molitvoslovm

О. Арсеније Јовановић: Сви у цркву за Васкрс, Небеска Србија нас позива!

Објављено 18 април 2020

arsenije jovanovicОТАЦ АРСЕНИЈЕ ЈОВАНОВИЋ

НЕБЕСКА СРБИЈА ПОЗИВА!!!

Понадали смо се да ће власт имати толико људскости, разумевања и родољубља, да ће изаћи у сусрет патријарховој молби и дозволити православним верницима да могу да дођу у цркве за Васкрс, ове 2020. године. Међутим, они су ипак показали и потврдили да тих врлина у њиховим срцима нема. Зато је дошло време да Срби, где год да их има, покажу, као што су то показали Срби из Црне Горе, да у њима још увек има Вере и Храбрости. Сада је дошао моменат да покажемо, изнад своје грађанске послушности, послушност Богу, да послушамо Христов глас у нашим срцима и позив свих Светих из Небеске Србије, и да за Васкрс кренемо, свако у своју цркву, и тамо прославимо Васкрсење Христово, Празник над празницима!

Уколико нас свештеници не пусте у храм, услед забране власти, останимо мирно у црквеној порти, не дозволећи себи било какву огорченост или неред, певајући побожне песме и тропаре и васкршње химне које знамо, онолико дуго колико траје празнична служба. Или, једноставно, останимо ту ћутећи у радости, јер смо са Христом победили смрт!

Хајде сада да видимо наше навијаче који воле, у десетинама хиљада, да вијоре храбро својим заставама и да по стадионима, из хиљада грла, певају бојне песме и покличе. Хајде да видимо наше бајкере и мотористе који воле да показују своје угланцане машине, кожне чизме и виндјакне, и поносно пролазе и возе у поворкама нашим друмовима и градовима!

Хајде сада да видимо нашу војску и официре, који су увек били на бранику наше домовине у борби за Крст Часни и слободу Златну. Хајде да видимо нашу полицију и милиционере да стану уз свој род!

Хајде, сада, да видимо наше интелектуалце, професоре, адвокате, инжињере, лекаре и академике да покажу имају ли и они свој корен, своју веру, своју савест и отаџбину. Хајде да видимо наше уметнике и боеме, који желе да осликавају и описују време у коме живе!

Хајде, сада, да видимо наше новинаре и журналисте који су позвани да храбро и критички указују на слабости и пропусте у друштву, и тиме се хвале. Хајде да видимо наше спортисте и атлете који се по аренама надмећу за прва места и пехаре!

Хајде да видимо наше зилоте, ревнитеље и борце за веру да покажу своју борбу и веру. Хајде да видимо све наше јунаке и ветеране из прошлих ратова да ли још у њима има срчаности!

Хајде да видимо наше политичаре и државне прваке, нашу власт и њихове противнике, па да заједно стану у колону са својим народом!

Хајде да видимо и нашу Цркву и верни народ, да ли у нама још има Православља и Светосавља!

Сада је час и право време да сви заједно, и пријатељи и непријатељи, и старо и младо, и мушко и женско, устанемо и кренемо тамо где су сви наши славни преци ишли и с којима се и дан данас поносимо. Да кренемо на Васкрс у Цркву и радосно ускликнемо, у љубави и помирењу:

ХРИСТОС ВАКРЕСЕ!

ХРИСТОС ВАСКРСЕ И САТАНУ У ПАКАО СТРЕСЕ!!!

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски