molitvoslovm

Сале Коларевић: Како разумети данашњу покорност Србске Цркве овосветској власти?

Објављено 24 август 2020

varnavaСАЛЕ КОЛАРЕВИЋ

КАКО РАЗУМЕТИ ДАНАШЊУ ПОКОРНОСТ СРБСКЕ ЦРКВЕ ОВОСВЕТСКОЈ ВЛАСТИ?

...Ковид 19 је сатанистички пројекат завршнице поробљавања човечанства. Наложено затварање храмова на Васкрс, по налогу сатаниста, може да испуни једино онај ко са Вером и Богом нема много заједничког. Управо они који су највише уводили екуменистичких новотарија у Богослужење, својим издајничким повлачењем пред преварном епидемијом измишљеног вируса, показали су да им је слабо стало до православног народа у Србији. Маскама које ничему не служе, спале су оне праве маске. Верујући народ је издан, не од своје Цркве него од окупационих структура унутар БП. Само су игумани појединих манастира у Србији, кријући од својих владика, позвали народ да у што већем броју дође на Васкрс и заједнички га прослави. Таквим игуманима и игуманијама СПЦ треба одати захвалност Бога ради и верног народа ради; ово храбро дело им се урачунава у исповедништво Вере...

 

„Не постоји никаква средина. Или ћемо бити Срби, свесни своје прошлости и аманета наших отаца и прадедова, или - отпадници нације, интернационалисти, тј. припадници некакве магле, грађани белосветски, рушиоци живота и свега, без националног поноса, без вере, без морала." 

Патријарх Варнава (Росић), велики Исповедник Православља

 

Сваке године имам обичај да прочитам или одслушам Божићну и Васкршњу посланицу Патријарха СПЦ. Ове године по први пут то нисам учинио. Васкршњу посланицу његове светости Патријарха г. Иринеја нисам могао да прочитам. Желео јесам, али сваки пут после почетне реченице Посланице изгубим вољу за даљим читањем. Овогодишња Патријархова Васкршња посланица започиње „констатацијом" да овај пут Васкршњи Празник морамо прославити у незапамћено тешком времену, тешком као скоро никада до сад. Реч је о пандемији која, ето, условљава да се сви повучемо и затворимо у своје домове и, као никад до сад, скромно и у присилном карантину обележимо Васкрс у уском кругу своје породице... наравно, без одласка у Храм на Васкршњу литургију, без Васкршњег причешћа, без народне саборности и посета својим ближњима.

И свему томе разлог је пандемија страшног коронавируса, ради које су световне власти увеле такве драстичне репресивне мере какве никада у националној историји нису забележене. Ни од стране турских власти, ни под аустроугарском власти, ни под нацистичком окупацијом, па ни под Титовим комунизмом у време Вариоле Вере.

Београдска Патријаршија (БП) је данас у готово сваком потезу послушна према световним властима, иако то не мора да чини јер пандемије никакве нема и Црква би, Црква као институција, требало да заузме јасан став да никаквог разлога за закључавање храмова нема. Тиме је верни народ у Србији остављен на цедилу. Нисмо могли да у нашим храмовима отпразнујемо ни Цвети ни Васкрс, као празник над празницима, као Дан победе живота над смрти. Прихватили су архијереји беспоговорно сву ову превару сатано-глобалиста. А глобалистичка корона-ПРЕВАРА има за циљ да се човечанство максимално исцрпи и потом драстично смањи његов број - индустријом болести, вакциналним геноцидом и договореним свесветским ратом, после којег треба да се светом и коначно зацари свелажни јудејски Месија.

Због чега је у данашњој Србији присутна оволика покорност црквених власти према oвосветској власти, када је сасвим извесно да су световне власти деструктивно настројене према интересима народа, државе и саме Цркве? Откуд данас оволика сервилност врха Цркве према издајничкој и богоборној власти? Да би смо ово схватили, морамо прво разумети неке блиске нам историјске околности и имати у виду у коликој мери је наша Светосавска Црква - Великомученица.

