Лоше последице антибиотика и њихова природна замена

Објављено 03 октобар 2013
antibioticiПРОНАЂЕНА ВЕЗА ИЗМЕЂУ АНТИБИОТИКА, АСТМЕ И АЛЕРГИЈЕ

Све већа употрeба антибиотика може бити одговорна за пораст алергије и астме у свијету.

Реметећи природну равнотежу цријевне флоре, антибиотици могу спријечити имунитет да разликује безопасне твари од оних које су заиста опасне за нас.

 "Наша цријевна флора је десна рука нашег имунитета", - тврди Гери Хафнагл, професор Интерне Медицине, Микробиологије и Имунологије на факултету Мичигена.

Његова истраживачка екипа понудила је први експериментални доказ тога да поремећај цријевне флоре може изазвати алергијске реакције и астму.

У задњих 20 година астма у свијету је порасла за 160%.

Тренутно у Америци од астме болује 25% дјеце, у Енглеској - 30%, у Хрватској око 10% и та бројка стално расте.

Доћи до узрока пораста астме и алергије није једноставно. Стручњаци криве загађени околиш, нездраву храну, чак и промјену хигијенских навика.

Али неки стручњаци већ одавно између узрока убрајају и антибиотике.

"Повезаност астме и антибиотика је очигледна. Гдје год је порасло кориштење антибиотика, порастао је и број обољелих од астме и алергије," - говори проф. Хафнагл. - "У државама гдје кориштење антибиотика није проширено,  астма и алергија су ријетка појава".

Нова истраживања у Берлину су потврдила да пораст астме и алергије у државама западног свијета је пропорционалан расту кориштења антибиотика.

 

Мишеви реагирају на гљивице и плијесан

Хафнагл је провео низ експеримената да би потврдио своју теорију.

(Напомена: "Алтернатива за Вас" је против вршења експеримената над животињама. Овај цитат наводимо само да би показали да теорија др. Хафнагл-а има знанствену потврду.)

Група мишева је добила терапију антибиотицима, а након тога су их изложили гљивицама, које се иначе природно налазе у нашем околишу и на људској кожи.

Ова група мишева је имала пуно већи постотак имунолошког одговора на споре плијесни и гљивица него група која није добила антибиотик.

"Поремећај цријевне микрофлоре због терапије антибиотицима може нас учинити подложним алергији," - каже проф. Хафнагл.  - "Од једном више не можете подносити присутност гљивица и плијесни".

Хафнагл је користио различите врсте мишева да би утврдио да подложност алергији није узрокована генима. Такођер, кориштене су и разне врсте алергена.

Када се као алерген користио протеин из јајета, реакција на њега је била слична астми.

 

Улога пробиотика

Проф. Хафнагл претпоставља да добре бактерије утјечу на то како наш организам реагира на алергене. Међутим механизам ове реакције још увијек није познат.

Ова открића још више учвршћују поруку многих лијечника да се антибиотици смију користити само када је то апсолутно неопходно.

Након терапије антибиотика пацијенти би требали обавезно узимати пробиотике да би обновили уништену цријевну флору.

Конзумирање сировог воћа, поврћа и ферментиране хране такођер помаже обнављању цријевне флоре.

"Након што сте завршили са антибиотицима, нисте још готови," - каже проф. Хафнагл. - "Сада се требате опоравити од антибиотика!"

 

Природни антибиотици

Док лијечници конвенционалне медицине долазе до закључка да се антибиотици требају користити што мање, алтернативни лијечници поручују: користите природне антибиотике!

Природни антибиотици су исто тако учинковити као и класични, али за разлику од њих не шкоде Вашем здрављу.

Природни антибиотици попут чешњака (белог лука), екстракта сјеменке грејпа, ехинацеје, прополиса и уља оригана заштитит ће Вас од могућих инфекција.

Светлана Пасарић

 

ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ? ОВИ АНТИБИОТИЦИ МОГУ ПРОИЗВЕСТИ ТРАЈНА ОШТЕЋЕЊА ЖИВАЦА

 

6 смртоносних антибиотика

Антибиотици из класе флуорокинолона, било да се узимају орално или путем ињекције, пријете трајним оштећењем живаца, обавијестила је америчка Агенција за храну и лијекове (ФДА).

То оштећење може настати убрзо након почетка узимања флуорокинолона и може бити трајно.

Периферна неуропатија је оштећење живаца у рукама или ногама, обиљежено болом, пецкањем, обамрлошћу, слабошћу или промјенама у осјету додира.

ФДА је већ раније упозорила да ови лијекови могу изазвати и оштећења тетива.

Флуорокинолони су повезани и с оштећењима других органа, укључујући бубреге, очи и мишићно-коштани сaстав.

Опасна шесторка

Шест опасних антибиотика носе сљедећа генеричка имена:

1.         ципрофлоксацин

2.         гемифлоксацин

3.         левофлоксацин

4.         моксифлоксацин

5.         норфлоксацин

6.         офлоксацин

Флуорокинолони су опасни зато што им је, ради појачавања дјелотворности, додана молекула флуорида.

Овај елемент омогућује лијеку да се пробије у тешко проходна ткива. Нажалост, та способност чини флуорокинолоне смртоноснима за живчани сaстав.

 

Тешке нуспојаве

У истраживањима проведенима прије 12 година, 91 посто пацијената који су узимали ове лијекове имало је попратне нуспојаве везане за живчани сaстав, укључујући бол, пецкање, обамрлост, слабост, главобоље, тескобу и губитак памћења.

Код 73 посто пацијената утврђени су нуспојаве на мишићно-коштаном сaставу (пуцање или упала тетиве и отекнуће зглобова).

 Истраживања на животињама показала су да флуорокинолони ометају синтезу колагена и поспјешују разградњу колагена.

Као посљедица, лијекови с додатком флуорида оштећују мишиће, тетиве, хрскавицу и лигаменте. 

Откривене су тегобе и на подручју сензорних органа (учесталост 42%), срчано-крвожилног сaстава (36%), коже (29%) и пробавног сaстава (18%).

Орално узимани флуорокинолони повећавају ризик од дисгликемије – било превисоког или прениског шећера у крви – код дијабетичара, објављено је у коловошком броју ревије Цлиницал Инфецтиоус Дисеасес.

 

Бројне тужбе због нуспојава

Један од споменуте шесторке лијекова, левофлоксацин, предмет је бројних тужби пацијената због низа тешких нуспојава.

Нуспојаве укључују аблацију мрежнице, која може довести до сљепоће, дијареје, акутног затајења бубрега, слушних сметњи, поремећаја метаболизма шећера, болног осипа, депресије и халуцинација. 

Левофлоксацин, заједно с моксифлоxацином, повећава опасност од акутног тровања јетре код људи изнад 66 година живота, објавио је  часопис Canadian Medical Association.

 

Ко је најугроженији

Вјерује се да су флуорокинолони најопаснији за дјецу до 18 година и за одрасле изнад 60 година.

Такођер, угрожене су труднице и дојиље, људи с болесном јетром, дијабетичари и они који узимају кортикостероиде или нестероидне противупалне лијекове.

Кад се узму у обзир све споменуте пријетње, лако је закључити да су ови лијекови међу најопаснијим антибиотицима.

С обзиром на њихов неповољан сигурносни профил, ове би лијекове требало чувати само за озбиљне бактеријске инфекције против којих други лијекови нису помогли.

Такођер, потребно је упозорити пацијента на могуће нуспојаве. Нажалост, многи лијечници прописују ове лијекове и за блаже инфекције синуса, уха и мокраћних путева.

 

Настанак отпорних бактерија

Медицина биљежи пораст отпорности бактерија на флуорокинолоне, иако су ранија предвиђања говорила да ће та отпорност били незнатна.

Према извјештају објављеном у ревији Frontiers of Microbiology, стручњаци су претпостављали да ће отпорност бактерија на флуорокинолоне бити слаба те да ће настајати само случајним генетским мутацијама.

Као умјетно створени лијекови, флуорокинолони не постоје у природи, па се микроорганизми нису имали прилику на њих навикнути. Тако су бар вјеровали фармацеути.

Нажалост, бактерије су се показале много тврђим орахом те су развиле низ механизама који су им омогућили отпорност на флуорокинолоне.

Прекомјерно кориштење антибиотика, укључујући флуорокинолоне, одговорно је за појаву бројних супер-бактерија отпорних на антибиотике.

Међу отпорним бактеријама су Staphylococcus aureus, Enterococci и Clostridium difficile, а откривени су и сојеви отпорних бактерија туберкулозе и гонореје.

 

Лијекови у храни

Лијечници нису једини кривци за прекомјеран унос ових лијекова. Флуорокинолони се масовно дају стоци и перади тијеком узгајања ради подстицаја њиховог раста.

Захваљујући томе, потрошачи несвјесно конзумирају антибиотике кроз месне производе.

Аутор: Озрен Поднар

 

Регистровани лекови, антибиотици из класе флуорокинолона:

  • ofloksacin – VISIREN (Jugoremedija Srbija),
  • ciprofloksacin – CIPROFLOXACIN (Habit Pharm Srbija), CIPROFLOXACIN (Jugoremedija Srbija), MAROCEN (Hemofarm Srbija), CIPROCINAL (Zdravlje Srbija), C-FLOX (Intas Pharmaceuticals Indija), CIFRAN (Ranbaxy Laboratories Indija), CIPRINOL (Krka Slovenija), CIPROFLOXACIN (Remedica Kipar), CITERAL (Alkaloid Makedonija),
  • norfloksacin – NOFOCIN (Srbolek Srbija), NOLICIN (Krka Slovenija), URICIN (Slaviamed Srbija),
  • moksifloksacin – AVELOX (Bayer Healthcare Nemačka).

Извор: Алтернатива за вас, Стетоскоп.инфо

 

9 ПРИРОДНИХ АНТИБИОТИКА КОЈИ ЋЕ ВАМ ПОМОЋИ У БОРБИ ПРОТИВ ИНФЕКЦИЈА

Колико год покушавате ојачати имунитет ваш и ваших блиских, понекад ипак може доћи до инфекције.

У овом случају медицина препоручује узимање антибиотика.

На жалост антибиотици нису безазлени јер заједно са патогеним бактеријама уништавају и милијуни "добрих" бактерија, које су неопходне за правилан рад пробаве.

Али постоји алтернатива - природни антибиотици, који исто тако могу помоћи код инфекција, али уз то нису штетни за здравље.

На вама је да одаберете коју врсту антибиотика желите користити.
 

1. Екстракт сјеменке грејпа

Екстракт сјеменке грејпа, или Цитрофит, је природни антибиотик добивен из сјеменке грејпа.

Већ одавно је примијећено да нешто у грејпу дјелује на бактерије. BioChem Research (Калифорнија) провела је бројна истраживања, која су потврдила да управо екстракт сјеменке грејпа дјелује на бактерије, вирусе, гљивице и паразите.

Ова чудесна супстанца је релативно јефтина и може се користити како изнутра тако и извана. Помаже људима и животињама. До сада бактерије нису развиле резистенцију (отпорност) на овај природни антибиотик.

2. Чешњак (Бели лук)

Од бројних благодати чешњака највише су позната његова антибактеријска својства. Из повијести сазнајемо да се чешњак користио у борби против куге и других епидемија.

Његова антибактеријска својства проучавају се већ неколико стољећа. У 19 стољећу Луис Пастер у лабораторијским увјетима је потврдио да чешњак убија бактерије. Модерна истраживања потврђују да је чешњак ефикасан против многих врста бактерија, вируса и гљивица.

Врајт Стејт Универзитет упоређује ефикасност чешњака са пеницилином. За разлику од модерних антибиотика, бактерије не развијају резистенцију на чешњак.

 3. Колоидно сребро

Колоидна сребрена вода је природан, сигуран, неотрован антибиотик, ефикасан у уништавању више од 650 узрочника болести, укључујући вирусе, бактерије и гљивице. Прије 1934. године, када је откривен пеницилин, сребро је било једини лијек за многе болести.

Године 1983. Министарство здравља САД-а је признало колоидно сребро као нешкодљив лијек, који се може добити без рецепта. Међутим, брзим развојем индустрије антибиотика, сребро је пало у заборав.

Знанствено је доказана моћ јонско-колоидне сребрене воде као антибиотске супстанце и учинковитог средства против свих инфекција.

4. Ехинацеа

Ехинацеа потјече из Сјеверне Америке. Листове и коријење те биљке одувијек су употребљавали Индијанци као лијек за исцјељење било које врсте рана.

Ехинацеа спрјечава настанак инфекција и јача отпорност организма на такав начин да потиче организам на производњу лимфоцита.

Лимфоцит је најмања ћелија везивног ткива која има обрамбену улогу тако што производи антитијела и судјелује у имуном одговору. На такав начин ехинацеа успијева спријечити болест или знатно скратити њезино трајање.

Ехинацеа јача обрамбени сустав на природан начин спречавајући бактеријске и особито вирусне инфекције. Посебно је дјелотворна код спречавања прехладе, кијавице, упале уха, и грипозних стања.

5. Прополис

Прополис је смоласта твар, која настаје прерадом биљних сокова, које пчеле сакупљају са различитих биљака. Пчеле користе прополис за хигијену кошнице - да би ју обранили од напада уљеза, укључујући инфекције.

Иначе, пчелиње кошнице су познате као најстерилнији простор у природи - и све то захваљујући прополису!

Људи већ одавно користе прополис као природни антибиотик, који штити од бактерија и јача имунитет. За разлику од обичних антибиотика, прополис дјелује и на вирусе.

Истраживања показују, да узимање прополиса у сезони грипе и прехладе смањује ризик од обољења од ових болести чак за 53%. Прополис је учинковит и у лијечењу кашља, упале грла, синуса и крајника.

Крема од прополиса је одлично средство за лијечење гљивичних и бактеријских инфекција коже.

6. Витамин Ц

Људи су одавно познавали својства витамина Ц и користили га у превентивне сврхе.

Витамин Ц је природни антиоксиданс, који игра специфичну улогу у мобилизацији обрамбених снага организма. Овај витамин је краљ превенције и тко га користи има огромну предност у сезони грипе и прехладе.

Проведен је огроман број истраживања о дјеловању витамина Ц на вирусе и бактерије, која су потврдила да је витамин Ц на првоме мјесту, када се ради о превенцији инфекција.

Занимљива су истраживања Др. Фреда Кленера, који је примјењивао витамин Ц интравенски. Његова истраживања су потврдила дјеловање витамина Ц не само на вирусе и бактерије, него и на токсине (змијски отров). Усред епидемије полиомелитиса у Сјеверној Каролини др. Кленер са витамином Ц је успјешно излијечио 60 пацијената.

 7. Уље оригана

Уље добивено из лишћа оригана садржи љековити састојак карвакрол, који посједује невјеројатна антибактеријска својства. Истраживања универзитета Џорџтаун су показала да се уље оригана  бори са инфекцијама са истом учинковитошћу као и класични антибиотици.

За сада је потврђено да је уље оригана учинковито против 25 различитих бактерија, укључујући бактерије које су развиле отпорност на модерне антибиотике.

 8. Екстракт листа маслине

Чудесна супстанца, добивена из листа маслине, добила је назив Олеуропеин. Екстракт листа маслине је познат по својим анти-микробним својствима, која штите маслину од патогених микроорганизама.

Антимикробна својства олеуропеина су више пута тестирана, а радови о његовој дјелотворности су објављени у бројним медицинским часописима.

Лист маслине је јак антиоксидант, дјелује антиупално и ублажава бол. Свакако препоручујем да екстракт листа маслине увијек имате у кућној апотеци.

9. Астрагалус

Астрагалус (Астрагалус мембранацеус) је биљка поријеклом из Кине, која је мало позната у нашим крајевима.

У Азији астрагалус се користи већ преко 2000 година за јачање имунитета и заштиту од грипе и прехладе. Ова биљка дјелује тако да стимулира производњу интерферона, који појачава способност организма да се бори са инфекцијама.

Астрагалус има антибактеријско и антиупално дјеловање, садржи антиоксиданте, јача имунитет, снижава крвни тлак и спречава дијабетес.

Ови природни антибиотици су довољно снажни и могу замијенити  лијекове.

Међутим ако је Ваш живот у опасности, препоручујемо да не користите лијекове на своју руку. Обратите се квалифицираном лијечнику да Вам одреди терапију и прати Вас током лијечења.

 

ЦИТРОФИТ (УЉЕ СЕМЕНКИ ГРЕЈПА) - НАЈЈАЧИ ПРИРОДНИ АНТИБИОТИК

Из семенке и пулпе грејпа добија се цитрофит, најјачи расположиви антибиотик који делује на јачање имунитета, а посебно је делотворан за лечење бактеријских и гљивичних инфекција.

Најјачи расположиви природни антибиотик који уништава широк спектар микроба, укључујући вирусе, бактерије и гљивице је екстракт је семенки грејпа познат и као цитрофит.

Грејп је познат као антиоксиданс и свом снажном антибактеријском деловању. Богат је витамином Ц, садржи витамине А, Б, Д, Е као и калцијум, фосфор, магнезијум, манган, цинк, бакар и гвожђе. Али његово право благо крије се унутар семенки.

Из семенке и пулпе грејпа добија се цитрофит, најјачи расположиви антибиотик који делује на јачање имунитета. Због великог броја полифенола, биофлавоноида (60-70 посто), екстракт семенке грејпа показује невероватна својства.

 

Благодати екстракта семенки грејпа:

- снижава ниво холестерола у крви
- идеалан је у превенцији грипе и прехладе
- делотворан је код алергија
- лечи акутне и хроничне упале
- помаже код лечења гастроинтестиналних инфекција
- лечи болести узроковане паразитима
- идеалан је за испирање уста, код усних раница, задаха, попуцалих и сувих усница
- делује против зубног плака и каријеса
- помаже код болова у уху и хроничних упала уха
- добро се показао и у борби против перути, свраба темена и вашки
- исцељујуће делује код малих резова, огреботина, раница, опекотина, осипа
- смирује убоде и угризе инсеката
- помаже код чирева на ногама, брадавица и кожних инфекција
- ефикасан је код гљивичних инфекција и вагиналних паразита
- помаже у борби против слободних радикала, помаже раду јетре и јачању артерије

Цитрофит је пронађен тек прије 30-ак година, већ је познат диљем свијета, и заслужио је признање не само алтернативних, њего и класичних лијечника.

Цитрофит се добива из сјеменке и пулпе грејпа.Грејп, Цитрус парадиси, је 5-6 м високо цитрусово дрво, има дугачко тамно-зелено лишће и велики плод дијаметром 10-15 цм.

Цитрус парадиси пронађен је на Карипском отоку Барбадос у 17 стољећу. Дуго времена је служио као декоративно дрво. Због његовог посебног окуса, 1823 године грејп су почели култивирати на Флориди, а послије у Аризони и Калифорнији.
 

Цитрофит је пронашао 1972 године др. Јакоб Харић. Јакоб Харић се родио у Југославији 1912 године. Отишао је у Њемачку да бих студирао нуклеарну физику. Његов студије прекинуо други Свјетски рат, који му је оставио дубоке трагове. Ужаснути ратом, Јакоб је напустио нуклеарну физику, и одлучио је посветити свој живот унапређењу људскога живота.

Окренуо се медицини, завршио је медицински факултет по специјалности имунологија.Харића су већ одавно занимала љековита својства грејпа.1963 годинеотишао је на Флориду, земљу грејпа, да би истражио својства сјеменке грејпа.

За Харићева открића 1990 године сазнали су први алтернативни лијечници и почели користити Цитрофит, као вриједан лијек у својим терапијама. Француски Институт за истраживање вируса Хив-а, 1995 године замолио је Харића да им се придружи како бих истражио дјеловање Цитрофита на вирус сиди.
 

Ускоро је Харићу додијељена награда од фармера Еуропе, којима је Цитрофит успјешно помагао контролирати салмонелу и есцхерицхиа цоли. 

Екстракт сјеменке грејпа сада је познат цијелом свијету. Лијечници свједоче о његовим антибактеријским, антивирусним и антигљивичним својствима. 

Истраживања су показала, да Цитросепт помаже код око 800 врста бактерија, микроба и вируса и око 100 врста гљивица, на примјер:

  • Staphyloccus aureus
  • Streptococcus pyogenes
  • Salmonella typhi
  • Escherichia coli
  • Haemophilus influenzae 
  • Giardia lamblia
  • Pseudomonas aeruginosa 
  • Klebsiella pneumoniae 
  • Shigella dysenteriae 
  • Legionella pneumoniae 
  • Cholera
  • Chlamydia trachomatis 
  • Trichomonas vaginalis 
  • Candida albicans 
  • Herpes simplex 1 
  • Influenza A2
  • Diploccus pneumoniae 

Цитрофит такођер показао се учинковитим у лијечењу од паразита. Користи се и за снижавање разини  колестерола  у крви.

 

Састав

  • 33% екстракт сјеменке грејпа
  • глицерин кокоса
  • вода

 

Дозирање

одрасле особе: 30 капи 3 пута дневно у соку или чају након јела
дјеца: толико капи колико дијете има година, 3 пута дневно у соку или чају након јела
бебе: 1 кап 3 пута дневно у соку или чају након јела

 

Примјери унутрашње употребе  Цитрофита:

  • акутне и кроничне упале
  • грипе и прехладе
  • гастроинтестинална инфекција
  • гастритис, гастро- и дуоденални улцер
  • Candida albicans и друге гљивичне болести
  • болести, узроковане паразитима
  • алергије

 

Примјери вањске употребе Цитрофита

уста и уснице

за испирање уста, код усних раница, задаха, попуцалих и сухих усница и упала грла

зуби и десни

против зубног плака и каријеса, код зубобоља, упале десни, за одржавање чистоће зубне четкице

нос и синуси

код синуситиса, ринитиса (цурења носа) и улкуса носа

грло

код ангина, прехладе, кашља, промуклоа грла, упале грла

уши

за чишћење уха, код болова у уху, кроничних упала уха (заједно са унутрашњом примјеном Цитрофита)

лице

код акне, након бријања

глава и коса

за прање косе, против прхути, свраба и ушију

кожа

код малих резова, огреботина, раница, опекотина, осипа, дерматитиса, псоријазе, екцема, копривњаче, убода и угриза инсеката, уједа крпеља и пијавица, чирева на ногама, брадавица и кожних гљивица

стопала

код атхлетес фоот, знојних стопала, жуљева, гљивичних и епидемијских инфекција

сполни органи

код вагинитиса, гљивичних инфекција, вагиналних паразитиа, за хигијенау женских органа, код гљивичних и паразитарних болести мушких сполних органа

Знанствена истраживања Цитрофита

Institut Pasteure, Pariz, FRANCE; University of Georgia, USA; United States Department of Agriculture, Mayland, USA; University von Sao Paulo, Brasilien; University of Malaya, Malaysia; Interlab Laboratory S.A.; Bio/Chem Research Inc., Lakeport, CA, USA; Valley Microbiology Services, Palto Alto, CA, USA; Bio-Research Laboratories, Redmond, WA, USA; British Columbia ResearcCorp. Vancouver, B.C., Canada; Northview Pacific Laboratories Inc., Berkeley, CA, USA; i mnogih drugih instituta. 

Потврђено је да Цитрофит помаже код:

Agaricus bisporus, Asoergillus flavus, Aspergillus oryzae, Aspergillus parasiticus, Aspergillus terreus, Campylobacter jejuni, Chaetomium sp., Chlamydia trashomatis, Etamoeba histolytica, Enterobacter sp., Fusarium oxysporum, Fusarium sambucinum, Fusarium sp. tuberosi, Giardia lamblia, Helicobacter pylori, Herpes simplex Virus Type Influenza A2 Virus, Lactobacillus pentoaceticus, Masern Virus Morbillium Penicillium funiculosum, Pullularia pullulans, Scerotina laxa, Trichomonas vaginalis, Trichophyton interdigitalis, Staphyloccus, Streptococcus, Salmonella, Escherichia coli, Pseudomonas, Klebsiella, Shigelle, Legionella, Proteus, Candida, Minilia. Penicillium i drugih.

 

УЉЕ ОРИГАНА - ПОМОЋ КОД БАКТЕРИЈА И ГЉИВИЦА

Оригано или мравинац је самоникла медитеранска биљка која слови као једна од најљековитијих биљака свијета.

Особито је цијењено његово уље, које се добива од дивљих врста оригана посебним процесом дестилације да би се сачувала сва љековита својства.

Постоји преко 40 врста оригана. У кулинарству најчешће користимо Ориганум Вулгаре.

Међутим, најљековитијом врстом се сматра уље Ориганум Минутифлорум, које садржи и до 90% активног љековитог састојка карвакрола.

Стари Грци примјењивали су уље оригана за лијечење рана, змијских угриза и тегоба дишних путева.

У Средњем вијеку постало је популарно у Еуропи гдје се користило за лијечење инфекција.

 

Љековита својства уља оригана

Највреднија љековита твар у уљу оригана је карвакрол - састојак који има снажна антибактеријска својства.

Британски знанственици у истраживањима су потврдили да је уље оригана учинковито против 25 различитих бактерија.

Дјелотворно је против већине бактерија које узрокују инфекције дебелог цријева и уринарног тракта, тифуса, колере, чирева и кожних инфекција.

Осим што уништава бактерије, уље оригана има снажно антивирусно дјеловање те учинковито штити од грипе, прехладе,  водених козица, заушњака и оспица.

Чињеница је да може зауставити болест већ кад се симптоми појаве.

 

Уништава и тврдокорне бактерије

Доказа о љековитим својствима уља оригана све је више. Између 52 тестиране биљке, само је уље оригана  дјеловало на Candidu Albicans, E-coli, Salmonellu и Pseudomonas aeruginosa.

Псеудомонас је врста бактерије коју је посебно тешко лијечити, јер су неки сојеви имуни на антибиотике.

Раст бактерија отпорних на антибиотике забрињава медицинске стручњаке. Многе бактерије већ показују отпорност и на ванкомицин, посебице цријевне бактерије попут Ентерокока.

Ванкомицин се сматра најјачим постојећим антибиотиком, који се користи само у крајњем случају.

Једна доза ванкомицина кошта 16 долара, а доза најчишћег уља оригана – један долар. За разлику од ванкомицина, бактерије не могу развити имунитет на природне антибиотике попут уља оригана.

 

Агресивно напада гљивице

Уље оригана дјелује на многе врсте бактерија, вируса и гљивица који мијењају облике и отежавају лијечење.

Агресивна антигљивична својства уља оригана спречавају тврдокорне инфекције попут кандидијазе, гљивица на ноктима и власишту те атлетско стопало.

Код кандидијазе уље се пије, а код гљивица на ноктима може се примјењивати  локално.

У случају гљивица на власишту које узрокују перут препоручује се додати пар капи уља код шампонирања.

 

Потенцијално дјеловање против рака

Уље оригана могло би постати дио терапије за лијечење рака. Знанственици су тестирали дјеловање карвакрола на станице рака простате.

Испоставило се да карвакрол изазива стање звано "апоптоза" - самоуништење станица рака.

Апоптоза је један од начина на који се тијело рјешава нефункционалних или малигних станица, попут оних које се налазе у туморима. 

Знанственици су се позабавили дјеловањем оригана на малигне станице. Једно је истраживање представљено у травњу 2012. на скупу експерименталне биологије у Сан Дијегу.

Др. Суприyа Бавадекар, са свеучилишта Лонг Ајленд у Њујорку, похвалио је оригано: "Предност оригана је у томе да је то често кориштена биљка и да је његова употреба сигурна за здравље."

 

Спречава алергије

Уље оригана садржи рузмаринску киселину, која је снажан антихистаминик и моћнији антиоксиданс од витамина Е.

Ружмаринска киселина најчешће се користи у лијечењу алергијских реакција, бронхијалне астме, реуматоидног артритиса и гингивитиса.

Већ само инхалирање уља помаже код алергије.

 

Успорава старење

Антиоксидативна својства уља оригана благотворна су за дуготрајно очување здравља. Она штите од слободних радикала и поправљају већ настала оштећења станица.

Антиоксиданси успоравају старење, штите од  рака, спрјечавају макуларну дегенерацију, губитак вида и слуха, живчане поремећаје и многе друге болести везане уз дјеловање слободних радикала.

 

Прва помоћ код угриза

Уље оригана има моћ неутрализирања отровних угриза, попут пчелињих, змијских и паукових. То га чини непроцјењивом првом помоћи у таквим ситуацијама.

Уједно је корисно за спречавање инфекција, смањивање упала и болова од убодних рана и угриза животиња.

 

Помаже код спортских озљеда

Уље оригана добар је савезник тјелесно активних особа, јер олакшава грчеве и бол у мишићима, поспјешује зацјељивање озљеда, уганућа, упала тетива и слично.

Његова протуупална својства уједно га чине и моћним лијеком за артритис.

 


Љековита својства уља оригана:

  • штити од вируса, гљивица и бактерија
  • помаже код псоријазе, екцема и дерматитиса
  • успорава процес старења
  • штити од неколиких врста рака
  • помаже код прекомјерног знојења и лошег задаха из уста
  • тјера паразите
  • помаже код упале мишића, тетиве, зглобова
  • спречава инфекције
  • користи се као прва помоћ код угриза змија и инсеката

 

Примена

Препоручена доза је једна до четири капи три пута дневно (укупно максимално 12 капи дневно, никада у једној дози). Има јак укус па га обавезно разриједите у базном уљу, соку или чају.

За вањску примјену и инхалацију такођер га је потребно разблажити. Немојте наносити уље на интимна подручјима! Уље од дивљег оригана могу узимати дјеца узраста од шест и више година.

Уље оригана мора бити произведено од дивљег оригана, са што већим постотком карвакрола (изнад  70%). Врсте с ниским удјелом карвакрола немају потребну дјелотворност.

Уља са синтетичким карвакролом могу бити отровна! Купујте само природно уље оригана, од провјереног произвођача.

Од свих врста оригана, три врсте су најљековитије: Ориганум Вулгаре, Ориганум Онитес и Ориганум Минутифлорум.

Ориганум Вулгаре и Ориганум Онитес садрже 30-60% карвакрола, док Ориганум Минутифлорум садржи чак 80-90% овог активног састојка. Због високог садржаја карвакрола од Ориганум Минутифлорум се најчешће и прави љековито уље.

 

Извор: Алтернатива за вас, Курир

 

http://alternativa-za-vas.com/index.php/clanak/article/9-prirodnih-antibiotika

http://alternativa-za-vas.com/index.php/proizvodi/citrofit/citrofit