Лидија Поповић: Прилог настави веронауке - Истина је само једна (игроказ)

Објављено 01 фебруар 2016

markoefeskiЛИДИЈА ПОПОВИЋ

ИГРОКАЗ: ИСТИНА ЈЕ ЈЕДНА или''СВЕТИ МАРКО ЕФЕСКИ: СВЕ ЗА ВЕРУ – ВЕРУ НИЗАШТА!''

Поштовани читаоци, из пера наше сараднице, Лидије Поповић, као прилог настави веронауке, доносимо још један мали комад - игроказ за децу (и одрасле), у част борца против Фирентинске Уније - св. Марка Ефеског, кога данас прослављамо!

 

 

 

 

 

ИГРОКАЗ: ИСТИНА ЈЕ ЈЕДНА (или''СВЕТИ МАРКО ЕФЕСКИ: СВЕ ЗА ВЕРУ – ВЕРУ НИЗАШТА!)

 

ЦАР ЈОВАН:(забринуто шета):  Ако склопим унију са римским папом могу се надати помоћи од Рима.

ПАТРИЈАРХ ЈОСИФ: Зар се не сећаш да ти је отац, цар Манојло Други, на самртном одру оставио завет да то не чиниш!

ЦАР ЈОВАН: Ех, лако је то рећи! Али, Турци притискају. Треба ми јак савезник.

ПАТРИЈАРХ ЈОСИФ: Бог је најјачи савезник!

ЦАР ЈОВАН: Спремите се за пут у Италију. Сабор у Ферари већ је уговорен.Ево списка епископа и клира, који ће представљати нашу страну.

ПАТРИЈАРХ ЈОСИФ: Марко, митрополит Ефески упорно одбија да иде. Kaже - Кад не говоримо и не верујемо једно како можемо бити заједно?

ЦАР: Било како било, већ је изабран за егзарха источних отаца. Нека се повинује  Божјој вољи... И мојој – царској!

Нова сцена: Жена крсти децу, полаже их у кревет да спавају. Утом се чује куцање на вратима.

СВЕШТЕНИК: Ја сам, не бојте се!

ЖЕНА( Обрадује се, брзо отвори врата и поздравља се са мужем): Много сам се бринула... и молила за тебе! 

СВEШТЕНИК: Хвала! Хвала ти много! Стварно ми је требала велика Божија помоћ да бих успео да побегнем. Нису нам давали обећане плате,мучили су нас глађу, поткупљивали, уцењивали, вршили притиске на све начине... Не бирају средства да натерају наше да потпишу унију!

ЖЕНА: Значи, није могућ неки договор који одговара свима?

СВЕШТЕНИК: Ма какав договор! То су празни препирачи којима није стало до истине вере, већ само до превласти!

Нова сцена:

ЦАР: Сви су већ потписали. Па направи бар неки уступак! Ради добра византијске државе и народа! Уосталом, ти само потпиши, а мисли како хоћеш!

СВ.МАРКО: Ствари вере не допуштају никакво попуштање! То је као кад би казао: Одсеци себи главу, па иди куда хоћеш! Никада! (одлази)

Нова сцена.Два кардинала носе документе.

ПРВИ КАРДИНАЛ: Ево потписа. Однеси их папи.

ДРУГИ КАРДИНАЛ: Сви су потписали?

ПРВИ К.: Да... Осим оног... Оног...(постаје све љући и нервознији) Марка Ефеског! Не попушта ни за длаку!Чак су и неки католички монаси, слушајући га прешли у њихову веру! Али... То не спомињи папи!

ДРУГИ К: Она идеја да се о стварима вере одлучује гласањем ти је била сјајна! Нас је више!

ПРВИ К.: Да! Ал' ни то не даде Марко Ефески! (имитира Св. Марка):''Истина Божја не мери се бројем и количином гласова, него Еванђељем, Апостолима, Оцима и Саборима!''

ДРУГИ К.: Ма, знаш шта! Нек изађе на суд пред папу! Прогласићемо га јеретиком јер не признаје оно што су сви потписали!

Кардинали одлазе, а долази Св. Марко.Одговара пред судом:

СВ. МАРКО: Сабори Цркве осуђивали су као бунтовнике само оне који су  проповедали своју јерес.А ја уопште нисам проповедао своје учење, него сам се само држао оног учења које је Црква у неповређеном облику примила од Спаситеља нашег Исуса Христа и у њему неодступно пребивала до данашњег дана, а које је учење и римска црква држала до времена одцепљења.

Ако смете, осудите оне догмате о Духу Светом, О Божјој суштини, о светој Евхаристији и остале којих се ја држим, па онда мени судите!

Нова сцена - Цариград. Жена нешто ради по кући. Деца се играју. Свештеник радосно утрчава:

СВЕШТЕНИК: Наш Епископ није потписао унију! Није! Права вера је сачувана! (Радосно се грле) Управо је допутовао. Народ га одушевљено поздравља по улицама!

ДЕЦА: Хајдемо и ми!

(Св. Марко држи говор:)

СВ.МАРКО: До сада ми смо имали веру која ни у чему нема недостатака и ми немамо потребу ни за сабором ни за актом неке уније, да би се научили било чему новијем! Онај који хоће и покушава да ми одбацимо ову веру и уведемо другу, новију, макар он био и анђео с неба – нека буде анатема !

Нека нико не господари у нашој вери – ни цар, ни епископ, ни лажни сабор, нити ико други, него само – једини Бог, који нам је и сам и кроз своје Ученике предао ту веру.Амин!

П.С. Благодарећи Св.Марку Ефеском многи из уније беше повраћени Православљу и саборски осудише унију 1442. године на сабору у Јерусалиму.Непокајане одлучише,а и самом цару запретише одлучењем, ако се не одрекне туђих, лажних догмата. А у Српској Цркви - нико не беше ни пошао нити пристао на унију!

Литература: ЖИТИЈА СВЕТИХ за јануар св.архимандрита Јустина Поповића

Аутор:Лидија Поповић