molitvoslovm

Старац Пајсије Светогорац - Знамење времена 666

Објављено 23 новембар 2013

s. Pajsije

СТАРАЦ ПАЈСИЈЕ

О АНТИХРИСТУ, БРОЈУ 666 И ЛИЧНИМ КАРТАМА
Отац Пајсије је саучествовао у људским зебњама и одговарао на њихове недоумице. Тема која је у његовом периоду посебно заокупљала верне, беше ствар личних карти. Старац је и пре појављивања питања, према расуђивању, говорио о знацима времена и о антихристу.
Затим, старац се знатније изразио поводом распростирања линијског кода са бројем 666 на производима и покушаја државе да изда нове личне карте које би садржале (како је накнадно било откривено) црну траку, 666 и лице ђавола.

У његово време је било опасно да неко говори о реченим темама због страха од заблуде, или због противљења. Духовни оци са одличним богословским образовањем избегаваху да дају одговоре вернима на питања у вези са реченим, те су слали људе да се распитају за старчеве ставове. У почетку се створила збрка и у простору Цркве (изузев светлих примера), с обзиромда су једни (срећом малобројни) изражавали заблудне ставове, а другибили равнодушни.

            Старац је заузео став и сасвим јасно говорио. Он се није ограничио само на одговоре на многа питања верних, већ је 1987. године написао своју познату Посланицу: „ Знаци времена – 666“ +. Она је са олакшањем била примљена и до данас руководи. Многи су преиспитали своје ставове и усагласили их са старчевим. Будући да је предвидео да ће и у будућности бити потребна , он ју је написао својеручно и потписао, како се неби изменили његови ставови, које је држао до свог упокојења.

            Све што је рекао и написао беше плод молитве, духовне осетљивости и унутрашњег осведочења. Он је желео да живимо духовни живот, те да буде-мо добро обавештени и спремни на жртву. Ми не треба да будемо равно-душни, али нити да нас обузима паника и зебња. Нас треба да одликује дух исповедништва по потреби и сходно положају који свако заузима.

            Млади су га питали да ли треба да се венчају, с обзиром да могу да се десе апокалиптички догађаји. Он им је предлагао да оснују породицу и да се запосле, будући да су у годинама гоњења Хришћани слично радили.

            Он је говорио: „ Наше време је тешко и биће неопходно да се помучимо, можда и да пострадамо у трајању буре која ће настати. Само ће са духовним животом моћи да се изађе на крај. Ипак не треба да падамо у очајање. Јер, тешка времена су благослов, с обзиром да нас приморавају да живимо ближе Христу. Она су прилика за већи подвиг. Борба се сада неће одвијати оружјем, већ ће бити духовна, са антихристом. Он ће покушати да превари, ако буде могуће, и изабране (Мт.24,24). Све ће бити проверавано од стране звери, из Брисела. После картица и личних карти, лукаво ће ићи на жиг, тј. приси-љаваће људе да се жигошу на руку, или на чело. Само они који буду имали жиг моћи ће да купују и продају и да завршавају послове. Верни који се буду одрекли имаће муку. Стога нека од сада науче да живе једноставно. Уколико могу, нека имају неку њиву, мало маслина и неку животињу за потребе своје породице. Притисак ће трајати три – три ипо године. Бог неће оставити људе без помоћи“.

            Он је одбацио схватање и начин неких који су говорили: „Шта и ако бу-дем жигосан? Направићу и знак крста на својој глави“, или: „Узећу личну карту и урезаћу крст на њој“, или: „У себи се нећу одрећи“.

            О реченом је он говорио: „Да су данашњи Хришћани са својим схватањем живели у време гоњења, не бисмо имали ниједног мученика. Први Хришћани разумност нису узимали у обзир, него су непоколебиво исповедали Христа и горели за мучеништвом. Гонитељи су им давали чинове, говорећи: „Само реци да ниси Хришћанин, а у себи веруј у свог Бога. Стави мало тамјанаи претварај се да приносиш жртву, а после немој да приносиш. Претварај се да једеш идолске жртве, а ти једи чисто месо. Немој да проповедаш на овом месту, иди другде“. Међутим, они се никако Христа нису одрицали, већ су са радошћу хитали да пострадају за Њега.Они су горели од божанствене љубави.

Црква треба да заузме исправан став, и да тражи од државе да макар не буде обавезна нова лична карта. Она и вернима треба да објасни да ће пасти уколико узму личну карту“.

            Закључно, старац је веровао да се иза ЕУ крије властољубље циониста. Сличну мрачну власт могао је само ђаво да измисли. Жигосање је одрицање. Чак је лична карта одрицање. Уколико на личној карти имају символ ђавола 666 (Отк.13,18), и ја потписујем, значи да примам речену ствар. Ето одрицања, сасвим јасна ствар. Одричеш се светог крштења и стављаш други печат. Одричеш се печата Христовог, а узимаш ђаволов. Друго је што на новчаницама има 666 – подајте, дакле, кесарево кесару... (Лк.20,25), а друго је лична карта, тј. нешто лично.

            Чак и онај ко прихвати да буде жигосан из неоправданог незнања, или равнодушности, свакако губи Божанску благодат и прима демонско дејство“.

            Ето, укратко старчевог става. Говорио је јасно и трајно до свог упокоје-ња, а сада руководи и поучава својим списима.

+Упућујемо читаоца на старчеву Посланицу која је штампана у целини, као и на брошуру која садржи делове звукописно снимљеног разговора на речене теме, издање Келије Васкрсења, Капсала 1995. Уп. такође: Старац Пајсије, Слова 2, стр. 175-192.

Преузето из књиге, Јеромонах Исак ЖИТИЈЕ СТАРЦА ПАЈСИЈА СВЕТОГОРЦА, издавач МАНАСТИР ХИЛАНДАР 2009. Библиотека „Хиландарски путокази“ књига бр. 47 (друго издање) стр. 136-138

 

 paisios3

Старац Пајсије Светогорац

О последњим временима – ЗНАК ВРЕМЕНА 666

„Ка свршетку века“

     Једног дана, непосредно пред почетак Великог поста 1987. Г, отишао сам до келије старца Пајсија. У то време много се расправљало о индетификационим картицама (личним картама) које су садржале код (шифру) 666. Упитао сам страца Пајсија да ли те интетификационе картице заиста садрже број из Откровења Јовановог. Он ми је одговорио:

     „То је врло препреден начин на који покушавају да успоставе нови финансијски систем и поставе замку хришћанима. Овде, у Грчкој спречена је примена тог система. У Америци, ласерским зрацима већ утискују име „звери“ на чело и десну руку. Током 1982.г. у Америци је на овај начин обележено 3.000 људи. Овај знак су најпре добиле најистакнутије личности као израз посебне почасти која им је указана.“

     Тада је отац Пајсије донео два листа папира, од којих је један био из Кине, а други из Европе и на њиховој бројчаној ознаци јасно се могао запазити број 666. Показао ми је неколико брошура аустралијске банке у којима је промовисан нови финансијски систем и потврђено да обећава сигурност свакоме ко има знак на челу и десној руци. Осим тога, показао ми је књигу „Нови монетарни систем 666“ , чији је аутор Американка М. С. Релфе. Старац је наставио да говори:

     „Веома сам тужан јер тајне које је предвидео Св. Јован Богослов сада бивају очигледне. Многи људи, чак и епископи и свештеници посматрају овај проблем са световне тачке гледишта, уместо да обрате пажњу на ону духовну. Говоре људима како се ништа не дешава, да нема ничега лошег у томе што ће узети индетификационе картице и, уопштено говорећи, налазе оправдање за оно што се може оправдати. То није исправно, јер разуверавају људе и допуштају им да се нађу у ситуацији из које можда више неће бити у стању да се извуку. Разуме се да ће једино они бити одговорни за то.

     Многи људи, који су упознати са мојим неслагањем по питању увођења индетификационих картица, кажу: „Шта онда ако то каже Пајсије? То је његово лично мишљење, а не мишљење Цркве.“ То, међутим, није истина, јер не изражавам своје лично мишљење. Ја једноставно говорим који онима који ме питају за мишљење Цркве, за речи Христове и само Јеванђеље.

     Сагласан сам с тим да нико, без обзира да ли је он духовник, патријарх, или Пајсије, не би требало да формулише, своје лично мишљење и да га износи пред народ Божији. Напротив, сви морамо потчинити своје мишљење мишљењу и вољи Божијој, која нам је објављена кроз Јеванђеље.

   Једнога дана посетио ме свештеник којије чуо како непрестано говорим људима да буду опрезни са тим идентификационим картицама и са свим што има везе са антихристом чији се метод систематски промовише.

   „Оче, зар не би било боље да говоримо о Христу уместо да све време расправљамо о антихристу?“

     „Када старици од деведесет година говорите о венчањима, крштењима и слављима, она почиње да се присећа добрих старих времена и осећа се срећном. Она би, међутим, изненада могла да умре у тренутку када је неприпремљена за смрт, јер је размишљала о венчању, слављу и привидној срећи. Напротив кад јој причате о смрти и о другим старцима, о парастосима и људима на самрти, она ће тада почети да размишља о потреби да се духовно припреми за своју сопствену смрт, односно о исповести, причешћу и сл. Исто се може применити на свештенике и духовне оце у вези с питањем антихриста. Верујући морају бити у току и морају бити опрезни, како би се на прави начин суочили са свим долазећим тешкоћама. Не смемо, међутим, изазивати панику, јер се они неће наћи у тешкој ситуацији. Напротив то ће се догодити људима који буду на страни демона. У откровењу је такође записано да ћемо се у сваком случају суочити са тешкоћама, али да ће оне оставити ожиљке само онима који се нађу са демонске стране. Ствари ће за њих бити утолико теже је ће морати да виде Бога“

     „Изоворено је много речи на тему нових индетификационих картица. Ви морате чекати да видите шта ће рећи Црква. Црква мора изаћи са јасним ставом по том питању, тако да верујући знају шта да учине. Осим тога, Црква се мора изјаснити и о онима који из нужности прихвате те картице, јер они морају бити свесни да је то грех. Ношење идентификационе картице значи, као што каже и сам њен назив, да сте се у потпуности идентификовали са њом.

   Данас на људе велики утицај врши мишљење оних које сматрају „ученима“. Људи воле удобност и материјална добра, због чега постају њихови робови. И ако знају да су три шестице на унивезалном коду за производе демонски знак, они то прихватају. Они су одговорни за такав поступак, јер добро знају шта то значи. Када не би знали, били би оправдани.“

   „Државе-чланице Европске заједнице неће постићи споразум, јер свака од њих има различиту културну позадину и традицију.“

   „Оче, чуо сам да један човек у Јерусалиму тврди за себе да је пророк Илија. Можете ми ли рећи нешто о томе?“

     „Немој брзоплето изводити закључке. Ако сада кажеш да је то пророк Илија, а испостави се да то није, онда ће те људи оптужити за лаж. Навешћу ти један пример. Када видиш биљку у саксији како се зазеленила, немој журити да кажеш која је она врсте. Буди стрпљив и лако ћеш утврдити када још мало порасте.“

   Током Великог поста 1987. Г. Посетио сам Старца из личних разлога. Током мог боравка рекао ми је следеће: „Написао сам један текст на тему нових идентификационих картица (личних карти). Имаш ли времена да погледаш?“

     Одговорио сам му да имам сасвим довољно времена, и након што сам прочитао текст, дуго смо расправљали о њему. Желео бих у целини да пренесем Старчев текст о идентификационим картицама, како би сваки хришћанин могао да га прочита и задржи као духовно сведочанство о овој теми.

 

Знак времена 666

 

     Након ђаволске катаклизме, појавиће се сунчева светлост Божија.

   Иза световног духа данашње „слободе“ крије се недостатак поштовања за Цркву Божију, старе људе, родитеље, учитеље који имају страха Божијег, крије се духовно ропство, немир и анархија која води свет ка безизлазу, ка разарању човекове душе и тела.

     Према томе, иза савршеног система компијутеризованих картица крије се универзална диктатура, поробљавање антихристово... И учини све, мале и велике, богате и сиромашне, слободњаке и робове, да им даду жиг на десној руци њиховој, или на челу њиховом, да нико не може купити ни продати, осим ко има жиг, име звери, или број имена њезина. Овде је мудрост. Ко има ум нека израчуна број звери; јер број човеков, и број њезин је шест стотина шездесет и шест (Откр. 13; 16-18)

     Свети Андреј Кесаријски пише следеће: „Брижљиво испитивање броја (жига) као и свега што је о њему написано буднима и здравоумнима откриће време искушења. Ако би било неопходно да се зна његово име, како кажу неки учитељи, Тајновидац би га сигурно открио. Благодат Божија, међутим, није дозволила да то погубно име буде записано у Божанској Књизи. Ако би смо испитивали речи, могло би се открити мноштво имена...“

     Необично је да многи духовници, независно од чињенице да дају сопствено тумачење ове теме, такође страхују од световне стране овог система. Они би међутим требало да се забрину са духовне тачке гледишта, да помогну хришћанима побуђујући у њима опрезност у погледу ове теме и јачајући њихову веру, како би на тај начин осетили Божију утеху.

     Интересује ме да ли се они питају шта се дешава? Зашто поред својих тумачења не ставе знак питања? Шта ако подстичу ове људе да изгубе своје душе, да се ако је могуће, преваре и изабрани (Мк. 13;22)?

     Биће преварени они, који дају своје сопствено тумачење.

   Ствари су сасвим јасне. „Звер“ са бројем 666 у Бриселу унела је готово све земље у компјутере . Шта значи карта, идентификационе картице и увођење знака? На жалост, радио слушамо само онда када желимо да чујемо временску прогнозу.

     Шта нам каже Христос? Лицемери! Лице небеско умете распознавати, а знаке времена не можете? (Мт. 16;3).

     Након карте, идентификационих картица и успостављања система ознака, злобно настављају са пропагандом, изјављујући на телевизији како је неко украо картицу друге особе и узео му сав новац са банковног рачуна. С друге стране промовишу „савршени систем“, обележавање десне руке и чела антихристовим именом, бројем 666, помоћу ласера, тако да се споља неће моћи запазити.

 На жалост, неки који сматрају себе ученима „уљуљкаће“ своју духовну децу као да су новорођенчад, јер ће их тешити следећим речима: „Није то ништа, није важно док унутар себе поседујеш веру.“ И док видимо да се св. Апостол Петар споља одрекао Христа – јер је то било одрицање – они се прихватањем знака антихристовог одричу светог знака Христовог, који им је дарован кроз свето крштење, одричу се „печата дара Духа Светога“. И након тога они још тврде да унутар себе поседују Христа!

   На жалост, многи учени људи следили су исту логику и у доба светих мученика, покушавајући да промене мишљење будућих мученика. Свети Василије Велики пише у својој беседи о мученику Гордију: „Многи људи бејаху неразумни покушавајући да убеде мученикеда се речима одрекну Христа и да веру сачувају у својој души и по свом унутрашњем расположењу. При том су изјављивали да Бог не обраћа пажњу на наше речи него на наше духовно расположење. Међутим, мученик Гордије је био непоколебљив у својој вери и одговорио је: Језик који је створио Христос не може поднети да изговори нешто што би било против Њега... Немојте се заваравати, Бог се не може исмејати, Он нам суди према сопственим устима. Он нам суди по нашим сопственим речима и по нашим речима нас и осуђује.“

   Декије је донео декрет у којем је хришћанима наредио да јавно исповеде паганске религије. Они који су то учинили и принели жртву идолима били су награђени потврдама и на тај начин били спасени од мучења. Људе који су се одрекли Христа као и оне који су паганској комисији дали новац да добију потврду (сертификат) без јавног одрицања Христа (такозване „ливелофоре“), Црква је сматрала отпадницима и грешницима.

     Постоји мноштво примера као што је чудо светог Теодора, које прослављамо сваке године, у суботу прве седмице Великог поста. Знајући да се хришћани нарочито очишћују строго постећи током прве седмице Великог поста коју услед тога и називамо Чистом, Јулијан Апостата („Отпадник“) је изабрао сасвим особит начин да их оскрнави током тог посебног периода. Са тим циљем издао је тајну наредбу да храна, која се тих дана буде буде продавала на тржницама, буде попрскана крвљу идолских жртава. Архиепископу Константинопољском Евдокију јавио се у сну свети мученик Теодор. Он је архиепископу пренео тајанствену поруку и затражио да у понедељак ујутро сабере верујуће и упозори их да не једу ту храну. Да би ублажио оскудицу у храни, понудио им је кољиво (барено жито које се служи током парастоса). Тако је осујећена намера Јулијана Апостате, а побожни народ био заштићен и неоскрнављен.

   Уздржавање од „нечистота идолских“ је апостолска заповест. А апостоли и презвитери сабраше се... и написаше да се чувају од нечистота идолских и од блуда и од удављенога и од крви (Дела ап. 15; 6,20)

   Упркос ономе што сам управо саопштио, данас, на жалост, од такозваних „учених“ можемо чути мноштво бесмислица. Неки ће рећи:“Прихватићу идентификациону картицу са бројем 666, али ћу поред њега ставити знак крста. Други кажу:“ Дозволићу да ми на чело ставе број 666, али ћу затим крај њега ставити знак крста.“ Они мисле да ће се на тај начин освештати, али то је само илузија.

     Освећено је само оно што је примљено светом водом. На пример вода може бити благословена и постаће света вода. Урин се неможе освештати. Камен се чудом може претворити у хлеб. Међутим, оно што је прљаво не може се освештати. Према томе, символ ђавола и антихриста на нашој идентификационој картици, на нашем челу, или на нашој руци не може се освештати ако поред њега ставимо знак Крста.

     Ми поседујемо силу Светог Крста, нашег светог символа, и Божанску благодат Христову само дотле, док носимо свето обележје Светог Крштења, које значи да смо се одрекли ђавола, стали уз Христа и примили свето обележје, печат дара Духа Светога.

   Нека нас Бог просветли. Амин.

Света Гора, келија Панагуда при манастиру Кутлумушу, у суботу прве недеље Великог поста 1987.г.

Са великим болом и љубављу,

Монах Пајсије

 

Извор: Књига „Сузе за свет“, издавач: „Образ Светачки“, Београд 2005. (стр. 117-122), објављује се са дозволом издавача.

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски