molitvoslovm

"Велики посао" старца Јефрема Аризонског

Објављено 13 децембар 2019
jefrem arizonskicb„ВЕЛИКИ ПОСАО“ СТАРЦА ЈЕФРЕМА АРИЗОНСКОГ

11/24. јун је дан рођења старца Јефрема Филотејског (Аризонског, Мораитиса) духовног чада великог старца Јосифа Исихасте, који је о свом духовном оцу написао изузетну књигу „Мој живот са старцем Јосифом“. Старца Јефрема називају Филотејским од 1973. године, када је био изабран за игумана манастира Филотеј на Атосу и за кратко време у тој монашкој обитељи започео је подвижнички монашки живот. После тога, Кинот Свете Горе благословио је старца да рашири и напуни монашким животом још три атонске обитељи: Ксиропотам, Костамонит и Каракал. Ти манастири су и данас остали под духовним вођством архимандрита Јефрема, као што је и низ мушких и женских обитељи у Грчкој и Северној Америци.

Разговор са Aлександром Лагос, духовном кћери старца Јефрема, водила Олга Рожњова.

Грчки православни свештеник и богослов, протојереј Јован Романидис написао је 1960. године: „Светогорци треба одмах да направе своја представништва у САД и да оснују тамо монашке обитељи, у супротном Православље на америчком континенту очекује неизбежна смрт.“ Неколико година касније, оствариле су се ове пророчке речи трудом и одрицањем једног човека. Манастири старца Јефрема појавили су се у многим регионима САД и Канаде: Њујорку, Тексасу, Флориди, Вашингтону, Северној Каролини, Пенсилванији, Илиноису, Калифорнији, Мичигену, Монтреалу и Торонту. Главни међу њима је манастир св. Антонија Великог у Аризони. Због тога старца често називају и Јефрем Аризонски.

jefrem arizonski12

Поводом дана његовог рођења, припремили смо за читаоце „Православие.ру“ разговор са његовим духовним чадом, веома интересантном особом, Александром Лагос. Она је неговала блажену старицу Макрину, игуманију манастира Богородице Одигитрије близу грчког града Волоса, основаног благословом великог старца Јосифа Исихасте. По сећању сведока, старица Макрина је веома волела Александру и често је помињала у својим разговорима с људима. Александрина познанства са многим благочестивим подвижницима савремене Грчке довела су је до разговора са преподобним старцем Пајсијем Светогорцем. Говорећи о њеном духовном оцу, преподобни јој је рекао: „Имаш тако доброг старца“.

Александра – професор историје и археологије, радила је дуго година на катедри историје Медицинског факултета у Јањини (Северна Грчка). По благослову духовног оца увек се трудила да се ослања на Светоотачко предање и да у предавањима износи православни поглед на свет.У својој кући, Акесандра и њен супруг Јоргос Лагос, професор неурологије на истом Медицинском факултету,често су имали у гостима монахе, духовнике, игумане из манастира старца Јефрема и његова духовна чада, мирјане.

Александра је имала срећу не само да се блиско упозна и зближи са многом духовном децом старца Јефрема, већ и да у више наврата дуже живи у његовим манастирима у Грчкој и Америци. Њена породица је све то време пружала (пружа и данас) старцу сваку помоћ и подржава га у његовим напорима. Чак се може рећи да су се на њене очи градили старчеви манастири. Данас Александра живи у Аризони недалеко од манастира св. Антонија Великог и по старчевом благослову држи верску наставу, недељне беседе за поклоничке породице и часове старогрчког и новогрчког за оне који то желе.

arizona5

Манастир Св. Антонија Великог у пустињи Аризоне.

$1-          Госпођо Александра, можете ли нам испричати како сте почели да бринете о старцу Јефрему?

$1-          Супруг и ја смо духовна чада старца Јефрема већ 30 година. Упознали смо старца 1986. године и по милости Божјој он је постао духовник наше породице. Од првог дана познанства са старцем, он је са великим ентузијазмом делио са нама своје планове о „свом великом послу“, односно оснивању манстира.

Сви знамо да је старац основао у Америци 18 манастира. Паралелно са оснивањем новихобитељи у Америци, он је обнављао древне грчке манастире који су разрушени и напуштени у доба турског јарма. У Грчкој, као и у Русији, многобројни прекрасни манастири су и до данас напуштени, нема средстава да се обнављају, али ни потенцијалних наследника. Тако да се прва половина старчевог великог посла одвија у Америци, а друга у Грчкој.

$1-          Александра, да ли Вам је старац говорио о свом духовном оцу старцу Јосифу Исихасти? Да ли је старцу Јосифу бло откривено да ће његов духовни син оснивати манастире?

$1-          Духовна деца старца Јефрема, често називају старца Јосифа својим дедицом, јер је он духовни отац њиховог духовног оца. Док је дедица Јосиф још био жив, рекао је старцу Јефрему да је од господа примио обавештење да старца Јефрема у будућности чека велики посао. Дедица Јосиф гледао је како његов духовни син добро једе и говорио му: „Једи, једи мали, пред тобом је велики подвиг, велики ћеш посао обављати“.

У својој књизи старац Јефрем се сећа како му је једном старац Јосиф рекао: „Доћи ће време када ћеш говорити на сред цркве“. Отац Јефрем је тада помислио: „Наша цркица (скитски храм) посећују три човека. Замисли какав је велики посао да им говорим!“

Старац Јефрем је добио јако строго духовно васпитање од свог старца. Ни према једном другом свом послушнику старац Јосиф није се односио са толико строгости као према старцу Јефрему –зато што је знао какав га напор чека у будућности.

Пре него ће старац Јосиф отићи Господу, поделио је своје ученике и одредио ко с ким треба остати после његове смрти.Оцу Јефрему оставио је за послушника оца Јосифа, који је много година након тога служио у Портарији. Такође, старац Јосиф је одредио да старац Јефрем узме под своје духовно руководство женску заједницу из Волоса. У тој обитељи живела је и мајка старца Јефрема и старица Макрина (у то време Марина). Касније, ова обитељ је основала познати женски манастир у Портарији.

s.jefremmakrinajosif

Матушка Макрина, старац Јефрем и отац Јосиф

$1-          Александра, да ли би могли да нам испричате како је захваљујући старцу Јефрему тај манастир постао „мајчински манастир“ за многе друге женске заједнице?

$1-          За манастир у Портарији међу духовном децом старца Јефрема уврежио се назив „митрополија“. Реч митрополија (грч. Μητρόπολις) преводи се као „град мајка“ од речи μητέρα – мајка и πολις – град. У грчким градовима то је онајоко кога се развијају „рађају“ остали делови. Као што је то случај и са манастиром у Портарији, он је био „манастир мајка“ за све друге манастире које је старац основао. Ето откуд такав назив.

Под руководством тако великих подвижника кави су старац Јефрем и старица Макрина, сестринство манастира у Портарији почело је веома брзо да се духовно развија и да твори многа доброчинства. Када је старац почео да оснива један за другим манастире прво у Грчкој, а онда у Америци, њему су требале духовно искусне монахиње које добро познају предање, које су он и старица Макрина преузели од дедице Јосифа. Такве монахиње је старац намеравао да учини првим наследницима својих манастира како би оне даље предавале духовну традицију старца Јосифа Исисхасте наредним поколењима монаха и монахиња.

$1-          Како су манастири обили оснивани?

$1-          У почетку је старац Јефрем убедио старицу Макрину да пусти неколико сестара у прва два манастира која је отворио у Грчкој – манастри Св. Пророка и Претече Јована у Сересу и манастир Архангела Михајла на Тасосу.

Почетком 80-тих старац Јефрем преселио је своју мајку, монахињу Теофану (+1986) и друге сестре и отворио подворје Филотејског манастира на острву Тасос. Старица Јефремија, која се до данас налази на месту настојатељке манастира на острву Тасос, била је у то време млада девојка из града Волоса. Често је посећивала манастир у Портарији, упознала старца Јефрема, старице Макрину и Теофану – може се рећи да је израсла на њиховим рукама.

После тога, старац Јефрем је узео из манастира Портарије четири сестре: Февронију, Маркелу, Теклу и Врианију и основао манастир у Сересу, поставивши монахињу Февронију за игуманију.После тога игуманија Макрина је рекла да више неће пуштати своје сестре из манастира. Кад је старац питао, одговорила је: „Док сам ја жива не могу друге да дајем“. Она је била веома осетљива, волела је своје сестре и видевши тешкоће са којима су се сусретале по одласку из манастира, као добра мајка веома их је жалила и са њима то преживљавала.

s.jefremm.teofanija

Страц Јефрем са мајком, монахињом Теофаном.

$1-          Александра, те године је старац Јефрем почео да гради манастир у Америци...

$1-          Да, те године старац Јефрем је почео редовно да посећује Северну америку – САД и Канаду. Одлазио је и боравио месец-два годишње. Старац је видео да је многим породицама грчких исељеника потребнна духовна подршка – исповести, богослужења, речи Божје. Једном га је један човек, духовно чадо старца, позвао на Хаваје да исповеда православне. Тамо је старац Јефрем имао виђење. Видео је дедицу Јосифа, који му је насуо на колена мноштво поморанџи и рекао „Хајде да садимо дрвеће поморанџе, мали! Видећеш колико ће бти плодова!“ из чега је он схватио шта му ваља радити у Америци.

Тада је старац одговорио: „Добро Господе, али ме наоружај са толико љубави да би било довољно за све људе који ће ми долазити“.

За тих десет година, током којих је старац Јефрем посећивао Америку, он је схватио да за месец-два годишње нема начина да све постигне. Било је потребно да почне да отвара манастире по Америци. И од Господа је примио откровење о томе да је важно да оснива манастире. Старац нам је ово говорио током једног разговора. У почетку он није желео да преузме на себе тај „велики посао“, какав је оснивање манастира. Молио се Господу и у молитви говорио да не може преузети на себе тако нешто. У том моменту је чуо глас Христа који му је говорио: „Не, ти ћеш ме послушати и примићеш се тога“. Тада је старац одговорио: „Добро Господе, али ме наоружај са толико љубави да би било довољно за све људе који ће ми долазити“.

Одакле број 20 (манастира у Америци)? Кириакос Маркидес у свом раду „Дарови пустиње“ (2005.) напомиње како је задатак старца било подизање у Америци онолико манастира колико их има на Светој Гори Атос. Зашто је наиме било неопходно установити манастире у Америци? Старац је говорио у својим разговорима да је рад на установљавању манастира – за последња времена, када буде дошао „ђаво“ (антихрист), а у Америци – зато што тамо све почиње и људима тамо је потребна духовна храна и помоћ.

$1-          А, какви су женски манастири које је старац установио у Америци? Ко је од монахиња у тим манастирима?

m.makrinataksiarhija

Монахиње Макрина и Таксиархија.

$1-          Први манастир који је старац установио у Америци 1989. године је постао манастир Рођења Пресвете Богородице у Пенсилванији. Прва игуманија била је блажена старица Таксиархија († 1994).

$1-          Старица Таксиархија била је света душа, Божја изабраница. Имала је тако велике духовне дарове, као и старица Макрина. Након што се упокојила, старица Макрина је за њу говорила „Она ме ни један пут није огорчила нити ми се супротставила. Била је анђео.“ Старица Макрина била је веома везана за њу и јако је бринула о њој. Старица Таксиархија била је изузетно лепа, добра, блага, насмејана жена. Није имала у себи ону строгост коју често видимо код оних који су у монаштву.

Након што је 1989. године отишла у САД, старица Таксиархија је писала старици Макрини писма из којих је избијала њена бол: било је јасно да је њој тежак живот далеко од манастира у страном свету, без познавања језика, без било кога познатог и што је најгоре без и једне самолитвенице – јер је у почетку у манастиру била потпуно сама. Старица Макрина је један пут одлетела у САД да би посетила своју љубимицу и својим очима видела тај подвиг. То је утврдило њен став да не треба да пушта друге сестре из манастира.

Иако је старац Јефрем више био рад да преузме све сестре из Портаријеза Америку, пошто је старца Макрина рекла: "Док сам жива, не могу дати друге", почео је да узима сестре за Америку из манастира са Тасоса и Сероса.

Неки прелом, неко указање с висина десило се на сахрани старице Таксиархије, која је умрла од рака. Она је проживела у Америци мање од пет година и отишла Господу 3. августа 1994. године. На њеном испраћају у Пенсилванији се скупила скоро сва духовна породица старца Јефрема: долетеле су старица Макрина и још неке сестре из Грчке, америчке монахиње, а са Свете Горе стигао је и сам старац Јефрем.

