molitvoslovm

romanoviplava

МОЛИТВА

Олге Николајевне Романове

Пошаљи нам, Господе, трпљења силе,

у години мрачних дана страшних

да поднесемо прогон гомиле

и сва мучења џелата наших.

Праведни Боже, снагу нам јави

зло ближњега да простити смемо

и крст свој тешки и крвави

с кротошћу Твојом да сретнемо.

У дане метежа, хаоса, туге,

када се мржњом врагови гласе,

увреде трпети и поруге

помози нам, о Христе Спасе!

Владико света, Боже свемира,

Ти благослови молитвама Нас,

а души даруј покоја, мира

у неподносиви, страшни час.

Крај двери гроба, крај могиле

надахни да се слуге Твоје,

кротко, уз помоћ надљудске силе,

за непријатеље моле своје.

+++

NASLOVNA3

liturgijam

nikodimbogosavlj1

poukeoptstaracam

propovedi-Filaretmsajtmm

16

 ДОБРОТОЉУБЉЕ

филарет вознесенски

филарет вознесенски

banerstaracnektarijem

Посланица Руске Заграничне Цркве руским православним женама

Објављено 17 октобар 2017

sabor antonije hrapovickiОДЛУКЕ СВЕРУСКОГ ЗАГРАНИЧНОГ ЦРКВЕНОГ САБОРА 1921.

ПОСЛАНИЦА РУСКИМ ПРАВОСЛАВНИМ ЖЕНАМА

Руске православне жене! Слушајући о духовном животу руских православних хришћана у изгнанству, РПЗЦ је сазнала за вашу претешку судбину. Из многих места нам јављају да православне мајке и жене пожртвовано носе не само свој крст, већ често и крст своје породице, као њихове хранитељке. Ви, као бића физички слабија, ипак сте подносиле и подносите невиђена страдања избегличког живота, подвргнуте глади, хладноћи, лишавањима, ненавикнутe на тежак рад...

А неке од вас, као јеванђељска Марија, предају и своје снаге на служење Христу Спаситељу као припаднице сестринстава при храмовима, бринући о њиховом уређењу, лепоти, чистоћи; чинећи доброчинства и старајући се о свим прогнаницима, који живе у оскудици, о деци и осталима. Нека вам милосрдни Бог зато узврати милошћу Својом. Јер, рече Он да ће добити награду свако ко пружи чашу свеже воде. А ви чините и више од тога, па ће те и благодаћу Божјом бити више награђене.

Али до нас су дошле и тужне гласине, да неке од вас, руских жена и девојака, не подневши крст искушења, бивају изложене саблазнима. Повећао се број разведених. Круже тужне гласине о незаконитим, ванбрачним везама. И, авај, што је још горе, из неких места стижу нам вести да поједине руске жене постају морално изопачене, робиње греха и ниских страсти, са свим небројеним и страшним последицама, о чему нам није пријатно ни да споменемо.

О, када би се оне само сетиле Пресвете Богородице и Приснодеве Марије, Пренепорочне Заступнице, Спаситељке оних који пропадају. Зашто да Њој задајете бол, док гледа ваше душе у дубоком паду? Нека се оне сете своје пређашње чистоте и верности, које украшавају хришћанку и чине је богоугодном и људима драгом. Сетите се светлог лика руске интелигентне жене, који се тако често приказује у уметничкој руској књижевности: нема јој равних међу женама свих европских народа. Сетите се најзад Русије која стење у предсмртним мукама, од глади, хладноће, беде…

Неће ли тада и срца оних који пропадају, рећи да је пред лицем Мајке – Домовине недопустиво и срамотно мислити и предавати се ниским забавама и пороку. Шта да кажемо тим посрнулим душама? Не заборавите да ћете се вратити у Русију - и шта ћете јој донети са собом? О, срам је и мислити о томе…

bogorodica3

Тамо су потребне очишћене душе, религиозне  и моралне…Како ћете се појавити тамо? Али и овде немојте да срамотите Русију пред туђим народима. Добар глас се далеко чује, а лош још даље.

Из наших уста не говори гневна осуда, већ велики бол који нам срца потреса. Знамо како су тешки услови живота у расејању. Видимо како искушења нападају. Па ипак, човек никада не може да се оправда пред грехом. Не смемо као Ева да се позивамо на друге изворе зла, ђавола и остале људе. Да, криви су, жестоко су криви они који вас искушавају. “Тешко свету од саблазни и тешко човеку кроз кога долази саблазан. Боље би  му било да му се обеси камен о врат и да се баци у море“, каже Господ. Али, жена ухваћена у прељуби није могла да се оправда стојећи пред Господом и погнуте главе је чекала праведни суд… Господ јој је опростио због скрушености њене, видевши да ће она даље да изабере пут добра.

Станите и ви, немоћна чеда Цркве, на пут покајања. Вратите се спасоносној тајни Покајања. Нема греха који би победио милосрђе Божје. Станите на пут најтежег труда, само да бисте сачували душу своју у чистоти, савести и миру, а тело у здрављу.

Завршићемо свој говор обраћањем свим руским женама и девојкама. Трудбеницама, самопрегорним  и часним,  слава и хвала! А свима – посланица Апостола: „Исто тако и ви, жене, будите покорне својим мужевима, да ако неки не вјерују ријечи, онда понашањем жена и без ријечи буду придобијени, када виде чедно понашање ваше са страхом. Ваше украшавање да не буде споља: у плетењу косе и у кићењу златом или у облачењу хаљина; него у скривеноме човјеку срца, у непропадљивости кроткога и тихога духа, што је пред Богом драгоцјено...“ ( 1. Петр. III,1-4).

 

Председник Руског Заграничног Црквеног Сабора

Антоније (Храповицки), Митрополит Кијевски и Галицки.

 

Извор: Посланице и обраћања упућени ради извршења одлука РЗЦС 

Одлуке Првог Сверуског Заграничног Црквеног Сабора, одржаног од 8. – 20. новембра 1921 г. (21. новембра – 3. децембра) у Сремским Карловцима, Краљевини СХС. С. Карловци: Српска манастирска штампарија, 1922.- с.84-86.

Извор: Русскии портал, http://www.russportal.ru/index.php?id=church_history.sobor1921_00_024

Превод: Православна породица, октобар 2017.