Јeдина животна вредност је породица. Кад пропадне породица, пропашће све, и свештенство и монаштво. Када пропадне породица, пропашће и свет.  Старац Пајсије Светогорац

Свети Владика Николај: Рат и Библија (2)

Објављено 24 март 2016

nikolaj velimirovicСВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ

РАТ И БИБЛИЈА

I ОРУЖАЊЕ

...Сви народи Европе и Америке, генерале мој, отпоче Балканац, најгрозничавије се оружају за нови рат. Ко то не види? Једва да је то тајна за чобанина у планини, још мање за људе који живе по градовима и мотре на дела људска. У журби за наоружањем од народа Азије за сада иду у корак с Европом и Америком два три народа, као Јапан, Турска, и донекле Персија и Авганистан. Велики Китај се разрачунава сам са собом и врши крваве ратне вежбе на својој деци припремајући се тако, и несвесно, за клање туђе деце.

Но они који су оптеретили своју савест одговорношћу за прошли светски рат, натовариће на себе одговорност и за рат предстојећи. То су народи беле расе, народи названи хришћанским. У припремама за нови рат, или нове ратове, они предњаче свима осталим народима и племенима на глобусу земаљском. А да свет стоји пред новим ратом, то сведоче:

 1.           Јавне и тајне ратне припреме свих поменутих народа;

2.            Ратни буџети, који по свим државама несразмерно превазилазе расходе ма које друге намене, и далеко превазилазе ратне буџете пре прошлог светског рата;

3.            Ужурбана активност безбројних фабрика ратних оруђа, муниције, отровних гасова, електричних и електромагнетских ратних направа, као и повећана маса радника производње у тим фабрикама;

4.            Ужурбана изградња ратних бродова и других морских ратних оруђа;

5.            Повећани бројеви сталног кадра у сравњењу са предратним;

6.            Стручни комитети научника, ангажованих од појединих влада, који уносе сву своју интелигенцију и енергију, да пронађу или усаврше смртоносне отровне гасове и друга хемијска средства за рат на копну, на води, под водом и у ваздуху;

7.            Тајни савези и груписања појединих држава и народа за ратне сврхе;

8.            Веома разгранате шпијунаже, помоћу којих једна држава познаје ратне планове и тајне изуметке за рат других народа.

Ово су докази. А има и знакова који наговештавају нови рат, међу којима су: појачано неповерење државе према држави, расна и национална омраза, а нарочито свеопште мрачно предосећање и свеопшта узнемиреност духова на свих пет континената.

На ово може неки доброжелатељ рећи: „Све је то тако. И ми сви то видимо. Али све те припреме за рат не морају неминовно довести до рата. Јер упоредо са припремама за рат корачају и припреме за мир."(Тридесет је пуних година како је учињен први покушај за смањење оружања и за мир света. Иницијативом цара Николе сазвана је Прва Хашка Конференција мира 1899. год. Ова конференција отворена је следећим речима племенитог цара: ,,Ми тражимо најефективнији начин да се осигура свима народима благодат истинског и трајног мира, и, изнад свега, да се учини крај сталном напредовању садашњег оружања". Представници народа потписали су протокол хашке Конференције и вратили се да продуже свој посао — оружање! Друга Хашка Конференција мира била је 1907. године, Опет је протокол потписан и опет се продужило све по старом. После Светског рата основана је Лига Народа и Интерпарламентарна Унија: Протоколи се потписују сваке године, но стари посао оружања иде све јачим темпом. Сазвана је 1921. год. Вашингтонска Конференција за ограничење оружања. Све је ишло у реду и протокол је потписан, али се није скренуло са старога пута. Потом је Президент Кулиџ сазвао у Женеви Конференцију од Три Поморске Силе, опет ради ограничења оружања. Најзад је дошао и Келогов Пакт који су потписали велики број држава „отказујући се рата као средства националне политике". И пошто се све рекло и све потписало — ниједна фабрика оружја није смањила своју ратну производњу, ниједна крстарица није претворена у трговачку лађу и ниједан пук пуштен кући, и то нигде у свету. Од Прве Хашке Конференције до данас догодили су се многи ратови као Енглеско-бурски рат, Руско-јапански рат, ратови Балкански, Светски рат, Грчко-турски рат, са безброј мањих ратова на глобусу земаљском. После овог тридесетогодишњег искуства како да и највећи оптимист не гледа с тугом и болом и неверицом на све речи о разоружању и миру?) Корачају, да, али корачају као дете за џином, као воловска кола за огњеним колима. Персонификујући рат и мир рат би требао да каже миру: ја треба да опадам а ти да растеш. Насупрот томе, изгледа рат говори миру: твојим припремама ти, дете, мене скривај, па трчи по улицама и вичи, да мене уопште нема и неће бити! Чак и сама вербална пропаганда мира многима служи за ратне сврхе. И тако у наше дане још једном се обистињава реч пророчка: говоре: мир, мир, а мира нема (Јер. 8, 11).

О миру се данас толико говори не зато што постоји мир, него зато што је мир у опасности. Као што се о поштењу не говори много докле год има поштења, и о здрављу докле траје здравље. Или, зар не видите ви као војник, да се и многи говори о миру употребљавају као прикривена ратна тактика? Говоре: мир, мир, а мира нема!

И заиста, генерале, ми нисмо ни имали мира после завршетка Светскога Рата. Ако га је ко имао имали су га Папуанци и Бушмани пре него ли бели људи. У суштини имали смо примирје а не мир. Имали смо и имамо ужурбано спремање за нови рат.

Исто као и при ратном примирју. Од како је Немачка потражила примирје 1918. године, па до данас ми у истини имамо само примирје. Од онда па до данас главни расход држава, главна брига државника и генерала, и главни страх народа односи се на нови рат, исто као и при ратном примирју.

Из свега овог јасан је наук:

1.            Да Светски Рат, почет 1914. године, не изгледа још свршен;

2.            Да од Светског Рата па на даље, идеја о новом рату свевласно доминира психичким расположењима и материјалним напорима народа и држава;

3.            Да факта о ратним оружањима света, бацају у засенак све разговоре и добре жеље за мир;

4.            Да се свет с гледишта финансијског, тј. с гледишта расхода на ратне сврхе, већ налази у ратном стању.

 

- Наставиће се...

Краљевске регалије
Има само два осећања која су два највиша духовна богатства, поред којих и најсиромашнији човек не може бити потпуно убог: то су Патриотизам и Вера. Ко воли своју отаџбину, он увек живи у широком простору, на великом сунцу, у великој заједници, као што човек који искрено верује у Бога није никада ни сам ни безнадежан. Без ова два осећања, човек је пропалица.   Јован Дучић

 kazacestvu