Јeдина животна вредност је породица. Кад пропадне породица, пропашће све, и свештенство и монаштво. Када пропадне породица, пропашће и свет.  Старац Пајсије Светогорац

Вишеграђани захвални руским добровољцима

Објављено 07 август 2013
ВИШЕГРАЂАНИ ЗАХВАЛНИ РУСКИМ ДОБРОВОЉЦИМА

ВИШЕГРАД, 27. ЈУНА /СРНА/ - Двадесетак чланова породица погинулих руских добровољаца у одбрамбено-отаџбинском рату посјетило је данас Вишеград у оквиру десетодневног боравка у Републици Српској.

 

На пријему код начелника општине Вишеград Славише Мишковића истакнуто је да породице шест погинулих руских добровољаца у редовима Вишеградске бригаде Војске Републике Српске имају све принадлежности, као и остали српски борци, те да ће им та права бити регулисана ових дана, уколико до сада нису.

Мишковић је рекао да се народ овог града бар донекле одужио руским добровољцима, јер је подигао споменик свим погинулим на Српском војничком гробу на Мегдану, као и централни споменик за свих 37 страдалих Руса у току рата у Републици Српској.



Командир одреда Козака у Вишеградској бригади 1993. године пуковник Владимир Заплатин рекао је да је ова борбена јединица са српским војницима учествовала у више акција у којима је шест Руса погинуло, а неколико је било рањено.

Наталија Ганијевска, кћерка Руса који је страдао на вишеградском ратишту, каже да је дошла на очев гроб заједно са својом кћерком.

Предсједник Удружења руско-српског пријатељства "Завет" Саво Цвјетиновић рекао је да ће члановима породица погинулих руских добровољаца и у будуће бити пружана помоћ и да ће им бити омогућено да долазе на гробове својих најмилијих.

Код споменика палим руским добровољцима на Мегдану парастос су служили вишеградски свештеници, а делегације Козака, борачке организације, општина Вишеград и Ново Горажде, Министарства рада и борачко- инвалидске заштите Српске и Андрићграда положиле су вијенце.

 

Краљевске регалије
Има само два осећања која су два највиша духовна богатства, поред којих и најсиромашнији човек не може бити потпуно убог: то су Патриотизам и Вера. Ко воли своју отаџбину, он увек живи у широком простору, на великом сунцу, у великој заједници, као што човек који искрено верује у Бога није никада ни сам ни безнадежан. Без ова два осећања, човек је пропалица.   Јован Дучић

 kazacestvu