molitvoslovm

М. Пирејски Серафим упутио писмо грузијском патријарху поводом „Великог сабора"

Објављено 02 јун 2016
serafimpirejskiМИТР. ПИРЕЈСКИ СЕРАФИМ УПУТИО ЛИЧНО ПИСМО ГРУЗИЈСКОМ ПАТРИЈАРХУ

Његово Високопреосвештенство митрополит пирејски и фалирски Серафим, упутио је 12. маја 2016. године лично писмо Његовој Светости Патријарху-Католикосу целе Грузије Господину Илији Другом, у коме је изразио своју узнемиреност и забринутост поводом правих циљева и задатака које су пред себе поставили организатори предстојећег „Свеправославног сабора“. Грчки митрополит, између осталог, пише:

„У доба када сваковрсне апостасије и религијски синкретизам почињу да задобијају власт, наша Једна, Света, Саборна и Апостолска Православна Црква изнова се - на путу свог двехиљадугодишњег постојања - излаже изазову без преседана – сазиву такозваног „Светог и Великог Сабора“, који ће се, ако не искрсну непредвиђене околности, одржати наредног месеца на Криту. Узимајући то у обзир, наша свештена митрополија, у сарадњи са свештеним митрополијама глифадском, гортинском, мегалополиском и кифирском, а такође и синаксисом клирика и монаха, организовала је богословско-научну једнодневну конференцију на тему „Свети и Велики Сабор: Велика припрема, без наде“, која је одржана на стадиону „Мира и пријатељства“ у Пиреју 23. марта 2016. године...“

Подсећамо да се у закључку поменуте научно-богословске конференције каже: „Сумирајући све горе речено, закључујемо да будући Свети и Велики Сабор неће бити ни Велики ни Свети, јер из досадашњих чињеница не произилази да ће он бити сагласан са Саборском и Канонском Традицијом Православне Католичанске Цркве, и да ће бити аутентични настављач древних и великих Васељенских и Помесних Сабора.  Начин на који су формулисани предсаборски документи, догматског карактера, изазива сумњу да овај Сабор има за циљ да инославнима призна црквеност и прошири канонске и харизматске границе Цркве.  Тамо такође нема назнака да ће Сабор осудити савремене јереси, на првом месту свејерес екуменизма. Напротив, све указује да ће сазвани Свети и Велики Сабор учинити покушај да се озакони и укорени екуменизам. Међутим, ми смо уверени да ни једна одлука која буде донета у екуменистичком духу, неће бити прихваћена од стране православног клира и верног народа Божијег, док ће сам Сабор бити уписан у црквеној историји као екуменистички, разбојнички и лажан“.

serafimpirejski

Митрополит Пирејски Серафим

Овим речима митрополит Серафим завршава цитирање текста „Закључака“ Научно-Богословске Конференције, а у наставку пише следеће:

„Ваше Блаженство,

Будући Свети и Велики Сабор, ако заиста жели  да буде православан, требало би, по нашем скромном мишљењу, да усвоји следеће кључне одлуке:

А) Да призна одлуке свих претходних Васељенских Сабора (од Првог до Седмог), то јест догмате и свештене каноне установљене Светим Оцима;

Б) Да призна два сабора из IX и XIV века као Васељенске, које иначе сви православни сматрају таквима – то јест Осми Фотијев (879-880) и Девети Григорија Паламе (1351), који су осудили као јерес – први филиокве и првенство власти папе, а други - створене енергије и папизам;

В) Неопходно је осудити јерес сикретистичког екуменизма, како је ову јерес називао Свети Јустин Поповић;

Г) Неопходно је осудити присуство и учешће Православних Помесних Цркава у такозваном „Светском савету црква“ (ССЦ);

Д) Неопходно је прекинути међурелигијске и богословске дијалоге с римокатолицима, протестантским конфесија ССЦ-а и монофизитима;

Е) неопходно је осудити метапатристичку и антипатристичку „нову еклисиологију“, која одриче харизматске, догматске и канонске границе Цркве;

Ж) Неопходно је изабрати, хиротонисати и интронизовати новог православног римског папу на трону древне римске патријаршије, не признајући интронизацију садашњег узурпатора западне патријаршије - јересијарха Фрање. На тај начин биће решена питања папизма, унијатства и протестантизма;

З) Неопходно је створити аутокефалне Цркве и решити питање Дијаспоре...

И) Неопходно је наставити светоотачку борбу за евангелизацију васељене, уз помоћ победоносне платформе на 17 језика. На тај начин, смрвиће се у прах јереси уз помоћ васељенске проповеди и светоотачке смелости, прославити Бог и спасити човек;

Да би текстови-документи Сабора били савршени и беспрекорни, првенствено се морају узети у обзир дух Светих Отаца и црквено Предање.  Недовољно је сазивати неки Сабор само ради тога да би се у свету створио утисак да су православни јединствени. Јединствени у чему? Јединство происходи искључиво на темељу Истине.

Јединство је плод Духа Светога, како је о томе говорио Господ наш Исус Христос у својој првосвештеничкој молитви: „да сви буду једно... освети их истином... да и они буду освећени истином“. Јединство Цркве се огледа у неповредивости и целовитости очувања учења праве Вере, коју су нам предали Свети Апостоли и Свети Оци. Одељени и одсечени од Цркве су сви они који мисле другачије од Светих Отаца Цркве, као што нам је говорио Преподобни Теодор Студит. Свети Оци су Цркву називали „Католичанском“, зато што само она чува пуноту Истине и Исповедања Вере, без које се нико не може спасти. Пре свега, мора се разумети да није неопходно учинити покушаје да се промене пост, монашки чин, нити поредак божаственог богослужења, већ искривити и покварити најосетљивије место, то јест еклисиолошко и догматско учење Цркве.

Ваше Блаженство,

Познајући сасвим добро Вашу пуну посвећеност и жртвену љубав према Спаситељу Исусу Христу, коме служите целим својим бићем, шаљем Вам ове своје мисли, које нас збуњују.

Ми се даноноћно молимо нашем Архипастиру  Господу Исусу Христу да Вас укрепи, е да бисте всагда били непоколебиви у православној Вери и Предању, као достојни прејемник не само по „престолу Апостолском“, већ и по животу, вери и њиховом исповедању. Да Вам буду многаја љета, срећа, здравље и сверадосност...

+ Митрополит пирејски Серафим

По материјалу са „Православни Апологет“

Превод и приређивање: „Борба за веру“

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски