Ултразвук - ударац на здравље још нерођене деце

Објављено 12 септембар 2014
ultrazvukmOПРЕЗНО СА УЛТРАЗВУКОМ

Ултразвук може штетно утјецати на развој мозга фетуса, те се труднице стога не би требале излагати честим и непотребним ултразвучним прегледима. Ријеч је о закључку тима знанственика са свеучилишта Yале (Јejл).

 

 

Под водством хрватског неуролога Пашка Ракића тим знанственика провео је истраживање тијеком којег је утврђено да ултразвук штети развоју мозга нерођених мишева, те да би на исти начин могао дјеловати и на дјецу.

Резултати наведеног истраживања  у коловозу (августу) 2006. објављени су у угледном часопису Proceedings of the National Academy of Sciences, а одјекнули су и у бројним свјетским медијима, укључујућиCNN, Reuters иNew York Times.

Др. Ракић додатно је истакнуо да је нужно провести даљња истраживања у циљу утврђивања стварне опасности ултразвука и трудницама савјетовао да га не користе пречесто, особито не због радозналости.

У чему се крије опасност

Тијеком развоја мозга фетуса неурони се постављају на свој коначни положај у можданој кори, што је од велике важности за касније нормално функционирање мозга у цјелини.

Но, након што су скотне мишице биле изложене ултразвуку дуље од 30 минута, показало се да одређени број неурона није успио заузети правилан положај у можданој кори, него је заостао у дубљим слојевима мождане коре или у бијелој твари мозга.

Резултати тог експеримента изнимно су важни с обзиром на то да се поремећаји у миграцији неурона држе једним од могућих узрока низа неуролошких и психичких болести и тегоба, попут дислексије, аутизма, менталне ретардације и шизофреније.

Наиме, за вријеме прегледа ултразвуком, дијете – а особито његова глава - изложено је бомбардирању брзог млаза високих фреквенција звучних валова.

За те валове већ раније је утврђено да могу нанијети штету кромосомима те изазвати станично загријавање и тако оштетити станицу и успорити њезин развој.

Ударац на гене

Резултати неколико ранијих студија показали су да дуже и вишекратно излагање ултразвуку, осим на развој мозга може утјецати и на мању порођајну тежину.

Такођер, таква дјеца након рођења чешће постају љеваци те спорије развијају способност говора.

Надаље, амерички знанственици су још тијеком 90-их година 20. ст. установили да ултразвучно загријавање ткива може довести до крварења у цријевима.

Након тога кренуло се у подешавање снаге апарата с циљем уклањања те опасности.

Знанственици свеучилишта у Дублину открили су да ултразвук ствара промјене у станицама.

У њиховом истраживању 12 мишева било је подвргнуто дјеловању ултразвука од 8 MHzу временском раздобљу од 15 минута.

Притом ваља имати на уму да снимање ултразвуком тијеком болничког прегледа може трајати и до сат времена, уз кориштење фреквенција од 3-10 MHz.

Руски знанственици под водством П.П. Гарјајева, знанственог сурадника Руске академије знаности, тврде да ултразвук – који се годинама држи сигурним и нешкодљивим – поуздано може оштети генетски склоп.

Његов тим је на темељу вишеструких истраживања дошао до запањујућег закључка да ултразвук представља израван ударац на гене.

Тијеком излагања ултразвуку молекуле ДНК доживљавају снажан потрес након којега се тешко опорављају.

Даљњим истраживањима утврдили су да се тијеком ултразвучног зрачења двоструке спирале ДНК расплићу па чак и кидају.

Ти експерименти – наводи Гарјејев – показују да ултразвук не изазива само механичка оштећења него и изобличење поља ДНК.

То значи да у насљедном програму може доћи до прекида: изобличена поља ће формирати оштећена ткива из којих се не може развити здрав организам.

Беспотребно излагање ултразвуку

Нажалост, између осталих разлога везаних уз надзор развоја плода, у данашње вријеме врло је популарно подвргнути се ултразвуку како би се добила прва слика за албум будућег дјетета или први видео снимак, тј. 4Д ултразвук за кућни видео.

Притом нитко не мисли на могуће краткорочне или дугорочне посљедице по здравље дјетета.

Амерички лијечнички савез јасно се изразио против непотребног излагања ултразвуку у циљу:

Унаточ томе, ултразвук се и даље користи у те сврхе иако се – осим утврђивања спола дјетета – сви остали подаци могу сазнати уобичајеним прегледом рукама искусног гинеколога и уз помоћ фетоскопа или стетоскопа којим се могу открити откуцаји срца.

Заправо, ултразвучни преглед који се рутински изводи на здравим трудницама не чини никакву разлику која би унаприједила здравље њихове дјеце.

Начелно, ултразвучни преглед показао се корисним само у мањем броју специфичних случајева кад је дијагноза остала нејасна након испитивања повијести болести и клиничког прегледа.

Из тог разлога, неопходно је истакнути разлику између његове упорабе у случају потребе и рутинске, која је постала дијелом уобичајене (беспотребне) процедуре.

Узевши у обзир да поједине животиње,  попут делфина и китова уљешура, ултразвук користе као оружје којим ошамућују рибе, доиста је невјеројатно како га лакомислено користимо за дијагностику. 

Некада се сматрало и да је РТГ преглед у трудноћи безопасан па се установило да то није тако.

Иако би повијест требала бити учитељицом живота, опрез упорно изостаје или се занемарује у корист различитих интереса који најмање имају везе са здрављем.

Извор: Алтернатива за вас