molitvoslovm

Изјава Архијерејског Синода Руске Заграничне Цркве поводом «истополних» бракова

Објављено 10 август 2015
ROCOR-sinod-TorontoАРХИЈЕРЕЈСКИ СИНОД РПЗЦ О ИСТОПОЛНИМ «БРАКОВИМА»: ТО НАЈАВЉУЈЕ СВЕ ВЕЋА СТРАДАЊА И МУКЕ

Кад је Господ и Бог и Спаситељ наш Исус Христос поучавао Своје апостоле да «дају ћесарево ћесару, а Божије Богу» (Мт. 22, 21), Он је најављивао оно што је постало стварност у данима Римског царства: да хришћанин никад неће бити онај који с презиром стоји по страни од света и управљања њиме, али да хришћанин неће бити ни онај за кога ће каприци друштвеног управљања које се стално мења бити главни глас којим ће се руководити у животу.

Ми као следбеници Господа и духовна деца горњег звања Божијег у Исусу Христу (Фил. 3, 14); - идемо за Пастирем Чији глас знамо (уп. Јн. 10, 4), уздајући се у то да ће нас Његово учење заштитити од сваке заблуде и довести до пристаништа вечног живота.

После одлуке Врховног суда Сједињених Држава од 26. јуна 2015. године у вези са случајем «Obergefell v. Hodges» сваком благочестивом хришћанину је дат повод да се поново замисли над овим Спаситељевим речима. Иако су наши верници који живе у Сједињеним Државама и уопште сви грађани ове земље захвални и биће захвални, - како Богу, тако и оснивачким идеалима земље – због слободе у којој живе и која као једну од основних вредности гарантује слободу религиозних погледа и религиозне праксе, ни ми, ни они, не можемо да прихватимо принципе које ствара правна принуда државног органа, који толико очигледно противрече Учењу, Вољи, Закону и Љубави Бога. Премда је Врховни суд САД покушао да законом утврди да се «брак» између два лица истог пола признаје, ниједан побожан хришћанин не може да види у овоме било шта друго осим покушаја државе да присвоји оно што по правди припада Богу, јер управо Бог, а не држава, а не судске инстанце или бирачи, - Бог, Који је створио мушкарца и жену из праха, Који је благословио савез мушкарца и жене у браку, како у Едему, тако и у Кани (уп. 1 Мојс. 2, 18-25; Јн. 2, 1-11), и Који је једини законодавац и Судија (Јаков. 4, 12), није везан одлукама световних судија. Његова реч је истина (Јн. 14, 6) и Његову истину не може променити било какав друштвени или државни орган.

ROCOR-sinod-Toronto

Потврђујући данас, као увек, непромењиву стварност покајања као пута који је отворен за све, без ограничења, и одвраћајући се од оних који на било који грех или на било ког грешника реагују другачије осим с љубављу и обећањем новог живота, који доноси искрено покајање, нећемо подлећи преовладавајућем друштвеном току нашег времена, који поистовећује дефиницију и препознавање греха с љубављу. Јер легализација греха је управо оно што овај правни акт остварује, без обзира на то који су његови намена и циљ. Брак од стварања света јесте и биће савез мушкарца и жене, и Црква неће признавати и благосиљати ништа друго уместо светог савеза који је установио Сам Бог.

Дубоко жалимо због тога што је Врховни суд Сједињених Држава донео одлуку која тако категорички одбацује вољу Божију, изражену у Његовом откровењу и најављује житељима ове земље све веће патње и муке, и поспешује даљи пад моралне стабилности. Оно што је друштво ценило од памтивека – главно место традиционалне породице, потребу за васпитавањем деце под окриљем и оца и мајке – укида се актом правне власти, која прекорачује своја овлашћења, и ми тугујемо због великих искушења, која неизбежно проистичу из овог акта, јер одступање од Воље Божије неизбежно доводи до страдања. Међутим, ми смо деца силног и непромењивог Бога, Чију власт не могу оповргнути људске радње – и позивамо верну децу Цркве: «А добро чинити да нам се не досади» (Гал. 6, 9) кад се суочавамо са искушењима овога света. Закон Божији је истинит и непромењив и ништа га не може савладати. Наша срца остају спокојна и непоколебљива, и ми усрдно преклињемо Бога Отаца наших да излива Своју милост на ову земљу, како би њен народ и државу упутио на прави пут. А свет који је постао млак према истини, за који се избор између добра и зла све више брише политичким грешкама попут ове, позивамо на исту ону чврстину и увереност, које су хришћани имали вековима, речима које су одлучно изговорила уста пророка:

«Ако ли вам није драго служити Господу, изаберите себи данас коме ћете служити: или богове којима су служили оци ваши с оне стране реке, или богове Амореја у чијој земљи живите; а ја и дом мој служићемо Господу“ (Ис. Нав. 24, 15).

Њујорк, 15. јул 2015.г.

Са руског Марина Тодић

Извор: Православие.ру

 

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски