molitvoslovm

Мирослав Маравић: Дневник физикалца, Летњи стослов 2019. (37-54) (6)

Објављено 02 новембар 2019

miroslav maravicМирослав Маравић

Дневник физикалца у Кругу двојке, ЛЕТЊи стослов 2019.(37-54(6)

„Будите мудри као змије, а безазлени као голубови!“ Змија је мудра јер чува главу. И ако јој одсечеш реп, сачувала је главу. Мудра је јер избагава вешто све опасности. Голуб је принцип безазлености, доброте. Дакле, ум даје светлост, он је наше унутрашње око, али он је хладан. А доброта је топла, али слепа. Успостављање равнотеже у развоју ума и доброте је суштина. Иначе, ум без доброте прелази у злоћу, а доброта без ума у глупост. Ми страдамо зато што идемо тим Христовим путем. Мислим да нам још увек фали равнотежа између ова два принципа. Често смо се понашали као голубови, не схватајући да живимо у времену у коме има много више змија него голубова.“ (Патријарх Павле, Косовска искушења, стр. 119-120.)

 

Летњи стослов

37

Светим Преображењем Твојим, Господе Исусе Христе помилуј и спаси нас!

(6./19. август, понедељак, Дечанска 2.)

Чудесно исцељење епилептичара Христовим хитоном у храму светог великомученика Георгија у суботу, 10. августа (по западном календару) 2019., око 18 часова, по личном сведочењу присутног Вука Вујошевића и његовој причи из прве руке (Чуда Божија #8). – Управо сам срео брата Вука који ми је испричао како је пропустио момка од петнаестак година који има епилепсију да целива хитон пре њега. Дечак се сав тресао и вероватно био у стању који претходи епилептичком нападу. Када је свештеник закрстио његову главу посудом у којој се налазио Христов хитон, младић се истог момента умирио, потпуно сабрано сео на столицу и посматрао свет око себе као онај исцељени гадарински бесомучник из јеванђеља који се пре исцељења наг шетао по гробљу све док Христос из њега није истерао легион демона (уп. Мк. 5, 2-15). Када је Вук информацију о овом несумњивом Божијем чуду објавио на фејсбуку, поред многих одушевљених, било је и сумњичавих коментара, попут: „ма то је све била глума“. Како да не! У Цркви постоје организоване групе које путем лажних епилепсија – шта? – терају присутне у Цркви да видећи „лажно“ чудо искеширају свештеницима већу своту новца од оне коју уобичајно прилажу?! Има ли икога ко би – када би озбиљно размислио – могао заиста да поверује у такву глупост? Слава Теби Христе Боже, који си се преобразио на гори Тавор, показавши свету своју божанску природу, за сва преславна и величанствена чуда којима и данас као и у читавој историји Цркве обасипаш нас грешне и маловерне утврђујући нас у једино истинитој, једино спасоносној Православној вери! Амин!

38

Свети преподобномучениче Дометије;

Преподобни Оре, молите Бога за нас!

(7./20. август, уторак,Карађорђева 1.)

Да ли нас физикалија понижава (Поуке Светих #29)? – „Тако и наш професор Михаило Петровић на Филозофском факултету где је предавао математику. Кад је био у шестом разреду, научио је рибарски занат. Не пецање обично, него са оним мрежама. Као професор универзитета, заједно са рибарима који су од тога живели, радио је тај посао. Знао је да каже: кад радим интелектуално, одмарам се физички, кад радим физички, одмарам се интелектуално. Дакле, не треба се либити никаквог посла. И најпрљавији посао не може да нас понизи. Понижава нас само грех.“ (Патријарх Павле, Косовска искушења, стр. 99.)

39

Свети Емилијане Исповедниче;

Преподобни Зосиме Тумански, молите Бога за нас!

(8./21. август, среда, Васина 1.)

О царском путу једног православног писца између две опасне крајности (Православље #34). – Владимира Димитријевића нападају с лева екуменисти и содомити а са десна га нападају „зилоти“ – од катакомбиста, умеренијих, све до екстремнијих, акакијеваца. Недавно се појавио најновији „зилотски“ напад – потпуно бесмислен – поводом Димитријевићевог наводно ублаженог става према содомији. Након дугогодишњег проучавања текстова и књига овог изузетног православног аутора, подстакнут поменутим случајем, желим да истакнем један, чини ми се, занимљив детаљ. Наиме, изгледа да нема бољег показатеља да ли неко има исправно расуђивање – уз, разуме се, упоређивање мишљења једног аутора са Светим оцима (у чему је Димитријевић беспрекоран) – од поређења ставова једног аутора према мишљењима која иду у крајност – тачније, да ли поменути аутор иде царским Христовим путем или не. Аристотел је у Никомаховој етици писао да се морају прво одредити крајности да би се затим могла пронаћи права мера, средина између тих крајности. Касније је у хришћанској аскетици прихваћена, први пут заиста примењена, преображена и до најтананијих нијанси разрађена поменута Аристотелова метода. Ни ми данас немамо потребе томе ишта да додамо, само ту методу примењујемо на случај о коме говоримо. Дакле, екуменисти, содомити и „зилоти“ су својим екстремним, левим и десним критикама указали, и то „заједничким снагама“ – додуше, сасвим против своје воље – на онога ко има потпуно исправно, умерено, царско расуђивање, на онога ко је, у најмању руку, Христу ближи од њих. Заступници поменутих радикалних ставова, дакле, помажу озбиљном и пажљивом читаоцу да аристотеловском методом пронађу истински православног аутора чијим ставовима – наравно, увек уз дозу начелног критичког опреза – могу да поклоне своје поверење. Нека их, дакле, нека само тако наставе! Упркос – и захваљујући – свим злурадим потцењивањима, клеветама и омаловажавањима, „не може се град сакрити кад на гори стоји“ (Мт. 5, 14)!  

40

Свети апостоле Матија;

Свети мучениче Антоније, молите Бога за нас!

(9./22. Август, четвртак, Змај Јовина 1.)

Савремено ропство у два стиха (Афоризам #15). – Шта је то савршена робија?/ Оно кад сви губе а нико не добија.

41

Свети мучениче и архиђаконе Лаврентије,

моли Бога за нас!

(10./23. август, петак, Косовска 2.)

Страховита поука данашњим дефетистима (Србија#10). – Патријарх Павле је причао о једном врло поучном догађају који је испричао неки деда. Наиме, када су неки људи хтели да се иселе са Косова, кренули да се жале свештенику. „„Свештеник ће на то: – Браћо, ја сам мало испред вас, па је на мене још већи притисак. Али вас молим, будите кадри издржати. Годину-две дана, доћи ће слобода. – `Ајде оче, тако се збори више од пет стотина година, па ништа! Ако ти знаш, реци оче. Нека је и педесет година, па да напрегнемо последње снаге и издржимо! – А свештеник ће: – То и ја вас молим!“ И онда деда закључи: „Било је то 1910. године, а 1912. стиже слобода. Да ми онда попустисмо, за две године пропаде нам све што држасмо пет стотина година.“ (Патријарх Павле, Косовска искушења,стр. 109.)

42

Свети мучениче и архиђаконе Евпло,

моли Бога за нас!

(11./24. август, субота, Велике степенице 4.)

Где је манастир а где свет (Афоризам #16)? – Човек у пустињи са скрин-тач враголијама у рукама и уму живи, заправо, у свету, али човек у свету, лишен технике и виртуелног света живи, заправо, у пустињи.

43

Свети мученици Фотије, Аникита и други с њима, молите Бога за нас!

(12./25. август, недеља, Мирочка 5.)

Лечење тишином (Самопосматрање #32). – Сећам се кратког одмора у Сланкамену. Обала Дунава. Лабудови који ору водена огледала (hommage Васку Попи). Понека рибица искочи из воде тек да свест човека погружену у лепоту Божије творевине обавести да тај одмор није сан него најприсутнија реалност. У том парчету раја на земљи време се раствара у вечности. Време из кога одсуствују градски људи са својом умирућом хаотичношћу, то време се својом пуноћом опасно приближава вечности. И та тишина, бескрајна тишина која лечи градског болесника. Господе, слава теби!

44

Свети мучениче Иполите, моли Бога за нас!

(13./26. август, понедељак, Карађорђева 2.)

Патријархово бесмртно тумачење светог Јеванђеља (Поуке Светих #30). – „Будите мудри као змије, а безазлени као голубови!“ Змија је мудра јер чува главу. И ако јој одсечеш реп, сачувала је главу. Мудра је јер избагава вешто све опасности. Голуб је принцип безазлености, доброте. Дакле, ум даје светлост, он је наше унутрашње око, али он је хладан. А доброта је топла, али слепа. Успостављање равнотеже у развоју ума и доброте је суштина. Иначе, ум без доброте прелази у злоћу, а доброта без ума у глупост. Ми страдамо зато што идемо тим Христовим путем. Мислим да нам још увек фали равнотежа између ова два принципа. Често смо се понашали као голубови, не схватајући да живимо у времену у коме има много више змија него голубова.“ (Патријарх Павле, Косовска искушења, стр. 119-120.)

45

Свети пророче Михеје, моли Бога за нас!

(14./27. август, уторак, Студентски парк 3.)

Цртица о савременом схватању слободе (Самопосматрање #33). – Неразликовање добра од зла, врлине од греха, аскетизма од хедонизма није израз слободе и „аутентичног померања граница“ већ нерасуђивање које површног човека води директно у пакао.

46

Успењем Твојим ка Сину Твоме,

пресвета Богородице спаси нас!

(15./28. август, среда, Ресавска 1.)

Увек иста искушења(Поуке Светих #31). – „Српски народ је вековима био пред истим искушењима па је ипак успео да опстане и одбрани своју веру.“ (Патријарх Павле, Косовска искушења,стр. 161.)

47

Свети Јевстатије II, aрхиепископе српски;Преподобни Романе; Преподобни Рафаило Банатски,

молите Бога за нас!

(16./29. август, четвртак, Палмотићева 1.)

Јасеновац као доказ папске ђавоиманости (Екуменизам#21). – Јасеновац је ватиканска радионица смрти коју је у овом пакленом свету као какво демонско „мртворођенче“ оваплотила папска „непогрешивост“ и „одгајила“ га за сејање смрти какво није виђено у историји човечанства. Да је папска „непогрешивост“ демонски а не божански принцип, Јасеновац је показао са неподношљивом јасноћом, тачнијом и болнијом од свих књишких теорија које би нешто слично покушале да докажу. Онај ко након Јасеновца хоће да се уједињује са папистима – који не само што немају покајања и не одричу се догмата о „непогрешивости“ него чак и викара усташке војске проглашавају за „блаженог“?! – несумњиво је или поткупљен или напросто луд човек! Једно је сигурно: из историјског искуства страшних јасеновачких страдања, поуздано смо утврдили да је сваки човек који за себе тврди да је непогрешив – заправо – ђавоиман. Господе, ослободи нас од власти демона, и посебно од заборава – тог новог, савременог проклетства – даруј нам покајање и уведи нас у тихо пристаниште Твога Небеског Царства! Амин!

48

Свети мучениче Мироне; Свети мучениче Патрокло, молите Бога за нас!

(17./30. август, петак, Деспота Стефана 3.)

О неопходности борбе против демонског смрада на путу ка мирисном Царству Небеском: hommage Мишелу де Монтењу (Православље #35). – Монтењ је у својим Мислима на једном месту приметио да уколико се лук посеје поред цвећа, исти ће из земље повући сав смрад у себе због чега ће цвеће мирисати неупоредиво јаче! Бог, дакле, на нас попушта демонска искушења да бисмо кроз борбу против ђавола уништили у себи што је могуће више демонског смрада како би у нама јаче замирисао Господ Исус Христос којим се причешћујемо и спасавамо. Господе, слава Теби!  

49

Свети мученици Флоре и Лавре;

Преподобни Јоване Рилски, молите Бога за нас!

(18./31. август, субота, Ресавска 2.)

Косово није изгубљено(Поуке Светих #32). – „Да ли је Косово дефинитивно изгубљено за Србију? Преживели смо 500 година отоманске окупације, зашто не бисмо преживели и сада?“ (Патријарх Павле, Косовска искушења, стр. 164.)

50

Свети мучениче Андреје Стратилате,

моли Бога за нас!

(19. август/1. септембар, недеља, Вишњићева 1.)

О празнини спортског пехара и Ономе који недостаје(Друштво #15). – Владимир Димитријевић је својевремено написао одличан текст о томе како су западњаци кроз историју, трагајући за изгубљеним граалом, трагали, заправо, за Светим Причешћем које су изгубили оног трена када су се одвојили од Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве Христове. Тог текста сам се сетио ових дана када сам по ко зна који пут угледао празан пехар који су неки спортисти добили освојивши прво место на неком такмичењу. Замислите, велика радост, а пехар празан! Па и све да је од двадесетчетворокаратног злата – у њему ипак нема Христа, нема Светог Причешћа, нема Вечног Живота! Одвајањем од Цркве, од свести да је пуноћа Истине немогућа без Цркве, тајна је изгубљена и остала је само празнина...

51

Свети пророче Самуило;

Свети свештеномучениче Филипе Ираклијски,

молите Бога за нас!

(20. август/2. септембар, понедељак, Бранкова 2.)

Свест о греху као отрежњење од илузија (Православље #36). – Модерни човек неће ни да чује за појам греха, одмахује руком као да је реч о нечему давно превазиђеном, смешна му је чак и јеванђелска истина да „грех учињен рађа смрт“ (Јаков 1, 15) али кад неки очајник до гуше уроњен у грех изврши самоубиство, никоме више ништа није смешно – настаје смртна тишина. Да ли бар тада долази до отрежњења и коначно до – покајања?

