Јeдина животна вредност је породица. Кад пропадне породица, пропашће све, и свештенство и монаштво. Када пропадне породица, пропашће и свет.  Старац Пајсије Светогорац

Ратни инвалид послао СМС свом другу и расплакао земљу: "Ако можеш купи ми хлеб"

Објављено 29 јануар 2019

kosareРатни инвалид послао СМС свом другу и расплакао земљу: "Ако можеш купи ми хлеб"

Прича извесног Марјана о свом пријатељу Борку, који је ратни инвалид, ових дана дотакла је и расплакала многе Србе који су је прочитали: “У 6:10 стигне ми СМС од мог пријатеља Борка са непознатог броја јер нема кредита на свом: "Брате мој, знам да си и ти у проблемима али молим те ако можеш купи ми 1 хлеб и јогурт и донеси ми, већ други дан немам ни за хлеб, нити једем. Борко." Борко је 1973. годиште рођен у Београду, завршио војну гимназију 1992. и био распоређен прво у Нишу у војној полицији, а затим у Лесковцу. Отац му је умро када је имао 11 година, од можданог удара на радном месту. Подигла га је мајка. Ретко поштен и добар човек. И дан данас.

Учесник је сви ратова деведесетих година на нашим просторима. Први пут рањен 1995. у десну ногу из снајпера. Отац је двоје деце, Марка И Милице.

Од 1998. добија прекоманду на Косово и Метохију, међутим то је период којег се нерадо сећа. Можда зато што тада бива и други пут рањен. Погођен је у стару рану десној нози и у десну страну грудног коша.

И то он јуначки поднесе у ВМЦ у Нишу. Изађе са клинике у децембру 1998. Само 7 дана је био на поштеди кући и прославио Нову годину са породицом и баш на Божић 1999, по њега долази патрола и уручује му наређење да одмах дође у Генералштаб да му се одреди нови ратни распоред.

kosare

Почетком марта 1999, НАТО агресија затиче Борка у Гњилану, где 28. дана тог месеца Борка погада гелер у главу, Наредна 22 дана овај храбри српски борац проводи у коми.

Заврши се рат, Борко неспособан за службу, води борбу за инвалидску пензију. Једва му одобре. Пензија минимална, 16.000 дин. Након тога Борков живот почиње да иде нормалним током све до 2007. године када му установе на десној нози неки облик царцинома и веома брзо му осеку десну ногу до кука. Остаје 100% инвалид.

У кући катастрофа, деца још мала, примања мала, он неспособан да помогне, борба,

Борко сам живи, рањаван 4 пута, без ноге у колицима. Поносан и храбар и племенит.

Нама, осталима, који ово читамо остаје само да се запитамо како је могуће да човек који је све дао за државу и породицу у оваквој ситуацији буде остављен сам.

Заједничким снагама помозимо Борку у његовом тешком животном тренутку!

Online Donations:

Credit Card: https://28jun.org/#donate

PayPal: https://www.paypal.me/28jun

Donacije iz Srbije:

Ime: 28. JUN

Dinarski racun broj: 265619031000037746

Raiffeisen banka Srbije

Donacije iz Nemacke/Austrije/Svajcarske:

Name: 28 Jun

IBAN: CH61 0070 0114 8022 1711 9

BIC: ZKBKCHZZ80A

Zürcher Kantonalbank

 

Краљевске регалије
Има само два осећања која су два највиша духовна богатства, поред којих и најсиромашнији човек не може бити потпуно убог: то су Патриотизам и Вера. Ко воли своју отаџбину, он увек живи у широком простору, на великом сунцу, у великој заједници, као што човек који искрено верује у Бога није никада ни сам ни безнадежан. Без ова два осећања, човек је пропалица.   Јован Дучић

 kazacestvu