molitvoslovm

Др Владимир Димитријевић: Суђења породичним вредностима

Објављено 12 октобар 2020

vladadimitrijevicslanci1ДР ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ

СУЂЕЊA ПОРОДИЧНИМ ВРЕДНОСТИМА

Поштовани читаоци, за данас, 12.10. је заказано суђење др Владимиру Димитријевићу због наводне дискриминације содомита у тексту "У одбрану природне породице". Како изблиза изгледа лов ЛИБЕРАЛНО ГЛОБАЛИСТИЧКИХ БОЈОВНИКА ТОТАЛИТАРИЗМА (ЛГБТ) на браниоце природне породице прочитајте даље...

 

 

ПРОФЕСОР НА УДАРУ

Бранећи породичне вредности у Србији, професор Правног факултета у Новом Саду, др Бранислав Ристивојевић се нашао на удару Повереника за заштиту равноправности, Бранкице Јанковић, и НВО „Да се зна“, због једног свог текста који је пропитивао наратив законодавства што се, у нас, бави заштитом од насиља у породици. Ристивојевић је, између осталог, подсетио на то да је ово законодавство у извесној мери под утицајем идеологије политичког хомосексуализма. Прво је тужен пред Вишим судом у Новом Саду, који га је прогласио „дискриминатором“. Апелациони суд га је ослободио. Затим је Повереник тражила ревизију процеса. 

О ЈЕДНОЈ ПРЕСУДИ

Шта се десило?  Врховни касациони суд је, поводом захтева за ревизију апелационе пресуде којом је усвојена жалба професора др Бранислава Ристивојевића на првостепену пресуду Вишег суда у Новом Саду, којом је био оглашен дискриминатором, захтев за ревизију апелационе пресуде ОДБИО.

У том одбијању је јасно речено да се, кад је Ристивојевићева „инкриминисана“ анализа у питању, „цео текст мора посматрати у контексту….“ Такође, ту стоји: „Демократско друштво подразумева слободу изношења мишљења. У супротном не би било праве демократије…   …Ако би се ограничило право да неко изнесе свој вредносни суд о некој појави…   …онда би била доведена у питање демократија и основни принципи толеранције, заједничког живљења и сарадње.“

Суд је, у коначној пресуди, истакао: „Ревизијски наводи да је другостепени суд прихватио дискриминаторни говор туженог као легитиман, те да оваква пресуда не може да остане део правног поретка РС је неприхватљив. Штавише, може се сматрати посебним обликом притиска на суд. Суд није установљен да суди по нечијем налогу (па ма ко он био),већ да утврђује чињенице и врши њихову оцену у смислу заузимања правног становишта и правилне примене законских прописа. Та оцена мора бити заснована на објективним критеријумима, јер лична (субјективна) преосетљивост не може бити основ за усвајање оваквих захтева.“

Пишући о овом случају за портал Међународних породичних вести (iFamNews), и тражећи одговорност Повереника за заштиту равноправности због идеолошког притиска на независно судство, др Миша Ђурковић је истакао да је ова пресуда веома важна за будућност правде у нас, као и за заштиту демократије, истински дијалошког поретка, у Србији. Ђурковић је поменуо и процес против  потписника ових редова, који је у току. Наставак суђења дотичном је 12. октобра 2020. године, пред Вишим судом у Београду.

СЛУЧАЈ ПОТПИСНИКА ОВИХ РЕДОВА

О случају потписника ових редова, професор др Јовица Тркуља, наш угледни правни мислилац и уредник реномираног часописа „Херетикус“, објавио је, у најновијем броју тог часописа, темељну анализу из перспективе историје „вербалног деликта“ у свету и код нас, као и досије, састављен од различитих текстова који се на случај односе. Професор Тркуља, у уводнику за тај досије, између осталог, пише:

„Текст Владимира Димитријевића „У одбрану природне породице“ објављен је 12. јануара 2018. године на његовом вебсајту. Овај текст угледног публицисте и професора Чачанске гимназије, наишао је на осуду појединих невладиних организација за људска права и Повереника за заштиту равноправности и годину дана касније постао предмет спора у Вишем суду у Београду. Прво је Удружење „Да се зна“ 22. марта 2018. поднело притужбу Поверенику за заштиту равноправности у којој оптужује Владимира Димитријевића да је извршио тежак облик дискриминације припадника ЛГБТ популације по основу сексуалне оријентације. Повереник је 19. јуна 2018. године дао мишљење да су ставови у тексту „У одбрану природе породице“ узнемиравајући, понижавајући и представљају повреду достојанства групе лица на основу својства, чиме су прекршене одредбе члана 12. Закона о забрани дискриминације. На тај начин он је писаном речју извршио акт дискриминације према ЛГБТ популацији. Након тога, Удружење „Да се зна“ је 29. јануара 2019. године поднело тужбу против Владимира Димитријевића Вишем суду у Београду. То јасно показује да тужилац има намеру да уз помоћ суда спречи јавно изражавање сваког мишљења које другачије од мишљења групе коју он заступа.

По нашем мишљењу, овај судски процес против Димитријевића и став Повереника за равноправност представљају директно кршење основних права на слободу изражавања који су дефинисани међународним правом, Уставом Републике Србије, али и чланом 18 Универзалне декларације о људским правима која гарантује слободу веровања и испољавања своје вере и чланом 10 Европске конвеције за заштиту људских права и основних слобода.        

 У одбрану Владимира Димитријевића и његовог права на слободу мишљења и изражавања устао је велики број јавних личности који су дигли свој глас против поновног увођења деликта мишљења у Србији. Они су указали „да државни судови само у тоталитарним режимима могу да задиру у области човекове савести и да уз помоћ апарата принуде, који финансирају сви грађани, намећу појединцу‚ ’службено мишљење’. У либералној и плуралистичкој демократији, не само да је власт државе, оличене у суду, апсолутно протерана из унутрашње сфере човекове савести (forum internum), већ се сваком гарантује неприкосновено право да слободно саопшти своје мишљење. Јер, слобода изражавања и право на слободно критичко мишљење уграђени су у саме темеље демократског друштва, а из слободе мисли и изражавања изведена су сва друга политичка права“ (Отворено писмо јавности Републике Србије). 

Тако је настао случај Владимира Димитријевића. Мало је случајева о којима се последњих година толико говорило, писало и полемисало као о овом случају. У бројним дневним, недељним новинама, електронским медијима и друштвеним мрежама објављено је стотине коментара, чланка, извештаја, информација, осврта, критика и полемика.“[1

И заиста: случај потписника ових редова изазвао је бурне реакције, јер је очит пример како политички хомосексуалци, Либерално Глобалистички Бојовници Тоталитаризма настоје да наметну своје становиште као општеобавезујуће за све и свакога. 

ШТА НАМ ПРЕДСТОЈИ?

Не можемо се помирити са наметањем једне идеологије, маскиране у причу о „људским правима“, као са нечим неподложним критици. LGBTXYZ&ETC јуришници нису и не могу бити мера и провера наше стварности. Зато се свим хришћанским и демократским средствима морамо борити за слободу мишљења и изражавања, јер судски процеси попут оног кроз који је прошао професор Ристивојевић нису приватна, него јавна чињеница.             

И зато, уочи 12. октобра 2020. године, потписник ових редова се опет сећа речи Светог владике Николаја:

„Буди храбар и слободан, Бог ти збори, Србине, ја ћу за те војевати, само држ` се Истине“. 

Јер, то је Бог Правде Коме пева српска химна. 


[1]Јовица Тркуља, Случај Владимира Димитријевића, Hereticus, 3-4/ 2019. 

Извор: https://www.ifamnews.com/sr/sudjenja-porodicnim-vrednostima/ 

 

ДР МИША ЂУРКОВИЋ 
ГРАНИЧНА ПРЕСУДА ВРХОВНОГ СУДА СРБИЈЕ: РАЗЛОГ ЗА СМЕНУ БРАНКИЦЕ ЈАНКОВИЋ!

Суд врло јасно констатује да је Ристивојевић у тексту изнео свој критички, вредносни суд о предлогу закона, као и о недоличном понашању одређених припадника ЛГБТ популације за време параде поноса, те да се из контекста текста јасно види да није хтео никога да вређа нити да дискриминише.

ГРАНИЧНА ПРЕСУДА ВРХОВНОГ СУДА СРБИЈЕ: РАЗЛОГ ЗА СМЕНУ БРАНКИЦЕ ЈАНКОВИЋ!

