Владимир Димитријевић: Обавезно вакцинисање и недоумице

Објављено 18 мај 2015

vakcine0ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ

ОБАВЕЗНО ВАКЦИНИСАЊЕ И НЕДОУМИЦЕ - ВАКЦИНЕ КРОЗ ПИТАЊА И ОДГОВОРЕ

Потписник ових редова не бави се методом вакцинисања као таквом. Он сматра да  вакцине против озбиљних заразних болести могу бити потребне и корисне. Он, такође, сматра да свака земља мора да има свој здравствени суверенитет и здравствену безбедност, па је дужна да, поред сопствене производње вакцина, има и врхунску контролу цепива. И, наравно, он сматра да је доношење државног закона о обавезном вакцинисању деце, уз страховите претње родитељима ако децу не вакцинишу, нешто што противуречи слободи човека, здравом разуму и свакој хуманости, а нарочито медицинској.

 

Кроз питања и одговоре, то би изгледало овако.

1. Да ли постоје вируси и бактерије које изазивају болести, од којих су најопасније што се епидемијски или пандемијски шире?

Постоје.

2. Да ли све вакцине треба забранити ако оне спречавају ширење заразних болести?

Све вакцине не треба забранити, али све вакцине треба проверити. И треба их, по могућству, свести на најмању меру.

3. Да ли произвођачи вакцина дају гаранцију да ће оне пружити апсолутну заштиту?

Не дају.

4. Да ли произвођачи вакцина крију да додају јако опасне материје које могу довести до пропратних нежељених последица?    

Не крију.

 5. Да ли постоје докази да се велики број вакцина које не задовољавају стандарде ЕУ или су пред роком истека не уништавају већ прослеђују као хуманитарна помоћ или продају у земљама Трећег света?

 Постоје.

6. Да ли је, разним скандалима и несавесношћу, наш, некад изврсни, Институт Торлак, који је производио вакцине, скоро разорен, због чега увозимо непоуздане вакцине из иностранства?   

Јесте.   

Али, да, у потрази за одговорима, кренемо из света.

ВАКЦИНИСАЊЕ У КЕНИЈИ 2014.         

Година 2014. Светска здравствена организација и УНИЦЕФ су финансирали и организовали кампању вакцинације Кенијки против тетануса чији је резултат требало да буде масовна стерилизација.

Вакцине Светске здравствене организације–СЗО и УНИЦЕФ-а су, на инцијативу локалних лекара и Римокатоличке цркве, испитане у јужноафричким лабораторијама, а резултат је био откриће да СЗО и УНИЦЕФ спремају геноцидну кампању против црног становништва у Африци.

Кенијска влада је била принуђена да прекине програм вакцинације Светске здравствене организације (СЗО) и УНИЦЕФ-а против тетануса, јер је откривено да би пета доза (како СЗО и УНИЦЕФ препоручују) узроковала стерилизацију два милиона и триста хиљада жена узраста од 14 до 49 година.

ШТА СЕ ДЕСИЛО У КЕНИЈИ?

Стефан Каранџа, председник Удружења католичких лекара Кеније и члан извршног одбора здравствене комисије Бискупске конференције у тој земљи је за италијански сајт tempi.it навео резултате заједничке акције Римокатоличке цркве и научне заједнице који су се 11. новембра 2014. састали са члановима парламентарног одбора за здравство:„Срећан сам. Суочени са научним доказима (парламентарци) су признали да смо у праву и прекинули су вакцинацију./…/ Још у априлу су Удружење католичких лекара и Бискупска конференција (Кеније) постали сумњичави спрам праксе пропагирања вакцинисања, а у ситуацији без аларма за тетанус. Зато су ове организације анализирале шест узорака вакцина у лабораторији и утврдили да оне делују абортивно (изазивају стерилизацију и побачај). Упркос доказу, министар здравља  је тврдио да је вакцина сигурна, а да није пружио ниједан доказ. До сада је милион жена добило три од пет предвиђених доза. Још милион и триста хиљада би добило вакцине у наредним месецима. Суочени са том опасношћу, заједно сам са секретром Бискупске конференције и другим стручњацима тражио пријем на заседање парламентарног одбора како би спречили Светску здравствену организацију да ушприца четврту и  пету дозу (женама) и зауставили програм./…/ Били су шокирани и уплашени када су видели резултате научних испитивања: чланови одбора су говорили један другом: „С обзиром на доказе треба ли још увек да сумњамо ко лаже (СЗО или кенијски лекари)?“ Чланови одбора су закључили да с обзиром да је вакцина добијена од стране СЗО, више се неће моћи давати док влада заједно са лекарима и (римокатоличком) црквом не обаве анализе./…/ Срећом, да би жене постале стерилне било је потребно да приме по свих пет доза. Дакле, да, све су се спасле. Не смем да замислим шта би било да се ствар другачије одиграла (да нису реаговали)./…/Осим што није било кризе или епидемије који би оправдали сличне мере против тетануса запитали смо се: „Зашто се вакцинишу само жене узраста 14-49 година? Зашто се то (процедура) ради прикривено? Зашто је особље УН ангажовано да спроводи (вакцинацију) а не локално здравствено особље?” Афричка црква је свесна да се не може слепо слушати Светска здравствена организација. Довољне је подсетити се да је 1972 покренут програм истраживања вакцина против фетилитета (плодности) и да је 1992 (након 20 година) произведена вакцина против фертилитета која је у себи имала два састојка, бета Хцг (beta Hcg) и антитетанус. Кампања која је овде започела идентична је са онима које су спроведене на Филипинима, у Мексику и у Никарагви а које су спнзорисале исте организације (СЗО и УНИЦЕФ)./…/ Бета Хцг је хормон неопходан за трудноћу који се развија (у телу)  када жена затрудни. Када се ушприца женама које нису трудне у комбинацији са токсоидним тетанусом ствара антитла и против тетануса и против хормона бета Хцг узрокујући трајни стерилитет.

СВЕТСКА ЗДРАВСТВЕНА ОРГАНИЗАЦИЈА И ПТИЧИЈИ ГРИП

Др Слободан Јанковић, који је својевремено са италијанског превео текст о вакцинацији у Кенији, подсећа нас:“Светска здравствена организација, која је примила некадашњег вишемандатног министра здравља Србије, Томицу Милосављевића у своје редове, оптужна је 2010. од стране многих земаља да је измислила пандемију птичијег грипа како би велике фармацеутске компаније зарадиле милијарде долара. СЗО је тада проценила да ће се две милијарде људи заразити вирусом птичијег грипа а да ће милиони умрети ако се не изврши масовна вакцинација. Осим што је ово био трећи покушај ширења панике због птичијег грипа то је био и трећи пут да је уз помоћ СЗО, амерички политичар Доналд Рамсфелд као деоничар фирме која производи Тамифлу, зарадио силан новац. Бројне државе, укључујући и Србију, су изгубиле милионе и милијарде купујући непотребни (и можда врло опасни) лек“.

А сада су, у Србији, вакцине постале обавезне.

Изгласала Скупштина,једногласно. И власт и опозиција.

ПОД ВЛАШЋУ „ИСТОЧНОИНДИЈСКЕ КОМПАНИЈЕ“

Др Зоран Чворовић, указујући на чињеницу да се домаћи закони све више обликују према интересима мултинационалних компанија канцер – капитализма, поставља питање:“Да ли се доношењем овог закона, који ће одговарати фармацеутским мегакорпорацијама што производе вакцине,Србија ставља у положај Индије, којом је извесно време управљала не Енглеска, него њена Источноиндијска компанија?“

Што се тиче приче о томе како „нема доказа“ да вакцине изазивају аутизам, или било шта друго, не сме се заборавити: за мултинационалне компаније које се баве производњом и пласманом ГМО хране „нема доказа“ да је она штетна ( ако Сералини докаже да јесте, и да изазива туморе, Сералини се проглашава за „будалу“ и „ненаучника“ по хитном поступку); за НАТО „нема доказа“ да је осиромашени уранијум штетан по бомбардоване ( то што свако у Србији зна за бар десетак људи који су умрли од канцера од 1999.наовамо није никакав доказ, зар не? ); за Вашингтон „нема доказа“ да је Украјина под влашћу неонациста, па је треба снабдети сваком врстом помоћи у геноциду над становишттвом Новорусије и борби против Москве…Једноставно, нема доказа ни за шта од онога што не желимо да видимо.

ВАКЦИНИСАЊЕ НА УКРАЈИНИ

 Један од најугледнијих руских информативних портала, „Рускаја весна“ („Руско пролеће“), пренео је, почетком 2015, изјаву Рускиње са Украјине  Јевдокије Шчербине:“Моја је ћерка побегла од рата и с двоје деце отишла је у Дњепропетровску област. Старијој девојчици је десет година. Пре неколико дана дете је дошло из школе и донело цедуљу где је писало да се од родитеља тражи да потпишу сагласност ради вакцинације препаратом ‘гуардасил’. Ћерка ме је замолила да се код наших доктора распитам да није то можда опасно по дечије здравље. Сутрадан сам отишла код нашег педијатра да се посаветујем. Од онога што сам сазнала обузео ме је ужас. Показало се да ‘гуардасил’ или ‘церварикс’ кобајаги спречавају настанак папилома (брадавица) и рака грлића материце, а уствари та инјекција доводи до бесплодности. То зато ни по коју цену не треба давати ни девојчицама, ни девојкама ни женама“, рекла је Шчербина.У то време, на Украјину је из Америке  42 милиона доза “гуардасила“, писала је „Рускаја весна“.           

Наши посланици, очито, не читају „Руско пролеће“.

РЕАКЦИЈА РОДИТЕЉА СРБИЈЕ

Родитељи који су, удружени у друштво за одбрану права на необавезност вакцинације, писали свим релевантним факторима на власти у Републици Србији пре доношења закона о обавезном вакцинисању, изнели су неколико основних,здраворазумских теза. Пре свега, позвали се на људска права гарантована Уставом РС, на Међународну конвенцију о људским правима у примени биомедицине, као и на права пацијента (мада здрава деца нису пацијенти). Указали су на чињеницу да деца нису и не могу бити власништво државе.У европским законима ( а ми идемо у ЕУ, зар не? ) је забрањено вршити инвазивне методе над пацијентом без његовог пристанка, а по тим истим законима сваки убод се сматра инвазивном методом. Како инвазивни поступак може одједном да постане превентивни? На основу чега? На основу прогласа?

Повјереништво за медицинску етику Хрватскога лијечничкога збора још у јануару 2012. једногласно донело одлуку да присилно вакцинисање против заразних болести није у складу са лекарском етиком и да лекар има право да одбије присилну вакцинацију позивајући се на призив савести.И код нас, међу педијатрима, лекарима других специјалности па и фармацеутима такође има оних који сматрају да је родитељ тај који треба да сноси одговорност и доноси одлуку о вакцинацији, јер су свесни шта значи преузети на себе ризик да се некоме упропасти здравље и живот. 

Ево што је наведено на званичном сајту Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“, на страни 32 Извештаја о имунизацији за 2013. годину:"Број регистрованих нежељених реакција насталих након имунизације не одговара очекиваном броју који се наводи у упутствима произвођача за примену вакцина које се примењују у Програму имунизације. Неопходан је квалитетнији надзор над нежељеним реакцијама након имунизације по стандардима СЗО по којима су јасно дефинисани ентитети које треба пријављивати./…/Поједини окрузи не достављају пријаве нежељених реакција, што говори о неадекватном надзору и непоштовању Правилника. Присутни су ограничавајући фактори који утичу на квалитет надзора: педијатри/лекари недовољно заинтересовани/мотивисани за пријављивање, не поштује се процедура према Правилнику за достављање образаца, доступна документација закључака и потврда Стручних тимова је непотпуна, непостојање Стручног тима на националном нивоу, сарадња са Агенцијом за лекове и медицинска средства је неадекватна." Бајно стање у области имунизације, зар не?  

Родитељи су поставили питање - како је могуће да пацијент који је животно угрожен (канцер, леукемија) има право да одбије предложену меру лечења, а родитељи здраве деце немају избор? Како је могуће да особе носиоци и преносиоци заразних болести (АИДС, хепатитис Ц, хепатитис Б, мононуклеоза, коксаки вирус итд) имају право да одбију сваку врсту лечења, да не буду дискриминисани, да им се гарантују њихова људска права, а здрава деца их немају? Како је могуће да посланици добро знају какав статус има Србија у СЗО ( ми смо „земља у развоју“), и да знају да су вакцине које стижу у нашу земљу шкарт, непотрошене или експерименталне, а да ипак толико инсистирају на томе да се такве вакцине законски наметну као обавеза за свако здраво дете? Како је могуће да се у земљама у развоју, по новим критеријумима СЗО, смрт детета узрокована вакцинама не бележи као смрт од вакцине?  Зар су наша деца и њихови животи мање вредни од живота деце из развијених земаља?     Поставља се и најновије питање: да ли је истина да је Торлак почео да се преоријентише на производњу вкцина са ГМО састојцима?

Родитељи на своја питања нису добили одговор. Наравно.

Али, питања и даље треба постављати.

Текст објављен у „Печату“ 1. маја 2015.

У наставку доносимо писања медија на тему новог закона о обавезној вакцинацији...

 

Вакцинисање и без писаног пристанка родитеља

Изменама Закона о заштити становништва од заразних болести и усклађивањем Закона о праву пацијената са тим законом – сва деца ће морати да приме обавезне вакцине, осим када то из медицинских разлога није могуће, а за вакцинисање неће бити потребан писани пристанак родитеља.

Државни секретар за здравство Берислав Векић изјавио је на седници скупштинског Одбора за здравље и породицу да постоји колизија Закона о заштити права пацијената и Закона о заштити становништва од заразних болести и да је у току израда новог Закона о заштити становништва од заразних болести.

„Не смемо да будемо таоци незнања и одређених предрасуда. Струка треба да буде водиља у решавању свих наших здравствених проблема“, казао је он, и истакао да је неопходно разјаснити све нејасноће кроз измене закона за који није могао да прецизира да ли ће се наћи у скупштинској процедури пре летње паузе или после ње.

Векић је указао да је ситуација у области имунизације била алармантна и да је у претходних годину-две одзив на вакцинацију деце био мали, наводећи као пример обухват вакцинације ММР вакцином који износи 85,8 одсто, односно 89,2 одсто колико је проценат ревакцинисаних.

„То је најнижи обухват овом вакционом од 2000. године“, рекао је он и додао да је низак и проценат вакцинације деце против хепатита Б и да износи 78,8 одсто.

 

Све гласнији противници вакцинисања деце

Векић је рекао да добри резултати вакцинације подразумевају обухват од 95 до 97 одсто у популацији.

Председница скупштинског Одбора за здравље и породицу Славица Ђукић Дејановић подсетила је да је ранији закључак Одбора да вакцинација захтева свеобухватан приступ државе и друштва и законско уређење ове материје у смислу усклађивања члана Закона о заштити становништва од заразних болести и члана Закона о заштити права пацијената.

„У том смислу, Одбор је одлучио и Министарству здравља предложио да за спровођење обавезне вакцинације није потребан писани пристанак пацијената, односно законског заступника детета. Одбор је предложио да се само из медицинских разлога и на предлог надлежног лекара омогуће одлагања или искључи обавезна вакцинација“, указала је Ђукић Дејановић.

 

Родитељи протестовали против вакцинације деце

Око 200 људи са децом окупило се данас на Тргу Николе Пашића у Београду и захтевало да вакцинација деце не буде обавезна.

Окупљени су носили транспаренте „Данас обавезна вакцинација, сутра обавезно чиповање“, „Моја деца, моја одговорност, моја одлука“, „Хиљаде година без вакцине дало је мање болести него 50 са њима“, „Мајка рађа, мајка одлучује“, преноси Бета.

Представница Грађанске иницијативе за необавезну вакцинацију Драгана Баша рекла је новинарима на скупу да се окупљени противе вакцинацији као принуди и траже да она постане слободан избор.

„Сматрамо да је вакцинација потпуно пожељна за људе који су добили информације и о позитивним и о негативним странама и донели такву одлуку. За нас, чија су деца имала проблеме након вакцинације, мислимо да је легитимно да не вакцинишемо своју децу“, навела је Баша.

Упитана одакле родитељима информације о штетности неких вакцина, Баша је изјавила да произвођачи сами наводе нежељена дејства, али да се информације налазе на сајтовима признатих светских здравствених организација.

Иницијатива тражи да се рад на изменама Закона о заштити становништва од заразних болести обустави и да у скупштинску процедуру не уђу предлози попут обавезне вакцинације деце и пооштравања санкција за родитеље који је одбију.

Иницијатива тражи и да се донесе нови закон о здравственој заштити који би дозвољавао слободан избор када је у питању вакцина по угледу на 18 земаља Европе.

© СПУТНИК/ ИГОР ЗАРЕМБО

 

Сви посланици подржали обавезну вакцинацију

У државама ЕУ проценат вакцинисаних 96 а у Србији 89 одсто, за неке вакцине и нижи

Скупштина Србије расправљала је данас о изменама закона о заштити становништва од заразних болести, којима се прописује обавезна вакцинација без писаног пристанка пацијента, односно законског заступника детета. Измене закона предложила су 234 посланика из свих странака, па ће за њега, како је најављено, гласати све посланичке групе.

Расправи о посланичком предлогу присуствовао је и Златибор Лончар, министар здравља, који је рекао да је усвајање закона ствар здравља деце и нације и да је тужно што у 21. веку причамо о нечему што је одавно решено. Лончар је истакао да „најзваничнији подаци показују да је у ЕУ, у европском региону, проценат вакцинисаних преко 96 одсто” и додао: „Нажалост, ти подаци за Србију су од неких 89 одсто за неке вакцине, а за неке и ниже.”

У име предлагача, измене је представио Милета Поскурица (СНС), који је рекао да се усвајањем овога закона олакшава посао лекарима и шаље порука родитељима да вакцинишу своју децу, да не подлежу утицајима против имунизације. Поскурица је навео да се на друштвеним мрежама износе мишљења о вакцинисању без икаквог рационалног доказа и упоришта, те да су родитељи због тога одбијали поједине вакцине, као што су ММР и ТО.

У дебати у којој није било никаквих скретања са задате теме, Душан Милисављевић (ДС) истакао је да се овим изменама вакцине не намећу, већ да се омогућава безбедна здравствена слика наше популације. Милисављевић је додао: „Не могу да поверујем да у 21. веку постоји средњовековни страх од вакцине, који сеју људи који нису из струке. Имунизација је спасила много више људских живота него било која друга медицинска метода.”

Елвира Ковач (СВМ) рекла је да је „имунизација спасила човечанство, због чега је једноставно неопходна, а обезбеђивање доступне и безбедне вакцине за све јесте основни задатак државе”.

По оцени Зорана Живковића (НС) усвајање овог закона је корак напред у побољшању здравственог система Србије. Благоје Брадић (ЗЗС-СДС) рекао је да посланици усвајањем предложених решења треба да пошаљу снажну поруку да је вакцинација обавезна и да је вело битно да грађани Србије то схвате.

Драган Јовановић (НС) затражио је најоштрије казне за оне који шире пропаганду против вакцинације и питао колике ће казне бити за родитеље који и после усвајања закона одбију да вакцинишу децу.

М. Чекеревац- Политика

 

Вакцине као минско поље

Вакцинисати своје дете у Србији је постало готово шекспировска дилема: у 21. веку, у нас се води жучна расправа о томе да ли деци треба давати ММР вакцину (против малих богиња, заушки и рубеоле), док број оболелих од малих богиња, претежно међу студентима из Републике Српске, који студирају у Србији, расте свакога дана. Они као деца нису били вакцинисани због рата и несташице вакцина, а немали број њих је на болничком због компликација у виду упале плућа и мозга.

Антивакцинални лоби је живописан: у њему су естрадне личности, лекарке без лиценце Лекарске коморе, домаћице, козметичарке, родитељи разних занимања чија су деца оболела од аутизма, за који се окривљује управо поменута вакцина, али и поједини педијатри. Не помажу аргументи да ниједна научна студија није доказала везу између примљене ММР вакцине и овог поремећаја.

Наши родитељи су били поштеђени сумње у вакцинацију – имали су жива сећања на ближње које су покосиле разне болести. У километарским редовима стајало се раних седамдесетих у Србији да би се примила вакцина против великих богиња. Био је грабеж да се вакцина добије међу првима. Крајем осамдесетих, наше власти „чешљале” су села по косовским гудурама да ниједно дете не остане невакцинисано против дечје парализе, а да се земља придружи великој породици европских држава и Америци, које су искорениле полио.

Део цивилизованог света постали смо и када смо 1971. године системски почели нашу децу да вакцинишемо против малих богиња, заушки и рубеоле. Пре тога смо хиљаде малишана спасили вакцинама од умирања због дифтерије и тетануса. Били смо озбиљна држава.

Сада је утисак да наша држава, пре свега здравство, неубедљиво реагује око објашњавања значаја вакцина за разлику од САД. Председнику Обами није испод части да се бави малим богињама и да позове родитеље да вакцинишу своју децу. Хилари Клинтон, све извеснији кандидат за будућег председника САД, твитовала је „Наука је јасна: земља је округла, небо је плаво, а вакцине ’раде’”. Ипак, област вакцина је својеврсно „минско поље”, јер ни у Америци не могу да објасне пораст броја деце са аутизмом.

Зато се и од наших званичника очекује да јасно објасне све о овој вакцини, да гарантују квалитет вакцине коју наша деца добијају. Ипак, ма колико се расправа чини жучном, у Србији се у последњих пет, шест година није смањивао обухват деце која се редовно и уредно вакцинишу. И када смо у рангирању здравствених система две године заредом заузимали последње место у Европи, максимална три бода добијали смо управо за област вакцинације деце, то јест за превенцију заразних болести.

Оливера Поповић - Политика

 

Уместо казне за невакцинисање деце само опомене

Током прошле године поднете 1.283 прекршајне пријаве, решено око 40 одсто случајева

Родитељи који не желе да им дете добије вакцине које спадају у категорију обавезних у нашој земљи, може да буде кажњен са 20.000 до 50.000 динара. Међутим, највећи број прекршајних пријава које су подносили санитарни инспектори, на основу информација из домова здравља, уместо новчаном казном окончан је – опоменом.

Прекршајни судови су у прошлој години добили 1.283 захтева за покретање поступка на основу непоштовања Закона о заштити становништва од заразних болести, где спадају и случајеви неодазивања родитеља и старатеља који нису желели да им дете буде вакцинисано. До сада је решено око 40 одсто случајева, објашњавају у овом суду, и додају да ће остали бити решавани у наредном периоду. Највише захтева за покретање прекршаја било је у Крагујевцу, Суботици, Новом Саду, Београду, Нишу, Зрењанину...

– Домови здравља су у обавези да обавесте санитарног инспектора уколико неко од родитеља не жели да вакцинише дете, а онда инспектори покрећу прекршајни поступак. И здравствене установе могу да буду кажњене уколико не пријаве такве случајеве и не спроводе мере заштите новчаном казном од 100.000 до 800.000 динара – појашњавају у Прекршајном суду.

У члану 15 Закона о правима пацијената дефинисано је да „пацијент има право да слободно одлучује о свему што се тиче његовог живота и здравља, осим у случајевима када то директно угрожава живот и здравље других лица”. У Министарству здравља наглашавају да уколико санитарни инспектор добије писмено обавештење од надлежног педијатра или неонатолога да дете није вакцинисано или није ревакцинисано, а нису од стране педијатра, односно комисије, утврђене контраиндикације за примену одређене вакцине, санитарни инспектор је дужан да решењем нареди особи да се подвргне вакцинацији у одређеном року.

– Имајући у виду да је лице малолетно, решење се доноси на име родитеља или старатеља. Ако родитељ или старатељ не спроведе мере прописане законом и не поступи по извршном решењу санитарног инспектора, он је дужан да поднесе захтев Прекршајном суду. Санитарна инспекција нема повратну информацију колико је и да ли су изречене казне по закону – истичу у Министарству здравља.

Како наглашава др Зоран Панајотовић, начелник Сектора за инспекцијске послове Министарства здравља, они су у прошлој години поднели 124 прекршајне пријаве, а незванично су сазнали да је добар део тих случајева кажњен само опоменом. У протеклој години, ови инспектори нису имали ниједну пријаву против установе која није пријавила невакцинисану децу.

– Не треба незадовољство људи да буде усмерено против инспектора, јер смо ми последњи у ланцу пријављивања када се неко оглуши о прописе. И инспектори могу да буду кажњени уколико не раде добро свој посао. У овој причи је најважније да педијатри дигну глас и да се преко струковних удружења огласе и да кажу који је значај вакцинације. То је оно што недостаје – сматра др Панајотовић.

Обухват вакцинацијом опада за који проценат из године у годину, највише од ММР вакцине, тако да сваке године око две хиљаде предшколске деце у Србији не прими цепива против 10 заразних болести. Лекари објашњавају да уколико имамо више невакцинисане деце нису само они у ризику да оболе, већ слаби и колективни имунитет, па се тиме угрожавају и други малишани.

Д. Давидов-Кесар - Политика

 

Скупштина усвојила закон: Вакцинација обавезна за све!

Посланици су усвојили измене Закона о заштити становништва од заразних болести па ће вакцинација деце убудуће бити обавезна, неће бити потребан писмени пристанак пацијента, односно законског заступника детета

БЕОГРАД - Посланици Скупштине Србије усвојили су измене Закона о заштити становништва од заразних болести па ће вакцинација деце убудуће бити обавезна за све и за њу неће бити потребан писмени пристанак пацијента, односно законског заступника детета.

Усвајањем тих законских решења и других аката парламетнарци су завршили седницу, а нову почињу у понедељак, 21. априла.

Изменама тог закона назначено је да имунизацију обавља доктор медицине, који по извршеном прегледу лица које треба имунизовати може да утврди привремену, односно да предложи стручном тиму трајну контраидикацију за вакцинацију.

Такође, наведено је да прописану евиденцију о извршеној имунизацији обавља доктор медицине који врши имунизацију, у складу са законом.

У усвојеном акту имунизација је одређена као превентивна мера заштите лица од заразних болести, давањем вакцина и/или имуноглобулина хуманог порекла, имунобиолошких препарада који саддрже специфична антитела и моноклонских антитела.

Парламент је, такође, дао пристанак за избор Маје Вадњал, која се први пут бира на судијску функцију у Прекршајни апелациони суд, а потврдио је и споразуме Србије са Канадом, Јерменијом, Грузијом и Украјином у разним областима.

Посланици су тиме завршили седницу, а већ у уторак, 21. априла, их очекује нова, на којој ће дебатовати о неколико законских предлога - о жичарама за транспорт лица, о уговорима о превозу у жележничком саобраћају, о употреби знаковног језика, о изменама Закона о запошљавању и осигурању за случај незапослености.

Блиц

 

Ко не вакцинише дете, пише изјаву и иде пред инспекцију

Иако је Скупштина Србије јуче усвојила нови закон, остаје нејасно да ли ће и како бити вакцинисана деца чији родитељи одбијају да их вакцинишу.

Скупштина је јуче усвојила измене Закона о заштити становништа од заразних болести, којима се предвиђа обавезна вакцинација за коју није потребан писани пристанак родитеља. Међутим, иако је вакцинација наизглед обавезна, закон не може да присили родитеље да одведу децу на вакцинацију, па они плаћањем казни практично могу да “купе” право да њихово дете остане вакцинисано.

- Уколико родитељ не жели да вакцинише своје дете, потребно је да то потврди својом писменом изјавом, а обавеза педијатра је да се о томе обавести надлежна санитарна инспекција. Она потом обавештава родитеље да су у обавези да вакцинишу дете и, уколико то не ураде у року од 15 дана, плаћају казну од 20.000 до 50.000 динара. Инспекција потом позива у помоћ надлежни Центар за социјални рад, који одлази код породице и има право да донесе решење да занемарујете развој детета - каже за „Блиц“ Зоран Панајотовић, помоћник министра здравља.

Предложеним изменама и допунама закона, како кажу у Министарству здравља, суштина није у казненој политици, већ у подизању свести родитеља о значају имунизације за здравље њихове деце.

- Обавезна вакцинација деце подразумева да се она обавља само уз информисање родитеља о плану када је потребно да се по календару имунизације обави вакцинација и не подразумева потребу да сваки родитељ потписује било какву сагласност. Обавеза педијатра је да родитељима објасни значај имунизације. Не постоји, ни у ком случају, било каква присилна имунизација нити имунизација без претходне информисаности родитеља - кажу у Министарству.

У Министарству напомињу да је изменама Закона о заштити становништва од заразних болести решен проблем колизије са Законом о правима пацијената, на који су се позивали они родитељи који нису желели да потпишу изјаву о сагласности за вакцинацију деце. Један закон је говорио да је вакцинација обавезна, док је други давао могућност родитељима да бирају да ли желе вакцинацију или не.

Стручњаци упозоравају да све више родитеља не жели да вакцинише децу, што је последица кампање против вакцина.

- Ниједан лекар на свету не може да уради ни приближно колико је урадила вакцина за цело човечанство. Хипократ је одавно одвојио науку од празноверја. Децу треба вакцинисати јер се овде не ради о појединцу, већ о читавом друштву - каже посланик ДС, лекар Душан Милисављевић.

Социјални радници први пут чују

Социјални радници широм земље први пут чују да имају било какве везе са вакцинацијом деце.

- Још није јасно на основу чега бисмо донели решење о занемаривању детета ако родитељ не жели да оно прими вакцину, али се о њему стара на најбољи начин. Познато је шта подразумева занемаривање, а ово су новине с којима нисмо упознати - кажу у Центру за социјални рад у Суботици.

Блиц

 

ОБАВЕЗНА ВАКЦИНАЦИЈА Шта вас чека ако нећете вакцину, а шта вас збуњује

Вакцинација је обавезна за сву децу, чак и ако су њихови родитељи против, новина је у Закону о заштити становништва од заразних болести. Али, неће бити на силу.

Добра ствар јесте то што је обавезну вакцинацију без сагласности родитеља подржала већина посланика из свих странака која су рекла да ће данас гласати за закон. Али, лоша страна је што не постоје инструменти који ће на вакцинацију деце натерати родитеље који то тврдоглаво одбијају.

- Ово што данас радимо нема везе са политиком, овде се ради о здрављу деце и нације. У земљама ЕУ проценат вакцинисане деце је више од 96 одсто, а у Србији је 89 одсто, против неких болести је и нижи - рекао је министар здравља Златибор Лончар.

Али, та присила, вакцинација деце без пристанка родитеља, збуњује грађане. Нејасно је и то што закон не предвиђа крајње казне за оне који се о вакцинацију оглуше.

- Једино што смо променили јесте да је вакцинација обавезна и да није потребна сагласност родитеља за то. Остало је исто, па и казне. Нисмо желели никог да присиљавамо. Уколико се родитељи оглуше на обавезу, биће више пута упозорени, новчано кажњени, а на крају и предати у надлежност социјалне службе - каже за „Блиц“ Зоран Панајотовић, помоћник министра здравља.

Према важећем закону, највећа казна коју родитељи могу да плате ако се оглуше о вакцинацију деце је 50.000 динара, наравно и да им деца остану без заштите.

Због тога су се у Скупштини чули и предлози да казне буду веће, али они, по свему судећи, неће проћи. Посланик опозиционе ДС Душан Милисављевић, који је и сам лекар, каже да не може да поверује да у 21. веку постоји средњовековни страх од вакцина.

- Имунизација је спасла много више људских живота него било која друга медицинска метода - подсећа Милисављевић.

Противници вакцинације одмах су реаговали. Драгана Баша из Грађанске иницијативе за необавезну вакцинацију тражи да се закон повуче.

- Пред учесталошћу нежељених ефеката више нико не сме да затвара очи, а нарочито не да присиљава родитеље и децу на то. И притом не преузима никакву одговорност у случају нежељених реакција...

Родитељ је тај који треба да сноси одговорност и доноси одлуку о вакцинацији, јер је свесан шта значи преузети на себе ризик да се некоме упропасти здравље и живот - наводи ова НВО.

 

Шта вас чека ако нећете вакцину

Лекари обавештавају санитарну инспекцију

Инспектори вас зову и обавештавају да дете мора да се вакцинише

На кућну адресу добијате решење о обавезној вакцинацији

Казна од 20.000 до 50.000 динара ако не вакцинишете дете за 15 дана

Скидају новац са рачуна, плене имовину или шаљу на принудни рад

Инспекција зове у помоћ Центар за социјални рад

Социјални радници вам долазе на разговор

Социјални радници доносе решење да занемарујете развој детета

 

Шта вас збуњује

 

Одговара помоћник министра

1. Ко ће водити евиденцију о невакцинисаној деци?

- Лекари педијатри вашег детета. Они су задужени за вакцинацију деце, да попуњавају вакциналну листу и да пријаве родитеље који не желе да вакцинишу децу.

2. Где ће се вакцинисати деца без пристанка родитеља?

- Децу нико неће моћи да вакцинише на силу, али зато постоје казнене одредбе. Оно што следи након ове измене јесте усклађивање постојећих закона са другим законским актима.

3. Да ли је могуће да родитељи оставе децу у вртићу или школи и да она буду вакцинисана мимо њиховог знања?

- Не. Иако неће бити потребна сагласност родитеља, они ће свакако бити обавештени ако у школама или вртићима буде била организована вакцинација. Родитељи могу да одлуче да тог дана дете не доведу у школу или вртић, али ће сносити последице.

Блиц

 

Лекари нејасни, лаици воде кампању против вакцинације

Мале богиње могу имати и смртни исход, а дешава се да су и неки педијатри против ММР вакцине, иако стручњаци тврде да нема доказа о њеном штетном деловању

Око епидемије малих богиња која је, стицајем околности, у јеку у Србији и у САД – страсти се не смирују. По речима директора Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, др Драгана Илића, до сада имамо 161 сумњив и 105 доказаних случајева, а међу њима су и пацијенти са тежим компликацијама, који су на лечењу у болницама, а реч је о особама које нису вакцинисане, претежно студентима из Републике Српске и особама до 50 година. У САД је укупан број оболелих 84, али је полемика гласнија, јер им се вратила болест коју су искоренили.

Зато и не чуди што се у уводнику у „Њујорк тајмсу” родитељи који су одбили да вакцинишу своју децу називају „шокирајуће неодговорним”, јер излажу ризику оболевања не само своје дете, већ и осетљиву децу, бебе, труднице и све особе са ослабљеним имунитетом, за које компликације у виду упале мозга могу да буду фаталне. У писмима многих читалаца сугерише се да би родитељима невакцинисане деце требало „показати врата” и упутити их да своју децу школују код куће. Код нас се, међутим, отворило питање одговорности јавних личности, али и лекара који преко друштвених мрежа позивају родитеље да своју децу не вакцинишу ММР вакцином.

– Ако и код нас дође до умирања деце од малих богиња, покренућу питање одговорности –да видимо ко је крив због тога што деца у 21. веку умиру, јер нису вакцинисана – каже инфектолог професор др Драган Делић и директор Лекарске коморе Србије у оставци.

Додаје да су се пре изума вакцине инфектолози нагледали тешких случајева.

– Догодиће се да ће дете унети вирус у породицу и преживети, али то се неће догодити са ослабљеним и болесним члановима те фамилије. Мале богиње нису безазлена болест, како неки желе да је прикажу – подсећа др Делић.

Он објашњава да се смртност због малих богиња креће до 20 одсто, а ако оболело дете добије упалу мозга смртност је 30 одсто. Деца која су преживела у више од половине случајева имала су тешке последице прележане упале мозга, епилепсију, ментално заостајање. Он тврди да сви докази у објављеним научним радовима говоре апсолутно против постојања везе аутизма и ММР.

Др Делић моли јавне личности које су се изјасниле против ММР вакцине, било са неким својим разлозима или не, да се не мешају у ствари које се тичу медицинске струке.

– Ово није питање за лаике и недопустиво је да они говоре о стручним, медицинским стварима. Са друге стране, лекари о овом питања морају да заузму званичан став који сви морају да поштују. Лекар не може да има ни пасиван ни неутралан став према вакцинацији, он мора да поучи родитеље – изричит је др Делић.

Директор „Батута” истиче да је медицинска струка донела јединствен став према безбедности и неопходности ММР вакцине.

– Имамо појединачне испаде и лекара, међу којима су и педијатри који о овом питању имају другачији став, али они за такав став морају да се изборе унутар своје специјалности, а не да о томе јавно говоре. Све друго обичан свет доводи у велику заблуду. Нисам сигуран да свако може да прича шта му је драго, јер у нашем закону постоје одредбе које регулишу узбуњивање јавности и ширење панике и лажних вести. Не споримо Јелени Карлеуши и другим јавним личностима да се оглашавају. Оне могу да имају утицај, посебно на младе. Али, то што говоре треба да се ослања на стручне ставове – сматра др Илић.

За директора „Батута” добра је вест да у Србији, по последњим подацима, обухват становништва ММР вакцином износи 93 одсто.

– Негативна кампања против вакцинације нија довела до пада обухвата вакцинисане деце – задовољан је др Илић.

Хајрија Мујовић-Зорнић, потпредседница Удружења правника за медицинско и здравствено право, сматра да је „ова прича предимензионирана и да огромна већина родитеља вакцинише своју децу”.

– Међутим, не бих одобрила начин обраћања у јавности оних који одговарају родитеље да децу не вакцинишу, будући да то може да створи погрешна тумачења. То, ипак, треба да буде индивидуална одлука сваког појединца – сматра наша саговорница.

Међутим, Мујовић-Зорнић указује да има доста правних проблема и није чиста ситуација са одговорношћу око овог питања.

– Све зависи у ком контексту се позив упућује: ако се води кампања, може да буде алармантно, али ако се износи мишљење, став или залагање за правац у медицини који је другачији, онда не бисмо могли никога позвати на одговорност. То је једноставно изражавање свог мишљења, јавно иступање са циљем да се објасни свој став, са којим се неко неће сложити, али то је демократија – каже Мујовић-Зорнић.

----------------------------------------------------------------------

Карлеуша вакцинисала децу а сада је против вакцинације

У свету, па и код нас, о ММР вакцини и аутизму говориле су многе јавне личности, а код нас певачица Јелена Карлеуша, која је на свом твитер-налогу написала „Стоп ММР вакцини”, па је то био повод да је питамо како без медицинског знања има право да коментарише ову област. „Нико не мора да се разуме у одређене медицинске тврдње, али мора да има право на свој избор. То говорим искључиво као родитељ и мајка двоје деце”, каже за „Политику” Јелена Карлеуша.

Она додаје да је „направила, нажалост, грешку и вакцинисала своју децу и прошла кроз пакао”. Ипак, на наше питање и инсистирање да открије да ли јој је неко од деце оболело и зашто сматра да је направила грешку, Јелена је рекла да не жели да одговори на то питање нити да каже разлоге за овакав свој став. Њена деца имају пет и шест година.

Да ли се плаши да својим ставом одвраћа друге родитеље чија би се невакцинисана деца због тога могла наћи у ризику?

„Ако читав западни свет људима даје опцију избора, а ако би мене неко у Србији тужио због таквог става, за мене би то онда био само доказ да је Србија „банана држава”. Пуно сам читала о овој вакцини, потичем из лекарске породице, моја рођена тетка ради у Дечјој клиници у Тиршовој, а што је најважније, говорим из искуства, јер сам лично упозната са негативни последицама вакцине. Подвлачим, само сам против ММР вакцине”, одговорила је Јелена.

 

Оливера Поповић - Политика