Догодило се чудо: на челу умрле старице Таксиархије појавило се миро, које је пријатно мирисало.

Мало пре погреба догодило се чудо: на челу старице Таксиархије избило је миро у виду капљица, изгледало је као капи зноја, али је пријатно мирисало. Сви присутни су видели то чудо. На старицу Макрину то ј оставило такав утисак да је пристала да шаље своје сестре у Америку.

У октобру 1994. године старац Јефрем се договорио са са старицом Макрином да може узимати сестре из манастира, а у мају 1995. године из Портарије у Америку се преселило неколико монахиња. Старица Макрина је плакала, испраћајући своја духовна чеда у Америку. При томе је говорила: „Која друга мајка је искусила ово што сам ја доживела? Толико чеда подижеш, васпитаваш – да би их узели из твојих руку!“ Није то да их она није хтела дати Богу – цео свој живот она је дала Богу. Него, она је попут мајке била јако осећајна и јако везана за своје сестре, желела је да их заштити од опасности, гледајући њихове патњекада су изашли из манастира. То је био њен крст.

Старица Евпраксија дошла је у манастир са 18 година а отишла из Портарије у Америку у са 50 година. Н тај начин, провела је много времена у раду са старицом Макрином. Била је у Америци на сахрани старице Таксиархије и после сахране, старац је позваоу шетњу и најавио јој да жели да се пресели у САД и постане игуманија новог манастира. То се десило у августу 1994.s.jefrem radisbratijom

Сађење дрвећа, старац Јефрем ради с братијом.

$1-          С каквим се тешкоћама суочавао старац Јефрем при подизању манастира у Америци?

$1-          Дизање манастира у Америци није било лако. Тамо, чак иу православном окружењу, постојала је потпуно друга духовна традиција - посветовњаченатрадиција. Али старац Јефрем је успео да постигне невероватне резултате, доносећи мудре одлуке - делом због божанског просветљења, делом помоћу његове невероватне природе, он је врло паметан и разуман човек и ради свој посао брзо и лепо.

Треба да пожуримо, јер ће ускоро на свету наступити тешка времена.“

Старац је видео да се све мора радити брзо. Упорно је говорио: „Треба да пожуримо, јер ће ускоро на свету наступити тешка времена.“ Упркос томе, наишао је на велики отпор архиепископа Јакова (Кукузиса), који у почетку није благословио изградњу манастира. Старици Таксиархији је било тешко, јер је била потпуно сама, али је била света душа и имала је много дарова.

Старац је ускоро схватио да у Грчкој црквинема благослов за оснивање других манастира по Америци. У том периоду се упознао са неким јерарсма РПЦЗ (Руске Заграничне Цркве, прим.прир) и они су предлижили старцу своју помоћ. Када је старац то испричао у Грчкој,то је изазвало талас осуде од стране многих његових познаника и званичника Цркве, па је запао у јако сложену ситуацију. Говорили су му да је РПЦЗ неканонска, расколничка црква. Тада су многи старца називали прелешћеним.

Када је све то почело, старац се осетио остављеним од Бога: „Боже, Боже, зашто си ме оставио?“ У то време, духовна чеда старца су сведочила како је то био период у коме је старац имао толико благодати, да се из њега осећаоло благоуханије (предиван мирис, прим.прир). Све што би старац дотакао, такође је почињало да мирише. Када је исповедао децу, стављајући им на главу епитрахиљ, коса би им мирисала на тај благи мирис неколико дана. Обрисао би се салветом – она је почињала да мирише. Мирисала му је одежда, скуфија. Што су већа билаискушења, јаче се осећао тај мирис. Не само старац, већ и његова духовна деца, примали су то као откровење од Господа да је оно што старац ради од Бога.

На крају крајева, кроз неколико месеци, старац је добио благослов за оснивање манастира од Васељенског патријарха. Архиепископ Јаков, који се противио успостављању манастира, у то време отишао је Господу. На његово место дошао је монахољубиви архиепископ Спиридон (Папајоргу 1996-1999.). Тада је старац почео да отвара један за другим манастире.

Старац је успео у правом моменту. Архиепископ Спиридон је 1999. године напустио своје место и за старца опет почиње тежак период. Он је о томе говорио: „Што више има за мене препрека, то више волим тај посао“. И још: „Велики се приближава великим корацима. Важно је да завршимо на време“. И још: „Како се може ићи против воље Божије“? Старчева духовна деца говоре како им је он увек о „свом великом послу“ говорио с огромним ентузијазмом и љубављу. Његово је дело било пуно трпљења, остваривало се уз многе напоре и умивало се потоцима молитвених суза. У Грчкој дуго није било таквог примера нити таквог човека који би за живота завршио тако важан посао.

$1-          Александра, колико се сад манастира налази под духовним руковођењем старца Јефрема?

$1-          У овом моменту, има 18 манастира у САД, старац је духовник и 4 манастира на Светој Гори и 8 женских манастира у Грчкој. Осим тога, води и неколико братстава и сестринстава који немају назив манастира (називају их старчевим „скитовима“).

Тако је старчево дело јединствено. Господ га је припремио и дао му много благодати и велику смелост, како би завршио тај „велики посао“. Али, наравно, и молитва. Старац помиње у свим својим разговорима како никад није донео озбиљнуодлуку, а да није примио од Бога поруку како да поступи. На који начин добија те поруке – то је тајна за нас, ми то не можемо схватити. Али сваку његову одлуку која се односи на то ког монаха или монахињу ће поставити за игумана или игуманију, добијао је после усрдне молитве и неке врсте поруке од Бога. Само људском снагом и силом није било могуће остварити тако велики подухват.Како може један човек за живота урадити толико тога? Колико је братстава и сестринстава било основано у Америци, Грчкој, на Светој Гори, колико је мирјанских, православних породица старац подржавао!jefrem arizonski1

Јефрем (Мораитис) кад је био игуман манастира Филотеј.

Да, старац Јефрем је добио достојно васпитање од дедице Јосифа. Деда Јосиф га је учио беспоговорном послушању, јер је знао да ће после његове смрти оцу Јефрему долазити послушање директно од Христа, а то је много теже. Само замислите: да ли је старцу Јефрему било лако да напусти светогорски Филотејски манастир, дивни и благословени, који је тако добро организован, и да га преда у руке свом послушнику, док сам скита далеко од домовине?

Затим почети дизати манастире, тражити решења, где и како их подићи. Било је важно, не само одлучити које сестре довести из Грчке или из Америке и у које од њих послати, већ и привући месне православне породице да помогну у куповини земљишта, градњи манастира. Велики број породица повукао је новац са својих рачуна како би отплатили земљиште намењено подизању манастира.

Сваки манастир има посебну причу о томе како је старац долазио до решења, који је плац куповао и шта и како је уређивао ствари. Очекујући долазак првих братије и сестара у сваки нови манастир, старац се трудио како би најбоље припремио њихов нови дом, да им буде пријатан и удобан. Сам је лично доносио букете свежег цвећа, размештао по вртовима симпатичне мале скулптуре животиња, пунио фрижидере свежим намирницама уочи њиховог доласка.

Старац је узимао на себе много обавеза како би се постарао да оци или сестре имају све што им је неопходно да би одмах могли да почну нормалан монашки живот на новом месту. Онда је, на крају крајева, долазио тренутак да оде и остави усељене да наставе посао који је старац започео. А он је одлазио носећи на својим плећима терет бриге за још један нови манастир.

Тако је старац Јефрем говорио да му је увек помагало молитвено посредовање његовог старца дедице Јосифа. „Ја никад нисам урадио ништа без благослова мог старца. Улазим и излазим из своје келије, али сваки пут у мислима узимам благослов од свог старца“ - говорио је старац Јефрем својој духовној деци. А дедица Јосиф је велики молитвеник и помоћник не само старцу Јефрему у његовим напорима, већ и свима нама.

– Хвала Вам, Александра за предиван разговор!

jefrem-filotejski

Јерођакон манастира св. Антонија Великог у Аризони, о. Серафим (Молибог) је додао мало појашњење нашем разговору са Александром Лагос:

- Први манастир, који је открио старац 1989.год. у Америци, био је женски манастир Рођења Пресв. Богородице, у близини града Питсбург, држава Пенсилванија. На жалост, због посветовњачења Грчке цркве у Северној Америци, старцу су се противили и нису му дозволили да отвара друге манастире. Чак су се трудили да га избаце из земље. Он је тада, уверен сам, по Божјем откровењу, прешао у јурисдикцију РПЗЦ (Руска Загранична Црква), док је манастир Рождества Богородице остао у Грчкој Архиепископији. Синод РПЗЦ је примио старца Јефрема са великом љубављу и рекао му: „Старче, оснивајте манастире, доводите монахиње и монахе из Грчке, да бисте их напунили“.

