Јeдина животна вредност је породица. Кад пропадне породица, пропашће све, и свештенство и монаштво. Када пропадне породица, пропашће и свет.  Старац Пајсије Светогорац

Свети Владика Николај: Рат и Библија (4)

Објављено 26 март 2016

nikolaj velimirovicСВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ

РАТ И БИБЛИЈА

КАКВИ СУ УЗРОЦИ БУДУЋЕГ РАТА?

Питате ме, генерале, какви могу бити узроци будућега рата? Питате ли ме збиља о правим узроцима тога рата или о инциденту којим ће се рат отпочети? То су две различите ствари. Узроци се могу још сада констатовати, а инцидент се не може ни наслутити.

Европски политичари и ултрапатриоти који мисле, да је минули Светски Рат проузрокован атентатом у Сарајеву, нису ни мало квалификовани да нам објашњавају узроке будућег рата. Ако су грађани једног града полили своје куће петролеумом, па се нађе неки дечак, који из зловоље или несташлука баци у град упаљену шибицу, ко ће се назвати проузроковачем пожара? Цените сами. Цените сами, како су кратковиди постали књижевници и фарисеји нашега времена! Узроке једног наказно рођеног детета они траже у најмању руку на девет месеци пре његовог рођења, док узроке такве једне страшне наказе, какав је био прошли покољ света, они су готови да нађу у једном крвавом инциденту, који се догодио у Сарајеву само на месец дана пре него што се она наказа појавила у свет! Кад је код људи воља за рат, тада су инциденти брзо готови да послуже као ратна увертира. Ако су људи спремни за рат, зар ће се дуго морати чекати на какав атентат, или спаљење нечије заставе, или на увреду неког конзула, или на убиство каквог мисионара?

Једва су квалификовани да нам објасне узроке будућег рата и философи еволуционисти и економисти. Ко може озбиљно слушати о рату оне који рат сматрају природним и нужним ради неког тобожњег прогреса рода људског? Ако је природно оно сумашедше крвопролиће, које су наше очи гледале неколико година, онда су разум и поштење код људи неприродни. Ако једна организована бујица злочина, и само злочина, са свима бранама и уставама отвореним, плави и пустоши свет, ништи милионе живота људских, и претвара у пепео све што је дугим трудом стечено и урађено кроз поколења и поколења, све ради неког прогреса, онда је прогрес најнежељенија ствар у свету, и сама та реч, прогрес, најопаснија и најпроклетија реч у речнику људском.

Какав је прогрес донео свету прошли Светски Рат? Нека отворе очи и погледају бар они који још памте људе и прилике пре онога рата. Та ништа није очигледније него, да је онај злокобни рат учинио људе лошијим и наказнијим, физички и морално, а прилике политичке, економске и финансијске — погоршаним. Наравно, рећи ће на ово еволуционисти философи с уобичајеним сардонистичким осмејком: то се не може оценити сада; прогрес који је човечанство учинило кроз прошли рат моћи ће се израчунати тек после стотине и хиљаде година! Тако ови философи у овом питању као и у сваком другом беже у мрак од хиљаде година, често и у још гушћи мрак од милионе година, било уназад било унапред, у мрак у коме се никаква теорија не може верификовати.

Најзад ни мислиоци типа Макијавелијевог и Ничеовог ниуколико не објашњавају мистерију рата. Обоготворити извесне људе и дати им кључеве од рата и мира без обзира на ма какве моралне скрупуле, без обзира на њихов однос наспрам Бога и ближњих значи, теорисати насупрот не само идеалима него и стварности и вековном искуству рода човечјег. 

Ви ме питате, генерале, ко би нам онда могао указати и објаснити узроке будућег рата, или рата уопште? Нико други до Светога писма Божјега. Не постоји ниједна књига у свету изван Библије, у којој је описано толико ратова са датим праизворним објашњењем истих. Ту је нагомилано огромно искуство рода људског са три континента о ратовима, о победама и поразима, и све то једном нарочитом светлошћу обасјано и показано. Не постоји ниједна философија рата која би могла дати задовољавајуће одговоре о узроцима рата и предвидети победу или пораз једне ратујуће стране. Такве одговоре и таква предвиђања само Библија може дати. Отуда и не постоји данас нигде и никаква савременија књига о рату, о узроцима рата и о евентуалном исходу рата него што је Библија или Свето писмо Божје.

Разуме се да у Библији нису описани сви ратови у историји људској, али они који су у њој описани и објашњени типични су за све ратове у прошлости и у будућности. Не мења ствар обим ратова, нити техника ратова; и локални и светски ратови догађају се као последице истих узрока, те се и једни и други, ма кога обима и ма на ком бојишту, подједнако лако даду разумети кроз Библију. И будући рат, дакле, моћи ће се разумети и објаснити само кроз Библију, односно кроз типичне ратове наведене и објашњене у Библији.

Зато, остављајући за доцније право објашњење узрока будућег рата — дозволите да у овом свечаном и болном тренутку, стојећи између два рата, јучерашњег и сутрашњег, још једном прелистамо старе листове ове величанствене Књиге, која нас не учи кроз теорије и мишљења појединих људи него кроз искуство и догађаје.

Одмах вам морам рећи, да у светлости Библије ми не треба да се питамо, какви ће узроци бити, него какви су узроци рата будућега. Јер ти узроци већ постоје. У светлости Библије они су већ дати, и могу се опипати. Грађани у граду журно полевају своје куће петролеумом. Сасвим је беспредметно, ко ће први убацити варницу у град.

КАИНЕ, ГДЕ ТИ ЈЕ БРАТ?

Прва човечја крв, генерале, која је злочиначки просута на земљи, била је крв брата. То је симболично за све злочине човека над човеком до краја историје. И последња човечија крв, генерале, која буде просута на земљи биће опет крв брата. Јер чија би иначе могла бити,

Но браћа по крви нису увек браћа по духу. У Каину и Авељу била је иста крв али не и исти дух, братска крв али не и братски дух. Јер док је Авељев дух био осветљен Богом, дух Каинов био је помрачен завишћу. Каин се расрди веома, и лице му се промијени, тј. потамни му и лице од помраченог духа. И кад беху сами у пољу скочи Каин на Авеља брата својега, и уби га (Пост. 4, 5-8).

Тиме се отворила историја рода људског на земљи, на име: братоубиством. Братоубиством из зависти! Иста она сатанска завист, која је расхладила љубав прародитеља људских према Створитељу, расхладила је и љубав њиховога првога сина према брату његовом. Овај последњи преступ дошао је као последица онога првога, још и као казна за онај први — казна Адаму и Еви. Видећи овога млађега и бољега сина умртвљена, отац и мајка, морали су осетити јетку жаоку свога греха према Богу и Рају. Но то је био само почетак, типичан за сву будућност њиховога потомства. У чему је типичност тога почетног злочина? У томе, да се грех човека према човеку јавља као последица греха човека према Богу. Или другим речима — кад говоримо о рату — да се рат човека против човека јавља као последица рата човека против Бога. Да Свевишњи Творац људи није милошћу Својом ублажавао пожар, разбуктаван и разбуктан грехом, људски би род био уништен још у првом историјском колену. Но милост је Творчева прво спречила освету над братоубицом Каином, а потом дала утеху несрећним родитељима кроз трећега сина, Сита. И начини Господ знак на Каину, да га не убије ко га удеси (Пост. 4, 15). А мајка убијеног Авеља кад роди Сита објасни то милошћу Божјом рекавши: Бог ми даде другога сина за Авеља, којега уби Каин (4, 25).

И тако, генерале, овај први почетак свих следећих ратова у светлости Светога писма Божјега чита се овако:

1.            Постоји један неумитан закон греха:

2.            Рат човека против човека последица је рата човека против Бога;

3.            Рат родитеља противу Бога продужују деца ратом један против другог;

4.            Милост Творчева ублажава закон греха и тиме омогућава продужење рода људског на земљи.

 

- Наставиће се...

Помозимо породици Тркуља!

trkulja

 nemanjici baner 02

baner200x400pxfb

 

Краљевске регалије
Има само два осећања која су два највиша духовна богатства, поред којих и најсиромашнији човек не може бити потпуно убог: то су Патриотизам и Вера. Ко воли своју отаџбину, он увек живи у широком простору, на великом сунцу, у великој заједници, као што човек који искрено верује у Бога није никада ни сам ни безнадежан. Без ова два осећања, човек је пропалица.   Јован Дучић

 kazacestvu