molitvoslovm

Чин Торжества Православља

Објављено 02 март 2017
vassaborЧИН ТОРЖЕСТВА ПРАВОСЛАВЉА

Сія Вѣра Апостольская, сія Вѣра Отеческая, сія Вѣра Православная, сія Вѣра вселенную утверди!

Драга браћо и сестре, имамо задовољство да можемо да вам представимо текст Чина Торжества Православља, који се чита у саборним храмовима епархија на дан Торжества (Победе) Православља, прве недеље Часног поста, издатог 1904. у Царској Русији, у Петрограду. У наставку су и 7 анатема које је додала Руска Загранична Црква, у току свог историјског хода. Врло је корисно читати ове анатеме, јер се из њих види истинско учење Цркве, које је крвљу њених истинских чада запечаћено.

 

Тако се нпр. види (у издању из 1904. из Царске Русије), да је учење о смртности душе, како уче неки наши епископи - анатемисано. На жалост, нема га у србском преводу, као ни анатеме против оних који уче да је помазивање одређеног цара на престо случајност а не Божији промисао, и који одричу божанску благодат коју он прима у чину помазања на царство.

Из анатема Руске Заграничне Цркве, сазнајемо да су анатемисани и: теозофи, масони, окултисти, спиритисти, врачари, Лењин заједно са убицама Цара, сви гонитељи Цркве Христове, екуменисти, содомисти, као и сви они који учествују у абортусима! Они су, такође, додали овом чину и анатеме Цариградског, Александријског и Јерусалимског патријарха са сабора у Цариграду 1583.год. под против Григоријанског (Новог) календара.

Доносимо текст овог Чина на црквенословенском и у ПДФ-у, у издању Синодске Типографије Петрограда из 1904. , као и Руске Заграничне Цркве, опремање наше. Осим тога, преносимо и скраћени превод овог Чина на србском, са сајта Светосавље.

Овде можете скинути ПДФ:

Послѣдованіе въ недѣлю Православія 1904. 

Послѣдованіе въ недѣлю Православія РПЦЗ 

vassabor

Овде смо издвојили и превели текст анатема које је проглашавала Руска Загранична Црква, предвођена митр. Вилатијем (Устиновим), ради знања побожног народа Божијег:

Отрицающымъ бытіе Божіе и утверждающымъ, яко міръ сей есть самобытенъ и вся въ немъ безъ промысла Божія и по случаю бываютъ, Анаѳема! (трижды)

Онима који одричу постојање Божије, и тврде да је свет самопостојећи, и да су све ствари у њему настале случајем, без Промисла Божијег, анатема! (трипут)

Глаголющымъ Бога не быти духъ, но плоть; или не быти Его праведна, милосерда, премудра, всевѣдуща, и подобная хуленія произносящымъ, Анаѳема! (трижды).

Онима који говоре да Бог није Дух, него тело, или да Он није праведан, милостив, премудар, свезнајући, и друге такве хуле, анатема! (трипут)

Дерзающымъ глаголати, яко Сынъ Божій не единосущный и не равночестный Отцу, такожде и Духъ Святый, и исповѣдающымъ Отца, и Сына, и Святаго Духа не единаго быти Бога, Анаѳема! (трижды).

Онима који се усуђују да говоре да Син Божији, а исто тако, и Свети Дух, да нису једносуштни и исте части са Оцем, и који исповедају да Отац и Син и Свети Дух нису Један Бог, анатема! (трипут)

Безумнѣ глаголющымъ, яко не нужно быти ко спасенію нашему и ко очищенію грѣховъ пришествіе въ міръ Сына Божія во плоти, и Его вольное страданіе, смерть и воскресеніе, Анаѳема! (трижды).

Онима који безумно говоре да долазак у овај свет Сина Божијег у телу и Његово вољно страдање, смрт и Васкрсење нису били потребни за наше спасење и искупљење од греха, анатема! (трипут)

Непріемлющымъ благодати искупленія Евангеліемъ проповѣданнаго, яко единственнаго нашего ко оправданію предъ Богомъ средства, Анаѳема! (трижды).

Онима који одбацују благодати искупљења проповедане Јеванђељем, као једина средства нашег оправдања пред Богом, анатема! (трипут)

Дерзающымъ глаголати, яко Пречистая Дѣва Марія не бысть прежде рождества, въ рождествѣ и по рождествѣ Дѣва, Анаѳема! (трижды).

Онима који се усуђују да говоре да Пречиста Дјева Марија није била Дјева пре рађања, при рађању и после рађања, анатема! (трипут)

Невѣрующымъ, яко Духъ Святый умудри пророковъ и апостоловъ и чрезъ нихъ возвѣсти намъ истинный путь къ вѣчному спасенію, и утверди сіе чудесами, и нынѣ въ сердцахъ вѣрныхъ и истинныхъ христіанъ обитаетъ и наставляетъ ихъ на всякую истину, Анаѳема! (трижды).

Онима који не верују да је Дух Свети надахњивао Пророке и Апостоле, а преко њих упућује и нас на истински пут вечног спасења и потврђује исто чудесима, и сада обитава у срцима свих верних и истинских хришћана, и води их ка свакој истини, анатема! (трипут)

Отмещущымъ безсмертіе души, кончину вѣка, судъ будущій и воздаяніе вѣчное за добродѣтели на небесѣхъ, а за грѣхи осужденіе, Анаѳема! (трижды).

Онима који одбацују бесмртност душе, крај света, будући суд и вечну награду за врлине на небесима, а за грехе осуду, анатема! (трипут)

Отмещущымъ вся таинства святая, Церковію Христовою содержимая, Анаѳема! (трижды).

Онима који одбацују све Свете Тајне Цркве Христове, анатема. (трипут)

Отвергающымъ соборы святыхъ Отецъ и ихъ преданія, Божественному Откровенію согласная, и Православно-Каѳолическою Церковію благочестно хранимая, Анаѳема! (трижды).

Онима који одбацују Саборе Светих Отаца и њихо Предање, које је у сагласности са Божанским Откровењем, и које је побожно чувано од стране Православне Саборне Цркве, анатема. (трипут)

Помышляющымъ, яко православніи Государи возводятся на престолы не по особливому о нихъ Божію благоволенію и при помазаніи на царство дарованія Духа Святаго къ прохожденію великаго сего званія на нихъ не изливаются: и тако дерзающымъ противу ихъ на бунтъ и измѣну, Анаѳема! (трижды).

Онима који помишљају да се православни Владари не узводе на престоле по нарочитом благовољењу Божијем о њима и да се при помазивању на царство на њих не изливају дарови Духа Светог ради прохођења овог великог звања, и који тако позивају против њих на побуну и издају, анатема! (трипут)

Ругающымъ и хулящымъ святыя иконы, ихже Святая Церковь къ воспоминанію дѣлъ Божіихъ и угодниковъ Его, ради возбужденія взирающихъ на оныя ко благочестію, и ко оныхъ подражанію пріемлетъ, и глаголющымъ оныя быти идолы, Анаѳема! (трижды).

Онима који вређају и хуле на свете иконе, које Света Црква прима у спомен дела Божијих и његових угодника, да би оне који их гледају надахнуле побожношћу и подстакле их да их подражавају, и онима који кажу су оне идоли, анатема. (трипут)

(Ове анатеме се налазе у Чину Недеље Православља издатог 1904. у Петрограду ).

(Следе анатеме које је додала РПЦЗ):

Теософомъ и прочымъ еретикомъ, дерзающымъ глаголати и пребезумнѣ учити, яко Господь нашъ Іисусъ Христосъ не единожды на землю сниде и воплотися, но множицею воплощашеся, такождѣ и отрицающымъ, яко истинная премудрость Отчая есть Сынъ Его единородный и вопреки Божественному Писанію и ученію святыхъ Отецъ ищущымъ иныя премудрости, Анаѳема! (трижды). (1932.год.)

Теозофима и другим јеретицима, који се усуђују да говоре и пребезумно уче како Господ наш Исус Христос није једанпут на земљу сишао и оваплотио се, већ се многоструко оваплоћује, такође и онима који одричу да је истинита премудрост Очева, Син Његов јединородни, и онима који траже другу премудрост упркос Божественом Писму и учењу Светих Отаца, анатема! (трипут)

Масономъ, оккультистомъ, спиритомъ, чародѣемъ и всѣмъ, иже не Единому Богу вѣруютъ, но бѣсовъ почитаютъ, и не Богу смиренно жизнь свою предаютъ, но чародѣйнымъ бѣсовь призываніемъ грядущее вѣдѣти тщатся, Анаѳема! (трижды). (1932.год.)

Масонима, окултистима, спиритистима, врачарима и свима, који не верују у Једнога Бога, већ поштују бесове и не предају смирено свој живот Богу, већ се труде да сазнају будућност гатарским призивањем бесова, анатема. (трипут)

Отступающымъ отъ Православныя вѣры и пріемлющымъ иныя исповѣданія на соблазнъ братіямъ нашимъ и отпадающымъ въ расколы, Анаѳема! (трижды).

Онима који одступају од Православне вере и примају друге вере на саблазан нашој браћи, и онима који отпадају у расколе, анатема! (трипут)

Богопротивнымъ человѣкомъ злымъ, дерзнувшымъ даже и на убіеніе Помазанника Божія святаго Царя-мученика, Анаѳема! (трижды). (1970. год)

Злим богопротивним људима, који су се чак дрзнули да убију Помазаника Божијег, Цара-мученика, анатема! (трипут)

Гонителемъ Христовыя Церкви, нечестивымъ отступникомъ, подъявшимъ руки на священнослужителей Божіихъ, попираюшымъ святыни, разрушающымъ храмы Божіи, истязующымъ братію нашу и осквернившымъ Отечество наше, Анаѳема! (трижды). (1970. год)

Владимиру Ленину и прочим гонителям Христовы Церкве, нечестивым отступникам, поднявшим руки на Помазанника Божия, убивающим священнослужителей, попирающим святыни, разрушающим храмы Божии, истязающим братию нашу и осквернившим Отечество наше, анафема. (Друга верзија из 1970.)

Гонитељима Цркве Христове, нечастивим одступницима, који подижу руке на свештенослужитеље Божије, газе светиње, руше храмове Божије, који муче нашу браћу и који су осквернили наше Отачаство, анатема! (трипут)

Нападающымъ на Церковь Христову и учащымъ, яко Оная раздѣлися на вѣтви, яже разнятся своимъ ученіемъ и жизнію, и утверждающымъ Церковь не сущу видимо быти, но отъ вѣтвей, расколовъ и иновѣрій соединитися имать во едино тѣло; и онемъ, иже не различаютъ истиннаго священства и таинствъ Церкви отъ еретическихъ, но учатъ, яко крещеніе и евхаристіа еретиковъ довлѣютъ ко спасенію; и онемъ, иже имутъ общеніе съ сими еретики или пособствуютъ имъ, или защищаютъ ихъ новую ересь икуменизма, мняще ю братскую любовь и единеніе разрозненныхъ христіанъ быти, Анаѳема! (трижды). (1983. год.)

Онима који нападају Цркву Христову и уче да се она поделила на гране, које се разликују по учењу и животу, и који тврде да Црква не постоји видљиво, већ ће настати када се све гране, расколи и иноверја сједине у једно тело; и онима који не разликују истинито свештенство и Свете Тајне Цркве од јеретичких, него уче да су крштење и причешће јеретика довољни за спасење, и онима који  имају општење са овим јеретицима или им помажу или заступају и бране њихову нову јерес екуменизма у име братске љубави и  уједињења раздељених хришћана, анатема. (трипут)

Соблазнителемъ и ругателемъ рода человѣческаго и Богозданныя природы извратителемъ, сѣющимъ развратъ и надъ дѣторожденіемъ глумящымся, соблазняющымъ сестеръ нашихъ дѣтоубійство во утробахъ матернихъ творити и безвозрастныхъ младенцевъ, яко бездушныхъ извергати, еще же изъ ихъ тѣлесъ и крови скверную прибыль имати, Анаѳема! (трижды) [3].

Саблазнитељима и онима који се ругају људском роду и који извраћују Богоздану природу, који сеју разврат и изругују се рођењу деце, који саблажњавају наше сестре да чине детеубиство у утробама мајчиним и да избацују нерођене младенце као бездушне и који још из њихових тела и крви имају скверну зараду, анатема! (трипут)

(Следе анатеме Патријарашког Сабора 1583 г.)

Не слѣдующымъ обычаемъ Церкве, иже уставлены быша на Седми Вселенскихъ Соборѣхъ, такождѣ и Святѣй Пасцѣ и мѣсяцеслову, иже они правильно уставиша и предаша намъ на послѣдованіе, но желающымъ послѣдовать новоявленной пасхаліи и новому мѣсяцеслову безбожныхъ папскихъ астрономовъ; и, противясь онымъ обычаемъ [Церкви], желающымъ ниспровергнуть и развѣять догматы и обычаи Церкве, ихже мы отъ Отецъ пріяхомъ, Анаѳема!

Мы призываемъ всѣхъ благочестивыхъ и православныхъ христіанъ: стойте твердо въ томъ, еже вы пріясте, въ онемъ же вы рождени бысте и на онемъ же вы вскормлени бысте, а егда время и обстояніе призовутъ къ тому, излейте самую кровь вашу, дабы сохранить и Вѣру, преданную намъ отъ Отецъ нашихъ и сохранить ваше исповѣданіе. Остерегайтесь таковыхъ людей и бдите, дабы Господь нашъ Іисусъ Христосъ споборалъ вамъ. Да будетъ благословеніе нашего смиренія на всѣхъ васъ. Аминь.

Онима који не следе обичаје Цркве који су установљени на Седам Васељенских Сабора, као и о Светој Пасхи и месецослову (календару), који су их за нас добро установили и предали нам да их следимо, него желе да прате новојављену пасхалију и нови месецослов безбожних папских астронома, и противећи се обичајима Цркве, желећи да низвргну и развеју догмате и обичаје Цркве, које смо од Отаца примили, анатема!

Ми призивамо све благочестиве и православне хришћане: стојте тврдо у ономе што сте примили, у чему сте се родили и у чему сте васпитавани, а када време и прилике позову, и крв своју пролијте да бисте сачували и веру, предану нам од Отаца наших и сачували ваше исповедање. Чувајте се таквих људи и бдите, да би вам помогао Господ наш Исус Христос. Нека благослов наше Смерности буде са свима вама. Амин.

(Ово су Закључне одлуке Патријарашког Сабора 1583 г. под председатељством Патријарха Константинопољског Јеремије Прославленог, против придружених јеретика (католика, који су увели нови календар и нове обичаје у Христову Цркву и одступили од Ње). Наводи се по тексту др. Александра Каломироса „Да ли је папство Црква?“, Typos, June & July, 1965. Оригинални текст Сигилиона 1583 г. налази се у грамати Кодекс 772 библиотеке Свето-Пантелејмоновог манастира на Светој Гори Атос, као и у Кодексу 285 келије „Акатистна“ светог скита «Кафсокаливја» на Светој Гори Атос.)

nedelja pravoslavlja

Послѣдованіе въ недѣлю Православія [1]

По прочтеніи часовъ стоящу Архіерею на обыкновенномъ мѣстѣ въ облаченіи исходятъ отъ олтаря Архимандриты, Игумены, Священники и Діаконы: Священники же износятъ икону Спасителеву и Богородичну, и полагаютъ среди церкви на аналогіи. (Аще же нѣсть Архіерея и творится чинъ Молебнаго Пѣнія объ обращеніи заблудшихъ, по окончаніи литургіи исходятъ священнослужащіи отъ олтаря, и сотворше поклоны 3, начинаютъ оное Пѣніе якоже и самое Послѣдованіе Православія; вездѣ разумѣй тогда далѣе вмѣсто Архіерея — предстоятеля, а вмѣсто Протодіакона — Діакона).

Протодіаконъ начинаетъ: Благослови, Владыко.

Архіерей: Благословенъ Богъ нашъ:

Ликъ: Аминь. И поютъ: Царю Небесный:

Чтецъ: Трисвятое: Господи помилуй (12). Пріидите поклонимся: и псаломъ 74.

Слава и нынѣ: Аллилуіа (3).

Діаконъ чтетъ ектенію обычную даже до О плавающихъ: и абіе прилагаетъ сію:

О еже милостивымъ окомъ призрѣти на Святую Свою Церковь и соблюсти ю невридиму и непреобориму отъ ересей и суевѣрій и миромъ Своимъ оградити, Господу помолимся.

О еже утишити раздираніе Ея, и силою Святаго Духа обратити всѣхъ отступлшихъ къ познанію истины, и сопричести къ избранному Своему стаду, Господу помолимся.

О еже просвѣтити мысли, невѣріемъ помраченнымъ, свѣтомъ Своего Богоразумія: вѣрныхъ же Своихъ укрѣпити и непоколебимыхъ въ правовѣріи соблюсти, Господу помолимся.

О избавитися намъ: и дальше.

По семъ: Богъ Господь и явися намъ: гласъ 4.

Благодарни суще недостойніи рабы Твои, Господи, о Твоихъ великихъ благодѣяніяхъ на насъ бывшихъ, славяще Тя хвалимъ, благословимъ, поемъ, и величаемъ Твое благоутробіе, и рабски любовію поемъ Ти: Благодѣтелю, Спасе нашъ, слава Тебѣ.

Слава: гласъ 3.

Твоихъ благодѣяній и даровъ туне, яко раби непотребни сподоблшеся, Владыко, къ Тебѣ усердно притекающе, благодареніе по силѣ приносимъ и Тебѣ, яко Благодѣтеля и Творца славяще, вопіемъ: слава Тебѣ, Боже прещедрый.

И нынѣ: гласъ 4.

Якоже вышнія тверди благолѣпіе, и нижнюю споказалъ еси красоту святаго селенія славы Твоея, Господи, утверди сіе во вѣкъ вѣка, и пріими наша въ немъ непрестанно приносимая Тебѣ моленія Богородицею, всѣхъ Животе и Воскресеніе.

Сіе поемъ въ недѣлю Православія. Во иныхъ же потребныхъ случаехъ, егда творится Молебное Пѣніе объ обращеніи заблудшихъ, на И нынѣ: поемъ тропарь Пятидесятницы: Благословенъ еси, Христе Боже нашъ, Иже премудры ловцы явлей, низпославъ имъ Духа Святаго, и тѣми уловлей вселенную, человѣколюбче, слава Тебѣ.

Протодіаконъ: Вонмемъ.

Архіерей: Миръ всѣмъ.

Чтецъ: И духови твоему.

Протодіаконъ: Премудрость, вонмемъ.

Чтецъ: Прокименъ, гласъ 4: Насаждени въ дому Господни, во дворѣхъ Бога нашего процвѣтутъ. Стихъ: Возвеселится праведникъ о Господѣ, и уповаетъ на Него.

Апостолъ къ Римляномъ, зачало 121.

Евангеліе отъ Матѳея, гл. 18, зачало 75.

По семъ: Помилуй насъ, Боже, по велицей милости Твоей, молимся Ти, услыши и помилуй.

По: Еще молимся о Православномъ Епископствѣ Церкви Россійскія:

Не хотяй смерти грѣшныхъ, но ожидаяй обращенія и покаянія, обрати всѣхъ отступлшихъ, къ святѣй Твоей Церкви, молимтися, милосердный Господи, услыши и помилуй.

Устроивый міръ сей въ славу Твою, сотвори да и противящыяся Твоему слову обратятся, и вкупѣ со всѣми вѣрными истинною вѣрою, и благочестіемъ Тебе Бога нашего прославятъ, молимтися, всемилосердный Творче, услыши и помилуй.

Давый заповѣдь Твою намъ, еже любити Тебе Бога нашего и ближняго своего, сотвори, да ненависти, вражды, обиды, мздоимства, клятвопреступства, и протчая беззаконія прекратятся, истинная же любовь да царствуетъ въ сердцахъ нашихъ, молимтися, Спасителю нашъ, услыши и милостивно помилуй.

Архіерей, возгласъ: Услыши ны, Боже Спасителю нашъ:

Ликъ: Аминь.

Протодіаконъ: Господу помолимся.

Ликъ: Господи помилуй.

Молитва:

Всевышній Боже, Владыко и Содѣтелю всея твари, наполняяй вся величествомъ Твоимъ, и содержай силою Твоею! Тебѣ вседаровитому Господу нашему мы недостойніи благодареніе приносимъ, яко не отвращаешися насъ беззаконій ради нашихъ: но паче предваряеши ны щедротами Твоими. Ты ко избавленію нашему послалъ еси единороднаго Твоего Сына, и благовѣстилъ безмѣрное Твое къ роду человѣческому снизхожденіе: яко хотѣніемъ хощеши, и ожидаеши, еже обратитися намъ къ Тебѣ, и спасенными быти: Ты снизходя къ слабости и немощи нашего естества, укрѣпляеши насъ всесилною Святаго Твоего Духа благодатію, утѣшаеши спасителною вѣрою, и совершенною надеждою вѣчныхъ благъ, и руководствуя избранныхъ Твоихъ въ горній Сіонъ, соблюдаеши яко зѣницу ока. Исповѣдуемъ, Господи, великое Твое и безприкладное человѣколюбіе и милосердіе. Но видя многихъ поползновенія, прилежно Тя, всеблагій Господи, молимъ: призри на Церковь Твою, и виждь: яко Твое спасителное благовѣстіе аще и радостно пріяхомъ, но терніе суеты и страстей творитъ оное въ нѣкіихъ малоплодно, въ нѣкіихъ же и безплодно, и по умноженію беззаконій овіи ересьми, овіи расколомъ противяся евангельской Твоей истинѣ, отступаютъ отъ достоянія Твоего, отрѣваютъ Твою благодать, и повергаютъ себя суду Твоего Пресвятаго Слова. Премилосердный и всесильный, не до конца гнѣваяйся Господи, буди милостивъ, молитъ Тя Твоя Церковь, представляя Тебѣ Началника и Совершителя спасенія нашего, Іисуса Христа. Буди милостивъ имъ, укрѣпи ихъ въ правовѣріи силою Твоею, просвѣти имъ разумныя очи свѣтомъ Твоимъ божественнымъ, да уразумѣютъ Твою истину, умягчи ихъ ожесточеніе, отверзи слухи, да познаютъ гласъ Твой и обратятся къ Тебѣ Спасителю нашему. Исправи, Господи, оныхъ развращеніе и жизнь несогласную христіанскому благочестію: сотвори, да вси свято и непорочно поживемъ: и тако спасителная вѣра укоренится, и плодоносна въ сердцахъ нашихъ пребудетъ. Не отврати лица Твоего отъ насъ, Господи, воздаждь намъ радость спасенія Твоего, подаждь, Господи, и пастыремъ Церкви Твоея святую ревность, и попеченіе объ ихъ спасеніи, и обращеніи заблуждающихъ, духомъ евангельскимъ раствори: да тако вси руководими достигнемъ, идеже совершеніе вѣры, исполненіе надежды, и истинная любовь: и тамо съ лики чистѣйшихъ небесныхъ Силъ прославимъ Тебе Господа нашего, Отца, и Сына, и Святаго Духа, во вѣки вѣковъ, аминь.

Преступи Молебному Пѣнію.

По семъ протодіаконъ, ставъ на уготованномъ мѣстѣ, возглашаетъ:

Кто Богъ велій яко Богъ нашъ, Ты еси Богъ творяй чудеса единъ.

Таже повысшимъ гласомъ: Кто Богъ велій яко Богъ нашъ:

И паки высочайшимъ гласомъ: Кто Богъ велій яко Богъ нашъ:

Православія день празднующе, православніи людіе, наипаче прославимъ Виновника всѣхъ благъ Бога, иже Сый благословенъ во вѣки. Сей Богъ нашъ, промышляя и утверждая возлюбленное Свое достояніе, святую Церковь, праотцевъ, преступленіемъ отпадшихъ, утѣшая неложнымъ Своимъ словомъ, еще въ Раи основаніе Ей положи: Сей Богъ нашъ, руководствуя ко оному спасительному обѣтованію, не несвидѣтельствована Себе остави, но хотящее быти спасеніе провозвѣстилъ первѣе чрезъ праотцевъ и пророковъ, живописалъ различными образы: Сей Богъ нашъ многочастнѣ и многообразнѣ древлѣ глаголавый отцемъ во пророцѣхъ, въ послѣдокъ дній сихъ глагола намъ въ Сынѣ, Имже и вѣки сотвори, Иже возвѣсти Отчее о насъ благоволеніе, откры таинства небесная, увѣри силою Святаго Духа о Истинѣ благовѣстія, посла Апостолы во весь міръ проповѣдати Евангеліе Царствія, утверди оное различными силами и чудесы.

Сему спасительному Откровенію послѣдующе, сего Благовѣстія держащеся, вѣруемъ во Единаго Бога Отца Вседержителя, Творца небу и земли, видимымъ же всѣмъ и невидимымъ. И во Единаго Господа Іисуса Христа, Сына Божія, Единороднаго, Иже отъ Отца рожденнаго прежде всѣхъ вѣкъ: Свѣта отъ Свѣта, Бога истинна отъ Бога истинна, рожденна, несотворенна, единосущна Отцу, Имже вся быша. Насъ ради человѣкъ и нашего ради спасенія сшедшаго съ небесъ и воплотившагося отъ Духа Свята и Маріи Дѣвы, и вочеловѣчшася. Распятаго же за ны при Понтійстѣмъ Пилатѣ, и страдавша, и погребенна. И воскресшаго въ третій день по Писаніемъ. И возшедшаго на небеса, и сѣдяща одесную Отца. И паки грядущаго со славою судити живыхъ и мертвыхъ, Егоже Царствію не будетъ конца. И въ Духа Святаго, Господа, животворящаго, Иже отъ Отца исходящаго, Иже со Отцемъ и Сыномъ споклоняема и сславима, глаголавшаго пророки. Во едину святую, соборную и Апостольскую Церковь. Исповѣдую едино крещеніе во оставленіе грѣховъ. Чаю воскресенія мертвыхъ. И жизни будущаго вѣка. Аминь.

Сія Вѣра Апостольская, сія Вѣра Отеческая, сія Вѣра Православная, сія Вѣра вселенную утверди.

Еще же соборы святыхъ Отецъ, и ихъ преданія и писанія Божественному Откровенію согласная, пріемлемъ и утверждаемъ.

Аще сему Господню о насъ промышленію и откровенію спасителному врази Православія и противишася, но помяну Господь поношенія рабъ Своихъ: хульники бо славы Своея поруга, и продерзатели и враги Православія боязненны и бѣжатели яви.

Якоже убо плѣняющихъ разумъ свой въ послушаніе Божественному Откровенію и подвизавшихся за Оное ублажаемъ и восхваляемъ: тако противящихся сей Истинѣ, аще ожидавшему ихъ обращенія и раскаянія Господу не покаяшася, Священному Писанію послѣдующе и первенствующія Церкве преданій держащеся, отлучаемъ и анаѳематствуемъ.

Таже яснѣйшимъ гласомъ глаголетъ:

Отрицающымъ бытіе Божіе и утверждающымъ, яко міръ сей есть самобытенъ и вся въ немъ безъ промысла Божія и по случаю бываютъ, Анаѳема! [2]

И возглашаетъ Архіерей со всѣмъ клиромъ: Анаѳема, трижды, таже пѣвцы или людіе возглашаютъ Анаѳема, трижды. И бываетъ сіе по коемждо анаѳематствованіи.

Таже протодіаконъ:

Глаголющымъ Бога не быти духъ, но плоть; или не быти Его праведна, милосерда, премудра, всевѣдуща, и подобная хуленія произносящымъ, Анаѳема! (трижды).

Дерзающымъ глаголати, яко Сынъ Божій не единосущный и не равночестный Отцу, такожде и Духъ Святый, и исповѣдающымъ Отца, и Сына, и Святаго Духа не единаго быти Бога, Анаѳема! (трижды).

Безумнѣ глаголющымъ, яко не нужно быти ко спасенію нашему и ко очищенію грѣховъ пришествіе въ міръ Сына Божія во плоти, и Его вольное страданіе, смерть и воскресеніе, Анаѳема! (трижды).

Непріемлющымъ благодати искупленія Евангеліемъ проповѣданнаго, яко единственнаго нашего ко оправданію предъ Богомъ средства, Анаѳема! (трижды).

Дерзающымъ глаголати, яко Пречистая Дѣва Марія не бысть прежде рождества, въ рождествѣ и по рождествѣ Дѣва, Анаѳема! (трижды).

Невѣрующымъ, яко Духъ Святый умудри пророковъ и апостоловъ и чрезъ нихъ возвѣсти намъ истинный путь къ вѣчному спасенію, и утверди сіе чудесами, и нынѣ въ сердцахъ вѣрныхъ и истинныхъ христіанъ обитаетъ и наставляетъ ихъ на всякую истину, Анаѳема! (трижды).

Отмещущымъ безсмертіе души, кончину вѣка, судъ будущій и воздаяніе вѣчное за добродѣтели на небесѣхъ, а за грѣхи осужденіе, Анаѳема! (трижды).

Отмещущымъ вся таинства святая, Церковію Христовою содержимая, Анаѳема! (трижды).

Отвергающымъ соборы святыхъ Отецъ и ихъ преданія, Божественному Откровенію согласная, и Православно-Каѳолическою Церковію благочестно хранимая, Анаѳема! (трижды).

Помышляющымъ, яко православніи Государи возводятся на престолы не по особливому о нихъ Божію благоволенію и при помазаніи на царство дарованія Духа Святаго къ прохожденію великаго сего званія на нихъ не изливаются: и тако дерзающымъ противу ихъ на бунтъ и измѣну, Анаѳема! (трижды).

Ругающымъ и хулящымъ святыя иконы, ихже Святая Церковь къ воспоминанію дѣлъ Божіихъ и угодниковъ Его, ради возбужденія взирающихъ на оныя ко благочестію, и ко оныхъ подражанію пріемлетъ, и глаголющымъ оныя быти идолы, Анаѳема! (трижды).

Последование в Неделю Православия. Петроград, 1904. г.

Добавление анафем после революции РПЦЗ:

Теософомъ и прочымъ еретикомъ, дерзающымъ глаголати и пребезумнѣ учити, яко Господь нашъ Іисусъ Христосъ не единожды на землю сниде и воплотися, но множицею воплощашеся, такождѣ и отрицающымъ, яко истинная премудрость Отчая есть Сынъ Его единородный и вопреки Божественному Писанію и ученію святыхъ Отецъ ищущымъ иныя премудрости, Анаѳема! (трижды).

Масономъ, оккультистомъ, спиритомъ, чародѣемъ и всѣмъ, иже не Единому Богу вѣруютъ, но бѣсовъ почитаютъ, и не Богу смиренно жизнь свою предаютъ, но чародѣйнымъ бѣсовь призываніемъ грядущее вѣдѣти тщатся, Анаѳема! (трижды).

Отступающымъ отъ Православныя вѣры и пріемлющымъ иныя исповѣданія на соблазнъ братіямъ нашимъ и отпадающымъ въ расколы, Анаѳема! (трижды).

Богопротивнымъ человѣкомъ злымъ, дерзнувшымъ даже и на убіеніе Помазанника Божія святаго Царя-мученика, Анаѳема! (трижды).

Гонителемъ Христовыя Церкви, нечестивымъ отступникомъ, подъявшимъ руки на священнослужителей Божіихъ, попираюшымъ святыни, разрушающымъ храмы Божіи, истязующымъ братію нашу и осквернившымъ Отечество наше, Анаѳема! (трижды).

Нападающымъ на Церковь Христову и учащымъ, яко Оная раздѣлися на вѣтви, яже разнятся своимъ ученіемъ и жизнію, и утверждающымъ Церковь не сущу видимо быти, но отъ вѣтвей, расколовъ и иновѣрій соединитися имать во едино тѣло; и онемъ, иже не различаютъ истиннаго священства и таинствъ Церкви отъ еретическихъ, но учатъ, яко крещеніе и евхаристіа еретиковъ довлѣютъ ко спасенію; и онемъ, иже имутъ общеніе съ сими еретики или пособствуютъ имъ, или защищаютъ ихъ новую ересь икуменизма, мняще ю братскую любовь и единеніе разрозненныхъ христіанъ быти, Анаѳема! (трижды).

Соблазнителемъ и ругателемъ рода человѣческаго и Богозданныя природы извратителемъ, сѣющимъ развратъ и надъ дѣторожденіемъ глумящымся, соблазняющымъ сестеръ нашихъ дѣтоубійство во утробахъ матернихъ творити и безвозрастныхъ младенцевъ, яко бездушныхъ извергати, еще же изъ ихъ тѣлесъ и крови скверную прибыль имати, Анаѳема! (трижды) [3].

Всѣмъ же о Православіи подвизавшымся словесы, писаніи, ученіи, страданіи и богоугоднымъ житіемъ, яко защитникомъ и пособникомъ онаго, Христова Церковь воспоминаніе творя, восклицаетъ:

Таже низкимъ и мѣрнымъ гласомъ: [4]

Святому Благовѣрному и Равноапостольному Царю Константину и матери его Еленѣ, Ѳеодосію Великому, Ѳеодосію Юнѣйшему, Іустиніану и прочимъ православнымъ Царемъ и Царицамъ греческимъ, Вѣчная память.

И поютъ пѣвцы: Вѣчная память (трижды). Таже протодіаконъ паки:

Великимъ исповѣдникомъ Святыя Православныя Вѣры, святымъ: Аѳанасію Великому, Василію Великому, Григорію Богослову, Іоанну Златоустому, Льву Великому и Флавіану Исповѣднику, Отцемъ Седьми Вселенскихъ Соборовъ, преподобнымъ Максиму Исповѣднику, Марку Ефесскому и прочимъ Исповѣдникомъ, Отцемъ и Учителемъ Церкве, о Ней подвизавшымся, Вѣчная память (трижды).

Святому Благовѣрному и Равноапостольному Великому князю Владиміру, благовѣрнѣй велицѣй княгинѣ Ользѣ, Благовѣрнымъ Великимъ княземъ Ярославу Мудрому, Владиміру Мономаху, святому Александру Невскому, Димитрію Донскому и прочимъ Благовѣрнымъ Царемъ и Великимъ княземъ, царицамъ и княгинямъ, Благовѣрному Государю Царю Михаилу Ѳеодоровичу, убіенному Царю-Освободителю Александру Николаевичу, Царю-Миротворцу Александру Александровичу и святому Благовѣрному страстотерпцу Царю-Мученику Николаю, святымъ Благовѣрнымъ мученикомъ Царицѣ Александрѣ, Царевичу Алексѣю, Царевнамъ Ользѣ, Татьянѣ, Маріи и Анастасіи и всѣмъ отъ рода Царей и Великихъ князей Россійскихъ преставльшымся и съ ними же и убіенному Благовѣрному и Христолюбивому Государю и Кралю Югословенскому Александру и всѣмъ отъ рода православныхъ Царей, Королей и князей, Вѣчная память (трижды).

Всѣмъ святѣйшымъ Патріархомъ о Православіи подвизавшымся, Константинопольскимъ, Александрійскимъ, Антіохійскимъ, Іерусалимскимъ, Сербскимъ и Румынскимъ, и святѣйшымъ Патріархомъ Всероссійскимъ: Іову, священномученику Ермогену, Филарету, Іоасафу-Первому, Іосифу, Никону, Іоасафу-Второму, Питириму, Іоакиму, Адріану, священномученику Тихону Исповѣднику, святѣйшымъ Патріархомъ Димитрію, Варнавѣ и Гавріилу, и преосвященнымъ Митрополитомъ, Архіепископомъ и Епископомъ православнымъ, Вѣчная память (трижды).

Священномученикомъ Митрополиту Кіевскому Владиміру, Митрополитомъ Петроградскимъ Веніамину и Іосифу, Архіепископомъ Гермогену, Андронику и Митрофану; Епископу Никодиму; Митрополитомъ Петру, Кириллу, и Агаѳангелу; священномученикомъ во пресвитерѣхь Іоанну, Петру и Іоанну; преподобномученицамъ велицѣй княгинѣ Елисаветѣ и инокинѣ Варварѣ, вѣрнымъ сострадальцемъ мучениковъ Царственныхъ и всѣмъ безчисленнымъ святымъ и славнымъ Новомученикомъ и Исповѣдникомъ Церкве Россійскія, Сербскія и Китайскія, съ ними же и Архимандриту Филумену [5] и всѣмъ во всяцѣй странѣ мученически и исповѣднически пострадавшымъ, Вѣчная память (трижды).

Приснопамятнымъ святителемъ и чудотворцемъ Иннокентію, Митрополиту Московскому, просвѣтителю аборигеновъ Америки и Азіи; Николаю, Архіепископу и просвѣтителю Японскому и Іоанну, Архіепископу Шанхайскому и Санъ-Францисскому; Іонѣ, Епископу Ханькоускому и Манчжурскому; преподобному и богоносному отцу нашему Герману Аляскинскому; священномученику Ювеналію и мученику Петру Алеуту и всѣмъ отъ рода нашего бывшымъ и во иныя страны свѣтъ истинныя Вѣры принесшымъ, Вѣчная память (трижды).

Первоіерархомъ Русскія Православныя Зарубежныя Церкви, Блаженнѣйшымъ Митрополитомъ Антонію и Анастасію, Митрополиту Филарету, епископававшымъ во градѣ семъ Епископомъ (имя-рекъ — преставльшихся епархіальныхъ Архіереевъ, и всѣхъ подвизавшихся о Православіи преставльшихся Архіереевъ, ихже изволитъ помянуть Архіерей), и всѣмъ преосвященнымъ Митрополитомъ, Архіепископомъ и Епископомъ православнымъ, Вѣчная память (трижды).

Сященнослужителемъ и монашествующымъ, Христолюбивымъ княземъ, боляромъ, и христоименитому воинству на полѣ брани и въ разныхъ походѣхъ за Православную Вѣру и многострадальное Отечество наше пострадавшымъ и убіеннымъ, насильственно вывѣзеннымъ и умученнымъ, или въ изгнаніи скончавшымся, Вѣчная память (трижды).

Всѣмъ православнымъ христіаномъ во истинной Вѣрѣ и благочестіи и въ надеждѣ воскресенія скончавшымся, Вѣчная память (трижды).

Православная Христова Церковь, торжественно воспоминая подвизавшихся во благочестіи, и сіе всѣмъ Своимъ христоименитымъ чадомъ къ подражанію представляя, имѣетъ такождѣ долгъ восхвалять подвиги, иже нынѣ спасителною Вѣрою и добродѣтелно пріуготовляя себе къ вѣчному блаженству утверждаютъ Православіе.

По семъ возглашаетъ:

Священному Архіерейскому Русскому Заграничному Синоду, господину нашему Высокопреосвященному Митрополиту Виталію, Первоіерарху Русскія Зарубежныя Церкве, господину нашему Преосвященному (Архіепископу или Епископу — имя рекъ, его же область), и господину Преосвященному (Архіепископу или Епископу — имя рекъ, аще есть викарный) съ клиромъ и паствою ихъ, Многая лѣта (трижды).

Православнымъ Первоіерархомъ Святыхъ Божіихъ Церквей, право правящымъ слово Истины, преосвященнымъ Митрополитомъ, Архіепископомъ и Епископомъ и всему освященному причту, Многая лѣта (трижды).

Всѣмъ, нынѣ здравствующымъ иже отъ Россійскаго Царственнаго Дома и отъ прочихъ православныхъ Царственныхъ и Королевскихъ Домовъ, Многая лѣта (трижды).

Благовѣрнымъ людемъ страждущія страны нашея Россійскія во всѣхъ тяжкихъ обстояніяхъ ихъ подаждь Господи на безбожническія козни крѣпость, отъ глада, губительства и междуусобныхъ браней, благочестія же во Отечествѣ нашемъ возставленіе и Многая лѣта (трижды).

Всѣмъ православнымъ христіаномъ право содержащымъ спасительную Вѣру, храмостроителемъ, благочестія ревнителемъ, и всѣмъ повинующымся Христовой Церкве, Многая лѣта (трижды).

Святая Троице, сихъ прослави и утверди даже до конца въ Правовѣріи: развратники же и хульники Православныя Вѣры и Христовы Церкве, и не повинующымся Онѣй, обрати, и сотвори, да пріидутъ въ познаніе вѣчныя Твоея Истины, молитвами Пресвятыя Владычицы нашея Богородицы, и Приснодѣвы Маріи, и всѣхъ Святыхъ. Аминь.

Твори Молебное Пѣніе.

И по молитвѣ сей абіе Архіерей глаголетъ: Слава Тебѣ Богу, Благодателю нашему, во вѣки вѣковъ.

Ликъ: Аминь. И поетъ слѣдующую пѣснь святаго Амвросія: во время же пѣнія тоя Архіерее, Архимандрити, и все священное собраніе цѣлуютъ святыя иконы на аналогіахъ.

Тебе Бога хвалимъ: Тебе Господа исповѣдуемъ: Тебе превѣчнаго Отца вся земля величаетъ: Тебѣ вси ангели, Тебѣ небеса и вся силы, Тебѣ херувими и серафими непрестанными гласы взываютъ: святъ, святъ, святъ, Господь Богъ Саваоѳъ, полны суть небеса и земля величества славы Твоея. Тебѣ преславный апостольскій ликъ: Тебѣ пророческое хвалебное число: Тебе хвалитъ пресвѣтлое мученическое воинство, Тебе по всей вселенней исповѣдуетъ Святая Церковь, Отца непостижимаго величества: покланяемаго Твоего истиннаго и единороднаго Сына: и Святаго Утѣшителя Духа. Ты Царю славы, Христе: Ты Отца присносущный Сынъ еси, Ты ко избавленію пріемля человѣка, не возгнушался еси дѣвическаго чрева, Ты одолѣвъ смерти жало, отверзъ еси вѣрующимъ Царство Небесное, Ты одесную Бога сѣдиши во славѣ Отчей, Судія пріити вѣришися. Тебе убо просимъ: помози рабомъ Твоимъ: ихже честною Твоею кровію искупилъ еси. Сподоби со святыми Твоими въ вѣчной славѣ Твоей царствовати. Спаси люди Твоя, Господи, и благослови достояніе Твое: исправи я, и вознеси ихъ во вѣки: во вся дни благословимъ Тебе, и восхвалимъ имя Твое во вѣкъ, и во вѣкъ вѣка. Сподоби, Господи, въ день сей безъ грѣха сохранитися намъ: помилуй насъ, Господи, помилуй насъ, буди милость Твоя, Господи, на насъ, якоже уповахомъ на Тя. На Тя, Господи, уповахомъ, да не постыдимся во вѣки, аминь.

Таже бываетъ обыкновенный отпустъ, и абіе начинается литургія: аще же изволитъ Архіерей, послѣдованіе сіе бываетъ и предъ окончаніемъ литургіи предписаннымъ же образомъ.

- - - 

Полагаемъ полезнымъ привести и слѣдующую Анаѳему, принятую въ 1583 г. на соединенномъ Соборѣ Константинопольскаго, Александрійскаго и Іерусалимскаго патріархатовъ въ Царь-Градѣ подъ предсѣдательствомъ Святѣйшаго Іереміи Прославленнаго, Патріарха Константинопольскаго, и утвержденную всѣми четырьмя Восточными Патріархами и апокрисіаріемъ Московскаго Патріарха на послѣдующихъ соборахъ въ 1587 и 1593 годахъ:

Не слѣдующымъ обычаемъ Церкве, иже уставлены быша на Седми Вселенскихъ Соборѣхъ, такождѣ и Святѣй Пасцѣ и мѣсяцеслову, иже они правильно уставиша и предаша намъ на послѣдованіе, но желающымъ послѣдовать новоявленной пасхаліи и новому мѣсяцеслову безбожныхъ папскихъ астрономовъ; и, противясь онымъ обычаемъ [Церкви], желающымъ ниспровергнуть и развѣять догматы и обычаи Церкве, ихже мы отъ Отецъ пріяхомъ, Анаѳема! [6]

Мы призываемъ всѣхъ благочестивыхъ и православныхъ христіанъ: стойте твердо въ томъ, еже вы пріясте, въ онемъ же вы рождени бысте и на онемъ же вы вскормлени бысте, а егда время и обстояніе призовутъ къ тому, излейте самую кровь вашу, дабы сохранить и Вѣру, преданную намъ отъ Отецъ нашихъ и сохранить ваше исповѣданіе. Остерегайтесь таковыхъ людей и бдите, дабы Господь нашъ Іисусъ Христосъ споборалъ вамъ. Да будетъ благословеніе нашего смиренія на всѣхъ васъ. Аминь. [7]


Примѣчанія:

[1] Чинъ Торжества Православія совершается Святой Церковію въ первую недѣлю Великаго поста и установленъ въ память побѣды Церкви надъ еретиками и въ присное наученіе и предостереженіе чадамъ Церкви отъ погибельныхъ мечтаній и дѣяній. Текстъ приводится по «Послѣдованію въ недѣлю Православія», типографія Братства преп. Іова Почаевскаго, Монреаль, 1976 г. и свѣренъ съ московскимъ синодальнымъ изданіемъ 1797 г. Первыя 12 анаѳематствованій составляютъ послѣдованіе всей Вселенской Православной Каѳолической Церкви. Далѣе — дополнительное послѣдованіе Русской Православной Церкви Заграницей.

«Послѣдованіе молебнаго пѣнія о обращеніи заблудшихъ, пѣваемаго въ недѣлю Православія и во иныхъ потребныхъ случаехъ» приводится по санктъ-петербургскому синодальному изданію 1902 г. Постановленіе Св. Правительствующаго Синода, предписывающее обязательное совершеніе сего послѣдованія въ монастыряхъ, городскихъ и сельскихъ церквахъ въ недѣлю Православія, въ случаѣ невозможности совершить Послѣдованіе въ недѣлю Православія за отсутствіемъ архіерея, а также миссіонерами а) при отправленіи собесѣдованій съ раскольниками и сектантами; б) при возсоединеніи ими съ Православной Церковію обращающихся на путь истины; и в) предъ открытіемъ окружныхъ и епархіальныхъ съѣздовъ миссіонеровъ и иныхъ тому подобныхъ случаяхъ, также подтверждено Архіерейскимъ Синодомъ Русской Православной Церкви Заграницей.

[2] Анаѳема — буквально означаетъ поднятіе чего-либо отдѣльнаго. Св. Церковь Анаѳемой (иногда наз. проклятіемъ) опредѣляетъ полное отдѣленіе отъ Нея и отъ Собранія Своихъ вѣрныхъ до Втораго и Страшнаго Пришествія Господня, иными словами, объявляетъ анаѳематствуемаго чуждымъ Христу и Его Церкви и преданіе таковаго противника Бога и Церкви непосредственно на Судъ Господень (1 Кор. 16, 22).

Господь завѣщалъ Анаѳему только для грѣховъ ума, для грѣховъ противъ истины, для грѣховъ противъ Духа Святаго, но не противъ грѣховъ собственной воли, не противъ грѣхопаденій, покрываемыхъ покаяніемъ, но только противъ грѣховъ упорства и ожесточенія.

Анаѳема не означаетъ окончательнаго осужденія: до смерти возможно покаяніе и возвращеніе въ Церковь. Анаѳема страшна не потому, что Церковь желаетъ кому-либо худого, или потому, что Богъ желаетъ ихъ осужденія. Какъ Богъ, такъ и Его Св. Церковь желаютъ всеконечнаго спасенія абсолютно всѣхъ. Анаѳема страшна потому, что ужасно одному стоять предъ Богомъ въ состояніи заматорѣвшаго противленія Ему, во свидѣтельство каковаго богопротивнаго и бѣсовскаго одебелѣнія сердца и ума и изрекается Анаѳема.

Св. Церковь провозглашаетъ Анаѳему только въ крайнемъ случаѣ, послѣ многихъ человѣколюбивыхъ увѣщеваній и призывовъ обратиться и покаяться, изрекаетъ ее уже на нераскаянныхъ и ожесточенныхъ сердцемъ грѣшниковъ, предавая послѣднихъ уже не Своему милосердному суду и заступленію, но въ руки Бога живаго, о каковомъ преданіи Апостолъ Святымъ Духомъ возвѣстилъ: Страшно есть еже впасти въ руце Бога Живаго, ибо Богъ нашъ Огнь поядаяй есть (Евр. 10, 31; 12, 29).

Приводимая ниже анаѳема 7-го Вселенскаго собора обыкновенно не входитъ какъ таковая въ совершаемый чинъ Торжества Православія, однако Типиконъ («О поклонѣхъ и молитвѣ церковное законоположеніе») указываетъ, что и она иногда провозглашается.

«Вся, кромѣ церковнаго преданія и ученія и изображенія святыхъ, и приснопамятныхъ Отецъ, обновляемая или посемъ содѣянная, Анаѳема» [Всѣму, помимо Церковнаго преданія, и ученія, и изображенія святыхъ и приснопамятныхъ Отцовъ вводимому или послѣ сего содѣянному, Анаѳема!]

[3] Сіе анаѳематствованіе возгла-шается лишь въ отдѣльныхъ соборахъ.

[4] Данный перечень поборниковъ Православія, которымъ возглашается «вѣчная память» и «многая лѣта», въ иныхъ епархіяхъ и Помѣстныхъ Церквахъ можетъ нѣсколько отличаться.

[5] Новосвященномученикъ Архимандритъ Филуменъ — въ 1979 г. ритуально убитъ іудеями-фанатиками въ монастырѣ Іерусалимской Патріархіи у колодца Патріарха Іакова въ г. Наблусъ на зап. берегу р. Іорданъ. Убійцы ворвались въ монастырь подъ покровомъ проливного дождя и, заставъ о. Филумена въ епитрахили готовящимся начать вечерню, крестообразно разрубили ему голову, а также отрубили пальцы правой руки, которыми священномученикъ пытался совершить крестное знаменіе. Убійцъ не нашли. Черезъ 4 года по погребеніи мощи обрѣтены нетлѣнными. Память 16/29 ноября.

[6] Приводится по тексту въ статьѣ д-ра Александра Каломироса «Является ли папство Церковію?», Typos, June & July, 1965. Оригинальный тексть Сигилліона 1583 г. содержится въ грамотѣ Кодексъ 772 библіотеки Свято-Пантелеимоновскаго монастыря на святой Горѣ Аѳонъ, а также въ грамотѣ Кодексъ 285 кельи «Акаѳистъ хваленія» святаго скита «Кафсокаливія» на Святой Горѣ Аѳонъ.

[7] Заключительное увѣщаніе соединеннаго патріаршаго Собора 1583 г. подъ предсѣдательствомъ Патріарха Константинопольскаго Іереміи Прославленнаго противъ пріобщающихся еретикамъ (католикамъ, вводящимъ новый калѣндарь и новые обычаи въ Христову Церковь и отступающимъ отъ Нея).

Печатается по изданію: Новый Маргаритъ или Святоотеческія наставленія о покаяніи, говѣніи исповѣди и христіанской жизни съ чиномъ Торжества Православія. — Калгари: Издательство «Кладезь», 1998. — С. 312-325, 369-371.

 

nedelja pravoslavlja1

 

МОЛЕБАН У НЕДЕЉУ ПРАВОСЛАВЉА
(ЗА ОБРАЋЕЊЕ ОНИХ КОЈИ СУ ЗАБЛУДЕЛИ И ОТПАЛИ ОД ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ)

На Божанској Литургији Светога Василија Великог, после заамвоне молитве, клирици и народ узимају иконе: Спаситеља, Пресвете Богородице и других Светих из храма чинећи литију кроз град (где је то могуће) и око светог храма, певајући тропар: „Клањамо се пречистоме лику твоме, Благи…“. Потом улазе у храм и на средини храма постављају на налоњ иконе Спаситеља и Пресвете Богородице.

Архијереј и свештеници стоје на средини храма, и ђакон почиње:

Ђакон. Благослови Преосвештени Владико. Архијереј: Благословен Бог наш свагда, сада и увек и у векове векова.

Народ. Амин.

Клирици и народ певају. Царе небески… Чтец. Трисвето, Пресвета Тројице и Оче наш. Архијереј: Јер је твоје царство и сила и слава, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Народ. Амин. Чтец. Господе, помилуј (дванаест пута)

Ходите, поклонимо се цару нашем Богу!

Ходите, поклонимо се и припаднимо Христу, цару нашем Богу!

Ходите, поклонимо се и припаднимо самом Христу, цару и Богу нашем!

и Псалам 74:

Хвалићемо те Боже, хвалићемо и призиваћемо Твоје име. За тебе казују чудеса Твоја кад буде време; судићу по правди. Зањиха се земља са свима који живе на њој, ја сам учврстио њене стубове. Рекох онима који се хвале: не хвалите се, и онима који греше: не дижите рога. Не дижите у вис рога својега, не говорите неправду против Бога. Јер уздизање не долази нити са истока, нити са запада, нити са пустих гора. Него је Бог судија, он једнога унизује а другога узвисује. Јер у руци Господњој је чаша пуна немешаног, добро зачињеног вина, и он точи по реду, али се њен талог не источи, пиће (из ње) сви безбожници на земљи. А ја ћу клицати довека, певаћу Богу Јаковљеву. И поломићу све грешничке рогове, а праведнички рогови узвисиће се.

Ђакон: У миру Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: За вишњи мир и спасење душа наших, Господу се помолимо.

За мир свега света, за непоколебљивост светих Божијој Цркава, и сједињење свих, Господу се помолимо.

За овај свети храм, и за оне који са вером, побожношћу и страхом Божјим улазе у њега, Господу се помолимо.

За свјатјејшег патријарха (или високопреосвештенога митрополита, или преосвештеног епископа) нашег (име), за часно презвитерство, у Христу ђаконство, за сав клир и верни народ, Господу се помолимо.

За благоверни и христољубиви род наш и за православне хришћане, да им Господ Бог помогне и да одоле сваком непријатељу и противнику, Господу се помолимо.

За овај град (или: за ово село; или: за свету обитељ ову), за сваки град, крај и оне који вером живе у њима, Господу се помолимо.

За благо растворење ваздуха, за изобиље плодова земље и времена мирна, Господу се помолимо.

За оне који плове, за путнике, болеснике, паћенике и сужње, и за њихово спасење, Господу се помолимо.

Да Господ милостивим Својим оком погледа на Цркву своју и да је сачува неповређеном и непораженом од јереси и празноверја и да је огради миром својим, Господу се помолимо.

Да Он умири њене раздоре и силом Духа Светог да приведе к познању истине све оне који одступише, и да их присаједини своме изабраном стаду, Господу се помолимо.

Да Он, светлошћу Свога Божанског разума, просветли све људе, и да укрепи верне своје, и да их сачува непоколебљиво у правој вери, Господу се помолимо.

Да нас избави од сваке невоље, гњева, опасности и нужде, Господу се помолимо.

Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу Твојом.

Поменувши пресвету, пречисту, преблагословену, славну Владичицу нашу Богородицу и Увекдјеву Марију са свима Светима, сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо.

Народ: Теби, Господе.

Архијереј, возглас: Јер Теби приличи свака слава, част и поклоњење, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Ђакон: Бог је Господ и јави се нама, благословен који долази у Име Господње.

Глас 4. и остали стихови.

Затим ови тропари:

Тебе, Господе, славећи, ми, недостојне слуге Твоје, захваљујемо на Твојим великим доброчинствима, нама дарованим; хвалимо, благосиљамо, певамо, величамо, и благодаримо на Твојој благости, и као слуге, кличемо Ти са љубављу: Спаситељу наш и добротворе, слава Теби.

Слава, глас 3.

Као бескорисне слуге које су бесплатно примиле Твоја добра и дарове, Владико, искрено прибегавамо Теби, и према нашим моћима благодарења приносимо, славећи Тебе као свог Добротвора и Створитеља, и гласно кличемо: Слава Теби, Свемилостиви Боже.

И сада, и увек, глас 4.

Господе, Ти који си живот и васкрсење свих, учврсти ово станиште заувек, као што си утврдио свод Вишњега, и показао лепоту овог светог стана славе Твоје овде доле, и прими молитве које Ти непрестано приносимо, посредством Богородице.

Ђакон. Пазимо!

Архијереј: Мир свима.

Чтец: И духу твоме.

Ђакон: Премудрост!

Чтец: прокимен

Глас 4:

Они који су засађени у дому Господњем, цветају у дворовима Бога нашега.

Стих. Праведник ће се веселити у Господу, и уздаће се у Њега.

Ђакон: Премудрост!

Чтец: Читање из Посланице Светог апостола Павла Римљанима (зач. 121; Рим. 16, 17

Ђакон: Пазимо!

Чтец. Браћо, молим вас пак, да пазите на оне који чине раздоре и саблазни против науке коју ви научисте, и клоните их се; јер такви не служе Господу нашем Исусу Христу него својем трбуху, и благим и ласкавим речима варају срца незлобивих. А ваша се послушност разгласи свуда. Зато се радујем због вас; али хоћу да сте ви мудри за добро, а безазлени за зло. А Бог мира брзо ће сатрети сатану под ногама вашим. Благодат Господа нашег Исуса Христа са вама.

Архијереј: Мир теби читачу.

Чтец: И духу твоме.

Ђакон: Премудрост!

Чтец: Алилуја, алилуја, алилуја.

Глас 4: Пастиру Израиљев, чуј, ти који водиш Јосифа као овцу.

Ђакон: Премудрост, усправно стојмо; чујмо свето Евангелије.

Архијереј: Мир свима.

Народ: И духу твоме.

Архијереј: Читање светог Евангелија по Матеју (зач. 75; Мт. 18, 1018).

Народ: Слава Теби, Господе, слава Теби.

Други ђакон или свештеник. Пазимо!

Архијереј:

„Гледајте да не презрете једнога од малих ових; јер вам кажем да ангели њихови на небесима једнако гледају лице Оца Мога небескога. Јер Син Човечији дође да спасе изгубљено. Шта вам се чини? Кад има један човек сто оваца па залута једна од њих, не остави ли деведесет и девет у планини, и иде те тражи ону залуталу? И ако се догоди да је нађе, заиста вам кажем да се њој радује више него оним деведесет и девет што нису залутале. Тако није воља Оца вашега Небескога да пропадне један од ових малих. Али ли ти сагреши брат твој, иди и покарај га насамо; ако те послуша, добио си брата својега. Ако ли те не послуша, узми са собом још једнога или двојицу да на устима два или три сведока остане свака реч. Ако ли њих не послуша, кажи Цркви; а ако ли не послуша ни Цркву, нека ти буде као незнабожац и цариник. Заиста вам кажем: Што год свежете на земљи биће свезано на небу, и што год разрешите на земљи биће разрешено на небу“.

Народ: Слава Теби, Господе, слава Теби.

Ђакон говори јектенију:

Помилуј нас, Боже по великој милости Својој, молимо Ти се услиши и помилуј.

Народ: Господе, помилуј. (трипут)

Ђакон: Још се молимо за благоверни и христољубиви православни род наш и за све православне хришћане.

Још се молимо за свјатјејшег патријарха (или високопросвештенога митрополита, или преосвештенога епископа) нашега (име) и за сву у Христу браћу нашу.

Још се молимо за блажене и незаборавне свете патријархе православне, за благочестиве цареве и благоверне царице, за осниваче овога светога храма (у манастиру: ове свете обитељи), и за све до сада преминуле православне оце и браћу нашу који овде почивају, и за православне свуда.

Још се молимо за милост, живот, мир, здравље, спасење, похођење, опроштај и отпуштење грехова слугу Божјих, браће овога светога храма (у манастиру: настојатеља ове свете обитељи (име), и за све у Христу братство његово).

Још се молимо за оне који плодове доносе и добро творе у светом и свечасном храму овом, за оне који се труде, који певају, и за присутни народ, који очекује од тебе велику и богату милост.

Ти, Господе, Који не желиш смрти грешника, него чекаш његово обраћање и покајање, поврати Цркви Својој светој све оне који су отпали, молимо Ти се, милостиви Господе, услиши и помилуј.

Ти, који си на славу Своју уредио овај свет, учини да се они, који се противе Речи Твојој, обрате, и заједно са свима вернима, славе Тебе, Бога нашег, истинском вером и побожношћу, молимо Те свемоћни Створитељу, услиши и помилуј.

Ти, Који си нам дао заповест да волимо Тебе, Бога нашег, и све ближње, Ти Који си учинио да мржња, непријатељство, свађа, освета, кршење заклетви, и друга сагрешења престану, да би истинска љубав могла да влада у срцима нашим, молимо се Теби, Спаситељу нашем, милостиво услиши и помилуј.

Архијереј: Услиши нас, Боже, Спаситељу наш, Надо свих крајева земље и оних на мору далеко, и милостив, милостив буди, Владико, нама грешнима, и помилуј нас. Јер си милостив и човекољубив Бог и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Ђакон: Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Архијереј говори молитву:

Боже, Свевишњи, Саздатељу и Уредитељу све твари, Који си све испунио Својим величанством, и одржаваш све Својом силом! Теби, нашем најдарежљивијем Господу, приносимо благодарење, иако смо недостојни, јер се Ти ниси одвратио од нас грехова наших ради, већ си нас предухитрио Својом самилошћу. Ти си послао Сина Свога Јединородног ради нашег искупљења, и показао си Своје неизмерно снисхођење према роду људском, јер Ти силно желиш и чекаш да се Теби окренемо и будемо спасени. Ти, који си се понизио до немоћи наше природе, укрепио си нас свесилном благодаћу Духа Твога Светога, утешио нас спасоносном вером и савршеном надом на вечне благослове, и водећи изабране Своје ка Небеском Сиону, сачувај нас као зеницу ока Свога. Исповедамо, Господе, Твоје велико и неупоредиво човекољубље и тако мислимо, тако говоримо, тако проповедамо: Христа Истинског Бога нашег и Његове Свете чествујући речима, списима, мислима, жртвама, храмовима, иконама; Њега као Бога и Владику поштујући и клањајући се Њему, а њих (Свете) ради заједничког (нам) Господа и као Његове верне служитеље чествујући и одајући им односно поклоњење.

Ово је вера Апостола. Ово је вера Отаца. Ово је вера Православних. Ова вера васељену утврди. Од тога, ми примамо и потврђујемо Саборе Светих Отаца и њихова предања и списе, као и оне који су у сагласности са Божанским Откровењем. И премда има непријатеља Православља и одступника од промислитељског и спасоносног Откровења Господа нашег, ипак је Господ узео у обзир срамоћења слугу Својих, јер је Он оборио хулитеље и непријатеље Православља као подле и бегунце. С тога и благосиљамо и хвалимо оне који су приклонили ум свој у послушности Божанском Откровењу, и који су се борили за то, и тако, следујући Светом Писму и чувајући Предања древне Цркве, ми одбацујемо и проклињемо све који се противе Његовој Истини, ако они, док се чека на њихово обраћење и покајање, одбијају да се покају пред Господом.

Онима који поричу постојање Божије, и тврде да је свет самопостојећи, и да су све ствари у њему настале случајем, без Промисла Божијег анатема.

Онима који кажу да Бог није Дух, него тело, или да Он није праведан, милостив, мудар, свезнајући, и друге такве хуле анатема.

Онима који се усуђују да кажу да Син Божији, а исто тако, и Свети Дух, да нису једно по суштини, и исте части са Оцем, и који исповедају да Отац и Син и Свети Дух нису Један Бог анатема.

Онима који говорећи булазне да долазак у овај свет Сина Божијег у телу и Његово вољно страдање, смрт и Васкрсење нису били потребни за наше спасење и искупљење од греха анатема.

Онима који одбацују благодат и искупљење проповедано Евангелијем као једина средства нашег оправдања пред Богом анатема.

Онима који се усуђују да говоре да Пречиста Дјева Марија није била Дјева пре рађања, при рађању и после рађања анатема.

Онима који не верују да је Дух Свети надахњивао Пророке и Апостоле, а преко њих упућује и нас на истински пут вечног спасења и потврђује исто чудесима, и сада обитава у срцима свих верних и истинских хришћана, и води их у свакој истини анатема.

Онима који одбацују све Свете Тајне држане од стране Цркве Христове анатема.

Онима који се одричу Сабора Светих Отаца и њиховог Предања, које је у сагласности са Божанским Откровењем, и побожно чувано од стране Православне Саборне Цркве анатема.

Онима који вређају и хуле на свете иконе, које Црква прима у спомен дела Божијих и оних који су му угодили, да би оне који их гледају надахнуле побожношћу и подстакле их да се угледају на њихове примере, и онима који кажу су оне идоли анатема.

Али, онима који су заступали Православље речима, списима, учењем, страдањима и богоугодним животом, као своје заштитнике и бранитеље, Црква Христова, сада, у овом помену, објављује:

Свим упокојеним Најсветијим Патријарсима, Митрополитима, Архиепископима и Епископима: вечни спомен! (Народ сада, као и после следећих узглашавања пева: Вечан спомен! трипут}.

Светом и најпобожнијем цару Константину, Равноапостолном, и његовој матери Јелени, православним царевима Теодосију Великом, Теодосију Млађем, и Јустинијану, и свима осталим побожним православним царевима и царицима, краљевима и краљицама, и свима другим побожним православним кнежевима, књегињама и владарима: вечни спомен!

Свима који су пострадали и пали у различитим биткама за одбрану Православне вере и своје Отаџбине, и свима Православним хришћанима који су се упокојили у православној вери и побожности, и у нади на Васкрсење вечни спомен!

Православна Црква Христова, која овако победоносно врши спомен оних који су се у прошла времена истакли у побожности, поред тога што побуђује своју хришћанску децу да следују њиховом примеру, има такође дужност да велича и оне који сада делују за Православље, и спасоносном вером и врлинама припремају себе за вечно блаженство.

Ђакон објављује јачим гласом.

Најсветијем и високонајдостојнијем, Господину (име), милошћу Божијом православном Архиепископу пећком, Митрополиту Београдскокарловачком и Патријарху српском многа љета!

Преосвештеном и високодостојном, Господину (име), милошћу Божијом православном Епископу (назив епископске катедре), и свом посвећеном клиру много љета!

Свима православнм хришћанима, који се правилно држе спасоносне вере, и који живе у послушности Цркви Христовој, подај, Господе, мир, напредак, обиље плодова земаљских и многа љета!

Архијереј говори молитву.

Пресвета Тројице, прослави све ове, и утврди их у правој вери све до краја, и обрати подриваче и хулитеље православне вере и Христове Цркве, који су се од ње окренули, да би сви могли да познају Твоју вечну истину, заступништвом Пресвете наше Владичице Богородице и Увекдјеве Марије и свих Светих.

Народ: Амин.

Архијереј узглашава:

Слава Теби, Боже, добротворе наш, у векове векова.

Народ. Амин.

Затим народ поје. Тебе Бога хвалим….

Извор: Светосавље.орг

https://svetosavlje.org/moleban-u-nedelju-pravoslavlja-za-obracenj

 

 

Владимиру Ленину и прочим гонителям Христовы Церкве, нечестивым отступникам, поднявшим руки на Помазанника Божия, убивающим священнослужителей, попирающим святыни, разрушающим храмы Божии, истязающим братию нашу и осквернившим Отечество наше, анафема.

Помозимо породици Тркуља!

trkulja

 nemanjici baner 02

baner200x400pxfb

 

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски