molitvoslovm

Патрик Бјукенен: Наша стварна егзистенцијална криза – изумирање

Објављено 28 фебруар 2020

Atomic bombing of Japan-1024x608ПATРИК БЈУКЕНЕН

НАША СТВАРНА ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛНА КРИЗА - ИЗУМИРАЊЕ

Смрт Запада није предвиђање онога што ће се догодити. То је приказ онога што се догађа сада. Нације Првог свијета умиру. Ако би се западне елите питале да именују највећу кризу са којом је суочено човечанство, климатске промене би побиједиле у ходу. Тако је магазин Тајм прелетио преко свих свјетских лидера и именовао шведску тинејџерску климатску активисткињу, Грету Тунберг, за своју личност године. Првог новогодишњег дана, наслов још једне приче у Вашингтон Посту нас је подсјетио наново: „Изгубљена декада за климатске акције: Не можемо себи дозволити понављање, научници упозоравају.“ „До последње године у декади“, каже Пост, планета је пет пута надмашила рекорд температуре у 2010. години.“ „Урагани су опустошили Њу Џерсеи и ПортоРико, а поплаве су оштетиле Средњи запад и Бангладеш. Јужну Африку је захватила смртоносна суша. Аустралија и Амазон су у пламену...

 

У наставку текста, одјекивала су бескрајна обавјештења о опасностима од климатских промјена на планети коју настањујемо. Ипак, из неактивности држава емитера угљендиоксида попут Индије, Кине, Русије и САД, озбиљност са којом Западне елите виде кризу не дијеле и народи у чије име они тврде да говоре. За многе земље Првог свијета постоје озбиљније бриге. Међу њима је највећа пад броја становника, и ако се стопа наталитета не повећа ближи се изумирање многих Западних народа до краја овог вијека.

Atomic bombing of Japan-1024x608

Атомске експлозије изнад градова Хирошиме (лијево) и Нагасакија (десно)

Размотримо. Број рођених у Јапану опао је у 2019. на ниво невиђен од 1874. године, око 900 000. Али било је 1,4 милиона умрлих што је укупан губитак од 512,000 Јапанаца. Већи губитак јапанске популације се очекује ове године. Јапанско становништво се смањује од 2007. године, када је стопа смртности први пут превазишла рађања за 18.000. Имајући 28% становништва старијег од 65 година и мање рођених сваке следеће године, Јапан стари, смањује се и умире – без предаха на видику. „Широм Јапана“, пише ЊуЈорк Тајмс: „цијела села нестају јер се млади одлучују да немају дјецу или се селе у урбана подручја … Влада процјењује да би се становништво могло смањити за око 16 милиона људи, или готово 13 одсто, током следећих 25 година.“

Јужна Кореја има још нижи наталитет, а очекује се да ће број њеног становништва ове године почети да се смањује. Али, у Источној Европи је популациона криза најнапреднија. На крају хладног рата Бугарска је имала 9 милиона људи. До 2017. године тај број је пао на 7,1 милион. За 2050. број становника Бугарске се процјењује на 5,4 милиона – што је губитак од 40% умрлих и одсељених од када је Бугарска добила слободу од Совјетске Империје. До 2050. године, предвиђа се да ће Украјина и Пољска изгубити још по 6 милиона људи, а Мађарска ће изгубити 1,5 милион. Литванија и Летонија доживљавају озбиљне губитке становништва од краја хладног рата и налазе се у првом рангу европских нација које најбрже губе становништво.

Амерички демографи пројектују да би руски народ могао пасти са садашњих 145 милиона на 121 милион до 2050.године. Такви губици надмашују оне које је Русија претрпјела у вријеме Лењина, Стаљина и Другог свјетског рата. Далеки Исток је дом за око 6 милиона Руса који живе на тој огромној територији која је пуна природних ресурса попут дрвета, нафте и гаса. „Популације се континуирано смањује скоро свуда на Далеком Истоку“, жалио је председник Владимир Путин на инвестиционој конференцији у Владивостоку: „Прилив становништва се повећава, али не покрива број људи који напуштају регион“. На Далеком Истоку, у Сибиру и региону Бајкалског језера, инвеститори и радници из Кине појављују се у све већем броју.

Племена Европе, народи скоро свих земаља Старог континента, видно старе, смањују се и умиру. Криза становништва у Европи је „егзистенцијална“, каже хрватски премијер Андреј Пленковић. Откако сам објавио „Смрт Запада“, ништа се није догодило што би измијенило мој закључак о томе шта је Западу суђено: „Смрт Запада није предвиђање онога што ће се догодити. То је приказ онога што се догађа сада. Нације Првог свијета умиру. Оне се суочавају са смртном кризом, не због нечега што се догађа у Трећем свијету, већ због онога што се не догађа код куће и у домовима Првог свијета. Стопе плодности на Западу опадају већ деценијама. Изузев муслиманске Албаније, ни једна европска држава не рађа довољно беба да замијени своје становништво. … У великом броју земаља стари већ изумиру брже него што се млади рађају. … Нема знакова преокрета. Сада је апсолутни број Европљана почео да пада.“

Овдје говоримо о ономе што ће историчари, већ овог стољећа, звати Изгубљена Племена Европе. И ако је народ престао да себе обнавља, а национална породица умире, тешко је алармирати јавност због спорог потонућа Малдива у море, топљења поларних ледених капа или факта да Гренланд постаје зеленији сваке следеће године.

Превeо Огњен Војводић

Критички коментар преводиоца: Запажањима и закључцима у свом тексту о изумирању народа Првог свијета, као констатацијом очигледног изумирања бијеле расе и општих мјеста манипулације мејнстрим евроамеричких медија, Патрик Бјукенен је представио и демографску доктрину народа Запада према народима Истока – посебно према православном народу Балкана. Патрик је „пребројао“ Западне народе и од њих војно или економски колонизоване народе Истока, a руски народ као војно-вјерског конкурента Западним народима. Бјукененова забринутост над демографском мапом свијета открива експанзионистичку демографску доктрину евроатлантског похода према Истоку. Бјукенен стратешки дијели Балкан, као базу евроамеричког освајања евроазијског Великог копна. Бјукенен на Балкану демографски дисквалификује православне Словене – то јест православни српски народ који је најбројнији на Балкану – јер су Срби као православни Словени природни и православни пријатељи православних народа, а посебно најбројнијег православног народна – руског. Српски народ је био већински на простору цјелокупног јадранског приморја, али, Срби су најбројнији на Балкану и послије геноцидна прогона у два свјетска рата, и послије прогона у распаду Југославије од стране атлантске алијансе, која је војно и медијски омогућила Хрватској и Албанији прогон српског народа са простора Далмације, данашње Хрватске и окупираног дијела Србије – Косова и Метохије.Izbeglice-iz-Kninske-krajine-foto-A-KELICH

Километарске колоне прогнаних Срба из Хрватске -Крајине закрчиле су путеве у августу 1995. године Фото А. Келић

Бјукенен наводи изјаву хрватског предсједника о негативном наталитету, али није у пад наталитета у Хрватској урачунао милион прогнаних Срба из Хрватске крајем прошлога вијека, као наставак геноцида над српским народом у нацистичкој Хрватској у Другом свјетском рату у програму Холокауста. Бјукенен је навео податак да само муслиманска Албанија рађа довољно беба да замијени своје становништво, али није поменуо да је НАТО окупирао дио Србије – Косово и Метохију, и прогласио „државу“ Косово као дио проширене Албаније. Бјукенен није навео податак да је у НАТО окупацији Косова и Метохије пола милиона Срба прогнано из своје средњовјековне отаџбине, а у периоду Југославије скоро милион Срба је било принуђено да напусти своју јужну покрајину због исламског и комунистичког терора.

Зато Бјукененова анализа демографске слике свијета и изумирања народа Европе, као и прича о климатским промјенама, представља још једну мејнстрим медијску мантру и атлантистичку демографску стратегију селекције народа према вјерској и политичкој припадности, а прикривања истребљења словенских православних народа Средоземља.

vesanje civila macva-1914

Убијање српских цивила од аустроугарског окупатора – Први свјетски рат

Бјукененова мапа Балкана, геополитичког и историјског игнорисања српског народа, није новина у европској колонијалној картографији. Такво третирање православних Словена на Балкану и обали Јадранског мора траје од староримских, латинских средњовјековних, до аустроугарске картографије средоземља. Бјукенен је на својој демографској мапи изоставио православни српски народ на Балкану над којим је у прошлом вијеку вршен перманентан програмски геноцид управо од нација савезница нацистичких држава, које је Бјукенен означио као водеће нације Балкана, а једног од њихових предсједника цитирао као хуманисту забринутог над негативним наталитетом европских народа.

Евроатлантска алијанса, послије рушења Берлинског зида, тежи насилном одржању Западне подјеле народа на три групе – Првог, Другог и Трећег свијета – према војној и економској моћи, и религиозној и расној припадности. Тако су нафтно богате државе Истока, које имају већи приход по глави становника од народа Првог свијета, одређене у евроатлантски списак земља Трећег свијета, и атлантском војном интервенцијом уништене. Да ли је потребно помињати последице америчког трајног доприноса негативном наталитету јапанског народа од Другог свјетског рата до данас? На том списку и походу војне атлантске алијансе, српском народу је намијењен статус народа Четвртог свијета, у који се убрајају културни ентитети и етничке групе које не чине државе и друштва у модерном облику.

Подсјетимо : „Концепт Првог свијета настао је током хладног рата и обухватао је државе усклађене са НАТО-ом и које су се противиле Совјетском Савезу током хладног рата. Од распада Совјетског Савеза 1991. године, дефиниција се преносила и на државе Источног блока које су прешле у НАТО. Након Другог свјетског рата, свијет се подијелио на два велика геополитичка блока, раздвојивши се у сфере комунизма и капитализма. То је довело до хладног рата, током кога се израз Први свијет често користио због његове политичке, друштвене и економске важности. Сам термин први пут су увеле Уједињене нације крајем 40-их. У савременом друштву на Први свијет се гледа као на земље које имају најнапреднију економију, највећи утицај, највиши животни стандард и највећу технологију. Ова дефиниција укључује Аустралију и Нови Зеланд, развијене земље Азије (Јужна Кореја, Тајван, Јапан, Сингапур) и богате земље Северне Америке и Европе, посебно западне Европе. Након хладног рата, ове земље Првог свијета обухватале су државе чланице НАТО-а, неутралне земље које су развијене и индустријализиране и бивше британске колоније које су сматране развијеним. Укратко се може дефинисати као Европа, плус богатије земље бившег Британског царства (САД, Канада, Аустралија, Сингапур, Нови Зеланд), Израел, Јапан, Јужна Кореја и Тајван. Према сајту Нација Онлајн, у земље чланице НАТО-а после хладног рата убројане су: Белгија, Канада, Данска, Француска, западна Немачка, Грчка, Исланд, Италија, Луксембург, Холандија, Норвешка, Португал, Шпанија, Турска, Велика Британија и Сједињене Државе. У државе западно усмјерене убројане су: Аустралија, Нови Зеланд, Израел, Јапан, Јужна Африка, Јужна Кореја и Тајван. У «неутралне» државе убројане су : Аустрија, Финска, Ирска, Шведска, Швајцарска и Југославија.“ извор „Постоје различите дефиниције Првог свијета; међутим, слиједе исту идеју. Уједињене нације су од 1945. године користиле изразе први, други, трећи и четврти свијет који су дефинисани према бруто националном производу (БНП), мјерено у америчким доларима, да би одредиле релативно богатство нација.“

Извор: http://www.ognjenvojvodic.info/nasa-stvarna-egzistencijalna-kriza-izumiranje.html