од два месеца старости па навише. Урлици, падање у несвест, конвулзије деце, били су описивани као „оргазми“ од стране Кинсија – садомазохистичног би-хомосексуалног педофила. Рокфелерова фондација је финансирала и медијски цунами који је ово педофилско смеће претворио у валидне, научно засноване чињенице. Кинсијева лажна наука се и данас предаје на универзитетима. Алфред Кинси је креирао рангирајућу скалу (Heterosexual–Homosexual Rating Scale) којом је класификовао сексуалне идентитете. Хетеросексуалци и моногамисти су били на самом дну ове скале која је сугерисала да је флексибилност сексуалног идентитета пожељна. Не врху је – разуме се – позиционирао хомосексуалност. Јасно и природно, будући да је Кинси био хомосексуалац и педокриминалац, садиста и садомазохист, овисник о порнографији и све те његове абревијације данас се сматрају културно прихватљивим и широко су промовисане у популарној култури: филмовима, телевизији, књигама, часописима, рекламама итд. Нормализација, културна валидација и мејнстримизација хомосексуалности, један је од највећих преокрета и може се сматрати тријумфом Алфреда Кинсија. Читав овај процес нормализације Содоме и Гоморе траје од 1948. године.“ (Др. Џудит Рајсман, цитирана према:„Српски образовни пакети моделују децу за педофилске мреже – интервју“, http://borbazaveru.info/content/view/10007/1/.)

71

Свети мученик Мина и други с њим; Свети Јован деспот Српски

(10./23. децембар, понедељак. Старине Новака 2.)

Мајстори, My story: Лековита болна спознаја и дубока тајна физикалије (Рад #27). – Претпостављам да је лепо бити мајстор, немам то искуство. Да, тако је то све док једног дана газда не позове телефоном и нареди свим мајсторима да са физикалцима иду на чишћење. Тада неки од њих, до јуче пуни себе, у трен ока схватају да смо, заправо, сви ми физикалци, да је све друго било тек привремена илузија и покуњени невољно хватају се метле. Као што се цар и прос-јак изједначе у гробу, тако се поравнају мајстор и физикалац кад газда фијукне бичем. Шта онда, на крају крајева, дефинише физикалца? Можда баш трајно одрицање од илузије да би икада могао постати мајстор. Бити физикалац, дакле, значи чврсто стајати ногама на земљи, а без терета, то је неизводљиво. Мајстори, мајстори, а шта ако се, под теретом, заправо, крије рај?

72

Преподобни Данило Столпник; Преподобни епископ Лука Столпник

(11./24. децембар, уторак. Вука Караџића 2.)

Инфлација блуда као узрок импотенције (Либерализам #16). – „Плејбој представља дечију порнографију. Хју Хефнер није имао сексуална искуства док је био у колеџу. Није изгубио невиност све док није био верен, као и већина момака у то време. Педесетих највећи број средњошколаца није практиковао секс, зато што су се чували за изабранице свога срца. Као и девојке. И онда се Хефнер упознао са Кинсијевом књигом, а Кинси је искористио ситуацију после Другог светског рата како би изменио слику о Американцима сервирајући лажи којима је „доказао“ да 95% Американаца ужива у девијантном сексу. Његови „извештаји“ су слављени као доказ да Американци желе да буду сексуално слободни у активностима какве су не само хомосексуализам, већ и педофилија. Хефнер, а и читав свет су у то поверовали јер је Кинси радио под ауторитетом „науке“ и академије. И Хефнер је егзалтирано ускликнуо: „Ја ћу бити Кинсијев памфлетиста! Ја ћу обучити друге људе, рећи им истину о нашим родитељима и њиховој сексуалности!“. И, Хефнер је обучио милионе људи широм света Кинсијевом сексу базираном на педофилији. Само неколико људи је схватило да се ради о процесу усмереном против мушкости,као и да дуплерице Плејбоја воде у импотенцију. Заправо, сва порнографија ствара импотенцију у гледаоцу-мушкарацу.“ (Др. Џудит Рајсман, цитирана према:„Српски образовни пакети моделују децу за педофилске мреже – интервју“, http://borbazaveru.info/content/view/10007/1/.)

(Текст је део књиге Философија физикалије у Кругу двојке која се може поручити на

062 970-14-17 и 061 611-36-55 или на Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.)

Нова књига: Мирослав Маравић: "Филозофија физикалије у кругу двојке"


Свети Јефрем Сирин цитиран према: https://www.google.com/amp/s/www.pinterest.com/ amp/pin/482940760025839335/.

 

Наш видео канал:

videobaner

taina-prirodi

 Препоручујемо:

08M

Календар за 2021. - 100 год. Руске Заграничне Цркве

Св. Царица Александра - О браку и породичном животу

 Старац Пајсије – Савети породичним људима

Једном за цео живот

домаћа црква

svlukabrakiporodica

Sv. oci o uzdržanju

 molitva majke

 rodprirucnikpp 143

  18.loza

 

ТРАЖИМО ДОБРОВОЉНЕ ПРЕВОДИОЦЕ И САРАДНИКЕ

БРАТСКИ САЈТОВИ:

SABORNIK

srbin-info

balkanska geopolitika

czipm

predanje katalog

ko-nam-truje-decu-300x300

banerpravoslavniroditeljm

banerimandae1

Logo-za-zabranu-gif-manje-300x158

12

obrazsvetacki

dusa-baner-180px

OV-novi-logo-srednja 

logoduhovnilug

 baner molitvenik 175x75

logosv1-1

 banerzlocininadsrbima1

 cirilica

smrtkomunizmuvm

 

 

 kazacestvu