molitvoslovm

Протојереј Фјодор Бородин: Како васпитати мушкарца?

Објављено 23 март 2018

fedor borodinПРОТОЈЕРЕЈ ФЈОДОР БОРОДИН

КАКО ВАСПИТАТИ МУШКАРЦА?

Разговори о инфантилности и неодговорности модерних мушкараца одавно су постали „опште место“. Овај квалитет се формира управо у породици. "На шта родитељи треба да обрате пажњу да њихови дечаци не расту као инфантилни?" - са овим питањем обратили смо се протојереју Фјодору Бородину, старешини храма светих Козме и Дамјана на Маросејки, оцу шесторо синова (најстаријем 20, најмлађем 2 године), и преносимо вам његову причу...

-   Код савременог мушкарца уопште веома је уништена воља као компонента личности. За мушкарца је важно да је способан да доноси одлуке и да их реализује у животу, а та вештина је понекад потпуно атрофирана. А то је у много чему повезано са грешкама у васпитању. То се види у томе што су родитељи потпуно уништили вољу свог сина, одлучујући уместо њега апсолутно о свему: како ће он бити обучен, где ће ићи. На крају крајева, то се показује кроз потпуну атрофију воље детета и његову неспособност да доноси самосталне одлуке.

Приликом васпитавања дечака задатак треба да буде овакав: треба код својих синова развијати способност да уоче проблем, да га формулишу, да га реше и да сносе одговорност за одлуку. Неопходно је подићи дете које је способно да  самостално живи и да доноси исправне одлуке. При том се постарајте да дете, учећи се, прави што мање грешака. А то претпоставља да родитељи поштују његову одлуку, да су ту да га подрже, анализирају резултате, да би се њихов син убудуће научио да сам то ради.

Другим речима, ако родитељи желе да се дечак учи да доноси одлуке и да их реализује, онда му треба дати више простора за његове сопствене одлуке и његову властиту одговорност. Ако мајка жели да њена ћерка научи да пере посуђе, онда јој треба дати посуђе, упркос чињеници што би мајка то боље урадила. Тако и овде: не треба се плашити самосталности дечака, већ га треба подржати.

Наравно, да би дечак постао храбар, спорт је једноставно неопходан. Бављење спортом утиче на цео спектар мушких квалитета. Ми живимо у агресивном времену, а зато морамо подсетити дечака да је дужност мушкарца заштита сопствене породице. Ако на улици неки беспризорник буде досађивао вашој жени или детету, како ћете их заштитити ако сте у детињству били лењи, седели за рачунаром и нисте се припремали да постанете отац и муж?

fedor borodin

Моји старији синови тренирају самбо*, и видим добре резултате, видим колико је то важно за формирање мушког карактера, па га стога препоручујем и другим родитељима. При том предност у избору спорта треба дати не жестоким стиловима борбе, који имају за циљ причињавање бола противнику и едуковање агресије, већ заштити. И бољи је самбо или рвање, рвање у слободном стилу.

Сваки спорт – то је велики рад. На пример, у самбоу је неопходна способност да се трпи бол, прихвати пораз, да се помириш са тим да ти не можеш све, превазилазе се сопствени недостаци, формира се воља путем борбе. Ово је и у духовном животу веома важно. Било који свети човек кога наведете је човек који је водио успешну унутрашњу борбу. Дечак се врло добро учи тој борби на часовима самбо-а.

Ако дечак из здравствених разлога не може да се бави рвањем, можете га дати макар у секцију за стони тенис или бадминтон, изабравши је према његовој моћи. Савремено дете има озбиљан проблем – не уме да живи у колективу. Раније су постојале игре по двориштима, човек је сматрао да је важна сама игра, а не само победа. А сада момци, ако добију гол, често почињу да дивљају, зато што не умеју да губе. И у сваком случају, да би се било шта постигло, потребан је велики труд. Сваки спорт, чак и ако то није посебно мушки спорт, васпитава човека – трудбеника.  А савременом мушкарцу је неопходна способност за рад.

И још један важан моменат: децу (и дечаке и девојчице, али дечаке - посебно) неопходно је учити да буду одговорни. Мој савет: конкретно расподелите и дајте детету одвојену (или две-три, у зависности од узраста и других околности) обавезу. На пример, „ти одговараш за постављање и распремање стола, ти за чишћење пода у кухињи, а ти у ходнику“. То јест, осим оних очигледних ствари - како застрти свој кревет - мора постојати још и поље активности, мали комад који само ово дете ради за целу породицу. А испуњавање ових дужности родитељи треба да захтевају од њега стално, јер се тако изграђује механизам одговорности. Ако дете у трајању од једне и по године редовно обавља некакав задатак, на пример, поспрема сто после ручка, то он потом већ не може напустити сто а да га не поспреми. И када оно одрасте, овај механизам одговорности, успостављен у његовој души, одвијаће се у свакој сфери активности коју му Господ повери.

Неки родитељи сматрају да је за дечака лоше када га загрле и пољубе. Међутим, у млађем узрасту деци је неопходно да их љубе, грле и милују по глави - и дечаци и девојчице су ту једнаки. Љубав родитеља испољава се телесним контактом. Ако родитељ то не ради, дете расте отуђено. Ово се јасно види када се роди следеће дете а старије почиње да бива љубоморно и да се лоше понаша.  Међутим, када га узмете у руке, привијете га уз себе, његово ружно понашање одмах нестаје, дете кроз родитељску нежност схвата да је вољено, и не треба му ништа више објашњавати.

Важни у васпитању су и примери храбрих људи кроз књиге, филмове - сада о томе постоје готове колекције на интернету. Али пример ће остати маштарија ако он не буде конкретно реализован. Очеви морају запамтити да се дете васпитава на њиховом примеру. Ако се код вас у кући полица искривила и са ње падају књиге годину и по дана, а тата је нема времена да узме шрафцигер и окачи га на зид, онда је било бесмислено тражити било шта од дечака.

Припремила: Вероника Бузинкина

Са руског: Радмила Благојевић, Православна породица, март 2018.

*Спортска борба, коју карактерише велика разноврсност специјалних техника (самбо -  скраћеница од: "самоодбрана без оружја") – прим.прев.

Извор: http://www.pravoslavie.ru/63802.html