molitvoslovm

Христiанское чтенiе

optinskistarciОдељак Христiанское чтенiе свој назив дугује знаменитим свескама која је издавала Оптина пустиња под руководством светих Оптинских стараца, крајем 19. и почетком 20. века, где су објављивана дела Светих Отаца и друго душекорисно штиво.

Христијанскоје чтеније или Хришћанско штиво је одељак где ћемо се трудити да благочестивом читаоцу понудимо текстове везане за све оно што је свакој хришћанској души неопходно за духовну борбу и напредак, мимо текстова о браку и породици.

Шта је кабала? – Јеромонах Јов Гумеров

Објављено 21 јун 2018

jov gumerov1ЈЕРОМОНАХ ЈОВ ГУМЕРОВ

ШТА ЈЕ КАБАЛА?

Добар дан! Ако будете могли, молим Вас напишите нешто о кабали. Желео бих да чујем Ваше мишљење о овом учењу. Чини ми се да би човек био писмен православни хришћанин, треба да зна много тога, између осталог, да има представе о различитим учењима, чак и јеретичким. Већ исувише често се чује реч ‘кабала’. Нека Вас спаси Господ.

Опширније...
 

О Светој тајни Покајања и исповести и духовништву

Објављено 04 јун 2018
pokajanie2МОНАХ МОЈСИЈЕ СВЕТОГОРАЦ
МНОГИ СЕ ИСПОВЕДАЈУ АЛИ СЕ МАЛО ЊИХ КАЈЕ

Поштовани читаоци, будући да је почео Петровски - апостолски пост, а пошто је пост видљиви знак покајања, овде доносимо пажљиво расуђивање о овој Светој тајни од стране старца Мојсија Светогорца... Желимо вам благословен почетак поста!

Опширније...
 

Житије св. цара Константина и царице Јелене

Објављено 03 јун 2018
konstantinЖИТИЈЕ СВЕТОГ РАВНОАПОСТОЛНОГ ЦАРА КОНСТАНТИНА ВЕЛИКОГ И СВЕТЕ ХРИСТОЉУБИВЕ МАЈКЕ ЊЕГОВЕ ЈЕЛЕНЕ (21.МАЈ)

Крајем трећег и почетком четвртог века, када се незнабожачки свет одлучно спремао да огњем и мачем збрише са земље хришћанство,[1] Промисао Божји припремао је међу самим царевима - гонитељима хришћанства покровитеља Цркве Христове у лицу цара Константина Великог, који још за живота доби назив: Равноапостолни.

Опширније...
 

Зашто се уноси трава и плету венчићи у храмовима на Тројицу?

Објављено 29 мај 2018
vencic sv trojicaЗАШТО СЕ ПЛЕТУ ВЕНЧИЋИ ОД ТРАВЕ НА СВ. ТРОЈИЦУ?

На празник Силаска Светог Духа на апостоле (који је у народу познат и као Духови, односно Света Тројица) под у храмовима покрива се травом, поред зидова се прислањају гране липе или неког другог дрвета, а иконе се ките цвећем. Овај обичај потиче још од првих хришћана, који су га, пак, преузели од Јевреја, који су на празник Педесетнице китили своје богомоље и куће. То их је подсећало на време када су преко Мојсеја добили десет Божјих заповести, као и на време лутања по пустињи, после бекства из Мисира, јер су у пустињи живели у колибама од грања и лишћа. На Духове у храму народ плете венчиће од траве које после носи кући и оставља поред иконе и кандила. Многи носе венчиће у торбама и ташнама.

Опширније...
 

Блажени Филарет Исповедник: Тројица - рођење Цркве Христове

Објављено 29 мај 2018
troica rublev

БЛАЖЕНИ ФИЛАРЕТ ИСПОВЕДНИК

ТРОЈИЦА – РОЂЕЊЕ ЦРКВЕ ХРИСТОВЕ

Убрзо након Вазнесења Господњег и дана сошествија (силаска) Светог Духа на апостоле, почела је своје постојање црква првих хришћана. Из црквене историје и књиге Дела апостолских, ми знамо да је Црква, која се налази усред света, о којем апостол говори да „у злу лежи“, била одвојена од њега и није се сједињавала с њим. У књизи Дела апостолских, на пример, речено је, када је поменуто како се рађала Црква, да нико од оних са стране тј. од нехришћана, није смео да им се придружи, већ само они који су, благосиљајући у њима Бога, видели хришћански живот, видели како живи и слави Бога та прва црква. И наравно, хришћани су се разликовали од света, који их је окруживао, тиме што су они непосредно доживљавали и испуњавали све свете Христове заповести, црквене законе и установљена црквена правила; испуњавали су их усрдно и строго, тачно и радосно...

Опширније...
 

Блажени Филарет Исповедник: Тројица

Објављено 27 мај 2018
trojicaБЛАЖЕНИ ФИЛАРЕТ ИСПОВЕДНИК
TРОЈИЦА

Некада је велики светитељ и учитељ Цркве, Свети Григорије Богослов, изговарајући своју надахнуту беседу на празник Свете Тројице, започео речима: „Пятидесятницу празднуем, и Духа пришествие, и предложение обещания, и надежды исполнение“ (Педесетницу празнујемо и Духа долазак, и објаву обећања и наде испуњење.). И даље, у тој надахнутој беседи, он говори: „Дух Святый бе присно, есть и будет, не бе начинаяй, не бе престаяй, Самоблагий, Источник благостыни, Свет и Света податель“ (Дух Свети Је увек био, јесте и биће, без почетка, без краја, Неизрециво милостиви , Источник добара, Светлост и Давалац Светлости). Те његове прекрасне, дубоке и поетски лепе речи, света Црква узела је за садржај светлих, радосних, празничних стихира, које смо јуче овде слушали на свеноћном бдењу. Те свештене речи припадају Светом Григорију Богослову...

Опширније...
 

Житије св. Кирила и Методија

Објављено 24 мај 2018
kiril metodiiЖИТИЈЕ И ТРУДОВИ ПРЕПОДОБНИХ ОТАЦА НАШИХ МЕТОДИЈА И КОНСТАНТИНА, У МОНАШТВУ КИРИЛА, УЧИТЕЉА И ПРОСВЕТИТЕЉА СЛОВЕНСКИХ
Опширније...
 

Олимпијске игре: спортско такмичење или окултни ритуал?

Објављено 10 мај 2018
olimpijske igreОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ: СПРТСКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЛИ ОКУЛТНИ РИТУАЛ?

"Неки су, напустивши нас, отрчали да гледају коњске трке и пали су у такво беснило да је цео град испуњавала непристојна бука и вика, узнемирујући смех или боље рећи - плач." Св. Јован Златоусти

Поштовани читаоци, преносимо текст који баца занимљиву светлост на позадину Олимпијских игара и масовну опчињеност њоме и уопште спортом у савременом свету... 25. новембра 1892. године, извесни Пјер де Кубертен, током свог наступа у свечаној сали Сорбоне на свечаној састанку, усклађеном са петогодишњицом Савеза француских атлетских друштава, сасвим неочекивано за све изјавио је: "Морамо оживети Олимпијске игре!" Де Кубертен, тек што се вратио из Олимпије, одмах је заразио својом идејом не само све присутне на састанку, већ ју је прихватио практично цео свет, који је подржао тај позив и почео да се интензивно припрема за те "Олимпијске игре". И, ето, 1896. године, после само четири године, почеле су Олимпијске игре, које је римски император Теодосије I забранио 394. године као расадник паганизма!

Опширније...
 

Блажени Филарет Исповедник: Апостол Тома

Објављено 15 април 2018
apostol tomaБЛАЖЕНИ ФИЛАРЕТ ИСПОВЕДНИК
НЕДЕЉА 2. ПО ПАСХИ: AПОСТОЛ ТОМА

Света православна Црква данас са празновањем недеље, сједињује и празнични спомен Светог апостола Томе. Притом је карактеристично да се, благодарећи томе, Јеванђеље, које је читано синоћ на свеноћном бденију, поновило, као редовно недељно и на Литургији, у част Светог апостола Томе, што ретко бива.

Опширније...
 

Пасхални канон св. Јована Дамаскина

Објављено 10 април 2018
vaskrsrublevmПАСХАЛНИ КАНОН

Поштовани читаоци, поздрављамо вас радосним васкршњим поздравом: Христос воскресе! Као мали допринос васкршњој радости која ће нас, несумњиво, обасјавати у наредним недељама, доносимо текст Пасхалног канона из Васкршњег јутрења, који је написао св. Јован Дамаскин, на црквенословенском језику, као и изванредно извођење овог канона по византијском (светогорском) напеву и чувеном древно-руском Знаменом напеву братије Валаамског манастира, на црквенословенском и грчком језику. Уживајте!

Опширније...
 

Св. Григорије Палама: Беседа на јутарња васкрсна Јеванђеља

Објављено 09 април 2018

vaskrsrublevmСВ. ГРИГОРИЈЕ ПАЛАМА

БЕСЕДА НА ДЕСЕТО ЈУТАРЊЕ ЈЕВАНЂЕЉЕ

Иако такозвана "јутарња васкрсна Еванђеља" - тј. одломци из Еванђеља који говоре о догађајима везаним за Васкрсење Христово и који се читају на јутрењима у васкршње дане - носе назив "јутарња" по зори, тј. по јутарњим сатима дана, то ипак не значи да говоре о догађајима који су се одиграли у јутарње сате, али се и поред тога називају "јутарњим". Тако се и јављања Господа Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа свештеним апостолима након Васкрсења, ради потврђивања овог догађаја, називају "јутарњим", иако је до њих долазило не само у јутарње сате, него и у подне, и пред вече, па чак и ноћу...

Опширније...
 

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!

Објављено 08 април 2018
vaskrsm
СИНАКСАР НА СВЕТУ И ВЕЛИКУ НЕДЕЉУ ПАСХЕ

Стихови: Христос сам сиђе да се бори с адом, и изиђе с обилним пленом победе.

На свету и велику недељу Пасхе празнујемо најживоносније васкрсење Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа.

Опширније...
 

Читања Страсне седмице - Велика субота

Објављено 07 април 2018
raspecem
СИНАКСАР НА СВЕТУ И ВЕЛИКУ СУБОТУ

Стихови:

Узалуд гроб чуваш, стражо:гробница неће задржати Живот Самобитни.

На свету и велику суботу празнујемо боготелесно погребење Господа нашег Исуса Христа и Његов силазак у ад, којим је људски род, избављен од погибељи, прешао у вечни живот.

Опширније...
 

Силазак Благодатног огња на Велику суботу

Објављено 07 април 2018
blagogonmСИЛАЗАК БЛАГОДАТНОГ ОГЊА У ЈЕРУСАЛИМУ НА ВЕЛИКУ СУБОТУ

Хришћанско чудо Благодатног огња у православним црквама је познато као највеће од свих хришћанских чуда. Оно се догађа сваке године, у исто време, на исти начин, на истом месту. Није познато да се ма које друго чудо појављује тако редовно и током тако дугог временског периода; о њему можете читати још у изворима који потичу из 8. века.

Опширније...
 

Читања Страсне седмице - Велики петак

Објављено 06 април 2018
raspecem
ЦРКВЕНО-ПОУЧНА ЧИТАЊА У СВЕТИ И ВЕЛИКИ ПЕТАК
СВЕТОГ ЈОВАНА ЗЛАТОУСТОГ БЕСЕДА 85. НА ЈЕВАНЂЕЉЕ ПО МАТЕЈУ

Тада му попљуваше лице и удараху Га;а други га бијаху по образима, говорећи:Прореци нам, Христе, ко те удари?... (Мт. 26,67 и 68)

Опширније...
 

Страна 1 од 14

Помозимо породици Тркуља!

trkulja

nemanjici 2.knjiga

 nemanjici baner 02

baner200x400pxfb

 

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски