molitvoslovm

Мирослав Маравић: Дневник физикалца, Летњи стослов 2019. (19-36) (6)

Објављено 10 октобар 2019

miroslav maravicМирослав Маравић

Дневник физикалца у Кругу двојке, ЛЕТЊи стослов 2019.(19-36(5)

...Док црквенословенски језик спаја словенске народе и спречава унијаћење православних – јер као благодатан језик који су створили свети људи ником није наметан – дотле латински разбија многе народе света јер је „непогрешиво“ и насилно наметнут, неблагодатан, хладан као мржња, омраза, као мраз отуђености, јер је постао средство унијаћања и клања и то пре свега (о чудне ли „коинциденције“!) управо словенских народа. Док је црквенословенски носилац источне истине, латински је чувар западне јереси. Зар је онда чудно што су се сви ревноснији новотари, екуменисти и унијати у историји Цркве залагали за уништење црквенословенског језика? 

 

Летњи стослов

19

Преподобна Макрина;

Свети Стефане Деспоте србски,

преподобна Евгенија (Лазаревић); свети Серафиме Саровски, молите Бога за нас!

(19. јул/1. август, четвртак, Ташмајдански парк 2.)

Борба против греха – једини пут ка истинској слободи(Самопосматрање #27). – Поред већине успаваних људи постоји једна мања група оних који су спознали одакле долази зло и свесни су да људи морају да промене свест да би нешто у овом свету кренуло. Али и њима, углавном, недостаје оно што је кључно: свест о неопходности борбе против греха. „Хоћеш ли да дођеш до слободе револуцијом, онда подигни револуцију прво против себе самог и увидећеш да су све друге револуције излишне“[1] – рекао је свети Николај нови Златоусти. Наш основни циљ треба да буде спасење наше душе – све друго су мање или више неопходна средства за остварење тог циља. Наравно, и социјална борба је битна, борба за слободу, борба за свој народ – али пре свега и изнад свега морамо се борити за очишћење сопствене душе. То је најтежа али истовремено једина делатност чији резултат зависи искључиво од моје воље. Тачно је, окупирани смо, национално понижени, сломљени, унакажени, разваљени, морално разорени, притиснути са свих страна, уцењени, економски задужени, убијени у појам. И ако у погледу свега тога, на нивоу целокупног српског народа не можемо много тога да урадимо (за сада!), ипак, ја могу да постим, ја могу да се молим Богу, ја могу да се преиспитујем, ја могу да чистим своју душу, ја могу да чиним милостињу, ја могу да се учим ћутању, слушању, смирењу. Ја могу да бирам да мењам себе уз помоћ Бога који је, ни мање ни више до – свемоћан! Ја сам, као Богом створено биће – слободан човек. Ако верујем у Бога који је свемогућ и ако прихватим Његову помоћ, све могу у Христу који ми даје моћ (Филипљ, 4, 13). А највећа моћ је доћи до свести да највећу енергију треба потрошити на мењање себе. Имамо безбројне примере светитеља којима је то пошло за руком, имамо примере љубави коју су стекли, чуда која су чинили, поуке које су нам оставили. Ми смо по подвигу далеко од њих, али они по милости Божијој нису далеко од нас – морамо барем покушати да се угледамо на њих. Све у свему, парадоксална је истина да ако желимо да мењамо свет треба да се боримо против греха у себи и због тога треба да се уздржимо од мењања света – али не кроз бег од света, у смислу осећања изгубљености, пораза, повлачења у себе – већ кроз свест да је борба против мог сопственог греха моја основна делатност у којој никаква спољашња окупација нема удела или, ако га има, онда је њен ефекат позитиван јер ме спољашња искушења терају на снажнију борбу и већи подвиг, као што је то било и код наших светих предака чија су тешка искуства за нас данас драгоцена и поучна. Али и кад достигнемо ту свест, потребна је непрекидна будност да бисмо се одржали, као што каже апостол: „Стојте, дакле, у слободи којом нас Христос ослободи, и не дајте се опет у јарам ропства ухватити“ (Гал. 5, 1), где апостол, наравно, мисли на слободу од греха (не „слободу“ у греху!). Господе, молитвама светог Стефана Деспота српског и преподобне Евгеније, помози нам да Истину не тражимо у овом пролазном свету, да све своје силе усмеримо ка Теби, једином Спаситељу нашем у свим овим пакленим световима и да помоћу Твојом освојимо бескрајно Царство Небеско у коме нема бола ни уздисања и где је вечна радост! Амин!

20

Свети Пророче Илија;

Свети Илија Грузијски, молите Бога за нас!

(20. јул/2. август, петак,Савски Трг 1.)

Успоравање као метода приближавања Царству (Самопосматрање #28). – Пошто се, као што је опште познато, ђаво углавном крије у детаљима, разумљиво је што спорост у раду – као последица потребе за духовном будношћу, пажњом и бригом – представља један од, ако не највећих, оно свакако најупорнијих и најнепобедивијих непријатеља антихристовог само- убрзавајућег пакленог поретка. Пошто „свет сав у злу лежи“ (1Јован, 5, 19), наш циљ треба да буде да зауставимо свет у себи, а то постижемо његовим успоравањем. Кретање спољашњег света се непрекидно убрзава, у злу, греху и тежњи ка бесконачном распадању и ми ту тешко да можемо нешто значајно да променимо. Па ипак, Бог нам је дао власт над светом у нама, тај свет можемо прво да успоримо, разложимо и затим да демонску силу којом нас је поробио сасечемо у корену, и то постом и молитвом – јер „овај се род не изгони осим молитвом и постом“ (Мт. 17,21). Ако је, дакле, принцип тежње ка царству земаљском бесконачно убрзавање, онда је принцип тежње ка Царству Небеском упорно успоравање, које нам даруј, молитвама светог Илије, Милошћу Твојом бескрајном, Христе Боже наш, јер је Твоје Царство и сила и слава у векове векова. Амин!

             

21

Свети пророче Језекиље;

Преподобни Симеоне и Јоване јуродиви,

молите Бога за нас!

(21. јул/3. август, субота, Краљевића Марка 4.)

Физикалија, друже мој – први и последњи виц који сам смислио у животу (Афоризам #14). – Како се на руском каже „физикалац“? Товарищ!

22

Света Марија Магдалина, моли Бога за нас!

(22. јул/4. август, недеља, Дубровачко степениште 7.)

Латиномислећи у проклетој борби против благодатног црквенословенског језика (Екуменизам#18). – На маргинама читања Виктора Новака бележим следећу опаску. Док црквенословенски језик спаја словенске народе и спречава унијаћење православних – јер као благодатан језик који су створили свети људи ником није наметан – дотле латински разбија многе народе света јер је „непогрешиво“ и насилно наметнут, неблагодатан, хладан као мржња, омраза, као мраз отуђености, јер је постао средство унијаћања и клања и то пре свега (о чудне ли „коинциденције“!) управо словенских народа. Док је црквенословенски носилац источне истине, латински је чувар западне јереси. Зар је онда чудно што су се сви ревноснији новотари, екуменисти и унијати у историји Цркве залагали за уништење црквенословенског језика? Притом не треба заборавити да уништење једног језика за последицу има уништење једног народа – уосталом, на црквенословенском реч „језик“, то јест „јазик“ значи управо „народ“. Папа то добро зна – зато се тако грчевито бори против црквенословенских јазика – проклет био у векове векова (ако се не покаје)!                        

23

Свети мученици Трофиме, Теофиле и други; Пресвета Богородице (Почајевска),

молите Бога за нас!

(23. јул/5. август, понедељак, Гаврила Принципа 1.)

Америчко спасавање нациста и опљачканог блага (Рат #4). – „„Дубока држава“ заправо почиње водећим банкарским фамилијама, укључујући Ватикан који је најбогатија организација на свету, богатија од фамилије Ротшилд. А Ватикан са Ротшилдима, уз све централне банке, лондонски Сити и Волстрит – то вам је врх „дубоке државе“. Они користе највише нивое масонерије и највише нивое Малтешких витезова који су се одрекли националних веза и обавеза и нису више лојални према сопственим државама. (62) Да је Хитлер преживео – веома је добро и пажљиво документовано. (...) Постоје бројне фотографије Хитлера са Евом Браун у Аргентини после рата. (...) Они и други чланови Рајха су били одвезени у Аргентину у Патагонију где је читава баварска заједница била припремљена за Хитлера. Све ово је урађено уз пуно саучесништво владе САД. (64) САД су спасиле нацисте и фашисте од пораза у Другом светском рату: преселиле су њихове вође и њихово богатство. Енормно много веродостојних извештаја сведочи о бројним авионима за превоз терета који је превожен из Немачке у Аргентину, а чијим пилотима није било дозвољено да виде ко и шта се укрцава. Верујем да ће свет сазнати да су од Другог светског рата САД урадиле много више од других како би васкрсле фашизам. На пример, књига „Златни ратници: Амерички тајни опоравак Јамашитиног злата“ говори како смо крајем Другог светског рата открили јапанско злато на Филипинима и претворили га у златни фонд за спровођење црних тајних операција извођених са циљем обнове фашизма у Јапану, Немачкој и Италији. (...) Важно је разумети да банке цветају на ратовима. Рат је добар за један одсто људи и веома лош за деведесет девет посто. (65)“ (Роберт Дејвид Стил цитиран према: „Трамп, Путин и Си Ђинпинг морају да униште дубоку државу“ (интервју са Робертом Дејвидом Стилом, разговарала Биљана Ђоровић, Печат бр.495/2017, стр.62, 64-65).

24

Света великомученице Христина;

Преподобни Поликарпе Печерски;

Свети мученици Пребиловачки, молите Бога за нас!

(24. јул/6. август, уторак, Абердарева 4.)

Блажени и раз-блажени[2] (Екуменизам#19). – У основи, постоје две врсте хришћана: први, блажени, свети или они који теже ка спасењу душе; то су они о којима Христос говори: „блажени сиромашни духом, јер је њихово Царство небеско...“ (Мт. 5, 3) и други, преучени екуменисти, који у бистру изворску воду са светоотачких планина сипају филозофске јеретичке отрове овог палог света – то су разблажени и млаки који сваким својим кораком теже ка световности, папи, протестантизацији вере и Цркве и уопште духу овог палог света. За такве је Христос рекао: „Тако, пошто си млак, и ниси ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста својих“ (Откр.3, 16). Дакле, за разлику од раз-блажених посветовених „хришћана“, подвижници теже блаженом концентрату хришћанства, сконцентрисани на блаженство којем теже, које им и даруј, свемилостиви Господе, молитвама свете великомученице Христине и светих мученика Пребиловачких и сачувај их од сваковрсних разблажујућих екуменистичких кварења. Амин!

25

Света Ана, моли Бога за нас!

(25 јул/7. август, среда Мирочка 4.)

Покушај физикалне разградње гордости – hommage светом Силуану Атонском (Самопосматрање #29). – Телом подижући се у вис са теретом у рукама – умом се спуштам на земљу, ослобођен бремена демонских помисли.

26

Преподобномученице Параскево-Петко (Трнова);

Свети Саво IIIАрхиепископе Србски,

молите Бога за нас!

(26. јул/8. август, четвртак, Крунска 14.)

Истински Кардио-Логос по светом мученику Иполиту Римском (Поуке Светих #25). – Λογος εκ καρδιας, „Логос из срца (Очева)“ – унутарње суштинско сродство између Бога Оца и Бога Сина.

27

Свети великомучениче Пантелејмоне;

Свети Клименте Охридски, молите Бога за нас!

(27. јул/9. август, петак, Призренска 3.)

Последња снага(Поуке Светих #26). – „Крст носити, дакле, нама је суђено. Погибије и порази су претешки, али су пролазни и када нам се чини да су преспори. Спасење долази једино онима који признају достижност Бога и Његове Правде и свагда остају с њим... Као и увек када је Србима било најтеже, нека крене из нас она последња снага да не посрнемо духом, да нас не захвати малодушност, разочарење – јер управо то јесте циљ оних који хоће да нас сломе, дотуку и толико понизе, како би се Срби окренули против Срба. (...) Нека нас овај пресудни тренутак тргне, и без обзира на све разлике, нека нас окупи и принуди да се нађе решење за спас народа коме припадамо. Дотле смо доведени, морам рећи, да нам је у питању и сам опстанак на простору нашег духовног и историјског постојања.“ (Патријарх Павле, Косовска искушења (Приредила Нађа Андрејевић) Београд, Liberpress 2002, стр. 16-17.)

 

28

Свети апостоли и ђакони

Прохоре, Никаноре, Тимоне, Пармене и други; Пресвета Богородице (Смоленска Одигитрија),

молите Бога за нас!

(28. јул/10. август, субота, Војводе Бојовића 2.)

Трећег нема – Косовски завет као поука навученима на тренутак (Самопосматрање #30). – Како би звучао Косовски завет исказан савременим речником нашег доба? То је питање које Бог пред нас непрестано поставља: пролазни тренутак жртвовати да би задобили вечну радост или вечност продати ђаволу због једног трена пропадљивог уживања?

  

29

Молитвама Светог мученика Калиника;

Светих мученица Серафиме и Теодотије,

Господе помилуј и спаси нас!

(29. јул/11. август, недеља, Машински факултет.)

Баук скрин-тач-информацијско-распршујућег логора кружи човечанством (Образовање #8). – Када се човек – који је у брзопокретне паукове међу-мрежне слике био успешно хватан пуне две године – када се тај паћеник слободном вољом и Божјом помоћу коначно исплео из тих огромних али невидљивих канџи звери која неподношљивим струјним ударима непрекидно голица знатижељу гомилом хаотичних глупости и када је сагледао изнутра и споља ту демонску окупацију ума чији су папци утолико страшнији зато што су слободно прихваћени, толико се ужаснуo да је готово узвикнуо: да, баук скрин-тач логорске окупације кружи човечанством! Благословен је онај који успе да се кроз густе мреже тог још непрепознатог и непризнатог логора исплете и доспе до штампаног молитвеника и штампане књиге, старих добрих целулоидних облика оваплоћене Речи! Штавише, реч на струју је демонски изум. Ђаво је реч отео од Речи, издвојио је из њеног Богом благословеног штампаног обиталишта, ухватио је и заробио у бесконачним информацијским међу-мрежама у којима је више готово немогуће разабрати Реч, Логос, Смисао.[3] Нездраве грицкалице за површне знатижељнике који хоће знање на брзину, одмах, без озбиљног труда и без тежње за спасењем душе. Не, ми хоћемо праву, целу, папирнату књигу, шуштање листова у неозраченој атмосфери, хоћемо тишину, хоћемо споро читање са пажњом, хоћемо да уронимо у свет дубоког искуства и извучемо ковчег са драгоценим благом који је писац у њему похранио. Господе, спаси нас из струјног скрин-тач логора, путевима само теби знаним, који су сакривени од наших очију. Ако немамо снаге да проклету машину треснемо о под (то би, несумњиво, било најспасоносније!), онда барем да је попут фудбалске лопте некако уштопујемо или да је, попут пса, вежемо за неку импровизовану бандеру и изводимо је у виртуелну шетњу не чешће од једном дневно (и то не дуже од неких петнаестак минута!) не би ли, тек у најкраћим цртама сазнали информације из палог света (то би била нека врста псеће нужде за оне који живе у овом свету). Остатак дана мора бити слободан од виртуелног света јер нама је неопходно заиста слободно време и потребан нам је слободан ум за молитву и истинске, свете књиге. Господе, оживи нас поново и спаси нас. Теби слава и хвала вавек! Амин!

30

Свети апостоли Сила и Силуане;

Преподобна мати Ангелина, молите Бога за нас!

(30. јул/12. август, понедељак, Краља Милутина 4.)

Чувајте образ (Поуке Светих #27). – „Чувајте увек, браћо и сестре, слогу и јединство између себе и мир и трпељивост према свим људима. Чувајте образ своје породице, свог народа и своје вере. (...) Богу се молимо и сада и свагда, да то што је снашло нас не снађе ниједан народ у свету.“ (Патријарх Павле, Косовска искушења,стр. 18-19.)

 

Патријарх Павле у вожњи у кругу Двојком

31

Свети Мучениче Евдокиме; Света мученице Јулита, молите Бога за нас!

(31. јул/13. август, уторак,

Мурал Зорана Радмиловића.)

Анатомија хумора (Уметност #7). – Од степена дубинске, онтолошке повезаности хумора са озбиљношћу, зависи и степен катарзичне успелости једне досетке.

32

Силом Часног Крста Твога;

молитвама светих мученика Макавеја,

Господе Исусе Христе, помилуј нас!

(1./14. август, среда, Дубровачко степениште 8.)

Дубинска без-вредност папске идеологије(Екуменизам#20). – Има ли страшнијег и убедљивијег доказа о безвредности једне религиозне идеологије од чињенице да су римокатолички бискупи и свећеници православне вернике преводили у „најсветију (а заправо антихришћанску) вјеру“, и то под претњом смрћу у тренуцима трајања најужаснијег геноцида у историји човечанства који се одвијао у „НДХ“? Како може неко ко се једном сусрео са монструозним чињеницама из јасеновачког логора у којима су клерофашисти клали чак и малу децу и труднице (само зато што су Срби, Јевреји или Роми), како икада до краја света такав човек може пожелети да постане паписта?! Јер то нису били појединачни самовољни ексцеси (уосталом, никакве казне за њих није било); Ватикан је добро знао за те злочине. Ватикан је, штавише, производио те злочине као средство ширења своје јереси на Исток. Зар је, уосталом, могло бити другачије ако „Догмат о непогрешивости папе“ садржи и такве мисли попут: „Ако би папа повео за собом у ад милионе људи, нико од њих не би имао права да га упита: оче свети, зашто то чиниш?“[4] Након Јасеновца ми видимо да је папа заиста повео у ад милионе римокатолика који чак ни данас не виде да их папизам води у пакао (иако је белодано да та идеологија сваким даном све озбиљније напредује ка сопственој пропасти). Након свега, зар је заиста могуће да постоје Срби који могу тежити јединству са религиозном идеологијом која проповеда неограничену моћ „безгрешног“ папе и то – након Јасеновца?! Колико Србин мора постати друго-србин или случајно-србин да би могао пригрлити такву једну антихришћанску веру? Силом Часнога Крста Твога, Господе Исусе Христе, отвори очи наше и спаси нас од демонског смрада екуменске и унијатске јереси и уведи нас у вечно-мирисно Царство Твоје коме нема краја! Амин!

33

Свети првомучениче архиђаконе Стефане,

моли Бога за нас!

(2./15. август, четвртак, Студентски парк 2.)

Кидање међу-мреже као пут ка слободи (Самопосматрање #31). – То да пут ка слободи неизоставно подразумева кидање паукових међу-мрежа, неће разумети само онај чије је биће безупитно уплетено у те исте мреже, онај ко је свој идентитет већ изградио у струјном свету; онај ко је криво страстао под утицајем својеврсног виртуелног кратког споја, онај коме је екран већ постао друго ја, јер је у екрану пронашао тек наличје сопствене самовоље, сирови али маскирани свет израстао из сопствене знатижеље, маште, страсти, нагона, гордости. Господе, избави нас из виртуелног ропства и ослободи нас благодаћу Твојом! Амин!

34

Преподобни Исакије, Далмате и Фаусте;

Света Соломија, молите Бога за нас!

(3./16. новембар, петак, Његошева 4.)

Патријархова молитва за Косово и Метохију (Поуке Светих #28). – „Док су се...“ наши „...свети и славни преци... определили за Царство небеско, ми се данас отимамо о земаљско, а заборављамо на своје душе. Заборављамо и као људи и као народ. Божји завет и оне вечне идеале којима су сви истински људи живели и за њих умирали. (...) Данас нам је као народу све угрожено, а нарочито наше вековно огњиште – Косово и Метохија... колевка... духовности и државности српске, душа и жила куцавица деце светосавске. Једном речју: они су део нас. Због тога су их наши свети преци украсили ђерданима бројних и велелепних задужбина и светиња. (...) Стога, драга наша децо духовна, и у Отаџбини и у расејању, покајмо се и Богу вратимо. Уперимо очи и срца своја живим небесима, молећи Честитога Кнеза и све пострадале са њим на Косову и за Косово, да подрже наше молитве пред Свеправедним Судијом да нам грехе опрости и сачува Косово. Њихове молитве су моћније од наших, јер речено је у вечној књизи да молитва праведника може много да помогне (Јак. 5, 16).“ (Патријарх Павле, Косовска искушења, стр. 52-53.)

35

Светих седам мученика у Ефесу, молите Бога за нас!

(4./17. август, субота, Светог Саве 8.)

Остварење идеала слободе у личностима православних светитеља (Православље #33). – Из примера светих људи видимо да је само потпуна препуштеност Богу извор аутентичне и апсолутне слободе. Стога, логично је претпоставити, да је једино уистину светог човека немогуће шпијунирати и контролисати изнутра зато што се он потпуно одрекао своје воље и у сваком трену испуњава Вољу свемогућег и свезнајућег Бога који измиче свим демонским замкама и свим препрекама које људски системи могу да поставе пред њега. Божја воља никаквим људским, демонским и враџбинским техникама не може да се прорачуна, предвиди, спозна и стави у службу лукавога. То и нас грешне и малене охрабрује да се аутентичном остварењу слободе учимо од светих људи – попут преподобног Јована Кронштатског – да се избавимо од малодушности и маловерја и да никада не заборавимо да је препуштеност Вољи Божијој предуслов остварења слободе parexcellence! Господе, помози нам да кроз испуњење Твојих светих заповести, кроз пост и молитву, кроз борбу против зла, ослободимо душе наше из окова греха и задобијемо вечно Царство Твоје! Амин!

 

36

Свети мучениче Евсигније, моли Бога за нас!

(5./18. август, недеља, Балканска 3.)

Турбо-наркоманска овер-доза еко-отрова у венама исцрпљеног физикалца у аутобуској лошој бесконачности (Србија#9). – Онај осећај када потпуно исцрпљен након десеточасовног псај-фолк-метал-галиматијаса, уђеш у Еко 1 – не загађује природу додуше, али гласном музиком загађује путничке душе! – наслониш главу на прозор, погледом на реку узалуд покушаваш да повратиш изгубљени мир а мајстор, као по диктату самог ђавола, баш тада пусти гласну музику из добро познатог адског асортимана, са „прекрасним“ стиховима попут: „требаш ми, требаш, да ми даш у вену/ још једну дозу отрова“. И док лагано тонеш у сан, нехотично размишљаш како ти је „недостајала“ баш та овер-доза отрова, која пошто је убризгана, ако те којим случајем не усмрти, ваљда ће те коначно успавати и, ако ништа друго, макар лишити мучне свести да ти ђаво не да мира чак ни у превозу који те је до тада лечио каквом-таквом тишином... Шта зна, дакле, књишки Хегел, шта је то лоша бесконачност...

___________________________________________________________

(Мирослав Маравић је аутор романа Тајна убиства у кругу двојке: Унутрашњи детективски роман о Небеској и земаљској Србији. Роман се може поручити на телефон: 065 20-83-658.)

 

НАПОМЕНЕ:


Свети Николај Српски, Мисли о добру и злу, доспупно и на: https://pricalica.blog.rs, понедељак, октобар 14, 2013.

На ово разликовање сам већ негде наишао, изворно није моје, али не могу да се сетим ко је тачно о томе говорио, чини ми се неко од духовника,

Православни hommage Жану Бодријару.

Цитирано према: Архиепископ Аверкије (Таушев), „Духовне основе папизма“, http://sabornik.rs/index.php/crkvene-aktuelnosti/rec-pastira/1408-duhovneosnovepapizma.