Адам Худ: Исповест бившег хомосексуалца

Објављено 10 јун 2016

adamhoodjtАДАМ ХУД

ГОСПОД ВАС МОЖЕ ОСЛОБОДИТИ ХОМОСЕКСУАЛНОСТИ!

Поштовани читаоци, иако многи, погрешно сматрају да је хомосексуалност непромењива, да се људи такви рађају и да се ту, у сваком случају, ништа не може учинити, десетине хиљада људи који су живели таквим животом али су се уз Божију помоћ исцелили, засновали породице и сада живе пуним животом, налазећи у томе остварење својих личности - сведоче да се хомосексуална привлачност ка истом полу и те како може превладати уз искрено покајање и веру у свемилостивога Бога, као и свака друга страст. Овде наводимо изузетно сведочанство једног од оних којима је Господ помогао да се избаве из окова те погубне страсти. Такође, из његовог сведочанства видљива је веза између хомосексуалне заједнице, наркоманије, магије и криминала...

ХОМОСЕКСУАЛНОСТ ЈЕ ГРЕХ.

Мислим да би сви они ван Цркве, у стопроцентном броју, требало Цркву да виде као противну хомосексуалности. Заиста! Свето Писмо је тако јасно! Не би требало на нас да се љуте – они се љуте на Реч Божију. Јер, на крају крајева, они тако ударају на Њега самог. Јер знате, хомосексуалност је гадост. Додуше, требало би да будемо  милосрдни према онима који су оковани тим грехом – а то јесте грех, назовимо ствари њиховим правим именом. Нећете никоме помоћи тако што ћете улепшавати грех. Морамо да их оставимо с тим теретом кривице и срамоте, чак и ако нас због тога привремено замрзе; и мене су многи људи привремено мрзели али су се спасили који месец касније, и захвални су ми што сам био непопустљив. Људи морају знати за реч Божју, то је истина која ослобађа. Не можете од тога да начините оно што се вама свиђа, само зато да бисте придобили одобравање људи. То што наши разговори теку како треба још увек не значи да смо послушни Богу. Наравно, не кажем ни да се треба свађати. Бог то може постићи Својом благодатном љубављу, али може потегнути и бич. А у Писму видимо да је чинио и једно и друго, и ми зато морамо бити сигурни да ли га у сваком тренутку следимо најбоље што умемо. Многи хришћани у дубини душе ни не верују да хомосексуалци могу бити спасени, неки чак мисле да не би ни требало да буду. То су два крајња положаја клатна – и обе крајности су погрешне. Ми морамо да будемо у беспрекорно правом положају, попут виска, у односу на Реч Божју. Јасно је да је хомосексуалност гадост, то је грех који ће Бог осудити. Ако у томе греху остану, биће осуђени на пакао.

И то с правом, јер морају бити одељени од осталих, јер остају у својој побуни и покушавају да ту гангрену унесу на Небо, а Бог то неће дозволити. Свакоме је дао слободну вољу, али на крају стиже дан Суда. С друге стране, међутим, жели ли Он наше искупљење – да. Жели ли Он наше спасење – да. Жели ли да нас избави – да. Воли ли Бог хомесексуалце? Да. А нарочито у овој генерацији, а рећи ћу вам и зашто. Зато што је он Отац онима који су без оца, и то је оно обећање за чије се испуњење молим кад је хомосексуална заједница у питању.

Толико много мушкараца који су изгубљени у хомосексуалности, кажем „изгубљени“ јер они то заиста и јесу, расли су у породицама без оца, или су били сексуално злостављани од стране оца, рођака или других мушкараца. Много је и других разлога, али много тога има везе са недостатком оца. Морамо то назовемо онако како јесте: хомосексуалност је један од најгорих облика изопачености и трагичан грех.

Кад ми је Бог једном показао терет хомосексуалности једанпут у животу, видео сам се изван себе самог. Био сам у кавезу, заувек закључан са друге стране свог идентитета. Покушавао сам да га дохватим, скоро да сам у томе и успео, али опет ми је остајао ван домашаја. Као да ћу заувек бити осуђен на то мучење и никад нећу досегнути оно што је требало да будем. То је најизопаченији грех и обмањује нас у тој мери зато што је праћен насладом. Ја сам чак налазио насладу у хомосексуалним односима али и „екстази“ ми је такође причињавао задовољство. Хероин је сјајан такође. Али то што нам је у нечему лепо не значи и да је то добро. А Библија и каже да постоји наслада у греху и да се тај пут завршава уништењем.

Па и сама природа нам о томе говори. Видите, човеково семе није намењено томе да једе измет и да тако умре, будимо за тренутак грубо отворени и рецимо то сликовито. Творевина објављује Његову славу; Бог није желео да то иде  у том правцу. То је најпрљавији начин да семе оде. То је дословце прљаво, одвратно, чак је и опасно, толико је прљаво да изазива болести и може вас физички повредити. То није оно што је Бог намеравао, то је тако очигледно, то је тако јасно.

ПРИСЕЋАЊА.

Требало би да почнем од почетка. Моја мајка има 16 година и практично цела породица жели да она абортира. Она сама је једина која то није желела, на крају се чак и нашла на столу у клиници, пред прекидом трудноће. Онда је почела да рида на том столу и лекар јој је допустио да иде кући. Онда су се моји родитељи развели, а ја сам, колико ми памћење сеже, одувек у себи носио хомосексуалне помисли, жеље и осећања. Одрастајући у разведеној породици, као и већина људи у Америци, имао сам свој начин да се изборим с болом. Изабрао сам дрогу  и алкохол и то је био заправо мој свестан избор.

Сећам се, имао сам 13 година и тада сам одабрао популарност и журке уместо учења и тога да будем паметан; чак сам био на путу да кренем у приватну школу, али ја сам изабрао погрешан пут. Али, он ме на крају довео до Исуса. Вероватно ту негде на самом дну мог живота с дрогом, завршио сам у једној хомосексуалној заједници у Сан Франциску. Био сам веома позната звезда таквих клубова у овом граду, сваког дана сам носио крајње екстравагантну и незамисливу одећу. Осећао сам се ту као у породици.

Геј заједница вам доноси славу и афирмацију. Чак су ми и мушкарци посвећивали пажњу, а ја сам одрастао без оца. Ја то нисам имао. Те ствари, међутим, ја нисам добро разумео док сам био у свему томе. Мислио сам да је то нешто најисправније, да је то оно што ја јесам – да је то нешто праведно и свето. Заиста сам тако мислио. А онда, у једном тренутку сам приметио да се све распада. Уплео сам се с неким заиста мутним типовима, људима умешаним у вештичарење и криминал унутар геј заједнице, али и изван ње –продаја дроге на високом нивоу а неки су чак имали везе и са сатанизмом.

Никад нисам веровао у зло и изопаченост, али сам почео да се молим јер је то било тако опипљиво око мене и нисам то више могао да игноришем. Говорио сам: „Боже, ако заиста постоје зло и ђаво, мораш да ми их покажеш. Молим те, не желим да будем обмањиван“. И Бог ми је онда показао. То заиста постоји. Ево једног примера. Ходао сам улицом у Кастро четврти, кад сам осетио да ти људи дословце односе моју душу у пакао. Размишљао сам о томе у себи. Онда ми се приближио један бескућник и гласно ми се наругао: „Они хоће да ми узму душууу!“ Појурио сам улицом вриштећи, усред бела дана. Схватио сам да је то стварно, да постоје пакао и ђаво. Јер, како би један бескућник могао знати шта ја мислим у себи. Нисам био на дрогама, само сам ходао улицом. Ово је само један од многих тренутака када ми је Бог отворио очи. Као сцена у „Матриксу 1“ с пилулама...  Желео сам да останем будан, да знам са чим се суочавам.

А онда је Господ рекао: „Добро, показаћу ти“. Али кад ми је показао, било је то скоро превише за мене, био сам у паници сваки дан, ужаснут. Нисам знао хоће ли ми Бог опростити јер сам био свестан своје грешности и тога да заслужујем само пакао. На крају су ме против моје воље одвели у Општу болницу у Сан Франциску. Одвела ме жена која је главна вештица у граду (тако је она себе звала). Дозивао сам Исуса док су ме везивали, чак и полиција. Било је то баш велико искушење. Док сам се молио, Бог као да је испунио моје срце миром, то се могло осетити. Пулс ми се смирио, знао сам да ће све бити у реду. Отишао сам на писхијатријску клинику Опште болнице. Говорили су да сам луд. Тај човек у болници, који је изгледао гротескно, тела прекривеног приштевнима и израслинама, потпуно наг и сав мишићав. Режао је на мене и вриштао: „Растргнућу га“, говорећи све те опаке ствари које ће учинити.

Нашао сам се у суседној соби, без светла и привезан за носила. Молио сам се и осетио сам као да ми је Бог рекао: „Не подижи глас. Буди миран а ја ћу се борити за тебе.“ Молио сам се тихо и говорио: „Боже, нешто мораш да учиниш одмах јер не могу више.“ И Бог је упитао: „Како се ја зовем? Шта ти кажеш ко сам?“ Ум ми је био преплављен именима разних богова јер сам био тако дуго у Сан Франциску, и његовој подземној сцени, и свако је говорио различито о томе. На крају сам рекао да желим само Исуса, никог другог. Тихо сам изговорио Исусово име, а човек у суседној просторији је понављао: „Сестро, сестро, ућуткајте га, ућуткајте!“ Тада сам схватио да је Господ ту, Бог је стваран и постоји. Човек поред мене га се боји па Бог мора да је страшан. Размишљао сам тако о Богу, све у истом тренутку, и на крају био избављен из те ситуације.

Био сам најекстравагантнији хомосексуалац, користио сам екстази, GHB, special K, све дроге које можете да замислите... Дечко ми је био један од најпривлачнијих у четврти Кастро, био сам славан, имао сам све. Успео сам у том полусвету – да бих постао овако тврд и ватрен хришћанин. Био бих мученик за Исуса, желим то, када Бог то буде хтео. Нека је далеко од мене свако повијање пред застрашивањима духа овог света или стид због Јеванђеља. Не стидим се Јеванђеља и никада се нећу постидети Исусовог имена. Он ме спасао, искупио и сад сам ожењен. Имам дивну жену која је у деветом месецу трудноће. Срећан сам јер ми је Бог дао природна осећања према жени. То је право чудо. Сећам се прве брачне ноћи... Не бих баш у детаље, али кад смо напокон могли да уживамо у нашем браку повикао сам из свега гласа: „Исусе!“ Био сам тако срећан, он ме избавио! Сад волим жене, волим тело своје жене! Волим је телесно и то је свето! Бог је добар, створио је телесну љубав! Жели да у томе уживамо, али на прави начин. Знате ли шта он може да учини, чак и са онима који се боре с хомосексуалношћу читав свој живот? Он може да их учини хетеросексуалнима (стрејт).    

 

 

Извор. ЈТ канал Recycleyourfaith

Превод: Православна породица, јун 2016

Фото: You tube