Стрип о Светом Симеону

Стрип о Светом Симеону

Објављено 04 март 2015
СВЕТИ СИМЕОН У СТРИПУ

...Други сањају „Господаре прстенова”, а ми имамо такве епске битке у стварности, у нашој средњовековној историји. Свети Симеон излази на мегдан са 5.000 ратника на њих 15.000. Свети Петар Цетињски је на 25.000 Турака изашао са 8.000 Црногораца. И потукли су Турке. И данас се у Цетињском манастиру чува одливак лика погинулог паше из те битке и турска застава – истиче Василић...

 

 

   

 

„Наставнице шта је ово? Ја ништа не разумем”, искрено је завапио за помоћ шеснаестогодишњи гимназијалац који се на часу српског језика и књижевности први пут сусрео са одломком из „Житија Светог Симеона” Светог Саве. Средњошколцима који гутају „Сумрак саге” и Хари Потера, вероватно као епска фантастика звучи замисао јереја Арсенија Арсенијевића и цртача Небојше Василића да српска средњовековна житија преточе у стрип. Па ипак, они су први корак већ начинили. Житије Светог Симеона Мироточивог, по тексту аве Јустина Поповића, изашло је из штампе и носи прави стрип-наслов „Уздизање”. Уредник, отац Арсеније Арсенијевић, старешина Вазнесењске цркве у Београду, и иконописац и стрип-цртач Небојша Василић надају се да ће ове године комплетирати трилогију о Светом Симеону. У овом још фришком првом делу, прати се пут родоначелника лозе Немањића до тренутка када је дошао на престо великог жупана, други ће имати за тему његову владавину, а трећи монашење.

На замисао да направе стрип о Стефану Немањи покренула их је првенствено родитељска брига. Желели су, кажу, да својој и другој деци понуде нешто другачије. И аутентичније. Стрип је, међутим, намењен не само њима, већ свим генерацијама.

– Приступ је мало другачији, у ликовном изразу присутан је, на пример, аскетизам ликова који имамо у фрескама и иконама. То значи да стрип није рађен у форми „Конана”, „Тарзана” и осталих стрип-јунака код којих је истакнута само та земаљска, телесна, мишићава страна, већ је пре свега акценат био на врлинском изразу лика. Да у лику човека не доминира само тело кроз мишиће, већ да се кроз телесно види и лепота врлине. То се види, чак и у сценама битке. Ми знамо да јунак неког убија, али се у том тренутку не види та страст и изобличење људског лица коју често виђамо у различитим филмовима у сличним сценама – објашњава јереј Арсеније Арсенијевић.

Ауторима је било веома важно да остану у православном озрачју, описани су историјски догађаји, текст житија пренет је без измена, само тамо где је било неопходно дописани су дијалози, али се томе ретко прибегавало. Цртач Небојша Василић тврди, међутим, да је простор за уметничку креацију огроман.

– Наше фреске и иконе садрже и елементе кубизма, импресионизма. Ако погледате, на пример, у Пећкој патријаршији фреску Светог Николе она је кубистички урађена, са огромним рукама, насликана из кругова. Па и начин на који је на појединим нашим фрескама решаван ентеријер потпуно је модернистички. У манастиру Морачи осликан је орнамент који неодољиво подсећа на Џексона Полока, јер је рађен техником прскања, као што је и он радио. Само што овде говоримо о фрескосликарству из 15-16. века. А у Дечанима чак и имате стрип. Живопис тог манастира јединствен је пример наративног сликарства. Међу осликаним светитељима, код неких је испод фреске исписано и житије, као што је то случај са Светим Ђорђем. Грубо речено, стрип је прича у сликама, а у Дечанима управо то и имате. Уосталом, тако је изгледао почетак стрипа и у Француској – каже Василић.

Он наводи и да је српска средњовековна историја и средњовековна књижевност потпуно пала у засенак иако нуди обиље материјала за ствараоце свих врста. То је богатство које, по његовом мишљењу, лежи у забораву, неискоришћено.

Детаљ из „Уздизања”, првог дела стрипа „Житије Светог Симеона Мироточивог”

– Други сањају „Господаре прстенова”, а ми имамо такве епске битке у стварности, у нашој средњовековној историји. Свети Симеон излази на мегдан са 5.000 ратника на њих 15.000. Свети Петар Цетињски је на 25.000 Турака изашао са 8.000 Црногораца. И потукли су Турке. И данас се у Цетињском манастиру чува одливак лика погинулог паше из те битке и турска застава – истиче Василић.

Излети у модерни израз и савремене медије за Српску православну цркву су реткост. Православних стрипова, цртаних филмова, сликовница, играних филмова готово да и нема. Део одговора зашто је то тако вероватно лежи и у чињеници што то не би могли да буду комерцијални пројекти, као што није ни овај.

– Недостатак средстава је на првом месту, али потребно је да неко пробије лед. Људи су углавном везани за опробане форме и ретки су ти који хоће да истражују, да преузму на себе ризик. Комерцијалност оваквог подухвата је врло мала и онда онај који се упушта у то да финансирају овако нешто морају да има ентузијазам – каже старешина Вазнесењске цркве.

Василић додаје да је, међутим, у односу на то колико се улаже у естраду цена оваквог стрипа мала, колико црно испод ноктију, сликовито појашњава. Стрип који је објавила издавачка кућа „Чувари” може се купити у свим већим црквеним продавницама, већини цркава, као и већим књижарама и књижарским ланцима. Могао би бити помоћно средство и у настави веронауке, историје, књижевности, сматрају његови аутори.

Јелена Чалија

Политика