molitvoslovm

Шест светогорских манастира критиковало пројекте докумената за „Свеправославни сабор“

Објављено 10 мај 2016
krstШЕСТ СВЕТОГОРСКИХ МАНАСТИРА КРИТИКОВАЛО ДОКУМЕНТА ЗА ВЕЛИКИ САБОР

Шест светогорских манастира (Кутлумуш, Ксиропотам, Зограф, Каракал, Филотеј и Григоријат) иступили су с критиком пројеката докумената усвојених на сабрању поглавара Помесних Православних Цркава у Шамбезију (21.-28. јануар 2016.), пренео је agionoros.ru, позивајући се на грчка средства информисања.

Забринутост поводом „Свеправославног сабора“ и низа пројеката докумената за исти, изражена је у писаној форми Свештеном киноту Свете Горе. Као резултат тога одлучено је да се пројекти докумената „Свеправославног сабора“ разматрају на Заседању игумана и представника атонских манастира после Васкрса.

Највећој критици атонаца подвргнут је докуменат „Однос Православне Цркве с осталим хришћанским светом“.

У посланици манастира Григоријат истиче се да је главни проблем тог документа – нејасно коришћење термина „Црква“. По мишљењу григоријатских монаха, Православна Црква садржи сву пунућу истине. Неопходно је да се у текст унесу измене, како људи који пребивају изван црквене ограде не би стекли утисак „да нема потребе да траже пут повратка у крило Једне, Свете, Васељенске и Апостолске Цркве – Цркве Православне“.

Текст документа „Света тајна брака и брачне сметње“ садржи одредбу која легализује лажно „крштењско богословље“, сматрају у манастиру Григоријат. Што се тиче питања мешовитих бракова с инославнима, григоријатска обитељ предлаже да се не прихватају новотарије, већ да се следује канонима Православне Цркве који забрањују мешовите бракове.

У посланици манастира Григоријат критици је такође подвргнут и докуменат „Мисија Православне Цркве у савременом свету“. Монаси инсистирају на томе да је по овом питању неопходно направити разлику између позиције Православне Цркве и инославних, а такође одбацију неке, по њиховом мишљењу, погрешне савремене богословске теорије о човековој личности, које су садржане у том документу.

Монаси манастира Филотеј у својој посланици усресредили су се на критику једног документа – „Однос Православне Цркве с осталим хришћанским светом“. Они су изразили наду да ће Сабор бити у стању да избегне признавање црквености инославнима у било ком облику.

У посланици манастира Каракал се каже да многе формулације у документима, усвојеним на предсаборским саветовањима, а који се тичу важних еклисиолошких проблема, „изгледају опасно и двосмислено – оне допуштају тумачења која одступају од православних догмата“.

Приређивач: "Борба за веру"

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски