molitvoslovm

Св. Сава и проф. Јеротић о Исламу

Објављено 27 август 2015
savaЗАКОНОПРАВИЛО СВЕТОГ САВЕ О МУХАМЕДОВОМ УЧЕЊУ

...И до сада постоји служба измаилћанска која држи и вара људе, то јест вера срацинска која је претеча Антихриста... А од тог времена па до сада код њих узрасте лажни пророк по имену Моамед који је, разговарајући са Јеврејима и са хришћанима, тојест са аријанима и несторијанима, одасвуд црпео зло: од Јевреја пак једноначелство, а од аријана Реч и Дух - оба створена; од несторијана човеколатрију. А поштује Стари и Нови завет. Тако, разговарајући и са неким аријанином монахом, створи своју јерес. И под изговором да се држи боговерја, присвојивши срацински народ, проповедаше да је Писмо с неба од Бога снесено на њега. А списи какве је у његовим књигама исписао достојни су смеха...

 

 

6. јула 2015. године, у прилогу под насловом „Србијански књижевник Јеротић – Ислам и Мухамед (а.с.) су истина“ – муслимански сајт „Санџак прес“ пренео је, у облику видео записа, изјаву Владете Јеротића, у којој он, овог пута глорификује ислам и његовог „пророка“ Мухамеда: ''Паз'те, то је света књига (односи се на Куран), и то је човек кога је Бог послао – Мухамед. Немојте да слушам од наших полупросвећних православаца да је у Мухамеду демон! Не може бити никако... Милијарда или више стотина милиона муслимана верује у Алаха...“

Као да је бројност потврда истине! Колико Индуса се клања крави или Кинеза змају, зар то значи да је њихова вера права?!

 

 

"Који свагда уче, и никад не могу да дођу до познања истине. Као што се Јаније и Јамврије противише Мојсеју, тако се и ови противе истини, људи изопаченога ума, непоуздани у вјери..." (2. Тим. 3, 7-8) "Јер ће доћи вријеме када здраве науке неће подносити, него ће по својим жељама окупити себи учитеље да их чешу по ушима; и одвратиће уши од истине, а окренути се бајкама" (2. Тим. 4, 3-4).

 

Св. Козма Етолски каже: ''Зло ће вам доћи од учених''. Не заборавимо да је пре овог свепрождирућег ратног пламена на Блиском Истоку, нарочито у Сирији, Антиохијска (Сиријска) Православна Црква активно упражњавала екуменистичке молитве са муслиманским хоџама и то баш епископ Алепа, који је касније отет и нестао.

''Не варајте се: Бог се не да ружити; јер шта човек посеје оно ће и пожњети.'' (Гал. 6,7.)

Ми смо се по овом питању посаветовали са најважнијом србском књигом: Законоправилом Светог Саве. Тамо не пише да је Куран света књига нити да је Мухамеда послао Бог већ нешто сасвим друго. Хајде да видимо како је Свети Сава, око сто година пре доласка Турака на Балкан, писао о Исламу.

Такође, у наставку су и одговори других Светих Отаца на ово, и данас актуелно питање.

 

Миодраг М. Петровић

ЗАКОНОПРАВИЛО СВЕТОГ САВЕ О МУХАМЕДОВОМ УЧЕЊУ

Срби се од појаве Турака на Балкану (XIV век) непосредно и непрекидно суочавају са Мухамедовим учењем, из којег је израстао многобројни исламски свет. После вишевековне турске владавине све до данас у Рашкој области и Босни постоје исламизирани Срби, који помоћу исламске вере стварају свест о себи као посебном - муслиманском народу. Њих би данас свакако било много више да у Србији нису постојали списи о Мухамеду и о профаности вере коју је он проповедао. Свети Сава је два таква списа преузео из византијске књижевности и унео их у Законоправило или Номоканон - зборник црквених и грађанских прописа, намењен Српској цркви и држави. На тај начин Срби су, благодарећи Византинцима и светом Сави, теоријски и посредно знали о исламу много пре појаве Турака у Србији.

Оба списа се у целини објављују на савременом српском језику. Да би се лакше схватила њихова садржина, укратко су изложени подаци о Мухамеду, о земаљском а не небесном пореклу исламског веровања и о фанатизму муслимана, који наспрам државних граница предност дају верским границама.

" ... Ко може стати напоредо с Богом?... сам Мухамед, поред све своје ненависти према хришћанима, признаје и ставља у Коран, да ће Исус син Маријин судити свету, следствено и самом Мухамеду. Какво онда уједначење и поравнање!..."(Епископ Николај, 127. писмо, Сабрана дела, књ. VIII, Диселдорф, 1978, стр. 151).

Спис о измаилћанској вери

Свети Сава је у своје Законоправило унео преко сто канонских и законских византијских списа, преведених на српскословенски језик. Међу њима је у 61. глави под бројем 21 догматски, апологетско-полемички спис светог Јована Дамаскина (+ 749/50) о измаилћанској вери, стављен на крају списа светог Епифанија Кипарског (+ 403) "О јересима". Дамаскиновом тексту придодати су, без одређења, одељци из списа Георгија Монаха (ИX век) "О вођи Сарацина - Мухамеду који је и Мухумет". Тако преузет из византијских номоканона, спис о измаилћанској вери, први пут овде објављен у преводу са грчког и српскословенског на савремени српски језик, гласи:

"21. И до сада постоји служба измаилћанска која држи и вара људе, то јест вера срацинска која је претеча Антихриста. А потиче од Измаила, рођеног Авраму од Агаре, због чега се називају Агарани и Измаилћани. Себе називају Сарацинима, јер су од Саре сујетни, будући да рече Агара анђелу: 'Сара мене сујетну отпусти' (1. Мојс. 16). Они, дакле, идолима служаху и клањаху се звезди Даници и Афродити коју су својим језиком и Хавар назвали, што значи велика.

До времена цара Ираклија, пак, отворено идолима служаху. А од тог времена па до сада код њих узрасте лажни пророк по имену Моамед који је, разговарајући са Јеврејима и са хришћанима, тојест са аријанима и несторијанима, одасвуд црпео зло: од Јевреја пак једноначелство, а од аријана Реч и Дух - оба створена; од несторијана човеколатрију. А поштује Стари и Нови завет. Тако, разговарајући и са неким аријанином монахом, створи своју јерес. И под изговором да се држи боговерја, присвојивши срацински народ, проповедаше да је Писмо с неба од Бога снесено на њега. А списи какве је у његовим књигама исписао достојни су смеха.

Веру је њима овако предао: Говори, да је један Бог творац свега, који није ни рођен нити рађа. Говори, да је Христос Реч Божја и Дух његов, створен и слуга, и да се бесемено роди од Марије сестре Мојсијеве и Аронове.Јер, каза да Реч Божја и Дух уђе у Марију и роди Исуса који је пророк и слуга Божји, и да га Јудејци, безаконујући, хтедоше распети. И осудише и распеше његову сенку, а сам Христос нити је био распет нити је умро, јер га Бог узе к себи на небеса. Запита га Бог говорећи: 'О Исусе, јеси ли ти рекао, син сам Божји и Бог'? И одговоривши Исус рече: 'Милостив ми Господе мој, ти знаш да не рекох, нити се стидим бити слуга твој, него људи преступници написаше да рекох те речи и слагаше против мене и у заблуди су'. И одговоривши рече њему Бог: 'Знам да ти ниси изговорио те речи'.

И многе друге измишљотине су достојне смеха у таквом спису, за који надмено каже да је од Бога снесен на њега. А кад ми кажемо - па које тај који сведочи да му је Бог дао спис, или ко је од пророка прорекао да ће се појавити такав пророк, они остају у недоумици. Јер, Мојсије на Синајској Гори наочиглед свих људи, у облаку и у огњу и у мраку и у бури прими Закон од Бога који се јави; јер и сви пророци од Мојсија па наовамо почеше проповедати о Христовом доласку и о томе, да ће се Христос Бог и Божји Син, дошав, оваплотити и распет бити и умревши васкрснути, и да је Он судија живима и мртвима.

И кад ми кажемо још, како ваш пророк не дође тако, да и други о њему посведоче, него не у вашем присуству, не онако како је Мојсију Бог дао Закон док се наочиглед свих људи димила Гора, па да за спис, који рекосте да је њему тако био дао, и ви имате доказ? - одговарајући рекоше да Бог чини онолико колико хоће. То и ми знамо, рекосмо, него питамо - како спис сиђе на вашег пророка? И одговарају: 'Док је спавао спис сиђе па њега'. А ми им са подсмехом кажемо да, пошто је, дакле, спавајући примио спис, није осетио дејство, па се на њему испуни народна прича: Што је баби мило - то јој се и снило.

И кад ми опет питамо - како не запитасте њега, пошто он у вашем спису заповеда да се ништа не чини или прима без сведока, прво нама да се покажеш са сведочанством да си пророк и од Бога изашао, и који спис сведочи о теби? - они ћуте, стидећи се.

Сходно томе, кажемо им: Пошто вам није допуштено без сведока узети жену, ни купити ни стећи, а ни сами ви нећете без сведока да имате магарце или [друге] животиње, дакле помоћу сведока имате и жене и имање и магарце и остало - само веру и писма имате без сведока. Јер, онај који вам је предао веру ниоткуда нема доказа, нити се ико зна за његовог сведока, него је спавајући њу примио.

Нас називају двобошцима, јер кажу да уводимо другог Бога говорећи да је Христос Син Божји и Бог. А ми им кажемо да су то предали пророци и Писмо, а ви тврдите да прихватате пророке. Ако, дакле, погрешно Христа називамо Сином Божјим- то они учише и предадоше нам.

Неки од њих кажу да ми, преиначујући пророке, додасмо такве ствари, а други веле: 'Јевреји који вас мрзе преварише вас да је [тако] од пророка написано, да бисте пропали'.

Ми им опет кажемо: Пошто ви говорите да је Христос Реч Божја и Дух, како нас онда клеветате да смо двобошци, јер је Слово, и Дух, неразлучан од Њега у коме јесте? Ако је, дакле, у Богу као Његова Реч - јасно је да је Бог, а ако је изван Бога, по вашој речи Бог је без разума и без живота. Нисте ли Га, дакле, бежећи од другог Бога, пресекли? Боље би вам било да говорите да имате другог неголи да Га пресецате и као камен или дрво или нешто од нечулних бића уводите. Док ви, дакле, лажно клевећући, нас називате двобошцима, ми вас пресекатељима Бога именујемо.

Клеветају нас да смо идолослужитељи, поклањајући се крсту и икони Христовој и светих. Ми њима кажемо: Како се ви, дакле, тарете о камен, по речима вашег Вахтана, и љубите камен поздрављајући? А неки од њих кажу: 'На њему је Аврам лежао са Агаром'; други опет кажу да је за њега привезао био камилу када је хтео жртвовати Исака. И њима одговарамо: Пошто Спис говори да је Гора била шумовита и [имала] дрва од којих је, исцепавши за свеспалну жртву, Аврам ставио на Исака, и да је са децом оставио магарце, откуда вам, дакле, та из-мишљотина? Тамо нити шумских дрвета има, нити магарци пролазе. Стиде се, наравно. Ипак, кажу, камен Аврамов постоји.

Затим им кажемо: Нека то и јесте камен Аврамов како ви измишљате. Љубећи га, дакле, само зато што је Аврам лежао на њему са женом и што је за њега привезао камилу - не стидите се, него нас окривљујете што се поклањамо крсту Христовом и лику Његовом, којим се бесовска сила и ђавоља превара разруши.

А то, што рекоше да је камен - јесте глава Афродитина, којој се поклањаху и коју називаху и Хавар; на којем камену се и до сада онима који тачно посматрају, уклесотине и знамење јавља.

Тај Моамед многе, како је речено, бесмислице написав, од којих свакој додаде назив, као овај: 'Спис о жени', и у њему отворено озакоњује узимати четири жене и наложница, ако може, тисућу, колико његова рука обујми оних које се повинују. А од четири жене, коју хоће пусти и другу коју хоће узме. Из овог разлога доносећи закон, Моамед имаше помоћника, заправо друга по имену Зид (Зејд). Овај имаше красну жену коју пожеле Моамед. Док су њих двојица седели, Моамед рече: 'Хеј, Бог ми је заповедио да узмем твоју жену!' А Зид одговори: 'Апостол си, чини оно што ти је Бог рекао - узми моју жену!' Чак и више да кажемо - рече му - ' Бог је мени заповедио да отпустиш жену своју!' И он је отпусти. После неколико дана друкчије рече: 'Заповедио ми је Бог да ја њу узмем'. И тако узев, и прељубу с њом учинив, донесе овакав закон: 'Онај ко хоће да отпусти жену своју, па ако се после отпуста њеног врати, други да је узме, јер је недостојно узети је ако не лежи с другим. Ако пак и брат отпусти жену - њу да узме брат његов, ако хоће'. Овакве ствари прописује у том спису: 'Ради земљу коју ти је дао Бог и одржавај је'; чини и ово тако и тако - да не говорим као он све оно што је срамно.

Други, опет, 'Спис о камили божјој'. О њој каже како беше камила од Бога и како испиваше сву реку те не могаше пролазити између две горе зато што се укљешти. А на том месту, рече, бејаху људи и, једног дана, они пијаху воду. А камила другог дана, пијући воду, храњаше их, дајући им млеко место воде. Подигоше се они зли људи и убише камилу, а та беше родила малу камилу. Пошто је мајка убијена, младунче завапи к Богу и Бог га узе к себи. Па им кажемо: Откуда беше она камила? И кажу да је од Бога била. Па велимо: Је ли се та камила парила са другом камилом? И кажу - није. Онда откуда, рекосмо, роди младунче, јер видимо камилу вашу без оца и без матере и неродословну, а родивши веома пострада? Али не види се ни онај који јој је нанео насиље, а младунче се вазнесе.

Зашто, дакле, ваш пророк коме је, како кажете, Бог говорио, није о камили знао, где се напаса и ко су ти што једу млеко дојећи је? Неће ли и она, упавши некако у невоље као и мајка бити убијена? Или је претеча, пре вас у рај ушла, из које ће вама, како маштате, млечна река бити, јер кажете да ће вам у рају три реке потећи: воде, вина и млека. Али ако је ван раја претеча ваш камила, јасно је да се осушила од глади и жеђи. Или се и други наслађују њеним млеком па се узалуд ваш пророк размеће сматрајући да разговара са Богом, јер му тајну о камили није открио. А ако је у рају, опет ће испити воду и, остајући без воде, пресахнуће усред рајске хране. И, у недостатку воде, јер је сву испила камила, жудећете да пијете са винске реке. Пијући само вино, успалићете се и опићете се и заспати са главобољом. И после буђења од сна, заситивши се вина, заборавићете рајске красоте.

Како се, дакле, ваш пророк није присетио јада, да ће вам се тако нешто догодити у рајском изобиљу? Ни о камили се није бринуо где сада пребива. Али ни ви га не запитасте, како вам је о трима рекама казивао сањарећи? Но ми дивну вашу камилу, која испред вас иде, јасно обелодањујемо међу душама магараца, где и ви хоћете да пребивате као животиње. Тамо је тама крајња и мука бесконачна, огањ шумећи, црв који не спава и бездани бесова.

Рече, опет, Моамед: 'Спис о храни' говори да је Христос тражио од Бога храну и дата му је, јер Бог рече говорећи му: 'Дадох теби и твојима храну нетрулежну'. Затим, 'Спис о волу' говори и друге неке речи достојне смеха, које због многих ствари сматрах да треба прескочити.

sveti sava1

Из Списа о проклетствима мухамеданства и крштењу обраћеног муслимана

Свети Сава је у Законоправило унео, сем напред изложеног списа о измаилћанској вери и ''Чин који се врши над онима што се од Сарацина обраћају чистој, истинитој хришћанској нашој вери''.

...А постоји и проклетство срацина овако:

Ја тај и тај, рекав име, данас од Срацина приступајући хришћанској вери ни из какве нужде или беде, нити сапреваром или са лицемерјем, него из све душе и срца чиста и искрена, љубећи Христа и веру Његову, одричем се све вере срацинске и проклињем Моамеда који се и Мухумет зове, кога Срацини поштују као апостола и Божјег пророка.

Проклињем Алима зета Моамедова по кћери, и Апупикерта и Вукикера, и Умара и Талхана и Апупакра, Садикина и Мавију и Зупеира и Авделана и Зеита и Изита и Саита и Утмана и све остале сувернике и сараднике и наследнике Моамедове.

Проклињем Задизу и Аисеју и Зејнепу и Омелтуну – прве и најскврнавије од жена Моамедових; и Фатуману кћер његову.

Проклињем звани Куран, односно читав спис Моамедов, који лаже кад говори да га је архангел Гаврило њему снео. И читаво учење и законе и потајена казивања и тајне и предања и хуле његове.

Проклињем рај Моамедов у којем ће, каже, бити четири реке: једна, чисте воде што се не мути; друга, млека што не мења сладост своју; трећа, вина слатка и, четврта, меда процеђена. А доћи ће, [каже], и дан у којем ће одредити да пет хиљада година пребивају у рају Срацини са својим женама, који ће живети телесно и скврно, и под хладовином неких дрвета која се називају сидри и талех јести месо од птица које зажеле, и плод свакојаки; пити чисту воду са извора и потока Зингивер, званог Салсавила; и бити служени вином захватаним са извора званог Стеним. Мушкарци и жене ће растом тада досезати небеса, а срамни удови – 40 лаката, спајајући се ненасито пред Богом, јер се Бог, рече, не посрамљује.

Проклињем анђеле којима је Моамед дао имена: Арета и Варота и Тазафа и Марува, за које измишља да су од частних Божјих.

А уз њих проклињем пророке и апостоле што их је изумео, а то су: Худ и Залет и Салех и Соаип и Едрис и Доалифил и Локман.

Проклињем и сва сведочанства Моамедова, која из Старог писма, тобоже, преузе, изопачавајући их и хулећи и мноштво лажи говорећи против Ноја н Аврама и Исака и Јакова, против Јосифа и Јова и Мојсија и Арона, против Давида и Соломона и Илије и Јоне, против Захарије оца Јована Претече.

Проклињем још све оно што [он] родослови пагански и незналачки о другим Божјим створењима, и о сунцу и месецу, говорећи да су они коњаници.

Проклињем тајно учење Срацина и Моамедово обећање да ће, рече, бити кључар раја и увести у њега седамдесет хиљада праведних Срацина, а грешницима ће судити Бог; на њиховим вратовима биће привезане исписане хартије па ће тако и они ући у рај, назвавши се проштеницима Моамедовим.

Проклињем законодавства Моамедова о браковима и о разрешењу бракова и о очишћењу жена које су учиниле прељубу; и о броју жена и наложница; и сва нечиста учења о томе.

Проклињем Моамедово хуљење које говори да Бог кога хоће вара а кога хоће упућује на добро; и да, ако Бог не би хтео, људи међу собом не би ратовали: него сам Он чини што хоће, и сваком злу и добру он је узрочник, и држи срећу и судбину свих.

Проклињем Моамедову измишљотину која говори да се Господ наш Исус Христос роди од Марије сестре Мојсијеве и Аронове бесемено – од Речи Божје и Духа. И да је, још док је био млад, лепио птице од блата и, дувајући у њих, оживљавао их. И даје слепе исцељивао и мртве подизао; да је, замољен од апостола, испросио од Бога да му спусти са неба трпезу и нахрани их. И да, нити је распет, нити је стварно умро као човек, него само привидно то од Јевреја претрпео. И да се, упитан од Бога да ли је себе назвао Богом у свету, одрекао, говорећи: ‘Па Ти све сазнајеш и знаш да се не назвах Богом ни сином Твојим, јер сам слуга Твој и не стидим се да то кажем’.

Проклињем учење Моамедово, које говори: Христос није син Божји, већ апостол и пророк, јер Бог рече да нема заједничара и сви који Христа чине Његовим заједничарем биће мучени у паклу огњеном.

Проклињем измишљотину Моамедову у којој рече да ће молитвени дом Божји бити онај који су [основали] Аврам и Измаил у месту званом Вакха, које се и Мека зове, што означава поклониште уочавања и наређује да, ма где да буду и моле се, своја лица окрећу на ту страну.

Проклињем и сами тај молитвени дом у месту званом Мека, у којем, каже, лежи по средини велики камен са ликом Афродитиним па га треба поштовати зато што се на њему са Агаром спојио Аврам, или зато што за њега беше привезаокамилу када хтеде жртвовати Исака. Онима, пак, који тамо долазе па молитву, наређује да једну своју руку испруже ка камену, а другом да обухвате своје ухо и тако се врте около непрекидно док пе падну онесвешћени од окретања.

Проклињем и саму Меку и сву околину њену. И седам каменова што су их Срацини тамо бацили на хришћане. И сваку молитву и службу и обичаје њихове.

Проклињем оне који се клањају јутарњој звезди, то јест Даници, и Афродити коју арапским језиком називају Ховар, што значи велика.

Проклињем све заповести Моамедове у којима хришћане, ругајући им се, назива отпадницима и причесницима и двобошцима; и подиже Срацине да их мрзе. А пут Божји назива кланицом и ратом против хришћана, док Срацине који у таквом рату умиру назива синовима Божјим и достојнима раја.

Проклињем прљаве и нечисте заповести Моамедове о молитвама, којима и ово додаје: да, ако не нађу обичну воду, узму ситан песак и њиме потру своја лица и руке.

Проклињем учење Моамедово о саздању човека, у којем каже да је човек био саздан од земље и од капље, од пијавица и од мешавине: и да се човеку, када је саздан био, по наређењу Божјем поклонише сви други анђели, а једино се сотона не покори, не поклони се.

Изнад свега проклињем бога Моамедова за кога каже да је само он бог – један бог искован, који не рађа нити је рођен, нити је ико био сличан њему. Све, дакле, што је речено, и тог самог Моамеда и његовог скованог бога, проклињем и одричем их се. “

ОДГОВОРИ СВЕТИХ ОТАЦА НА ПИТАЊА МУСЛИМАНА

О МУХАМЕДУ

– Зашто не поштујете Мухамеда? Јер, он је веома хвалио Христа и говорио за Њега: од Дјеве се родио велики пророк, Који је васкрсавао мртве и великом силом исцељивао сваку болест.

СВЕТИ КОНСТАНТИН ФИЛОСОФ (СВ. КИРИЛО СЛОВЕНСКИ): Реци ми, ако је Мухамед пророк, да ли ћемо веровати Данилу који је рекао да ће са Христом престати свако виђење и пророштво? Како након тога он може бити пророк? Ако називамо Мухамеда пророком, значи да одбацујемо Данила.

ПРЕПОДОБНИ МАКСИМ ГРК: Мухамед је рекао: „Мојсеј и они након њега, такозвани пророци и сам Христос, послани су од Бога са чудесима и различитим знамењима, а ја сам послан са мачем и имам заповест да убијам људе који се не покоравају мојим речима“. Из овог грубог одговора, као и из многих других његових дела очигледно је да овај нечисти човек није послан од Бога. Јер преблаги Бог никога не принуђује силом.

СВЕТИ ГРИГОРИЈЕ ПАЛАМА: И код нас и код вас постоји обичај који је утврђен дугим временом и законом: без сведочанства ништа не прихватати и не сматрати за истинито. Сведочења бивају двострука: или од самих дела и јављања или од људи, који су достојни вере. Тако је Мојсеј казнио Египат „знацима и чудесима“ (Пс. 135:9), жезлом натерао море да се растави и поново састави, по његовој вољи падао је хлеб са неба (2 Мојс. 16:4). Да ли треба још нешто додати? Јер и ви сматрате Мојсеја достојним вере (поверења). Бог га је признао за верног слугу (Бројеви 12:4), али не и за Сина и Слово. Затим се по Божијој заповести попео на гору и умро, сјединивши се са људима који су били пре њега (5 Мојс. 32:49-50). У вези са Христом, Који је учинио многа велика и до тада невиђена дела, постоје сведочења самог Мојсеја и других пророка. Од самог почетка, само се Он признаје, чак и са ваше стране, за Слово Божије; само је он од почетка времена рођен од Дјеве; једино Он од почетка узет на небо и остаје тамо бесмртан; једино ће Он поново сићи доле да суди живима и мртвима (2 Тим. 4:1; 1 Петр. 4:5), који ће васкрснути. Говорим о Њему оно што и сами признајете. Ето зашто верујемо у Христа и верујемо Његовом Еванђељу. Што се тиче Мухамеда, ми не налазимо ни једно сведочанство код пророка о њему, ништа необично и вредно помињања у његовим делима што је у стању да изазове веру у њега.

– У Еванђељу је било написано о Мухамеду, али сте ви уништили то сведочанство.

СВЕТИ ГРИГОРИЈЕ ПАЛАМА: У нашем Еванђељу никада, ништа и ни од једног хришћанина није уништено или измењено. Јер такво дела за собом повлачи тешка и страшна проклетства. Онај ко се усуди да уништи било шта у Еванђељу сам се одриче Христа (Отк. 22:19). Како је онда хришћанин могао то да учини? Да ли човек може бити хришћанин или уопште, да ли може бити примљен у општење са хришћанима ако уништава оно што је написано од Бога, што је Сам Христос или писао или предсказао? Са друге стране, о томе сведоче и многобројни језици на којима је Еванђеље Христово изложено од самог почетка, јер од самог почетка није написано само на једном језику. Ако би нешто тамо било измењено, како је то могло остати непримећено? Како је могло код различитих народа да се сачува јединство смисла? Христово Еванђеље постоји и код многих који другачије мисле, које називамо јеретицима. Од њих су неки у низу питања сагласни са вама, али не могу да нађу потврду тога у Еванђељу Христовом. Чак и они који иступају против нас од самог почета – а таквих је много – не позивају се на нешто слично. Сем тога, у Еванђељу нема ничега што није пророковано од стране пророка Божијих. На тај начин, ако би у њему било нешто похвално написано у вези са Мухамедом, то би било написано и код пророка. Међутим, пре можеш наћи да је написано да ће доћи многи лажни христоси и пророци и да ће завести многе (Мт. 24:5; 11:24; Мк. 13, 6, 22; Јн. 4:1). Зато Еванђеље и призива: „Чувајте се да вас ко не превари“ (Мт. 24, 4; Мк 13, 5; Лк. 21, 8).

– Али, Мухамеду је дато Божанско Писмо.

ПРЕПОДОБНИ ЈОВАН ДАМАСКИН: Ко је сведок, да му је Бог дао писмо? Мојсеј је добио Закон, када се Бог јавио на гори Синају пред лицем читавог народа у облаку и огњу, мраку и диму. Сви пророци, почевши од Мојсеја и надаље, пророковали су у вези са Христовим доласком и о томе, да је Христос Бог и Син Божији, да ће доћи у телу, бити распет, умрети и васкрснути, да ће бити судија живих и мртвих. Зашто ваш пророк није дошао тако да други сведоче о њему? И зашто Бог, Који је дао закон Мојсеју на гори у диму пред лицем народа, није у вашем присуству и Мухамеду дао писмо о коме говорите ви који сте поверовали у њега? Зашто му ви, када вам Мухамед у вашем писму наређује да не радите ништа и не примате без сведока, не кажете: пре свега сам потврди кроз сведоке да си ти пророк, да си од Бога дошао и која писма сведоче о теби?“

– Мухамед, изишавши са крајњег Истока, као победник је дошао до Запада. Зар то не доказује да је он посланик Божији?

СВЕТИ ГРИГОРИЈЕ ПАЛАМА: Нека је Мухамед кренувши са Истока и стигао до Запада као победник. Међутим, он је побеђивао ратом, мачем, пљачком, поробљавањем, повређивањем људи. Ништа од тога не може потицати од Бога Који је добар. Пре је све то условљено вољом човека и ђавола, који је човекоубица од почетка (Јн. 8:44). Шта, зар Александар Македонски кренувши са Запада, није покорио цео Исток? Међутим, многи други у разна времена покретали су војне походе, неретко су освајали читаву васељену. Никоме од њих ниједан народ није поверавао своју душу, као ви Мухамеду. Међутим, он користећи и силу и предлажући насладе, није привукао на своју страну чак ни један цео део васељене. А Христово учење, иако одбацује скоро сва задовољства живота, обухватило је све делове света и господари међу онима који ратују са њим, без икаквог насиља и тријумфује над насиљем које му се сваки пут супротставља, тако да се у томе остварује победа, која је победила свет. (2 Јн. 5:4)

Извор:  “Законоправило Светог Саве о Мухамедовом учењу”, Миодраг М. Петровић, Борба за веру

 

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски