Свети Оци о пушењу

Објављено 10 март 2015
Резултат слика за пушењеПРАВОСЛАВНО СХВАТАЊЕ И ЛЕЧЕЊЕ НИКОТИНСКЕ ЗАВИСНОСТИ

Поштовани читаоци, пошто је страст пушења широко распрострањена, на жалост, и међу хришћанима, доносимо овде избор отачких поука на ту тему, желећи свима који пате од ње да искористе време Великог поста и оставе ову духовно и телесно нездраву навику.

 

Пушење је природи непознато наслађивање прахом и димом рђавих биљака.

Светитељ Филарет, митрополит Московски (1783–1867.)

 

Човек је изопачио и саму чулну насладу. За мирис и укус и делимично само дисање, он је смислио и дими скоро непрестано љут и смрадан дим, приносећи то као сталну кадионицу демону, који живи у телу, заражава овим димом ваздух свог стана и спољашњи ваздух, а пре свега се напаја овим смрадом сâм – и ово стално огрубљивање својих осећања и свог срца које стално гута дим не може да не делује и на тананост искреног осећања, оно му даје телесност, грубост, чулност.

...Горење твоје цигарете или цигаре врло добро приказује труљење твог срца у ватри страсти: као што ти цигара гори у устима, тако твоје срце гори у ватри разних страсти. И као што су страсти стално и велико подсмевање јадним људима, тако је пушење дувана његово ново подсмевање.

Пушење је, заиста, противприродна ствар. Уста уопште нису дата човеку да би њима јео дим. Дим није хранљив, питајте кога хоћете и не помаже варење. Дисање уопште не постоји да бисмо удисали дим.

Не сме се стално јести, пушити, људски живот се не сме претворити у стално једење и пијење и пушење (иако има и таквих који скоро стално једу, пију, пуше), и ево, лукави дух је живот претворио у пушење, и од уста која треба да благодаре Господу и да Га славослове, начинио је пећ која се дими. Што лакше и мање узимаш и храну и пиће, тим тананији и лакши постаје дух.

Дуван је заслађена пилула ђавола, коју је он дао телу, кријући се иза привидне потребе, њене бесмислене похоте. Четири зла ђаво одједном чини кроз дуван: убија драгоцено време, скраћује живот, изазива најглупљу жељу и сиромашнима одузима насушну храну.

Пушећи своју цигару и удишући њен дим, усађуј у своје срце мисао да ћеш сâм једном постати вечни угарак, ако на овом свету будеш препуштен само задовољствима чулности.

Свети праведни Јован Кронштатски (†1908.)

 

На богослужењу се пали тамјан и како слуге греха да не смисле неко своје кађење – пушење? Прво је пријатно Богу, друго треба да буде пријатно Божијем непријатељу – ђаволу.

Свети Никодим Светогорац

 

Пушење је неразумна ствар; нема ту ничег моралног већ постоји само празна пристрасност и штета које је човек није свестан. Последње две црте тешко могу да буду свесни сами пушачи и тешко се могу разјаснити непушачима. Много је непристојног, али пристојност и непристојност се мењају исто као и људи. Потрпите рђаву навику, али не хвалите грех.

Молитва да се ваша кћерка одвикне је добра ствар. Али, нема потребе да се то заодева у посебну форму. У сваком молитвословљу вапите Богу. И Он ће уредити како је Његовој светој вољи угодно. (Изд. 8, пис. 1230, стр. 12).

...Добро је оставити пушење. Оно не само да је израз доконости, већ помало подрива здравље, кварећи крв и прљајући плућа. То је постепено тровање себе. Али, нема и не бива другог савета, осим да човек донесе чвршћу одлуку. Нема другог начина. Пушити или не пушити, јесте ствар која нема неку вредност, барем наша и општа савест сматра да је то тако. Али, кад се непушење повезује с обећањем оно ступа у морални поредак и постаје ствар савести, чије неиспуњавање не може да је не узнемирава. Ево, непријатељ вам је напакостио. Тачно, добро сте постили. Непријатељ вас је наговорио да одлучите, а онда вас је гурнуо у то да прекршите дату реч. То је читава прича! Изволите се учити да убудуће пазите на себе. Због чега везивати себе заветом? Треба говорити: стани, дај да пробам да оставим. Бог ће дати и успећу. Да ли сте наилазили на савет код светих стараца: не везивати себе заветом? Ево, отприлике то се тиче таквих ствари. (Изд. 2, пис. 369, стр. 240).

Светитељ Теофан Затворник

 

Савет преподобног Силуана Атонског „Пре него што запалите, помолите се”

Године 1905. атонски старац Силуан је провео неколико месеци у Русији, често обилазећи манастире. На једном од таквих путовања у возу је заузео место преко пута трговца, који је с пријатељским гестом отворио пред њим своју сребрну табакеру и понудио му је цигарету. Отац Силуан је захвалио на понуди, одбивши да узме цигарету. Тада је трговац почео да говори: „Да ли ви то, оче, одбијате зато што то сматрате грехом? Али, пушење често помаже у активном животу; добро је прекинути напетост на послу и одморити се неколико минута. Приликом пушења згодно је започети послован или пријатељски разговор и уопште, у животу...” И даље, покушавајући да убеди оца Силуана да узме цигарету наставио је да говори у корист пушења.

Управо тада је отац Силуан одлучио да каже: „Господине, пре него што запалите цигарету помолите се, реците једно „Оче наш”. На ово је трговац одговорио: „Нешто ми баш не иде да се молим пре него што почнем да пушим.” Отац Силуан је у одговор приметио: „Дакле, свако дело пре којег не иде непомућена молитва боље је не радити.”

Пушење тако одваја човека од вишњег духовног света, служи као једна од озбиљних препрека на путу спасења сопствене бесмртне душе, наводећи је на грех и потчињавајући самовољи трулежног тела.

„Ако приступаш неком делу и не видиш за то вољу Божију”, саветује свети Григорије Богослов, „нипошто то немој чинити. Не остављај вољу Божију да би испуњавао вољу људи.” Дакле, драги читаоче, пре него што поново запалиш, сети се савета преподобног Силуана и размисли да ли би прво могао да прочиташ прво „Оче наш” или да у мислима узмеш благослов за ово, несумњиво важно дело за тебе.

Савет преподобног Амвросија Оптинског

„Пишете да не можете да оставите пушење. Немогуће за људе је могуће уз помоћ Божију; само треба чврсто да одлучите да оставите, пошто сте свесни да је то штетно за душу и тело, јер дуван раслабљује душу, умножава и појачава страсти, помрачује разум и уништава телесно здравље лаганом смрћу. Раздражљивост и туга су последице болести душе због пушења.

Саветујем вам да против ове страсти употребите духовни лек: детаљно се исповедајте за све грехове, од седам година и за цео живот, и причестите се Светим Тајнама и читајте свакодневно, стојећи, Јеванђеље по главу или више; а кад вас нападне туга, читајте поново док туга не прође; опет напада, и опет читајте Јеванђеље. Или уместо тога чините, насамо, по 33 метаније у сећање на земаљски живот Спаситеља, и у част Свете Тројице” – такав одговор је од преподобног Амвросија добио један мирјанин, окорели пушач, који се обратио по савет Старцу, не успевши да сâм изађе на крај с овом погубном страшћу. Након читања писма запалио је цигарету, али је одједном осетио главобољу и истовремено одвратност према дуванском диму – и ноћу није пушио. Следећи дан је махинално неколико пута покушао да запали, али се бол враћала и није му дозвољавала да увуче дим. Тако је оставио. После извесног времена овај човек је дошао код Старца да би му се лично захвалио. Преподобни Амвросије га је палицом благо ударио по глави – и бол се више није враћала.

Обраћање за помоћ Свецима у различитим потребама у Русији има огромну праксу. Свеци се моле за нас, помажући нам да избегнемо последице грехова које чинимо у чијој самој природи је – непослушање воље Божије, и као последица – неминовна казна. Не кажњава Бог, него нас греси наши кажњавају, одвајајући нас од Божијег благослова и Божије помоћи. Зато што је јача наша жеља да добијемо помоћ од Бога, тим упорније треба да је тражимо у молитвама упућеним Господу, Пресветој Богородици и угодницима Божијим. На пример, издавачима су познати конкретни случајеви исцелења од болести пушења по молитвама испред Казанске иконе Мајке Божије, као и чудесно исцелење познатог православног издавача С. А. Нилуса, који је пушио нештедимице 33 године, по молитвама испред иконе Мајке Божије Одигитрије Смоленске. Исцељивали су се пушачи по молитвама блаженој Ксенији Петербуршкој, светим царским Мученицима, као и по молитвама побожних блиских непушача, који за њих заказују читање Псалтира за здравље и молебане у манастирима.

Тропар преподобном Амвросију Оптинском, глас 5:

Као лековитом извору, притичемо теби, Амвросије, оче наш! Јер, ти нас на пут спасења поуздано упућујеш, молитвама од несрећа и напасти чуваш, у телесним и душевним невољама тешиш, а најпре учиш трпљењу и љубави. Моли усрдно Човекољупца Христа и Заступницу да се спасу наше душе.

Кондак, глас 2:

Завет Пастиреначалника испунивши, наследио си благодат старчества, патећи срцем због свих који ти прибегавају. Зато и ми деца твоја с љубављу кличемо ти: Оче, свети Амвросије, моли Христа Бога да се спасу душе наше!

Молитва за избављење од пушачке страсти преподобном Амвросију Оптинском

Преподобни оче Амвросије, ти имајући смелост пред Господом, умоли Владара богатог даровима да ми пружи брзу помоћ у борби против нечисте страсти.

Господе! Молитвама угодника Твог, преподобног Амвросија, очисти моја уста, срце учини га целомудреним и насити миомирисом Духа Твог Светог, нека побегне од мене далеко зла дуванска страст, тамо одакле је дошла, у утробу пакла.

(преузето из књиге ,,Христос је твоја слобода“-у издању библиотеке ОЧЕВ ДОМ (2.коло, 15 књига), с благословом Његове Светости Патријарха србског, Иринеја)

 

АРХИЕПИСКОП АВЕРКИЈЕ СИРАКУСКИ И ТРОЈИЦКИ (ТАУШЕВ)
79. Питање: Да ли је смртни грех за јереја када пуши после 12 сати ноћу, или одмах након употребе Светих Дарова?

О пушењу уопште: Греши ли смртно јереј који себи дозвољава да после поноћи пуши, или пак пуши одмах након употребе Светих Дарова, како то практикују војни свештеници?

Одговор: Ми не допуштамо могућност да је код свих војних свештеника постојала таква недолична "пракса". Уосталом, нису сви војни свештеници обавезно пушачи.

Јереј који себи дозвољава да пуши пре служења Божанствене литургије (после поноћи), или да пуши одмах након употребе Светих Дарова, свакако смртно греши. Ово тим пре што пушење никако не представља природну потребу организма, него вештачки усвојену греховну страст, за коју код свештенослужитеља уопште не би требало да буде места. У извесном смислу пушење је горе од пијанства и блуда, јер ове две ствари проистичу из злоупотребе природе, док је пушење противприродна страст, која нема никакав основ у људском организму. И ако је пре служења Литургије и причешћа Светим Тајнама (односно после поноћи), прописано нарочито уздржање које иде дотле да је забрањено и узимање хране, онда је тим пре недопустиво наслађивање греховном страшћу пушења.

Пастир је дужан да својој пастви показује пример борбе против греховних страсти, зато је за њега пушење уопште - недопустиво и неопростиво. Никотин који се налази у дувану, има отупљујуће дејство на пушача и разара његово здравље, а страст према том несумњивом отрову чини човека својим заточеником, јадним робом дувана, без кога он не може чак ни да живи, без кога губи спокојство и душевну равнотежу, што само по себи већ представља тежак грех, јер хришћанин, будући ослобођен од ропства греху искупљујућом Жртвом Христовом, не сме поново да се везује греховним страстима и тако губи велики дар слободе који је стекао драгоценом Крвљу Христа Спаситеља, проливеном за нас на крсту.

Свака греховна навика или страст код хришћанина представља духовно идолопоклонство - идолопоклонство срца. Јер ко робује некој греховној навици или страсти, он стално мисли само на њу, на њено задовољење, само њоме се наслађује, заборављајући на Бога, па тако ова греховна навика или страст постаје његов идол, његов лажни бог, коме се клања уместо да угађа истинском Богу.

Нарочито је таква склоност ка дувану: та глупа навика, која је штетна за самог пушача и неподношљива за оне који га окружују, не даје ни тренутка мира ономе ко је стекне - он више мисли на дуван, него на Бога, и дувану приноси жртву као идолу свога срца, јер је спреман на свако лишавање, па чак и на преступ, само да би удовољио својој страсти.

Да ли је такво погубно духовно стање допустиво за једног свештенослужитеља?

 

Извор: Благословено Царство Оца и Сина  и Светога Духа, Образ Светачки, Београд, 2003.

 

Наведени текстови се објављују са дозволом издавача.