Одавно у невољи нисмо видели такву солидарност

Објављено 20 мај 2014

ruski-spasioci-200x150

Руски спасиоци: Одавно нисам видео такву солидарност као код вас

Међу Русима који су евакуисали Обреновац су Петар Гриценко, Александар Гурин и Јефин Белов.

Одавно у невољи нисмо видели такву солидарност

Минути су многе људе у Обреновцу делили од смрти. Вода је надирала. Људи су викали: „Узмите мене“, „Спасите нас“. Ова слика пратиће нас заувек. Али, то нам је посао. Вечно смо захвални Србији што је имала поверења да нас позове у помоћ.

Овако, скромно, скривајући умор после три дана неспавања и много сати у води, за „Новости“ говоре тројица руских спасилаца, челичних војника Центра спасилачких операција од посебног ризика „Лидер“, који су учествовали у евакуацији 2.500 људи. Петар Гриценко (30), Александар Гурин (38) и Јефин Белов (48) обучени су да се боре са поплавама и пожарима, планинари су, падобранци, специјалци… У својим биографијама имају борбу са терористима у московском театру, једној од метро-станица, поплавама и пожарима у Русији… Овом списку додају и Обреновац.

•  После спасавања људи су нас грлили и љубили – прича нам Гурин, који ће из Обреновца понети ожиљак на челу који је задобио када је спасавао људе из чамца који се током спасавања преврнуо. – Пливао сам и успео да их вратим у пловило. Али, мене је вода бацила назад. Потонуо сам, неколико пута ударио у бетон, јер је вода поплавила мост. Успео сам да изроним 15 метара низводно где су ме колеге извукле.

После ове филмске сцене вратио се да спасава Обреновчане.

Најмлађи међу њима, Петар Гриценко, каже је био згранут сценом из Обреновца, да је вода толико брзо долазила:Ускакали смо у чамце. И ваши људи су веома храбри. Трчали су да помогну. Водили су нас, јер нам је терен био непознат. Одавно нисам видео такву солидарност. Веома поштујем и волим ваш народ – прича Гриценко, који је једини већ био у нашој земљи у акцији уклањања мина у Параћину.

Право или десно

- Научили смо неколико речи на српском. Нажалост, везаних за поплаве – вода, плитко, дубоко. А, једна нас је баш збуњивала. Код нас је право десно, а код вас право – каже нам Гриценко. Белов није до сада долазио, али о нама много зна.

Памтим вас као социјалистичку земљу. Јаку. Сећам се Тита. Ви сте народ који је поносан и много ми је драго што сам вам помогао. Увек ћу доћи када вам затреба.

Наши хероји не знају када ће у Москву. Тамо их чекају жене и деца. Петар има троје, Александар једно, а Јафин двоје. Одмах после посете „Новостима“ и кратког предаха, вратили су се у Обреновац.

 

Извор: Новости