molitvoslovm

Посланица Руске Заграничне Цркве руским православним женама

Објављено 17 октобар 2017

sabor antonije hrapovickiОДЛУКЕ СВЕРУСКОГ ЗАГРАНИЧНОГ ЦРКВЕНОГ САБОРА 1921.

ПОСЛАНИЦА РУСКИМ ПРАВОСЛАВНИМ ЖЕНАМА

Руске православне жене! Слушајући о духовном животу руских православних хришћана у изгнанству, РПЗЦ је сазнала за вашу претешку судбину. Из многих места нам јављају да православне мајке и жене пожртвовано носе не само свој крст, већ често и крст своје породице, као њихове хранитељке. Ви, као бића физички слабија, ипак сте подносиле и подносите невиђена страдања избегличког живота, подвргнуте глади, хладноћи, лишавањима, ненавикнутe на тежак рад...

А неке од вас, као јеванђељска Марија, предају и своје снаге на служење Христу Спаситељу као припаднице сестринстава при храмовима, бринући о њиховом уређењу, лепоти, чистоћи; чинећи доброчинства и старајући се о свим прогнаницима, који живе у оскудици, о деци и осталима. Нека вам милосрдни Бог зато узврати милошћу Својом. Јер, рече Он да ће добити награду свако ко пружи чашу свеже воде. А ви чините и више од тога, па ће те и благодаћу Божјом бити више награђене.

Али до нас су дошле и тужне гласине, да неке од вас, руских жена и девојака, не подневши крст искушења, бивају изложене саблазнима. Повећао се број разведених. Круже тужне гласине о незаконитим, ванбрачним везама. И, авај, што је још горе, из неких места стижу нам вести да поједине руске жене постају морално изопачене, робиње греха и ниских страсти, са свим небројеним и страшним последицама, о чему нам није пријатно ни да споменемо.

О, када би се оне само сетиле Пресвете Богородице и Приснодеве Марије, Пренепорочне Заступнице, Спаситељке оних који пропадају. Зашто да Њој задајете бол, док гледа ваше душе у дубоком паду? Нека се оне сете своје пређашње чистоте и верности, које украшавају хришћанку и чине је богоугодном и људима драгом. Сетите се светлог лика руске интелигентне жене, који се тако често приказује у уметничкој руској књижевности: нема јој равних међу женама свих европских народа. Сетите се најзад Русије која стење у предсмртним мукама, од глади, хладноће, беде…

Неће ли тада и срца оних који пропадају, рећи да је пред лицем Мајке – Домовине недопустиво и срамотно мислити и предавати се ниским забавама и пороку. Шта да кажемо тим посрнулим душама? Не заборавите да ћете се вратити у Русију - и шта ћете јој донети са собом? О, срам је и мислити о томе…

bogorodica3

Тамо су потребне очишћене душе, религиозне  и моралне…Како ћете се појавити тамо? Али и овде немојте да срамотите Русију пред туђим народима. Добар глас се далеко чује, а лош још даље.

Из наших уста не говори гневна осуда, већ велики бол који нам срца потреса. Знамо како су тешки услови живота у расејању. Видимо како искушења нападају. Па ипак, човек никада не може да се оправда пред грехом. Не смемо као Ева да се позивамо на друге изворе зла, ђавола и остале људе. Да, криви су, жестоко су криви они који вас искушавају. “Тешко свету од саблазни и тешко човеку кроз кога долази саблазан. Боље би  му било да му се обеси камен о врат и да се баци у море“, каже Господ. Али, жена ухваћена у прељуби није могла да се оправда стојећи пред Господом и погнуте главе је чекала праведни суд… Господ јој је опростио због скрушености њене, видевши да ће она даље да изабере пут добра.

Станите и ви, немоћна чеда Цркве, на пут покајања. Вратите се спасоносној тајни Покајања. Нема греха који би победио милосрђе Божје. Станите на пут најтежег труда, само да бисте сачували душу своју у чистоти, савести и миру, а тело у здрављу.

Завршићемо свој говор обраћањем свим руским женама и девојкама. Трудбеницама, самопрегорним  и часним,  слава и хвала! А свима – посланица Апостола: „Исто тако и ви, жене, будите покорне својим мужевима, да ако неки не вјерују ријечи, онда понашањем жена и без ријечи буду придобијени, када виде чедно понашање ваше са страхом. Ваше украшавање да не буде споља: у плетењу косе и у кићењу златом или у облачењу хаљина; него у скривеноме човјеку срца, у непропадљивости кроткога и тихога духа, што је пред Богом драгоцјено...“ ( 1. Петр. III,1-4).

 

Председник Руског Заграничног Црквеног Сабора

Антоније (Храповицки), Митрополит Кијевски и Галицки.

 

Извор: Посланице и обраћања упућени ради извршења одлука РЗЦС 

Одлуке Првог Сверуског Заграничног Црквеног Сабора, одржаног од 8. – 20. новембра 1921 г. (21. новембра – 3. децембра) у Сремским Карловцима, Краљевини СХС. С. Карловци: Српска манастирска штампарија, 1922.- с.84-86.

Извор: Русскии портал, http://www.russportal.ru/index.php?id=church_history.sobor1921_00_024

Превод: Православна породица, октобар 2017.