Патријарх Светосавске Православне Цркве, Варнава (Росић), отрован је у сред Конкордатске кризе, као одмазда за опозвани Конкордат владе Краљевине Југославије са Ватиканом. На опозив (поништење) Конкордата утицала је чувена крвава Литија у Београду, под духовним руководством Светог Епископа Николаја Жичког, његовог светосавског Богомољачког покрета и других архијереја. Управо за време тих догађања у Југославији, у Совјеском Савезу је патријарховао такође чувени патријарх Сергије. Али чувен по томе што је директно постављен од Врховног Совјета да би служио бољшевичкој власти, док је истинска правоверна Руска Црква подносила крваве прогоне у Катакомби. Ни Руска Загранична Црква није признавала Сергија за Патријарха нити његове рукоположенике за епископе. По „црвеном" патријарху Сергију и раскол покорности према богоборним властима назива се сергијанизам. Или СЕРГИЈАНСТВО.
Varnavam

Зашто је Патријарх Варнава (+ 1937.) необично значајна личност за поимање страдања Србства и Србске Цркве? Зато што је и сам страдалник ради истине Христове, бесмртни је Исповедник. И зато што је отворено упозоравао на долазећу комунистичко-антитеистичку опасност по страдално Србство. Опасност богоборачке машинерије, која се и отелотворила само неколико година после његове блажене кончине, условила је још веће страдање за србски род. Повесно значајну Божићну посланицу Патријарха Варнаве из 1937.г, можете у целости преслушати преко постављеног линка (доле, на крају) у емисији YT канала Радио Сербона.

Током година 1944., '45. и 46., нове комунистичке власти извршиле су страшан прогон над србским народом и Србском Црквом. Заједно са Павелићевим усташама, најстрашнији геноцид над једним народом у читавој историји - од 1941. до 1946. Не треба издвајати погром Србства у НДХ од погрома Србства под комунистима. Усташе и комунисти су 1935.г. оформили алијансу за тајни рат против Србства, одн. србског народа и Цркве. Званични потписници антисрбске алијансе били су, с усташке стране Миле Будак и с комунистичке стране Моше Пијаде. Ова алијанса је само испуњење главних одредница Дрезденског конгреса из 1928.г., на ком се под конспиративним плаштом језуитизма формирала доктрина о потреби сламања кичме србском народу и стварања нових нација из србског народа. А Дрезден 1928. је само наставак спровођења зацртаног продора Запада на рачун Истока, уобличено и конципирано на свекатоличком (читај - језуитском) конгресу у Загребу 1900-те. Ово се сматра готовом стратегијом великог модерног крижарског (крсташког) рата.

Титове комуно-усташе су од 1941. до '46. побили преко петсто припадника србског свештенста и монаштва, што је већи број од побијеног свештено-монаштва у Павелићевој НДХ. Само у Црној Гори је побијено 135 припадника свештено-монаштва, на челу са Митрополитом Јоаникијем Липовцем. По наређењу Вељка Влаховића, Митрополит Јоаникије у ланцима је спроведен до сабирног логора, одакле је са мноштвом логораша одведен на планину Букуљу код Аранђеловца и тамо 1945.г бачен у заједничку јаму. Пред егзекуцију, из усташке официрске униформе пресвучени партизански капетан, насилно је Митрополита „причестио", како каже, пуним путиром крви од покланих четника.

varnavaukrevetu

Беживотно тело отрованог св. Патријарха Варнаве у кревету.

Још већи је број оних свештеника и монаха над којима су извршене тортуре и прогони по комунистичким казаматима и логорима. Међу таквима, преживелим жртвама бруталне комунистичке тортуре, био је и монах Гаврило, духовно чедо Владике Николаја и припадник Богомољачког покрета пре и за време Рата. Старац Гаврило је после постао чувен по својим предсказањима за србски народ. Упокојио се у Господу 1999. године, у манастиру Бошњани крај Крушевца. Предсказао је наставак и растућа страдања после Милошевића по сав србски род, саветујући Србе да се моле Богу да што пре дође Руски Цар, јер ћемо на власти - све до обнове Монархије и победе Православља - добијати све грђе и веће издајнике.

Према томе, огромно је страдање претрпело србско Православље у антисрбској државној творевини званој Југославија, било она масонска од 1918. или комунистичка од 1945. У Црној Гори је, рецимо и то, побијено готово целокупно свештено-монаштво а прогони Цркве достизали су размере прогона под бољшевизмом у Русији. Србофобни титоизам је направио тајне школе (од УДБе) за регрутовање кадрова будућих свештеника и архијереја СПЦ. Велики број комунистички школованих богослова је прошло кроз УДБу, чији кадрови су попунили испражњена места за свештенство и епископство. Само по казивању владике Данила (Крстић) Будимског, велики број данашњих богослова прошао је кроз тајну школу титоистичке УДБе, међу којима је био и он. За оне који не знају, владика Данило је био један од промашених пројеката УДБе; штавише, велики је Светионик Православља и ретко тако бриљантно ерудицирани богослов СПЦ.

Неки духовници су ми рекли да је епископ др Данило (Крстић) свој живот завршио у неком од подрума УДБе. И његов такође знаменити рођак, Небојша Крстић, оснивач отачаственог покрета Образ, живот је завршио у саобраћајки под сумњивим околностима 2001. године.Vikentije Prodanov

Свети мученик Патријарх Викентије Проданов

Шта тек рећи за србске Патријархе после Варнаве... За Патријарха Гаврила (Дожић) се тврди да није умро природном смрћу. За Патријарха Викентија се данас већ зна да је отрован пошто је одбио улогу комунистичког слуге у односу на одвајање тзв. Македонске Православне Цркве. Ту улогу требало је да одради директно од Крцуна постављени Патријарх Герман, али им се ни код Германа нису баш сложиле коцкице. Шта рећи и за уложен велики напор Титове УДБе да се направи раскол у СПЦ ... па је тек у Милошевићево доба дошло до помирења између две помесне Српске Цркве. Док је у СФРЈ Ранковићева и Кардељева УДБа школовала своје кадровике за будући србски клир и епископство, у србском Расејању је пратила и врбовала, прогонила и убијала србске родољубе и црквене личности.

И ми се чудимо откуд данас овакво стање у нашем народу и, наравно, Цркви... која је део народа. Као што и верујући православни народ јесте Црква.

И, ако је Србија од 1918.г. под неким видом англо-сионистичке окупације, може се рећи да је од 1945 г. и под англо-језуитском окупацијом. Није двострука окупација, она је једна још од 1918. само мења своја агрегатна стања, према потреби. Данас је у историји познато да је србски народ у Великом рату, заправо, од Британске империје принесен на жртву. Такође, тотални србоцид у клеро-нацистичкој НДХ, од 1941-45., инспирисан је у Лондону а организован у Ватикану. Павелић, Броз и њихови најближи сарадници-саборци били су агенти британске МI-6. Титове комуно-усташе су на власт 1944. дошли - на крилима англо-америчких бомбардера и на гусеницама совјетских тенкова.

Англо-сионистичка и англо-језуитска окупација Србства траје и данас. Штавише, окупација Србије је данас толико дубока, да је питање је ли икада у историји била дубља и чвршћа него што је данас!? Баш зато што је у данашње време окупација - невидљива.

Сличне су прилике и са нашом Црквом великомученицом. Србски народ и србска Црква одувек су делили једну исту судбину. Тако је и у данашње време поробљености Србства. Поробљена БП као и марионетска световна власт - под слугерањством англо-сионистичког окупатора. А окупација, кажем, никад чвршћа...

Још је Преподобни Јустин Ћелијски 1960-их, лијући горке сузе на Литургији, говорио: „Испред Патријаршије такође стоји крст. И на крсту - Свети Сава. Свети Сава распет... и плаче: 'Опрости им Боже, јер не знају шта раде!' ".

Корона-тоталитаризмом се током ове године недвосмислено показало ко заправо коме служи и да је БП дубоко заглибила у раскол сергијанства. У резултату погрома наше Цркве последњих 8-9 деценија, ми сад имамо ненародне и нецрквене структуре које владају врхом СПЦ, тачније БП-ом и, у већини, оне су покорне и послушне у скоро свему према намесничкој окупационој влади у Београду.

justin1

Преподобни Јустин Ћелијски: "Опрости им Боже, јер не знају шта раде!"

Ковид 19 је сатанистички пројекат завршнице поробљавања човечанства. Наложено затварање храмова на Васкрс, по налогу сатаниста, може да испуни једино онај ко са Вером и Богом нема много заједничког. Управо они који су највише уводили екуменистичких новотарија у Богослужење, својим издајничким повлачењем пред преварном епидемијом измишљеног вируса, показали су да им је слабо стало до православног народа у Србији. Маскама које ничему не служе, спале су оне праве маске. Верујући народ је издан, не од своје Цркве него од окупационих структура унутар БП. Само су игумани појединих манастира у Србији, кријући од својих владика, позвали народ да у што већем броју дође на Васкрс и заједнички га прослави. Таквим игуманима и игуманијама СПЦ треба одати захвалност Бога ради и верног народа ради; ово храбро дело им се урачунава у исповедништво Вере.

Издаја народа, не од његових пастира, већ од вукова преобучених у овчије рухо. На челу са издајничким Патријархом. Никада нису Срби имали над собом оволико велеиздајничку власт, а никада црквени пастири нису више но данас служили тој власти. И ставили су сами себе у позицију шрафа богоборачког система, и прогласили себе лажним пастирима. Сваки онај у Цркви који није јавно устао да каже НЕ агенди лажне епидемије, показао се као лажни пастир и, заправо, вук у овчијој кожи.

Црква је Дом Божји и није масонска ложа па да се у њу улази под маскама. Понегде под маскама и у рукавицама.

Улични протести народа против ковид-терора такође нису подржани од лажних пастира. Сатано-глобалисти, преко велеиздајничке окупаторске власти, покрећу и вакцинални геноцид над народом. Има ли ико од свештеника и владика СПЦ да јавно упозори народ на припремљени му геноцид? Имају ли снаге за исповедништвом они прави народни пастири који нису још огрезли у расколу Сергијанства? Наша Вера је јавна и исповедна, из срца се устима исповеда у служби Истине. Морамо разбити мрак ЛАЖИ и на светлост ослободити забрањену ИСТИНУ.

Решили су кажњавати све који јавно негирају корона-превару. Ако корона није превара него је стварност, чему онда страх међу медијским жрецима и маговима тоталитарне корона-религије? Прогон над монахом Антонијем (Давидовић) зато што православно сведочи Истину о корона-превари и осталим сатанистичким преварама, тиче се свих нас. Не можемо говорити „Он је размонашени монах а ми се не бавимо политиком!“

А многи од свештенства СПЦ управо тако говоре... уместо да први иступе у ослобађање Истине и пред народом кажу: „Епидемија Ковида 19 је лаж од Антихриста са циљем да нас онеспособе и поморе маскама, 5G мрежом, системским тровањима, карантином и смртоносним вакцинама!“ Као и да се унутар Цркве јавно проговори о злостављању наше деце у школама од 1. септембра ; одн. да је план да се преко наших школараца (који морају носити нездраве маске), манипулацијама са будућим њиховим „заражавањем", притера цело наше становништво уза зид за стрељање спремљеним смртоносним вакцинама против непостојеће короне! Разуме се, нема страха од репресалија, јер сви смо одавно спремљени за одстрел... А ако смо Христови, онда у нама борави непобедиви дух Истине.

Наш познати историчар мр Радован Калабић каже:

Када се бориш за Истину и сведочиш Истину, уз тебе стоји сам Господ , Господ над војскама.

Добро нам је знати и следеће.

У логору Србија, окови су СТРАХ, окови које многи логораши сами на себе навукоше - својом навиком да беже од Истине!

Аутор: Сале Коларевић, Православна породица, август 2020.

___________________________________

ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА:

- књига: "ПОД ПРЕКОРНИМ ПОГЛЕДОМ ИСТОРИЈЕ" - мр Радован Калабић

- Бојан Драшковић ''Од Дрездена до бездана'' (14.04.7526.) https://www.youtube.com/watch?v=LStIUdkrX3E         

- Радован Калабић '' ХРОНОЛОГИЈА ЗАТИРАЊА '' (7528. гумник дан шести) https://www.youtube.com/watch?v=EB9po99FfeA

- ПАTРИЈАРХ ВАРНАВА - '' БОЖИЋНА ПОСЛАНИЦА СРБСКОМ НАРОДУ 1937. https://www.youtube.com/watch?v=UT9zzBBuSPA

- Globalistička zavera protiv Srba - Drezdenski kongres https://www.youtube.com/watch?v=YhavJTvVMxQ

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски