molitvoslovm

Мирослав Маравић: Дневник физикалца у Кругу двојке, Летњи стослов 2019.((91-100а))(9)

Објављено 20 март 2020

miroslav maravicМИРОСЛАВ МАРАВИЋ

ДНЕВНИК ФИЗИКАЛЦА У КРУГУ ДВОЈКЕЛЕТЊИ СТОСЛОВ 2019.(91-100А)(9)

...Брзо потрчим да га стигнем, можда је још увек на аутобуској станици, али не, нема га. Испало је, на крају, да је она првобитно израчуната цифра најавила моје заборављање тамјана, будући да исти кошта тачно четрдесет динара! Али њему, са истинским покајничким сузама, тамјан није толико неопходан колико мени који сам те сузе изгубио, ако сам их икада имао, а Бог ми је послао овог човека да ме на тај губитак подсети. Оставши усамљен – јер немам подвига – са незапаљеним тамјаном који је овај човек платио, размишљам о том човеку који сав мирише покајањем! Тачније, имам тамјан – то је благодат Божија – али немам брикет – то је срце загрејано да прими Божију благодат. А неупаљени тамјан је исто као и да га немам – јер не мирише. Седим тако и размишљам: заиста се истинског чуда нагледах данас! Господе, опрости и помози мени грешном!...

 

91

Молитвама преподобног Киријака Отшелника, Господе помилуј нас!

(29. септембар/12. октобар, субота;

Ташмајдански парк 4.)

Ђумбир као царска биљка за хиперсензитивног физикалца (Самопосматрање #41). – Након десетогодишњег лутања у трагању за идеалном биљком која би могла помоћи уморном физикалцу када седне да пише (а да не заспи) и након многих трновитих странпутица, коначно сам пронашао ђумбир[1], због чега са осећањем дубоког задовољства могу да узвикнем: Еурека! Наиме, пошто сам по свему судећи хиперсензитиван, кофеин (па чак и какао!) су на мене врло снажно утицали када треба да пишем али касније последице су биле кобне за мене (честе главобоље, мрзовоља, слаба концентрација, нагли пад притиска итд) и на дуже стазе су потпуно разарале уједначен темпо свакодневног писања отприлике по сат времена. Са друге стране, када сам проблем минималног подстицаја покушао да решим водом или лимунадом, то једноставно није било довољно снажно да ме одржи будним. Поготово је проблем био тежак у зимском периоду: када се са свежег ваздуха и из физичке активности одједном нађем усред загрејаног ваздуха и то у седећем положају, суочен са ситним словима, готово је немогуће остати будан. Дакле, пошто ни црни опијати ни само воће нису могли да ми помогну, на концу сам, спознавши претходно супротне крајности, дошао до златне средине – ђумбир! Ова заиста чудновата биљка садржи у себи много ц витамина и других корисних састојака и скоро да има снагу опијата, па ипак не опија као кофеин или какао већ дејствује слично лимуну али доста јаче. И притом, реч је о толико минималним количинама које се уопште могу поднети, тако да је ђумбир у крајњем збиру чак и неупоредиво јефтинији од лимуна. Господе, слава Теби!

92

Свети свештеномучениче Григорије Јерменски;

Свети Михаиле Кијевски, молите Бога за нас!

(30. септембар/13. октобар, недеља;Сребреничка 2.)

Зоран Милошевић о претечама нацизма(Рат #6). – „Творци нацизма су Енглези: Томас Карлајл (прародитељ), Хјустон Чемберлен (англоамерички писац и филозоф), Џејмс Хант (написао 1862. године рад у којем је црнцима „доделио“ улогу прелазног облика између мајмуна и човека), Френсис Галтон (рођак Чарлса Дарвина и оснивач еугенике – „науке“ о људској селекцији ради одгајања идеалне расе), Карл Пирсон (биолог и оснивач биометрије – расистичког смера социал-дарвинизма), чија је позната изјава „Право на живот још не значи право свакога да продужи свој род.““ (Зоран Милошевић, „Нацизам уопште није дело Хитлера и Немаца већ „џентлмена Енглеза: Британија је патентирала нарко-мафију, концентрационе логоре и геноциде“, https://borbazaveru.info/content/view/10513 /1/).

93

(Милутина Бојића 1.)

Неосвојива тврђава слободе (Уметност #9). – Писати из неопходности, нужде, из жеђи за духовном слободом; ненаручено, не маштајући и далеко од гомиле брзопролазних површних информација. Врло је тешко, можда чак и немогуће, у оваквом демонском систему живети од писања а бити потпуно слободан. Писање мора постати и остати неосвојива тврђава слободе!

94

(Сребреничка 3.)

Ко нас је, оно беше, оптуживао за геноцид у Сребреници...(Рат #7)? – „...Концентрациони логори су британски изум, а не нациста или бољшевика (Троцки), како се то данас представља. Истина, има малих дилема да ли су (први) били Американци током Грађанског рата (1861-1865) или Британци током Англобурског рата (1899-1902), но већина историчара сматра да су предњачили Британци. Американци су у концентрационе логоре слали војне заробљенике, а Енглези војно становништво – чак целе породице. (...) Мушкарце су Енглези слали у логоре на територији Индије, Цејлона и других британских колонија. Укупно у свим британским концлогорима било је смештено 200.000 људи, што је била половина становништва бурских република. У њима је умрло од глади и болести 26.000 људи, а током само једне године, 1901, у концлогорима Енглеза од глади и болести је умрло 17.000 људи, од којих 14.300 деце.“ (Зоран Милошевић, „Нацизам уопште није дело Хитлера и Немаца већ „џентлмена Енглеза: Британија је патентирала нарко-мафију, концентрационе логоре и геноциде“, https://borbazaveru.info/content/view/10513 /1/).

95

(Лазаревићева 3.)

High class Kwas против приземне Coca-Cola-е, која трује многе од нас (Друштво #19). – Освежавајући руски квас полако али сигурно преузима градилишно тржиште од самоубиствене Кока-Коле! Западњачка квази-енергетика је достигла свој крвави зенит и сада је ред, како и доликује, да тихим корацима напусти сцену и коначно оде у незаслужену, али, са наше стране, предуго очекивану пензију. На крају здравље увек тријумфује над болешћу, барем у духовном свету. Квас оживљава – Кока-Кола убија. Квас разбистрава ум, кока-кола га опија а затим баца у бездан незадовољства и тихог, али дејствујућег очајања. Живот житарицама – смрт кофеину!

96

(Сребреничка 4.)

Енглези оци геноцида(Рат #8). – „Треће, Енглези су светски прваци у геноциду, јер су практично истребили Индијанце на територији данашњих Сједињених Америчких Држава. Да подсетимо да су током насељавања данашње САД, Енглези убили око 15 милиона Индијанаца. Геноцид су починили и током три колизације Аустралије. Колонизација тог континента је почела 1788 године, а аутохтоног становништва је било милион људи у око 500 племена. Током насељавања Аустралије, Енглези су убили између 90 и 95 одсто Абориџина, док су на Тасманији староседеоци истребљени. Убиства староседелаца су сматрана условом просперитета Енглеза.“ (Зоран Милошевић, „Нацизам уопште није дело Хитлера и Немаца већ „џентлмена Енглеза: Британија је патентирала нарко-мафију, концентрационе логоре и геноциде“, https://borbazaveru.info/content/view/10513/1/).

97

(Лешјанинова 1.)

Вакцинални тоталитаризам и отпор безумљу (Породица #9). – Пре дестак година упознао сам једну породицу из Београда у којој је једно дете које је било иначе потпуно здраво, након примања вакцине задобило озбиљан и трајни ментално-физички поремећај. Ко и како ће сада мене – који лично познајем то дете – да убеди да су „вакцине апсолутно нешкодљиве по људско здравље“?! Кажу, „па знате, сваки лек има контраиндикације!“ Лепо, али зашто бисте баш вакцине, за разлику од других лекова, наметали народу и то неретко уз снажно уцењивање у вези уписа детета у школу?! Потпуно разумем да неко хоће да вакцинише децу и нека то ради и даље, али пустите и нас који смо против тога (или смо макар скептични) да уважимо здраворазумске разлоге који нам говоре да примање оваквих вакцина није пожељно. Уосталом, у многим европским земљама људи слободно бирају хоће ли или неће да вакцинишу своју децу. У многим земљама држава плаћа огромне одштете за трајне поремећаје настале услед примања вакцина са сумњивим садржајем. Уза све, наша несретна власт неће да гарантује финансијску одштету родитељима уколико се догоде нежељене последице. А опет, које то паре могу да надокнаде уништење једног бића? На крају крајева, као и увек, све се своди на економске разлоге. Како сам чуо од неких познаника, дубински разлози за повремено изненадно појачано наметање вакцинисања по цену уписа у вртић или школу налазе се у веома скупом процесу уништавања дотрајалих вакцина. И онда су се фармацеутски хокштаплери досетили: јефтиније је на силу бесплатно убризгати преосталу количину отрова малим живим бићима него потрошити озбиљне паре за уништење вакцина. Тешко нама са таквом њиховом логиком! Али треба издржати. Нећемо дозволити да нас уцењују. Боже, помози нам, дај нам трпљења, истрајности и расуђивања да одолимо свим демонским нападима, и уведи нас у Царство Небеско!

98

(Змај Јовина 2.)

Руски квас и западњачка псеудо-енергија (Афоризам #17). – Кад дођу велике врућине, само се уз квас, руски квас, може истински оквасити грло – док псеудоенергетска пића, долазе из небића.

99

(Господар Јевремова 1.)

Псеудодокументаризам и Богочовечански реализам (Уметност #10). – Псеудодокументаризам се заснива на домаштавању историјских чињеница, трагању за пукотинама и непознаницама у битним историјским догађајима које се допуњују и уобличавају фикцијом. Супротно томе, циљ праве православне уметности је да ингорисањем јаловог маштарења и случајности у појавној стварности, на основу Небеске Стварности спознате кроз Православну веру, у битним земаљским догађајима пронађете жижне тачке, кључне чворове, ране бића кроз које се истина наше небоземне стварности исказује у дубинској јасноћи и прикаже их у светлу Вечности. То је богочовечански реализам који је у књижевној уметности засновао Достојевски, а назив сковао преподобни Јустин Ћелијски, чијим молитвама, Господе, помилуј и спаси нас! Амин!

100

(Шафарикова 1.)

Покајник[i](Прича #5). – Седим у продавници свећа и читам неку књигу. Двадестак свећа у горионику, готово све воштане, тек понеки парафински уљез. Пошто је радни дан, ретко ко уђе у храм, углавном имам доста времена за читање. У једном тренутку, у храм улази неки човек неугледно обучен, личио ми је на просјака или на физичког радника. Септембар је месец, али је изузетно хладно, седам-осам степени. Гледам овог незнанца како се смрзава у некој танкој, краткој јакни, прехлађен је, нема марамицу. Видео сам га у храму већ два-три пута, али тада нисам запазио ништа посебно: купио би пар свећа и кратко се задржао у храму. Сада је дошао до продавнице и замолио: „Брате, узео бих ово позлаћено кандило... и узео бих и ово патина-сиво кандило... може и ово бакарно кандило... и даћеш ми још једну посебну чашу за кандило, пошто ми се чаша у кући разбила... и даћеш ми две, не, четири кутије, не, дај ми десет кутија фитиља, нек` се нађе... Онда, даћеш ми Светигору за септембар и књижицу Беседе о Цркви Христовој. Даћеш ми и ову књигу Вечне загробне тајне... и даћеш ми, молим те, три воштане свеће од по седамсто динара. Па ти срачунај док ја упалим свеће...“ Не могу рећи да сам био збуњен или изненађен јер сам упркос изгледу овог брата у Христу, био савршено уверен да ће све платити – заправо – то питање себи нисам ни постављао. Па ипак, да неко купи три кандила одједном, покретач таквог поступка, несумњиво, морао је бити изузетно дубок и не од овог света... Утом наилази неки други човек да купи свеће и налазим себе у правом – али тек спољашњем – хаосу: треба то све пронаћи, уписати, срачунати, спаковати... Спољашњем хаосу, кажем, јер чиним то са правим задовољством, размишљајући о овом човеку чудног изгледа и још чуднијег благословено-расипничког карактера. После пар минута, наш јунак одлази да целива иконе, затим опет долази до продавнице и са неком тихом, бојажљивом дискретношћу шапуће ми: „Брате, немој погрешно да ме схватиш, овај, знаш, морам нешто да ти кажем: Има тамо, код икона, неког новца; боље га склони да га неко не би украо...“ А говори таквим тоном да би га чак и најгрубљи продавац – неко попут бележника ове истините приче – неминовно морао послушати, ма колико, рецимо, гордо у себи гунђао: „Ма шта ти имаш с тим, знам ја шта кад треба да урадим, а ти, братац, гледај своја посла!“ Склонивши новац, враћам се у продавницу а наш преображени јунак наставља тамо где је стао, али сада са сузама у очима: „Даћеш ми, брате, и две плетене бројанице, црне, и књигу о Светој Матрони Московској, и даћеш ми Молитвеник за децу...“ „Је л` то све?“ – питам га да бих коначно израчунао колико новца треба да да. „И једну кесицу тамјана“ – додао је најзад. Када сам срачунао изашло је да све укупно кошта 5960 динара. Али када сам израчунао други пут, изашло је округло шест хиљада динара. Проверим и трећи пут – опет шест хиљада. Он плаћа, ја пакујем све у кесе, али гле, он ми пружа још једну кесу пуну кандила, фитиља и књига (купљених, дакле, у другом храму!) да и њу убацим у ову, нову кесу). Пружајући му кесу упита ме: „Да ли је све спаковано?“ „Све“. А сузе му капљу низ лице, једном руком брише нос, а другом сузе. Тело му дрхти, али не обазире на то. Покајник затим излази из храма, ја сређујем свеће, улазим у продавницу, распоређујем новац, прегледам да ли сам шта заборавио да упишем од продате робе, прошла су два-три минута од када је наш главни јунак напустио храм. И тада пронађем кесицу тамјана! Заборавио сам да је убацим у кесу! Брзо потрчим да га стигнем, можда је још увек на аутобуској станици, али не, нема га. Испало је, на крају, да је она првобитно израчуната цифра најавила моје заборављање тамјана, будући да исти кошта тачно четрдесет динара! Али њему, са истинским покајничким сузама, тамјан није толико неопходан колико мени који сам те сузе изгубио, ако сам их икада имао, а Бог ми је послао овог човека да ме на тај губитак подсети. Оставши усамљен – јер немам подвига – са незапаљеним тамјаном који је овај човек платио, размишљам о том човеку који сав мирише покајањем! Тачније, имам тамјан – то је благодат Божија – али немам брикет – то је срце загрејано да прими Божију благодат. А неупаљени тамјан је исто као и да га немам – јер не мирише. Седим тако и размишљам: заиста се истинског чуда нагледах данас! Господе, опрости и помози мени грешном!

---

100а

Света преподобномученице Евдокија,

моли Бога за нас!

(1/14. март[ii], субота; Архиепископа Данила 7.)

Божија сила у богојављенској водици (Православље #47). – У току Великог Поста неретко користим Богојављенску водицу а почео сам то да чиним у тренуцима мало тежих физичких напора, посебно у време поста и Бог ми је много помогао кроз њено дејство. Иако строги пост, на води, могао сам, уз обилату Божију помоћ, на равној нози да се носим са физикалцима крупније грађе (који не прекидају мрс), па чак и да имам више воље за рад, јер пост, помажући умртвљењу страсти, јача вољу. Из тог разлога сам и ове године намерио да се укрепим овом великом светињом. Притом, за нашу причу је занимљив један детаљ. Пре пет-шест дана (баш упоредо са почетком ширења вируса корона код нас) ухватио ме је неки изразито сув кашаљ, наизглед безазлен али веома непријатан и прилично досадан. Мало-помало, са постепеним ширењем вируса, људи око мене, посебно мајстори, почели су да ме задиркују, углавном је то било шаљиво, у стилу, може бити да сам добио вирус. Међутим, како сам чуо од многих, када се неко накашље у аутобусу, „сви редом му уступају место“, то јест, беже главом без обзира. Мени се ништа слично није догодило, али шале су из дана у дан постајале некако непријатније и све више су претиле да се претворе у озбиљан прекор, рецимо, зашто још увек нисам отишао код лекара и томе слично. И онда је, након петодневног поста на води, дошла субота и молитвено правило[iii] пре узимања Богојављенске водице. Када сам у три гутљаја узео светињу, од тог тренутка се, до сада, кад ово пишем, ниједном нисам закашљао и престало је цурење секрета из носа,[iv] а на послу сам (као и увек раније када бих користио водицу), готово летео, слободан попут птице, са приземља на девети спрат и обратно (пешке, разуме се, јер су нам душмани размонтирали лифт на скели). И тако, не размишљајући уопште да се лечим Богојављенском водицом, Господ ме је излечио од мале (али непријатне!) прехладе. У складу са тим, размишљајући о смртоносном вирусу (као и о чињеници да ме Господ није случајно исцелио од мале прехладе баш сада када је готово читав свет престрављен од ове пошасти), решио сам да ово поделим са забринутим хришћанима и осталим боготражитељима који са спољашње стране стоје на прагу Православља. Јер уколико чудотворна водица дејствује против мале прехладе (а то је, заправо, мало-велико чудо), зар је тешко поверовати да човек Богојављенском водицом може да се заштити и излечи од корона-вируса? То је могуће, наравно – и поред свих чуда и сведочанстава – само уколико човек заиста чврсто верује у Бога, спаситеља света. Занимљиво, када сам мајсторима којима сам пет дана упорно досађивао сувим кашљем, испричао шта се догодило (а јасно су својим ушима регистровали нагло затишје), у магацину је одједном завладао мук, након чега је један мајстор затражио да му донесем водицу, а затим и многи други. Као што рече народ, без невоље нема богомоље

_______________

1) Ових дана се у неким вестима појављују наводи да је ђумбир – између осталог – добар за превенцију од вируса корона:„Лекари саветују шта јести да би се смањио ризик од оболевања: Против вируса помажу супе, ђумбир и бели лук, избегавајте слатко и теста!“ (https://informer.rs/vesti/srbija/499993/samo-vikend-izdanju-informera-nema-razloga-paniku-korona-srbiji-pod-kontrolom) (Право је чудо да се и у Информеру појави нешто корисно – корона вирус је заиста све изокренуо!)

[1]Ова прича – коју сам недавно пронашао у једној старој свесци – настала је у времену када сам, пре десетак година, у једном београдском храму продавао свеће.

[2]Овај запис настао је ове, 2020. године, поменутог датума, тачније данас док припремам Дневник из 2019. године за објављивање на сајту Православна породица и додајем га овде, унапред, због повезаности са актуелним вирусом корона.

[3]Молитва при узимању богојављенске водице:

Молитвама Светих Отаца наших, Господе Исусе Христе, Боже наш, помилуј нас. Амин!

– Небесни Царе

– Свјати Боже

Слава… и у векове векова. Амин!

– Оче наш

Господе помилуј (12 пута)

Ходите, поклонимо се Цару нашем Богу! Ходите, поклонимо се и припаднимо Христу Цару нашем Богу! Ходите, поклонимо се и припаднимо самоме Христу, Цару и Богу нашем.

Псалам 50;

Тропар: Добросрдни и једини милостиви Господе, који имаш чашу непресушну дарова, дај и мени жедном да захватим воду за опроштај грехова.

Слава Оцу… векова. Амин!

Дјево чиста, палато Христова, молим те да моју душу, ослабљену грехом, учиниш домом Пресветога Духа, водом са животворног извора, да бих те благодарно славио.

Господе помилуј (30 пута)

Господе Исусе Христе Боже наш, који си један са беспочетним и бесмртним Tвојим Оцем, и који си увек једно са беспочетним и вечним Твојим Светим Духом и који си Својим пречистим и Светим Крштењем осветио ову воду, и сада освети нас грешне и недостојне слуге Твоје, који Те призивају.

Ти сам, Господе, учини сада да ова Света вода, освећена присуством и благодаћу Твога Светог Духа, буде у мени, слуги Твоме, који од ње пије, на просвећење душе, освећење тела, умртвљење страсти, одбацивање лукавих помисли, одбацивање и чување од сваке сатанске напасти, исправљање живота и учвршћивање у творењу заповести Твојих и на сваку спасоносну корист.

Тако да благодаћу ове Свете воде будем заклоњен од сваког сатанског насртаја, и останем неповређен, на славу Твога преблагога и најсветијег Имена. Молитвама Пресвете и славне Владарке наше Богородице и Приснодјеве Марије и свих Светих Твојих. Амин!

Тропар: За време Твог крштења у Јордану засведочено је поклоњење Светој Тројици. Јер глас Очев сведочио је о Теби, назвавши Те љубљеним Сином, а Дух у виду голуба објављиваше истинитост тих речи. Христе Боже који си се јавио и свет просветио, слава Ти!

Слава… у векове векова. Амин!

Кондак: Данас си се Господе јавио васељени и светлост Твоја обасја нас, који Ти разумно певамо: Дошао си и јавио се вечна Светлости!

(Сада се пије вода, у три гутљаја – ујутро на таште срце – први гутљај:) У име Оца; (Други:) и Сина; (Трећи:) и Светога Духа!

Слава неисказаној и неиспитаној доброти, слава неизмерном и кротком дуготрпљењу, слава Твоме милосрђу што си сада и мене грешнога и недостојнога слугу Твога, удостојио да пијем од ове освећене и Свете воде.

Ради тога окрепи живот мој, сачувај ме неповређенога, учини да ме не обману непријатељи и да не будем заробљен нечистим помислима. Него ме обновљеног управи по Твојој вољи и оснажи за добра дела.

Удостој ме да се неосуђено причестим и светим, бесмртним и животворним Тајнама Твојим, за опроштење грехова и на живот вечни. Јер си Ти радост душа наших и Теби славу узносимо са беспочетним Твојим Оцем и пресветим и благим Твојим Духом, сада и увек и у векове. Амин!

– Достојно;

– Слава Оцу… и у векове векова. Амин!

– Господе помилуј (3 пута);

ОТПУСТ: Господе Исусе Христе Сине Божији, ради молитава пречисте Твоје Матере, преподобних и богоносних Отаца наших и свих светих, спаси ме грешног. Амин!

(Упореди: https://svetosavlje.org/molitve-pri-uzimanju-bogojavljenske-vodice/; у оригиналу се на једном месту каже да је Христос „једно са Оцем“, а да је „заједно са Духом“. Како бисмо избегли могућу сугестију да је Дух Свети у нижем рангу у односу на Оца и Сина (иако то, сасвим сигурно, није била намера састављача молитве, већ нехотични пропуст), у овом препису молитве смо нагласили да је Христос, не само „једно са Оцем“, него и „једно са Духом“. Свети Јован Богослов пише: „Јер је троје што свједочи на небу: Отац, Логос (Ријеч), и Свети Дух; и ова тројица су једно. И троје је што свједочи на земљи: дух, и вода, и крв; и ово троје су уједно.“ (1.Јн.5,7-8.) (Нап. М. М.))

[4]„Јуче је објављен видео-снимак (на ком се види) како бивши митрополит Калаврите и Егилије, Амвросиос, саветује да и за вирус корона „света водица“ представља „вечни и недодирљиви лек“. Владика је верницима препоручио у говору у једном манастиру: „Потрудите се да нађете боцу, напуните је Светом водицом и не бојте се, ако вам је мало, добићете још. Користите је тако што ћете је прскати по себи, сипати у уста и по рукама, а ако се бојите да ћете се заразити и разболети, притом понављајте: „Господе Исусе Христе, смилуј се мени!“. То је вечни и неуништив(и) лек: Света водица.“ https://www.021.rs/story/Info/Region-i-svet/236226/Predstavnici-crkve-tvrde-da-pricesce-stiti-od-virusa-korona-reagovali-zdravstveni-zvanicnici.html

---

(Роман Мирослава Маравића Тајна убиства у кругу двојке: Унутрашњи детективски роман о Небеској и земаљској Србији, може се поручити на телефон: 065 20-83-658.)