Јeдина животна вредност је породица. Кад пропадне породица, пропашће све, и свештенство и монаштво. Када пропадне породица, пропашће и свет.  Старац Пајсије Светогорац

Не држите децу под сукњама

Објављено 24 септембар 2013

ljubovЉУБОВ РОДИОНОВА

НЕ ДРЖИТЕ ДЕЦУ ПОД СУКЊАМА

Август 1996 године. Разваљени Грозни. Задах трупова. Примирје с побуњеницима, заједничке команде. Хасавјуртовски споразум.Мајка Евгенија Родионова, Љубов Васиљевна тражи тело сина мученички пострадалог у заробљеништву. «Духови» се подругљиво цере, не дају га, "добацују" се мајком војника од једног до другог. И тек кроз неколико месеци она ће наћи тело, осетиће сваком својом ћелијом страдања Жењe, који није издао Христа...

''Од тада се мајчинско стање није изменило. Бол није прошао. Просто сам се прилагодила да живим са њим'' – каже Љубов Васиљевна Родионовна. – Али син, живот, та ситуација у Чеченији, нису ми дали право да будем слаба.

...После тога како сам нашла сина, била сам још 54 пута у Чеченији са поклонима за наше војнике. Упознала сам толико достојне деце, којој ћу до гроба бити благодарна само за то што уопште постоје, за њихов однос према мени. Можда сам ишла тамо знајући да ме тамо чекају, да ће ме сусрести, да ме разумеју, воле. Овде се нисам пронашла, то није мој живот. Зато више живим тим - војничким животом него грађанским.  

...Буквално, то су биле рушевине. Почетком 90-тих распала се моћна држава. Средином 90-тих, почела је да се распада сама Русија.  Чеченија је била први ''део колача''. И сви, и другови и недрузи, мислили су да тамо више ничега неће бити. Али десило се да баш тамо израсту задивљујући изданци – на крви, на забораву, али прорастају и тако цветају, да људи осећају и схватају. Овде лежи редов...

evgenij

...Јако бих волела да доживим до тог времена, када ће и мој син и друга деца, коју су тражиле несрећне мајке, изаћи из непознатости, када ће се појавити улице са именима  њихових синова, када ће школе носити њихова имена. Ми, осим на томе, немамо више на чему да васпитавамо родољубље, јер и времена Матросова, а да не причамо о Иљи Муромцу, пролазе, а младеж прима то што је било  јуче, данас. И то треба користити.

 

- Любов Васиљевна, војнички квалитети су данас у Русији потребни као никада, нарочито имајући у виду искушења која долазе, која ће пасти на терет нашег многострадалног Отачаства. Шта бисте ви пожелели православним војницима, нашим војницима и официрима?

Ми смо покољење победника. Нико нам не даје право да ту победу, коју смо добили, почев од Куликовске битке и завршавајући са Великим отаџбинским ратом (II св. рат), Авганистаном, да све то распемо, да погубимо то. Ми смо генетски обавезни да све то одржавамо.

Хтела бих, пре свега, да се обратим мајкама деце. Не држите децу под сукњама. Ми хоћемо да видимо синове да буду силни, мужествени, да би имали могућност да се супротставе, да заштите свој дом, своје село, свој град. Не треба држати... Од судбине свеједно нећеш побећи, зато је боље достојно погинути него умрети од дроге или у пијаној тучи.

Хтела бих да се обратим и учитељима. Да, мала је плата, имате тешкоће, али не заборавите да је образовање двојно. Главно је – људскост, душа. Треба, пре свега, волети оне које обучавате. А код нас се школа, на жалост, претворила у радионицу. Учитељи заборављају да 70% васпитања деца добијају у школи и само 30% код куће. Школа је тако важно место, где човек формира карактер.

evgenij

 

Ми имамо тако добру децу, њих треба волети, са њима треба општити, разговарати, слушати их, потрудити се да их схватимо. Они ни у чему нису гори од омладине мога поколења. Просто је сада саблазни више. Чак до Жењиног времена, пре 15 година, није било интернета, мобилних телефона, аутомата за игре, а сада технички напредак игра двојну улогу – и на корист и на штету.

...Али треба све издржати, постоји таква реч. То је дуг. Ми смо заборавили на осећај дуга. Постоји, на крају крајева, величанствена мисија - спасти то што нам је дато, по цену живота. Ми то дугујемо онима који су то урадили за нас. А дугове треба платити.''

Извор: Православный воин

http://pravoslav-voin.info/

 

Краљевске регалије
Има само два осећања која су два највиша духовна богатства, поред којих и најсиромашнији човек не може бити потпуно убог: то су Патриотизам и Вера. Ко воли своју отаџбину, он увек живи у широком простору, на великом сунцу, у великој заједници, као што човек који искрено верује у Бога није никада ни сам ни безнадежан. Без ова два осећања, човек је пропалица.   Јован Дучић

 kazacestvu