Када су се први пут срели, обојица су пала један другоме пред ноге и молили су један другог за благослов.

Старац Јефрем се са великом љубављу присећао тог времена и говорио да је у Руској (Заграничној) Цркви срео свете људе, како епископе, тако и свештенике. Нарочити утисак на њега је оставио сусрет са епископом Константином (Есенским), викарем Источно-Америчке Епархије, који се упокојио 31.5.1996. и чији су остаци пронађени нетљени, када су их пребацивали 2014.год. из Тексаса у Свето-Тројицки манастир у Џорданвилу, држава Њујорк (http://православнапородица.орг.срб/index.php/ctenie/vera-svetih/687-konstantin-esenski-rpcz).

Када су се први пут срели, обојица су пала један другоме пред ноге и молили су један другог за благослов. На старца је оставио незабораван утисак изглед владике Константина: он је носио изношену скуфију (монашку капу, прим.прев.) „као монах са Каруље на Светој Гори“. Старцу се такође допала благочестивост руских православних емиграната.

Када је новост о преласку старца под омофор РПЗЦ дошла до Свете Горе и Васељенског Патријарха, нека лица су, на жалост, подигла велику буру неразумевања и смућења. Васељенски Патријарх је тражио објашњење од старца. Грчка Архиепископија је тражила од старца да се врати код њих и обећала му да ће му дозволити да оснива нове манастире. И старац се вратио.

До оснивања манастира св. Антонија Великог у Аризони, лета 1995 год. старац је успео да оснује још шест манастира. 1996.год. архиепископ Грчке Цркве у Америци је постао преосвећени Спиридон. Он је јако подржао старца и док је он служио (30.7.1996-19.8.1999.). старац је основао још осам манастира. Последња два манастира, старац Јефрем је основао после одласка архиепископа Спиридона.

Хајде да честитамо старцу Јефрему рођендан и да му пожелимо: „Многаја љета!“

s.jefrem saduhovnomdecom

Старац Јефрем с духовом децом

s.jefrem sasestrama

Ово су манастири, које је основао старац Јефрем у Северној Америци:

- Женски манастир Рождества Богородице близу града Питсбург, држава Пенсилванија.

- Грчки православни манастир св. Козме Етолског, г. Болтон (Онтарио, Канада);

- Грчки православни манастир Богородице Паригоритисе (Утешитељке), г. Браунсбург (Квебек, Канада);

- Грчки православни манастир Покрова Пресвете Богородице, г. Везерли (Пенсилванија, САД);

- Грчки православни манастир св. Јована Златоустог, г. Кеноша (Висконсин, САД);

- Грчки православни манастир иконе Богородице «Живоносни Источник», г. Данлоп (Калифорнија, САД);

- Грчки православни манастир часног Пророка, Претече и Крститеља Господњег Јована, г. Голдендејл (Вашингтон, САД);

- Грчки православни манастир св. Антонија Великог, г. Флоренс (Аризона, САД);

- Грчки православни манастир Светих Архангела, г. Кендалија (Тексас, САД);

- Грчки православни манастир Влахернске иконе Божије Матере, г. Вилистон (Флорида, САД);

- Грчки православни манастир Рождества Пресвете Богородице, г. Окала (Флорида, САД);

- Грчки Троицки православни манастир, г. Смис Крик (Мајами, САД);

- Грчки православни манастир Богородице Прусиотисе, г. Трој (Северна Каролина, САД);

- Грчки православни манастир иконе Богородице «Преблажена», г. Лавсонвил (Северна Каролина, САД);

- Грчки Преображенски православни манастир, г. Харвард (Илиноис, САД);

- Грчки православни манастир светого Нектарија Егинског, г. Роско (Њујорк, САД);

- Грчки православни манастир свете Параскеве-Петке, г. Вашингтон (Тексас, САД);

arizona2

24. јун 2016. г.

Извор: Мисионар СПЦ, Новембар-децембар 2017.

Са руског превела: Ирис Б. Влајић, Православна породица, октобар 2017.