Борба србске мајке против обавезне вакцинације детета

Објављено 15 август 2017

bojana rajkovicБОЈАНА РАЈКОВИЋ

Писана одбрана против прекршајног поступка због одбијања вакцинације

Као мајка имам право да штитим интерес свога детета. Једини интерес, мене као родитеља, јесте живот и здравље мога детета. Док је интерес произвођача вакцина материјални - у болести а не у здрављу људи. То доказује и састав вакцина…

 

10 ЛР.Бр. 10/60/16

РЕПУБЛИКА СРБИЈА

ПРЕКРШАЈНИ СУД У ВАЉЕВУ

Ваљево

Поводом обавештења у вези захтева за покретање Прекршајног суда у Ваљеву од 06.09.2016.године против Рајковић Бојане из села Коњуша, општина Кнић у благовременом року подносим следећу:

ПИСАНУ ОДБРАНУ

Ја Рајковић (Слободана а не Миодрага) Бојана, мајка детета Рајковић Марије рођене 23. 09. 2014.године (а не 20. 09. 2014.године), молим суд да одбије захтев за покретање прекршајног поступка против мене из следећих разлога:

Моје дете Марија за пар дана напуниће 2 (две) године. За све време од свог рођења дете се ни једном није разболело. Марија је здраво и напредно дете. Нажалост, деци која су за разлику од моје ћерке била подвргнута вакцинацији, у огромном броју случајева, трајно је нарушено здравље. Такав је и случај са (нама блиском) девојчицом А. М. из Ваљева, која је услед контраиндикација након примљене вакцине замало умрла. Здраво дете је након убризгавања садржаја вакцине од стране медицинског особља Д. З. у Ваљеву, добило менингитис – тј. запаљење можданих опни, након чега су се лекари данима борили за њен живот. За угроженост живота детета, за нарушавање његовог здравља, за претрпљени стрес родитеља, за нарушавање хармоније у породици, за нарушену економску стабилност родитеља…, нико није одговарао. Једино „утешно“ од стране медицинског особља, било је обећање да њихова деца убудуће неће бити вакцинисана.

Значи, вакцине се дају без претходне имунолошке провере детета и отпорности на вакцину, што значи да је поступак вакцинације ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА. Ко гарантује да ће наше, или било чије, дете остати живо и здраво после примања вакцине? Ко гарантује да неће имати контраиндикације и чиме може надокнадити живот једног детета ако до контраиндикација дође?

Из тог разлога се позивам на члан 29. из Закона о здравственој заштити[1], који нам гарантује право на слободан избор различитих медицинских процедура и као савестан родитељ одбијам да прихватим вакцинацију свог детета ради очувања његовог живота и здравља и спречавања трајних последица услед контраиндикација насталих вакцинацијама.

Такође се позивам на члан 31, 32, 35 и 38. Закона о здравственој заштити, јер не постоји званично објављена епидемија од заразних болести и нашем детету није званично дијагностификована ни једна заразна болест. Вакцинација се заснива на ПРЕТПОСТАВЦИ о будућој болести и аутоматски спада у медицинске огледе или ЕКСПЕРИМЕНТЕ, а не у медицинско лечење. Као родитељ који брине о животу и здрављу свог детета НЕ ЖЕЛИМ да подвргавам своје дете медицинским експериментима. Нико ми није дао право да од свог детета правим заморче.

Према Уставу Републике Србије[2], члан 25: „Физички и психички интегритет је неповредив. Нико не може бити изложен мучењу, нечовечном или понижавајућем поступању или кажњавању, нити подвргнут медицинским или научним огледима без свог слободног пристанка“.

По члану 17, став 1, Закона о правима пацијената[3]: „Пацијент, који је способан за расуђивање, има право да предложену медицинску меру одбије, чак и у случају када се њоме спасава или одржава његов живот“.

У члану 15, став 1, истог закона, стоји да: „Пацијент има право да слободно одлучује о свему што се тиче његовог живота и здравља, осим у случајевима када то директно угрожава живот и здравље других лица“.

Суштина закона је да нико не може НА СИЛУ да вас лечи, а ако НИСТЕ НИ ПАЦИЈЕНТ већ здрава особа, онда још мање има право да вас „лечи“ на силу против непостојећих – будућих претпостављених болести. Значи, дете може бити лечено од реалних болести, а не ХИПОТЕТИЧКИХ. Посао лекара и педијатра јесте да лече болесне пацијенте а не да се баве теоријама, прогнозама и „прорицањем“ (гатањем) будуће болести НАД ЗДРАВОМ ОСОБОМ, која зато и НИЈЕ ПАЦИЈЕНТ.

Као мајка имам право да штитим интерес свога детета. Једини интерес, мене као родитеља, јесте живот и здравље мога детета. Док је интерес произвођача вакцина материјални-у болести а не у здрављу људи. То доказује и састав вакцина, о чему ће бити речи у даљем тексту.

Према Уставу Републике Србије регулисана је хијерархија домаћих и међународних општих правних аката (план 194.) према којој закони и други општи акти донети у Републици Србији НЕ СМЕЈУ бити у супротности са потврђеним међународним уговорима и опште прихваћеним правилима међународног права. Као и да су „потврђени међународни уговори и опште прихваћена правила међународног права ДЕО ПРАВНОГ ПОРЕТКА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ“. Стога, позивам се на Међународну конвенцију о правима детета[4] и ОДБИЈАМ вакцинацију, имајући основану сумњу да је вакцина штетна по здравље детета (што ћемо додатно доказати у даљем излагању).

У Закону о потврђивању Конвенције о заштити људских права и достојанства људског бића у погледу примене биологије и медицине: Конвенција о људским правима и биомедицини[5]„Службени лист РС бр.12/10 – Међународни уговори (а Република Србија је потписник истог) стоји: I поглавље, Члан 2-Примат људског бића „Интереси и добробит људског бића имају предност над самим интересом друштва или науке“.

II Поглавље, Пристанак, Члан 5. Опште правило: „Захват који се односи на здравље може се извршити само након што је лице на које се захват односи о њему информисано и дало слободан пристанак на њега. Том се лицу претходно дају одговарајуће информације о сврси и природи захвата као и његовим последицама и ризицима. То лице може слободно и у било које време повући свој пристанак“.

Позивам се такође и на Међународну класификацију болести и повезаних здравствених проблема, ревизија 10, књига 1[6], члан Z28, где у тачкама 0 и 1 стоји да се имунизација може одбити због контраиндикација или одлуке пацијента донете на основу личног убеђења или притиска средине. Ова књига објављена је од стране Светске Здравствене Организације (СЗО), а Република Србија је члан СЗО-а и ПРИХВАТИЛА ЈЕ ОБАВЕЗЕ КОЈЕ ПРОИЗИЛАЗЕ ИЗ ТОГ ЧЛАНСТВА.

Да је Република Србија потписник свих ових међународних конвенција врло добро је упознат не само Уставни суд Србије већ и Суд за људска права у Стразбуру.

Зашто се не вакцинишу хиљаде људи из Авганистана, Пакистана који пролазе кроз или бораве у нашој земљи, а многи од њих болују од заразних болести и директно угрожавају нашу децу, њихове животе и здравље? Зашто се припадници етничких мањина у Србији углавном не вакцинишу? Зар ја која долазим са простора где су људима насилно вађени органи (на живо), где деца и одрасли свакодневно умиру од рака који су изазвале НАТО бомбе, где су ми била ускраћена сва људска права, треба да истој тортури будем изложена од свог народа? Зар сви други народи у Републици Србији имају већа права од конститутивног народа српског коме и ја припадам? Да ли је ово додатни притисак на смањење наталитета код Срба или само његово срозавање на најнижи ниво животињске егзистенције. Да ли има мало криминалаца у земљи? Да ли је мало корумпираних у политици и у јавним службама? Можда је Србија искоренила убице, педофиле, проституцију, лоповлук, ратне хушкаче који свакодневно и јавно крше Устав Републике Србије? Можда су затвори празни па их треба напунити трудницама, мајкама незапосленим (које немају никаква примања) и које никада у сукоб са законом нису дошле? Каква је ово дискриминација по свим основама и принципима? Или је једноставно ово посао за институцију омбудсмана? Шта се то дешава у земљи Србији? Зар је прекршај родити здраво дете и бринути о његовом животу и здрављу? У Србији је озакоњено безакоње, тј. утробно чедоморство. Закон оправдава мајке које врше злочине најгоре врсте – убијају своју децу, а лекари су им у томе саучесници. Ово модерни џелати после обављеног хладнокрвног убиства детета иду са колегама на кафу и уживају углед у друштву као стручњаци. Тај исти закон, мајке које желе да сачувају живот и здравље свог детета гони као криминалце и прети им новчаним казнама и затвором. То јесте селективна примена закона. Све већи број породица у Србији, услед притиска којима су изложене због одбијања вакцинација размишља о пресељењу у неку другу земљу где вакцине нису обавезне.

Европске земље у којима вакцинација није обавезна су: Немачка, Италија, Холандија. Луксембург, Велика Британија, Данска, Ирска, Грчка, Шпанија, Португал, Аустрија, Француска, Шведска, Норвешка, Кипар, Естонија, Латвија, Литванија, Швајцарска.

Европске земље у којима је вакцинација обавезна су: Србија, Македонија, БиХ, Црна Гора, Хрватска, Словенија, Бугарска, Чешка, Словачка, Мађарска, Пољска, Румунија. То су земље словенских народа.

Да су вакцине корисне, сигурно је да би земље са највишим животним стандардом у Европи и свету, живот и здравље своје деце осигуравале путем вакцинација на начин на који се то ради у Србији. Зар хомосексуалци и лезбејке, травестити и содомисти да уживају заштиту и оних права која им не припадају? Или је можда на сцени нешто што се годинама уназад дешава у Америци? Наиме, због измишљене кривице часним родитељима се одузимају деца а социјалне установе затим ту незаштићену дечицу дају на усвојење настраним „паровима“.

Што се самих вакцина тиче, данас и последњи лаик зна да су садржаји свих вакцина чисти отрови (вируси, канцерогени конзерванси, тешки метали, жива, алуминијум…). У вакцинама не постоји ни један здрав састојак. Исто тако, ни здравомислећег човека у свету никаква реклама фармацеутске индустрије која се пласира преко њихових корумпираних или просто уцењених експонената, не може убедити да је тровање здравог организма заправо метод лечења од будућих (непостојећих) болести. Лекари и медицинско особље могу да користе само лекове и медицинска средства, а то су само оне које служе за лечење оболелих. Стога вакцине то уопште нису јер су намењене здравима, под претпоставком превенције од неке будуће, непостојеће болести и немају ни један лековити састојак већ садрже искључиво отровне супстанце. Постоје неке отровне супстанце које се користе у лечењу оболелих (на пр. змијски отров) и могу да делују као противотров, али код ЗДРАВИХ ОСОБА ОТРОВ ДЕЛУЈЕ ИСКЉУЧИВО КАО ОТРОВ.

У складу са законом, произвођач вакцине би морао да се обавеже на кривичну и материјалну одговорност од НЕЖЕЉЕНИХ ПОСЛЕДИЦА (губитка здравља или живота детета). Исто тако, државна институција (медицинског карактера или Торлак) која увози вакцину из иностранства мора да се обавеже на одговорност. Лекар који вакцину преписује, такође. У самој ствари дешава се то да се сви одричу одговорности од „врха“ пирамиде до педијатра. Али откуд онда толики притисак на нас и нашу децу? Зашто лекари не потпишу образац по коме прихватају сву одговорност да су вакцине безбедне по здравље и живот детета. Ако лекар одбија своју одговорност, нема право да је намеће нама. Лекар је дужан да буде одговоран за оно што ради.

Као родитељ ја сам дужна да тражим за своје дете поштовање највиших могућих стандарда у остваривању здравствене заштите детета. То значи да се тачно испита садржај вакцине јер немам поверења у онога ко се не обавезује на одговорност за оно што ради. Уколико вакцина садржи ишта штетно (а штетан је и најмањи садржај и траг тешких метала и генетских модификатора), имам право на заштиту физичког и психичког интегритета и безбедности детета.

bojana rajkovic

Срећна сам што ми је дете здраво и радујем се што расте у природној средини и у добрим хигијенским условима, и не пада ми на памет да своје дете подвргнем експериментисању некога који на зна ни садржај онога што тако хистерично нуди. Лечити насилно здраву особу и то под претњом законске казне равно је лудилу и посао је за неуропсихијатра. Здрав имунитет, а са њим и отпорност на све болести, обезбеђује пре свега здравље мајке у трудноћи, дојење детета, стални физички контакт мајке са дететом (нарочито док не прохода), љубав и хармонија оба родитеља, чиста вода и здрава, природна храна. Статистички подаци свих земаља света показују огроман пораст оболелих од аутоимуних болести само код вакцинисаних. У годишњим извештајима Светске Здравствене организације видимо велику смртност и велики проценат обољења људи (а нарочито деце), и то после вакцинације. У Америци је свако 50-то дете оболело од аутизма после вакцинације, а Амерички Институт за Јавно Здравље каже да ако се тако настави, до 2025. године оболеће свако дете у тој земљи. У Србији данас знамо да је хиперактивност детета која се тако често помиње у ствари аутистичне природе. У Србији смо били сведоци да је не тако давно 2009. године била лажирана епидемија, за коју када је превара и медијски обелодањена, нико није одговарао пред законом, чак ни министар здравља Републике Србије. Значи, када је реч о вакцинама, ту се не ради о бризи за народ и његово здравље.

„Нежељене“ реакције су наведене у сваком паковању вакцина као „нуспојава“. На пример код ДТП вакцине наводи се температура од 40 степени, колапс или шоку слично стање, алегријске или анафилактичке реакције, дуготрајан неутешан плач, вриштање детета које може да потраје цео дан и дуже. Дакле, по њима само се јавља вриштање као нуспојава, не спомиње се и бол који изазива вриштање. А то (енцефалопатско) вриштање изазива упала мозга и притисак у глави услед хиперцитокинемије, недостатка витамина Д који нагло опада након вакцинације. Значи, дете вришти сатима од бола из све снаге, а лекар вам каже само да је то „нуспојава“ лека који је дете примило (иако није болесно) и да ће проћи само од себе, можда већ сутра! Управо то говоре родитељима када им дете вришти од бола после ДТП вакцине.

Да узмемо као пример и БСГ вакцину која се даје беби одмах по рођењу. БСГ (BSG) је липолизована вакцина која се састоји од живих, ослабљених (атенуисаних) бацила Mycobacterium bovis сој Bacillus Calmetto Guerin. Уношењем директно у организам убризгавањем у крв тј. избегавањем природног уласка који је имуним системом предвиђен, кроз респираторни систем, бацили се усађују у цео организам и микробактерије туберкулозе тада разарају ћелије тимуса. Тимус је најзначајнији орган лимфо типног система који производи ове ћелије имуног система. То јасно показује да се вакцина БСГ даје одмах по рођењу да би се трајно оштетио имуни систем. Знати о деловању БСГ вакцине и прихватити је, било би равно злочину над дететом. Од стране педијатара и медицинског особља, у болници након порођаја, не мене је вршен страховит притисак психички али и физички будући да је уследио док сам још била под дејством анестезије после царског реза. Наравно, да бих се уплашила и дала сагласност да се мојој беби да БСГ вакцина. Потпишите, потпишите… пред мојој очима смењивали су се ликови и папири, нисам више знала са ким разговарам. Претње и убеђивања смењивали су се сатима, а мени је било лоше и нисам још увек могла да говорим разборито. Ипак нисам задржала пажњу на лошим стварима, нарочито због подршке већег броја медицинских сестара које су ми насамо давале подршку да истрајем у ономе што је за моје дете најбоље. Притисак се наставио и током наредних дана боравка у болници, кроз убеђивање, неаргументовано и медицински неутемељено. Говорили су ми да ће деца у вртићу бити угрожена од мог детета (деца која су примила вакцину, какав апсурд, па зар нису заштићена вакцином) а да ће њихови родитељи тражити да се моје дете испише из вртића, а касније га школа неће примити у први разред. Тако је моје дете већ у првом дану овог живота доживело дискриминацију, изнад Маријине главе постављен је велики натпис „ова беба није примила вакцину“!!! Изговор је био да је порука интерна, али ако је заиста тако, зашто није склоњена од јавности. Након моје реакције натпис је уклоњен а притисци су попустили, последњи њихов „аргумент“ био је (приликом убађивања) да ће и код нас ускоро почети одузимање деце од родитеља и давање на усвајање другим породицама. Кад су чули да сам се годинама бавила новинарством притисак је престао и случај је предат санитарној инспекцији. Колико непрофесионалности, незнања (на факултету будући доктори имају само једно предавање о вакцинама), острашћености, дискриминације је показано у само једном случају, а како се осећају мајке које немају где да се информишу. Да ли су педијатри пријатељи наше деце или напротив? Намеће се још једно питање зашто се педијатри плаше за здравље друге деце ако су она уредно вакцинисана? Па управо зато што се деца у великом броју случајева разбољевају управо од оних болести против којих су вакцинисана. А наша здрава деца третирају се као да имају сиду! Па чак и деци која од те болести, нажалост болују, обезбеђен је неометан одлазак и школу, загарантована су сва права. У Србији је злочин бити и остати здрав.

Витамин К се даје новорођеној деци „против“ крварења у мозгу, а по опису нежељених последица управо се јавља крварење у мозгу и смрт. У болници сам била обавештена о томе да је мом детету дат витамин К и ако сам пре порођаја обавестила особље да не пристајем на вакцинисање свог детета. Хвала Богу, прошло је без последица, а познато је да је ова „витаминска“ вакцина бивала и узрочник леукемије. Да ли је нормално излагати децу таквом ризику због нечега непостојећег? Да ли је боље да дете добије рак или да прележи грип, мале богиње или заушке (које невакцинисана деца прележе без последица)? Истина се не може сакрити, иако се произвођачи труде да је сакрију, тако што не наводе већину састојака вакцина на декларацији. Зар је могуће тако озбиљну ствар оправдати „пословном тајном“? Како је могуће да све састојке не знају нити проверавају државне институције које одобравају вакцину за употребу? Зашто лекари газе Хипократову заклетву? Или су можда уплашени за своја радна места, за своје позиције у друштву? Докле иде политичка позадина, одакле почиње криминална активност? Како може да воли своју децу или унуке онај који не мари за живот и здравље друге деце? Шта је свет човеку који је у стању да згази своју савест и да ради на одвајању деце од родитеља? Да узима учешћа у геноциду који се спроводи над децом кроз биолошки рат? Можда новац? Или је у питању повређена сујета због школске дипломице коју јадни човек гледа да оправда злочином, не марећи за стварне људе, личности које се боре за слободу достојну човека?

Сузе родитеља имају велику силу, али дечије сузе имају неупоредиво већу и могу да потопе онога који их је изазвао.

Као једини доказ о деловању неке вакцине узима се присуство антитела након примљене вакцине. Антитела се јављају као реакција на упале које настају због алуминијум (фосфата, сулфата, ходроксида…), који се само зато и ставља у вакцине, да би изазвао упале и антитела. Да би се те упале контролисале додају се антибиотици, који не делују баш увек. Али крије се од јавности да антитела уопште не представљају имунитет на дати вирус. Присуство антитела само показује да је организам дошао у контакт са тешким металима и отровима из примљене вакцине. Посебна је прича о томе у које ће се време и за који ће се орган метали који шетају по организму „прикачити“ и изазвати трајно оштећење односно болест. Обично је то мозак. Тако из здравог човека настаје инвалид.

Сви смо чули за вакцину против тетануса. Ако знамо да они који преживе тровање тетанусом не стичу имунитет од тетануса, како се онда вакцином стиче? Тетанус је појединачна инфекција, а не масовна зараза. Слично је и са вакцином против туберкулозе. Сваки лекар зна да скоро свака особа у себи већ има бакцил ТБЦ, али природни имунитет штити особу и зато је здрава. Оболи само у случају пада имунитета услед неповољних услова (на пр. хладноће, влаге). Зато „ХИВ позитивни“ најпре обољевају од туберкулозе (они су и добили титулу „ХИВ позитивних“ само зато што им је опао имунитет, а не зато што су заражени неким „вирусом сиде“). Тако је и са многим другим бакцилима и вирусима. Они су већ свуда па и у нама. Чему онда вакцинисање против ТБЦ-а? Значи човек већ при рођењу поседује имуни систем који природно обавља своју функцију. Важно је у прилог овоме истаћи сведочење лекара А. Р. који на скупштинском одбору о својој дугогодишњој пракси лечења људи од туберкулозе каже да је 90% његових пацијената оболелих од ТБЦ-а, већ било уредно вакцинисано против ТБЦ-а. (У прилог томе навешћу и пример мог брата од стрица С. К. који живи и ради у Прокупљу, и он је добио туберкулозу иако је против ње уредно вакцинисан). Исти посланик, лекар, каже да им вакцина није помогла. Али и након те своје изјаве и даље се залаже за вакцинацију. Вероватно би изгубио дозволу за рад када би отворено озваничио да су вакцине неделотворне и стога непотребне. Ова контрадикторна изјава је уједно и доказ да вакцинација није само проблем медицине већ свеобухватне политике и да фармацеутска мафија преко својих гласноговорника у политици организује отворену диктатуру над народом гледајући у нама потенцијалне болеснике који очајнички купују њихове антибиотике не би ли продужили свој живот и повратили здравље нарушено затрованим вакцинама.

Тако на истом скупштинском скупу утицајни политичар која се (о, гле ироније) ових дана залаже за „повећање наталитета у Србији“, С. Ђ. Д., декламује да „нема доказа да ММР вакцина изазива аутизам“. Насупрот све више научних доказа који повезују ову болест са ММР вакцином. Један од научника који је ово доказао (да је ММР вакцина узрочник аутизма) је и доктор Andrew Wakefild, и управо зато је био изложен смишљеној медијској хајци. Ипак је више судова у свету касније пресудило у корист оштећених од ММР вакцине, што су признали и сами произвођачи!

Леукемија је модерна болест, која је озбиљно узела маха у свету тек четрдесетих година прошлог века неколико година након увођења обавезног вакцинисања од дифтерије.

Зашто најимућнији људи на западу, међу којима су и власници фармацеутских компанија не вакцинишу своју децу?

Када деца најбрже и најтеже реагују на вакцине онда томе дају назив „синдром изненадне смрти одојчади“.

Ако јачамо наш организам да буде имун и на неку заразну болест не би смели имати контраиндикације. Због чега се јављају толико агресивне и често смртоносне контраиндикације? На пр. када је Јапан забранио вакцинацију деце која су млађа од две године њихов проблем са „синдромом изненадне смрти одојчади“ практично је нестао преко ноћи. Деца су престала да умиру. Када је после огромног притиска СЗО (која је већ неколико деценија корумпирана) поново уведено вакцинисање новорођенчади и смртност се поново појавила. И поред бројних тужби због нарушеног здравља и смрти изазваних ДТП (дифтерија пертусис-тетанус) вакцинама, фармацеутске компаније и даље раде и ДТП вакцине се и даље користе.

Научник Merck–a M. Hileman признао је да њихове вакцине садрже вирусе који изазивају рак и АIDS. У Африци где оперишу „лекари без граница“ а које предводи осведочени белосветски криминналац Бернар Кушнер којим се пре пар година штампа поново бавила управо због вакцинације која је црначком народу донела „ЕБОЛУ“, српски лекари су открили чак и олово у вакцинама као јасан доказ о систематском тровању једног народа. НАТО бомбе са осиромашеним уранијумом којим су нас такви „милосрдни лекари“ засипали из ваздуха (како би нас касније вакцинисали) јасан су доказ да између нас Срба и становника Африке, они не праве разлику. Геноцид се спроводи нацистичким методама а наш народ то плаћа из свог џепа купујући смрт за себе и своју децу.

Данас је пракса да се сваки назеб прогласи за „свињски грип“. За овај грип спремна је вакцина која садржи poly-sorbate80, који иначе изазива стерилитет. Прошлогодишња статистика указује на 70% више побачаја код жена које су користиле вакцину против „свињског грипа“.

Србија у овом тренутку личи на депонију олова што је један од показатеља да се ми као држава налазимо у предратном стању. Оно што се масовно одбија свуда у свету нама се утрпава као еликсир. Такав је случај са ХПВ вакцином Gardasil и Cervarix. Иако је један од твораца ове вакцине (заслужан за стерилизацију женске деце) Diana Harper је изјавила да није безбедан и да не штити ни од чега, и поред десетине хиљада инвалида, и поред смртних случајева масовног протеста родитеља и тужби против компаније која производи тај отров, преко др вд Директора Института за Јавно Здравље Војводине, ова вакцина се нама предочава као „лек“.

О петовалентној вакцини (која је од јануара 2015 „обавезна“ у Србији) Pentaxim или Infanrix, „против“ дифтерије, тетануса, пертусис, хемофилус, инфлуенце Б (Х и Б) и дечије парализе, болести које или не постоје јер су искорењене савременим хигијенским стандардима, или постоје само у ризичним групама одраслих, потребно је да се напише посебна књига. Годишње се произведе 300 милиона комада тих вакцина. Ова вакцина спада у област генетских инжењеринга, кажемо генетских модификација, а у самом старту делује као касетна бомба убачена у унутрашњост човека. Она погађа сваку ћелију у телу и нарушава основну биологију организма.

Ових дана се у дневној штампи и на телевизији много пише и говори о неких 12 комада кубанских вакцина које успешно делују против рака. Знајући да се познати НБА кошаркаш ЛА Лејкерса излечио од сиде још пре неку деценију, поставља се питање да ли су неизлечиве болести излечиве само за имућне? Међутим, оно што је битно за нас у овом случају о вакцинацији, јесте то да је професор Сопк из Сан Дијега (Калифорнија) преузео ову вакцину (кубанску) управо од нашег уваженог имунолога и вирусолога светског гласа (једног од највећих стручњака у свету у овој области) примаријуса др сци медицине Тодора Јовановића. Управо је он један од главних разобличитеља свих превара везаних за данашње вакцине. И он је један од најпозванијих у Србији да говори о овој теми будући да лечи људе, а не убија их. Између осталог, у своју одбрану унећу и неке ствари из његовог стручног излагања у којима се бави управо вакцинацијом. У наставку прилажем 17 страна материјал у којима научници износе чињенице и доказе о штетности вакцина[7].

Као православна хришћанка и као верно чедо Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве Православне, одбијам да дете изложим органским једињењима која се налазе у већини ових вакцина, а ту спадају делови људских органа било да је то фетус или неки други орган из одређених животиња које по старим традиционалним учењима и обичајима не конзумирамо ни у нормалној исхрани. Верујем да једино Бог отвара материцу, даје живот и здравље људском роду па тако и мом детету које није потомак мајмуна. Дакле, не само из здравствених разлога, већ и из верског убеђења ОДБИЈАМ ДА УГРОЗИМ ЖИВОТ И ЗДРАВЉЕ СВОГ ДЕТЕТА.

Уважени судијо и часни суде, обраћам вам се у нади да ћете због свих чињеница и доказа свде изнетих пресудити у корист истине и правде, тј. да ћете заштити слободе и права мог детета и мене. Опростите због дужине излагања моје одбране. Иако ми је нуђена бесплатна правна помоћ, одбила сам је. Имала сам и понуду неких колега да заједно направимо документарни филм о Маријином случају. Али будући да нас закон штити сматрам то непотребним. Још једном исказујем наду у наш праведан суд, и да ће се све ово као ружан сан развејати судом ваше истините речи.

У Коњуши, Кнић                                                                                       

Бојана Рајковић

21.09.2016. године Господње

[1] http://www.zdravlje.gov.rs/tmpmz-admin/downloads/zakoni1/zakon_zdravstvena_zastit.pdf

[2] http://www.ustavni.sud.rs/page/view/139-100028/ustav-republike-srbije

[3] http://www.zdravlje.gov.rs/downloads/2013/Jun/Jul2013ZakonOPravimaPacijenata.pdf

[4]https://www.unicef.org/serbia/Konvencija_o_pravima_deteta_sa_fakultativnim_protokolima(1).pdf

[5]http://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2012/11/images_files_Konvencija%20o%20ljudskim%20pravima%20i%20biomedicini.pdf

[6] http://www.batut.org.rs/download/MKB102010Knjiga1.pdf

[7] http://www.ivantic.info/Ostale_knjiige/Zdravlje/vakcine%20i%20zdravlje.htm

ИЗВОР: Срби на окуп

Фото: ЕРП у егзилу.