Двадесетог јула ове године Врховни касациони суд је донео веома важну одлуку у предмету Повереник Бранкица Јанковић против Бранислава Ристивојевића. Суд у већу на чијем челу је била судија Весна Поповић донео је пресуду у којој се одбија жалбени захтев за ревизију раније пресуде Апелационог суда у Новом Саду. Тиме је у целости потврђена ранија апелациона пресуда којом је повереник тужио професора Ристивојевића за јавно објављен текст који је настао као прилог јавној расправи поводом нацрта Закона о спречавању насиља у породици. Узгред, све што је господин Ристивојевић, као и аутор овог текста најављивао да ће се десити као последица усвајања тог закона, десило се: најважније, насиље у породици ни минимално није заустављено, али је радикално повећан број тужби и пријава, као и број разведених бракова.

У веома важној и храброј правоснажној пресуди, преседану који је судско веће поставило, враћајући пољуљану веру у домаће правосуђе, потврђују се одлуке апелационог суда и посебно инсистира на значају члана 46 Устава републике Србије и првог става члана 10 Конвенције за заштиту људских права и основних слобода. У пресуди се подсећа: „Демократско друштво подразумева слободу изношења и вредносног суда. У супротном не би имало ни праве демократије… ако би се ограничило право да неко изнесе свој вредносни суд о некој појави, законском тексту и сл, онда би била доведена у питање и демократија и основни принципи толеранције заједничког живљења и сарадње“. Суд врло јасно констатује да је Ристивојевић у тексту изнео свој критички, вредносни суд о предлогу закона, као и о недоличном понашању одређених припадника ЛГБТ популације за време параде поноса, те да се из контекста текста јасно види да није хтео никога да вређа нити да дискриминише. Узгред, господин Ристивојевић, будући обавља функцију декана Правног факултета, слично као и потписник ових редова заиста се налази у ситуацији да кад би хтео реално би и могао да спроводи одређену дикриминацију у политици запошљавања, примања студената итд. Наравно ни њему ни мени то не пада на памет, што се врло лако може проверити. Тиме се потцртава да је намера повереника заправо прогон критичког мишљења, а не сузбијање дискриминације.

У пресуди коју треба озбиљно прочитати између осталог утврђује се и да је тужилац, одосно канцеларија Повереника за равноправност вршила притисак на суд својом тврдњом како апелациона пресуда не сме да остане део правног поретка републике Србије. Подсетићу да смо више пута очигледно основано тврдили како госпођа Јанковић врши злоупотребу положаја који заузима и да спроводи противуставни и противзаконски прогон свих јавних личности (углавном доктора наука и истакнутих про-породичних јавих делатника) са циљем застрашивања и забране да учествујемо у јавној расправи и научном раду. У предмету против Ристивојевића њен захтев је управо то да му се на одређено време забрани изношење ставова по овим питањима!? У мишљењу којим ме је прогласила за дискриминатора ЛГБТ популације на основу текста у Политицибила је чак толико несмотрена да напише како ме кажњава јер је мој текст зауставио тако важан образовни пакет којим би се сигурно значајно допринело борби против насиља у породици!? Подстићу да суштина увођења такозваних образовних пакетића није имала никакве стварне везе са борбом против насиља у породици, већ се радило о отвореној пропаганди „нетипичних сексуалних понашања“, те је стога Министар просвете зауставио читав пројекат.

Последице ове пресуде у свакој уређеној земљи морале би да буду следеће: да се повереник јавно извини професору Ристивојевићу за нанету штету, да обустави готово идентичне процес које води нпр. у случају доктора Владимира Димитријевића и да се мени јавно извини због штете коју ми је нанела. Такође после ове граничне пресуде (landmarkdecision), којом се прилично јасно успоставља и брани слобода изражавања у Србији, јасно се види да је политика коју је она водила са чела институције идеолошки усмерена и супротна закону те би госпођа Јанковић морала или да одступи, или да је нови сазив скупштине смени.

Слобода говора као индивидуално право, начелни елемент демократије и владавине права, бар за неко време је потврђена и одбрањена у уставно-правном систему Србије.

Но, у каквим временима живимо, најбоље сведочи чињеница да се особа која на овај начин нарушава правни поредак и заправо спроводи дискриминацију и прогон људи чији јој се ставови не свиђају, помиње као кандидат за министра правде!?????

https://www.ifamnews.com/sr/granicna-presuda-vrhovnog-suda-srbije/