molitvoslovm

Велики рат и почетак новог света: актуелне поуке за човечанство

Објављено 17 септембар 2014
kolubara2-194x150МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА ПОВОДОМ 100 ГОДИНА ОД ПОЧЕТКА 1. СВ. РАТА У САВА ЦЕНТРУ

Данас у Београду почињу свечаности у част обележавања 100-годишњице од почетка Првог светског рата: Међународна друштвена конференција “Велики рат и почетак новог света: актуелно подсећање за човечанство” а сутра свечана церемонија отварања спомен-обележја посвећеног руским и српским војницима погинулим у Првом светском рату крај бедeма Калемегданске тврђаве.

 

Veliki-rat-mredjunarodna-konferencija-

Свечаности ће отворити Међународна друштвена конференција “Велики рат и почетак новог света: Актуелно подсећање за човечанство”, која ће бити одржана у сали за конференције београдског Сава Центра 17. септембра 2014. год.

Конференција која је посвећена стогодишњици од почетка Првог светског рата представљаће велики међународни научни и друштвени дијалог о најактуалнијим аспектима Првог светског рата и њиховом утицају на савремени систем међународних односа.

Главни организатори конференције су руске друштвене организације Фонд “Андреј Првозвани” и Центар националне славе и српска друштвена организација “Београдски форум за свет равноправних”.

Међународна конференција почиње 17. септембра у 10.00.

18. септембра одржаће се Завршна пленарна седница конференције након које је планирана конференција за новинаре у којој ће учествовати чланови Организационог комитета. Сусрет са новинарима почиње 18. септембра у 11.30 у Фоајеу сале за конференције Сава Центра.

После тога у 13.00 у Ташмајданском парку планира се Свечана церемонија полагања венаца на споменик подигнут у знак сећања на децу, погинулу за време НАТО бомбардовања 1999. године, а у 14.00 у Саборној цркви Светог Арханђела Михаила свешеници Српске Православне Цркве и Руске Православне Цркве одржаће парастос руским и српским војницима, браниоцима Београда, погинулим крај Калемегданске тврђаве у Првом светском рату.

Затим ће се учестници манифестације упутити у Калемегданску тврђаву где ће бити одржана Свечана церемонија отварања и освећивања спомен-обележја у част руских и српских војника који су у току Првог светског рата бранили Београд код Калемегдана. Споменик који је израђен у облику крста са скулптуром Светог Ђорђа, Светитеља кога славе многи словенски народи, говори о вези братских народа Русије и Србије и подсећа на ратне подвиге и губитке.

Спомен-обележје израдио је ауторски колектив под руководством народног уметника, редовног члана Руске Академије наука А.С.Чаркина и архитектора Ј.М.Павлова на стваралачкој и произвођачкој бази Савеза уметника Санкт Петербурга – ООО “Комбинат “Култура”.

Свечана церемонија отварања и освећења спомен-обележја почиње 18. септембра у 15.00.

(СРБИН.ИНФО, Руски дом, Танјуг)

 Srp izb 1914

РУСКО-СРПСКИ НАУЧНИ СКУП: Они који су хтели да нас униште пре 100 година, желе то и данас

У Руском дому у Београду организован је велики руско-српски научни скуп посвећен 100-годишњици почетка Првог светског рата, у оквиру међународне научно друштвене конференције „Велики рат и почетак новог света: актуелне поуке за човечанство”.

На скупу је учествовало 16 доктора наука и академика из Русије и Србије: Миле Бјелајац, Александар Животић, Сергеј Иванович Ресњански, Дарко Кремић, Галина Игоревна Шевцова, Јуриј Јурјевич Јерусалимски, Александар Витаљевич Репников, Мирчета Вемић, Ђорђе Вукадиновић, Вадим Леонодович Телецин, Валериј Васељевич Журављов, Араик Оганесович Степанјан, Александар Растовић, Александар Николаевич Фукс и Дмитриј Александрович Андрејев. Модератор скупа је била позната руска историчари геополитичар др Јелена Гускова.

Учесници руско-српског научног скупа су истакли да код западних историчара и аналитичара од недавно је све присутнија негативна тенденција ревизије историје и покушаја да се Србија претвори у кривца за избијање Првог светског рата, речено је данас на “Српско-руском научном округлом столу о Првом светском рату”.

guskovaРуска историчарка Јелена Гускова истиче да западни аутори често прећуткују неке чињенице или их изврћу.

“Од недавно је присутна негативна тенденција ревизије историје и западни аутори се труде да Србију преобразе у кривца за оба Балканска и Први светски рат”, рекла је Гускова.

Гускова каже да је “све приметнија поновна појава као што је србофобија код политичке елите неких европских држава”.

Она је навела да су од тезе да су “сви помало криви, западни аутори прешли на то да су српски национализам и руски шовинизам криви за Први светски рат, док се Немачка ‘пере’ од сваке одговорности”.

Са њом је сагласан и представник руске Државне архиве социјално-политичке историје Александар Репников који наводи да “немачка историографија покушава да пребаци одговорност на Србију и Русију – на било кога, а никако на Немачку”.

Шеф катедре и руководилац лабораторије за војну историју Јарославског државног универзитета Јуриј Јерусалимски навео је да је објављено око 100.000 докумената и дипломатских депеша које, како тврди, говоре да су Србија и Русија у јуну 1914. године биле за мир, док су Немачка и Аустроугарска “тражиле повод за рат”.

Научни саветник Географског института Српске академије науке и уметности Мирчета Вемић изнео је застрашујуће податке о страдању српских цивила у логорима Аустроугарске, која је, како је рекао, “користила логоре као никада ниједно царство до тада” и додао да су за сваки народ отварани логори – Србе, Босанце, Црногорце…

Он је рекао да је познато да је на њеној територији било 300 логора, али да се коначан број интернираних, преживелих или умрлих још не зна.

“Срби су били затворени у стотинама логора и то жене, деца, старци од једне до 101 године што није само фраза јер подаци говоре да је толико имала најмлађа, односно најстарија жртва”, навео је Вемић и додао да је у логорима умро сваки трећи заробљеник и сваки други интернирани цивил.

Он је навео пример логора-тврђаве “Арад” у коме је било између 11.000 и 15.000 српских цивила, од којих је умрло 4.317.

Подсећајући да је Србија у том рату изгубила четвртину свог становништва, аналитичар Ђорђе Вукадиновић рекао је да је “недопустиво то што велики број Срба недовољно цени и памти жртве уместо да осећа бескрајну захвалност”.

Учесници дебате сагласили су се да су њој слични скупови изузетно важни како би се на њима спречили покушаји ревизије историје.

У дебати у Руском дому учествују и научници, историчари, војни експерти, дипломате и јавне личности из Србије, Русије, Републике Српске, Црне Горе, Француске, Британије, САД, Грчке, Белгије, Пољске, Италије, Кипра, Немачке, Аустрије, Индије, Чешке и других земаља.

На скупу ће говорити и генерални директор Руских железница Владимир Јакуњин и заменик руског министра иностраних послова Алексеј Мешков, затим бивши чешки председник Вацлав Клаус, као и бивши генерални секретар Савета Европе Валтер Швимер.

ЗА СРБИН.ИНФО

О савременом геополитичком положају Србије и Русије, за “Србин.инфо” ексклузивне изјаве дали су др Јелена Гускова и  Никита Бондарјев, виши научни сарадник Руског института за стратешка истраживања (РИСИ) .

СРБИН.ИНФО: Да ли су Словени и православни народи ипак накнадно после 100 година изгубили Први светски рат?

Др Јелена Гускова:

Не, Словени нису изгубили Први светски рат, зато што нисмо га ни ми започели, нити смо ми криви за тај рат.

А околности у свету су постале такве да су неки од Словена добили много тога; на пример католички Словени када се распала Аустроугарска.

Но, тадашња идеја рушења православно-словенских народа и њихових држава, жива је и сада. Они су који су имали те идеје кренули у Први светски рат да би срушили до краја православне државе Србију и Русију.

Нису у својој замисли успели, али њихова идеја и сада још живи.  Исте силе које су хтеле да нас униште пре 100 година то жели и данас. Надам се да неће успети у томе.

nikita-bondarevДр Никита Бондарјев:

Русија можда јесте далеко од Србије која је у срцу Европе. Али, Србија и Русија имају исте идеје, ставове, тако да је Србија нека варијанта Русије у срцу Европе.

Иако Русија тежи заједничкој Европи од Владивостока до Атлантика, у којој би државе међусобно сарађивале на обострану корист, а Србија жели да буде део европске породице, као члан ЕУ, мислим да је то ипак тешко остварљиво.

Санкције које је ЕУ увела Русији још једном показују да партнерске сарадње између нас и Запада нема, односно када је има да је веома крхка.

Односе Русије и Запада најбоље осликава украјинска криза. Иако је тренутно на снази званично примирје, не верујем да ће до правог мира, односно тоталне обуставе оружаних сукоба, доћи ускоро.

Дрвни врх Русије, на челу са председником Владимиром Путином, има јаку жеља да дође до коначног мира и обуставе непријатељстава, али украјинска страна то на терену избегава – не поштује примирје. Од почетка украјинске кризе, друга страна, која стоји насупрот Русије констатно не поштује ништа договорено. Нажалост, видимо са те стране само жељу да се настави даље ратовање и братско крвопролиће у Украјини.

У Русији тренутно нико не може дати сигуран одговор како ће се завршити грађански рат у Украјини. Ни политиколози, аналитичари, војници, ни политичари. Можда само један човек има неко виђење како би се могао завршити украјински сукоб – тај човек је руски председник Владимир Путин, пошто једини има довољно ауторитета у држави и државничког искуства да би могао да сагледа све аспекте братоубилачког украјинског рата.

Извор: србин.инфо