52

Свети апостоле Тадеје;

Света Мученице Васо са децом;

Свети свештеномучениче Рафаило Шишатовачки, молите Бога за нас!

(21. август/3. септембар, уторак, Војводе Бојовића 3.)

Физичка књига и виртуелни документи (Самопосматрање #34). – Књига на папиру је једна, држим је у рукама, издвојена је из света, ја сам је издвојио, одабрао је, носим је у џепу и читам је у тишини. Виртуелни компујтерски документи, осим што представљају „слова на струју“ која зраче, као да потенцијално вуку за собом још стотине и милионе других докумената, аудио и видео записа и некако не дозвољавају читаоцу да све своје, иначе веома ограничено време, посвете баш њему, том једном виртуелном документу. Уосталом, мрежа у коју сам ухваћен, није случајно названа међу-мрежа, inter-net. Мрежа је међу нама али и ми смо у мрежи.Можда сам, ко зна, улетео у ту међу-мрежу са племенитом намером да из ње извучем неки плен у виду знања, али после горког искуства многобројних виртуелних удица које сам притом прогутао, схватио да су ме те густе мреже до те мере убиле у појам, да сав изранављен и слабе воље једва успевам да се некако ишчупам из ње. Моја пажња је сада расута мноштвом непотребних информација, моје знање је неприметно постало површно и јалово, моја воља је убијена, моја осећања су усмерена ка струјном екрану а не ка живом Богу у молитви и живом човеку у непосредном физичком разговору. Једном речју, ја полагано одумирем, лутајући у облацима маште у којима лажно задовољена знатижеља ствара илузију среће. Тамо где се у односу са Богом и ближњим испрече екран, струја, виртуелни светови – нема среће, нема сретања, нема сусрета. Господе, спаси ме адамовске прелести слепе горде знатижеље и врати ме истинској оваплоћеној Књизи! Амин!

53

Свети мучениче Агатониче;

Свети свештеномучениче Горазде Чешки,

молите Бога за нас!

(22. август/4. септембар, среда, Косанчићев венац 1.)

Грађевински кошмар у ноћи убиства Оливера Ивановића[1](Рад #16). – Уснио сам страшан сан,/ мајстори трче из стана у стан,/ на зидове бацају неразмешани глет/ у пакао претворио се свет. На градилишту сам са неколико мајстора који машински глетују зидове, ја мешам материјал, чесма је скоро потпуно залеђена. Машина за набацивање глета ради нон-стоп, гута глет, машина ми непрекидно бежи, једино успевам да ухватим прикључак кад мајстори мењају стан. И тако сам некако опстао. Али онда је понестало џакова и шеф ме је натерао да их сам носим са спрата испод нас. Та свест да се мрцвариш, распињеш и одумиреш због нечије злобе (и при том једва успеваш да стигнеш) – то је страшан осећај. Тренутак када се радост рада претвара у готово логорско ропство. Ипак сам једва стигао, а да се машина ниједном није потпуно испразнила и то захваљујући мајсторима који су мало стали да одморе. Ипак, био сам на ивици снаге, као никад у животу. Обневидео од слабости, трчим, убацујем полузамешани глет, пада вече, пада злокобно вече (како неко рече) али након хладног, тмурног, облачног дана, на крају, пред сам залазак сунца, буквално три минуте, одједном је снажно засијало сунце, позно, али предивно и као испуњено неким животом који као да одбија да умре. „Данас је убијен Оливер Ивановић“ – помислих и тада се пробудих са чудном мешавином немира због свести о убиству и спокојем – зато што сам све ипак само сањао. Све осим убиства. Да, Оливер Ивановић је убијен на Косову и Метохији...

54

Свети свештеномучениче Иринеје;

Свети мучениче Лупе, молите Бога за нас!

(23. август/5. септембар, четвртак, Фрушкогорска 3.)

Свето Причешће и подвиг (Православље #37). – Причешће може бити слатко, опоро или безукусно, како Бог да, али само ако се боримо против својих страсти оно је за нас и – спасоносно.

_________________________________________________

(Мирослав Маравић је аутор романа Тајна убиства у кругу двојке: Унутрашњи детективски роман о Небеској и земаљској Србији. Роман се може поручити на телефон: 065 20-83-658.)


{\
displaystyle \infty }


НАПОМЕНЕ:____________________________________


[1]Овај сан сам заиста сањао вече након убиства Оливера Ивановића. Наравно, сновима не треба поклањати много пажње, али ипак га овде записујем барем због сећања на трагично настрадалог Оливера иако сан углавном нема много везе са њим.